izazova - Friedrich Ebert Stiftung

More documents

Recommendations

Info

8 VREME IZAZOVA // CIVILNA KONTROLA POLICIJE ljeno republičkim, štrajk je takođe dozvoljen u republičkim policijama, a nije u saveznoj. Oko pitanja da li pripadnicima policije treba dozvoliti učlanjivanje u političke partije vođena je rasprava na međunarodnoj konferenciji o nadzoru rada policije oktobra ‘97. u Beogradu. Tada su nam strani učesnici vrlo oštro zamerili što smo mi u predlog kodeksa policijske etike uneli stav da pripadnici organa unutrašnjih poslova ne smeju biti pripadnici političkih partija. Rečeno nam je: “Vi na to nemate pravo. To znači da imate diskriminatorski odnos prema ljudima koji su odabrali da budu policajci a ne političari ili vodoinstalateri.” Tada nam je predstavnik Mađarske ukazao na slučaj u Mađarskoj da je Sindikat pripadnika mađarske policije podneo Evropskom sudu za ljudska prava tužbu protiv ustavne odredbe kojom se pripadnicima policije zabranjuje učlanjivanje u političke partije. Ja sam odogovorio: “Znate šta, kod nas je sada mnogo važnije da onemogućimo da bilo ko može da deluje u policiji pošto je trenutno situacija takva da u njoj može da deluje samo vladajuća partija, a niko drugi.” Prema tome, bolje je da načelno imamo zabranu političkog angažovanja pripadnika policije, jer na taj način onemogućavamo partiju na vlasti, koja je jedina u toj poziciji. Mogu da kažem da Evropski sud nije stao uz moje stanovište, ali presudio je da – s obzirom na okolnosti u kojima se ovaj problem postavlja, s obzirom na to da su zemlje u tranziciji izašle iz perioda u kojem je policija bila glavni oslonac političke vlasti – dobro da se pripadnicima organa unutrašnjih poslova zabrani učlanjivanje u političke partije i političko angažovanje. Goran Vesić: POČETAK POSLA Nove demokratske vlasti u Srbiji i Jugoslaviji, iako su na vlast došle oktobra prošle godine, u principu imaju uticaj na republičku policiju tek poslednjih mesec dana. Pošto smo pre toga imali neku vrstu prelazne vlade i pošto se u toj prelaznoj vladi o svemu odlučivalo konsenzusom, nije bilo moguće sprovesti bilo kakve promene u policiji. Određene promene su sprovedene u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova. Te promene jesu veoma važne ali, s druge strane, njihov je značaj jednak značaju koji ima Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova. Kao što vam je poznato, ono je veoma malo i ima vrlo mala ovlašćenja u odnosu na republičko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ako bi trebalo u jednoj rečenici da iznesem zadatak koji novu demokratsku vlast čeka što se tiče policije, možda bih mogao da ga ovako formulišem: kako jednu ogromnu organizaciju koja je delovala bez ikakve kontrole, koja je bila armija građanskog rata i pretorijanska garda jednog čoveka, pretvoriti u modernu evropsku policiju. Taj posao je vrlo težak i u DOS-u prevladava stanovište da je način na koji ćemo uspeti da rešimo pitanje policije jedan od najvažnijih ispita koji ima nova demokratska vlast. Pod depolitizacijom policije podrazumevam odlazak svih onih ljudi koji su proteklih godina u samoj policiji politički uticali na same pripadnike policije, odnosno na strukturu policije. Tu pre svega mislim na ljude koji su bili blisko povezani sa vlašću, ne toliko lično, znači na one ljude koji su bili visoki funkcioneri što SPS-a što JUL-a, znači izvršavali njihove naloge, a i na ljude koji su primoravali pripadnike policije da potpisuju kandidature za gospodina Miloševića i time ugrožavali prava policajaca, na ljude koji su terali pripadnike policije da stoje u kordonima i time ih suprotstavljali njihovim sugrađanima itd. Mislim da je depolitizacija policije prvi korak. S tim u vezi blizu sam stanovišta gospodina Budimir Babovića i mislim da bi u narednom periodu trebalo zabraniti pripadnicima policije