Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
42 VREME IZAZOVA // DOKLE SU STIGLE SRBIJA I CRNA GORA<br />
Goru, sada vuče ključne poteze, praktično upravlja i Srbijom<br />
i Crnom Gorom, jer institucije koje bi trebalo da budu nosioci<br />
sistema vlasti u Srbiji i Crnoj Gori zarobljene su od tih svojih<br />
fi nansijskih oligarhija. Crna Gora u ovom slučaju za koji ste<br />
vi pitali ima interes da prihvati dinar. Kao što znate, ja sam i<br />
prošle godine tražio da Crna Gora prihvati dinar iz prostog razloga<br />
što barem tokom sezone najveći deo turista koji dolazi na<br />
Crnogorsko primorje dolazi iz Srbije i ljudima treba omogućiti<br />
da plaćaju svoje usluge u dinarima, sve dok Narodna banka<br />
Jugoslavije prihvata te dinare i obezbjeđuje kroz sistem interne<br />
konvertibilnosti zamjenu za neku inostranu valutu.<br />
S druge strane, dinar je precijenjen. Dakle, to dodatno motiviše<br />
crnogorsku ekonomiju da prihvati dinar jer će crnogorska<br />
roba u Srbiji biti jeftinija zbog precijenjenog dinara, a srpska<br />
roba u Crnoj Gori skuplja. Tako da je, posmatrano iz ugla interesa,<br />
potpuno paranoično da neko u Crnoj Gori govori danas da<br />
ne treba prihvatiti dinar, pogotovo sada kad je iz političkih razloga<br />
eksterno konvertibilan. Dakle, ako je dinar eksterno konvertibilan,<br />
to je izjava Centralne banke da će svaki dinar koji<br />
dođe nazad biti zamijenjen za bilo koju eksternu konvertibilnu<br />
svetsku valutu. Dakle, nema čak ni kursnog rizika jer sada kurs<br />
dinara utvrđuje MMF, a ne Centralna banka Jugoslavije niti<br />
Skupština koja usvaja ili ne usvaja bilo kakvu odluku Narodne<br />
banke Jugoslavije.<br />
Dakle, Crna Gora ima interes da prihvati dinar, isto tako<br />
kao što ima interes da prihvati valutu bilo koje druge zemlje u<br />
regionu, shodno Paktu stabilnosti, shodno novim trendovima.<br />
Dakle, ja bih isto tako prihvatio i hrvatsku kunu i makedonski<br />
denar i bilo koju valutu u regionu, jer naprosto treba pružiti turistima<br />
adekvatnu, što bolju uslugu, servis.<br />
A s druge strane, kad se tiče turista, građana Srbije, normalno<br />
je i poznato da tradicionalno ljudi imaju mnogo više deviza<br />
u štednji nego što imaju dinara koje dobijaju kroz zarade. Tako<br />
da oni mnogo više vole da potroše, i to je prirodno, domaću valutu,<br />
dinare, koju dobijaju iz tekućih transakcija putem zarada,<br />
nego devize koje čuvaju za ne daj bože, dakle za štednju i za<br />
ostale stvari...<br />
Dragoljub Žarković: I za putovanje u Crnu Goru…<br />
Nebojša Medojević: Da. Tako da, evo, još jednom koristim<br />
ovu priliku da pozovem, kao i prošle godine, ako ste pratili,<br />
vlasti u Crnoj Gori da što prije omoguće platni promet između<br />
Srbije i Crne Gore. Sad ima osam koraka u plaćanju između<br />
Srbije i Crne Gore preko inostranih banaka. Dakle, lakše se<br />
plaća između Crne Gore i Hrvatske nego između Crne Gore i<br />
Srbije.<br />
Međutim, pokušaj da se pravi zajednička administracija koja<br />
rješava problem, umjesto da odmah rješavamo problem, najveći<br />
je kamen spoticanja u odnosima Srbije i Crne Gore. Dakle,<br />
treba eliminisati pravljenje zajedničke administracije.<br />
To je uzaludan posao koji je kamen spoticanja Srbije i Crne<br />
Gore i potrebno je skoncentrisati se na usvajanje evropskih<br />
standarda, na mijenjanje bolesnog društvenog, ekonomskog,<br />
političkog sistema u kome danas žive i građani Srbije i građani<br />
Crne Gore, na razbijanje monopola, na borbu protiv organizovanog<br />
kriminala, korupcije, na sve te procese koji nas čekaju<br />
a koje ne može riješiti savezna vlada. Sve su to problemi koje<br />
treba da riješi jedna demokratska vlada Srbije u Srbiji i demokratska<br />
vlada Crne Gore u Crnoj Gori. Zašto bih ja iz Crne Gore<br />
vladao Srbijom i rješavao probleme Srbije i iskorišćavao dinar<br />
poreskih obveznika Srbije? Meni to ne pada na pamet. Ovdje<br />
mogu da dođem kao prijatelj, kao stručnjak, kao poslovan čovjek,<br />
kao rođak, ali nikako kao vladar.<br />