da se učlanjuju u političke stranke. Što se tiče profesionalizacije policije, tu pre svega mislim na edukaciju. Mi imamo nekoliko kategorija policajaca u našoj zemlji. Prva kategorija su policajci koji su završili policijske škole. Mislim na srednju policijsku školu, mislim na ljude koji imaju fakultete, koji imaju dugogodišnji policijski staž. Imamo policajce sa kursevima, znači ljude koji nemaju policijsko obrazovanje. Ne možemo da očekujemo od ljudi koji nemaju adekvatno obrazovanje da znaju kako treba adekvatno da se ponašaju prema građanima. Tu će nam biti potrebna pomoć međunarodne zajednice, već se vode brojni pregovori sa mnogim evropskim državama, između ostalog sa Nemačkom, o tome da se pomogne edukacija pripadnika policije. Znači, da se pomogne našim policajcima kako u tome da shvate značaj ljudskih prava. Pod reorganizacijom policije podrazumevam pre svega decentralizaciju policije. Policija jeste struktura koja ne može biti potpuno decentralizovana, to je potpuno jasno. Ali, s druge strane, kroz nove zakonske projekte koji se pripremaju omogućićemo da policija bude više pod uticajem lokalnih organa vlasti i da na taj način omogućimo policiji da postane javni servis građana. Pod kontrolom mislim na parlamentarnu kontrolu, mislim na unutrašnju kontrolu policije, mislim na civilnu kontrolu i mislim na uvođenje institucije ombudsmana. Kao što znate, DOS se u kampanji za republičke izbore obavezao da će usvojiti zakon o ombudsmanu. Taj zakon je u pripremi. Mislim da nam je veoma važna kontrola civilnog društva. Tu pre svega mislim na nevladine organizacije i mislim na samo građansko društvo. Pošto nije moguće brzo reorganizovati policiju tako da sve bude u redu, mislim da građansko društvo i nevladine organizacije mogu veoma bitno da utiču na to, na kraju krajeva da opominju vlast da nije uradila nešto kako treba, da nešto treba da uradi brže, i zato je veoma važno da ovakve tribine, zatim nekakvi drugi skupovi, budu stalna opomena vlasti šta još može da se uradi a nije urađeno iz nekih razloga. Kada govorimo o suočavanju sa istinom, mislim da će ono u policiji, kao i u ostalom državnom aparatu, biti veoma bolno. To je pre svega posao za same ljude iz policije. Za ovih deset godina režim je ljude iz policije na mnogo načina zloupotrebljavao. Nema mesta u policiji za ljude koji su učestvovali u batinanju, kao prilikom pada Studija B, svi ste videli te snimke. To je klasično prekoračenje ovlašćenja, i to je krivično delo. Nema mesta u policiji za ljude koji su batinali otporaše u Vladičinom Hanu, jer i to je prekoračenje ovlašćenja i ne može se opravdati. Nema mesta u policiji za ljude koji su povezani sa kriminalom, i tu dolazimo do još jednog od problema naše policije, a to je da su neki pripadnici policije tesno povezani sa kriminalnim strukturama i da je to ova država, pošto nije mogla da plati policiju, ne samo dozvoljavala nego, bojim se, i pospešivala. Zbog takvih ljudi trpe mnogi pošteni policajci koji rade taj posao, žive od tog posla i pošteno ga obavljaju. Pored toga, nas čeka da naučimo policajce da i oni imaju pravo na zaštitu. Policajci u Srbiji maltene nemaju prava kao ostali građani Srbije. Pogledajte kakva vozila voze policajci u Srbiji. To su vozila čija je prosečna starost oko deset godina, uglavnom neupotrebljiva. Oni treba da u nekoj “zastavi 101” proganjaju kriminalca koji vozi “audi A8”. To je paradoksalno kad uzmete u obzir koliko je para potrošeno na policiju proteklih deset godina. Zakon o unutrašnjim poslovima Republike Srbije donet je 1991, u vreme raspada bivše države, donesen je sa namerom da se policija polako pretvori u armiju, jer ta država nije mogla da se osloni na vojsku iz mnogo razloga. Nas čeka donošenje novog i modernog zakona. Već imamo problema jer je Ustavni sud ukinuo neke odredbe tog zakona, kao što je pritvor od 72 sata, pritvor od 24 sata, koji su naravno bili neustavni i ‘91. godine,