Dragoljub Žarković: U odnosu na tribinu koja je prošle godine<br />
održana na istu temu, pojavila su se dva nova politička<br />
momenta. Oko prvog, zamolio bih gospodina Samardžića da<br />
nam ukaže koliko je značajno da se Havijer Solana, kao oličenje<br />
EU, pojavio ovde, uticao na okvir modela zajedničke države,<br />
kako su tekli ti pregovori i da li je to ono na čemu je gospodin<br />
Koštunica, gradeći ideju zajedničke države, insistirao, u kojoj<br />
meri je to prihvaćeno i kako se procenjuju šanse da takav jedan<br />
model bude napravljen i da bude uspešan. A drugi novi momenat,<br />
o njemu bi gospodin Protić mogao da kaže nešto, jeste<br />
okolnost da se na srpskoj političkoj sceni pojavila stranka koja<br />
je artikulisala svoje protivljenje takvom obliku unije. U oktobru<br />
prošle godine to, iako je postojalo kao politička ideja, nije bilo<br />
dovedeno do nivoa referenduma, dakle nije bilo izvedeno kao<br />
jak politički akt i jedan, kako bih rekao, gest.<br />
Slobodan Samardžić: Mi smo ovde razgovarali prošlog oktobra,<br />
što nije nebitno s obzirom na to da je 24. oktobra posle<br />
neuspelih razgovora, ko zna kojih između predstavnika savezne<br />
države, Crne Gore i Srbije, predsednik Koštunica dao izjavu da<br />
bi trebalo da problem reši Crna Gora referendumom.<br />
Upravo to je bio alarm za EU. Evropska unija je do tada podržavala<br />
tzv. federalno rešenje odnosa Srbije i Crne Gore. Onog<br />
momenta kada je predsednik Koštunica rekao da Crna Gora<br />
referendumom treba da reši problem, EU se direktno uključila.<br />
Moje mišljenje je da je EU videla da se tu nadvija jedan<br />
novi bezbednosni problem koji ona neće moći da reši. Kada<br />
na Balkanu dođe do konfl ikata, EU se povlači i postaje druga<br />
ili treća violina. Svi počinju da vode kolo i glavnu ulogu igraju<br />
sile, tj. jedna svetska sila i jedna međunarodna vojna alijansa.<br />
Evropskoj uniji to ne odgovara. Ona jedino ume mirnodopski<br />
da rešava konfl ikte i moje je mišljenje da su se oni uplašili<br />
da se problem u Crnoj Gori ne može rešiti referendumom, a da<br />
se izbegne konfl ikt.<br />
Prema tome, nije se ona povodila nikakvim idejama da<br />
Jugoslavija i Srbija i Crna Gora treba prvo da rešavaju ekonomska<br />
pitanja i da su prvo ova racionalna pitanja ekonomske organizacije,<br />
četiri slobode, jedinstvenog tržišta ili zajedničkog tržišta,<br />
svejedno, u prvom planu.<br />
U prvom planu je bio strah da će doći do novog konfl ikta,<br />
ovog puta u Crnoj Gori i da će ona prosto izgubiti korak u svojoj<br />
ukupnoj evropskoj politici, jer poznato je da je njena zajednička<br />
spoljna i bezbednosna politika dosta slaba kada su u pitanju<br />
duboki konfl ikti. Oni su onda prionuli na to da se pokuša<br />
da se spase što se može spasti.<br />
E sad, zašto su partneri – Srbija, Crna Gora i SR Jugoslavija<br />
– prihvatili to posredovanje? Prihvatili su iz prostog razloga što<br />
nije zgodno odbaciti ulogu jednog takvog činioca kao što je EU.<br />
Do tada, kao što je poznato, političke elite i jedne i druge i treće<br />
imale su puna usta tema o tome da mi treba što pre da idemo u<br />
Evropu. U Crnoj Gori se to priča već tri-četiri godine. Recimo,<br />
euro je simbol ekonomske suverenosti Crne Gore. Euro je simbol<br />
gubitka ekonomske suverenosti svake od članica EU, ali je<br />
simbol ekonomske suverenosti Crne Gore. Ni Srbija nije zaostajala<br />
u toj evropskoj retorici, niti savezne vlasti, i bilo je jako nezgodno<br />
takvu pomoć odbiti. I tako se dogodilo da je ona na obostrano<br />
ili trostrano zadovoljstvo ušla u celu ovu priču.<br />
Čini mi se da je nekako laknulo svim stranama kada su oni<br />
ušli. Mislim da problem postoji, naravno, i u Srbiji, postoji i u<br />
saveznoj državi, ali osnovni problem je u Crnoj Gori. Crna Gora<br />
ne može da reši politički problem, naime taj duboki konfl ikt između<br />
dve strategije – jedne koja je za nezavisnost i druge koja<br />
je za federalnu državu. I budući da je to tako, da izbori nisu uspeli,<br />
da nisu uspeli politički pregovori, da nisu uspeli dogovo-
Change language