VREME IZAZOVA // CIVILNA KONTROLA POLICIJE 9 ali sad su ukinuti i mi već imamo problema. Već policajci, ljudi koji rade operativno, imaju probleme jer ne postoje instituti koji mogu da nadomeste ukinuto. Nas čeka donošenje novog zakona o službi državne bezbednosti. Koliko mi je poznato, u DOS-u prevladava intencija da se, naravno u saradnji sa stručnom javnošću i samom policijom, ide na stvaranje agencija. Znači da Služba državne bezbednosti više ne bude u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, nego da bude agencija pod direktnom kontrolom vlade, odnosno parlamenta. Naš Krivični zakon, nažalost, trenutno je zastareo i pospešuje kriminal. Čeka nas donošenje zakona o krivičnom postupku, gde bi trebalo da regulišemo mnoge institute na bolji način, da omogućimo da policija radi svoj posao, a i da zaštitimo ljudska prava i građane da se više nikada ne dešava kao što se dešavalo tokom vlasti gospodina Miloševića, da neko može da odvede čoveka na 72 sata, da ga drži bez prisustva advokata, da se ne zna ni gde je, ni šta radi, i da naprosto može da mu se za tih 72 sata desi bilo šta. Prilike u kojima se nalazi naša zemlja naprosto nam ne idu u prilog, jer mi još uvek nismo završili sa ratnim pritiskom, još uvek nismo rešili problem Kosova, i bojim se da će se i u narednom periodu ta ratna opasnost nadvijati nad nama. Nećemo moći, mislim na novu vlast i DOS, da uradimo taj posao bez pomoći društva, bez pomoći nevladinih organizacija i bez pomoći Evrope. Promene će se desiti, one se već dešavaju kroz neke zakonske projekte, već se vrše određene smene. Međutim, nećemo moći kao vlast sami da napravimo model idealne policije bez vaše pomoći i bez pomoći civilnog društva, i zbog toga su ovakve tribine za nas dragocene. Problem jeste veliki, ali sam siguran da ćemo već sledeće godine imati zakonski uređenu policiju, sa svojim ovlašćenjima, sa svojim pravima, da ćemo imati kontrolu nad policijom, kako parlamentarnu tako i onu o kojoj je govorio gospodin Budimir Babović, i da ćemo moći sa mnogo više optimizma da govorimo o policiji. MALA I VELIKA KORUPCIJA Miloš Vasić: Susret građanina sa policijom, koji zahteva kontrolu o kojoj govorimo, svodi se uglavnom na dva bitna fenomena. Prvi je fenomen korupcije, drugi je fenomen zlostave u službi. Primer prvi: vozim se kolima, zaustavi me policajac, naplati mi kaznu i zaboravi da mi napiše priznanicu za mandatnu kaznu. Koji je moj izbor u tom trenutku? Da kažem: “Alo, molim vas da mi napišete priznanicu.” Očekivani odgovor u ovom kontekstu iz koga mi pokušavamo da izvučemo Srbiju i našu policiju bio bi: “A imate li vi... kutiju za prvu pomoć?” Onda se ispostavi da ja imam kutiju za prvu pomoć, imam dizalicu, imam rezervni točak, imam aparat za gašenje požara, imam sve. Onda dolazimo na hrvatski scenario, gde kad sve imate policajac pita ovako: “A gde vam je daščica?” Pitam koja daščica, a čovek kaže: “Ona daščica što se podmetne pod dizalicu kad dižete auto da ne biste oštećivali put.” Jer to u nekom propisu postoji. Dakle, ja u tom slučaju platim tu mandatnu kaznu i neću da pravim scene, jer s obzirom na stanje voznog parka u ovoj državi nema tog majčinog auta koji će proći vanredni tehnički pregled, osim onih najskupljih, ali njih neće zaustaviti zbog mandatne kazne. Drugi slučaj: ja sam bio mlad milicajac u to vreme u gradskom SUP-u Beograd. Građanin dođe sa svojim advokatom i podnese prijavu disciplinskom sudu gradskog SUP-a Beograd zbog zlostave u službi i donese fotografi je i lekarsko uverenje. Je l’ jeste čovek modar? Jeste. Dva milicionara tadašnja koje on tuži za tu zlostavu u službi kažu: “Pao čovek niz stepenice, skotrljao se.” Čovek kaže: “Nije, tukli su me.” Zakaže se novo disci- plinsko suđenje za deset dana, čovek dođe sa svojim advokatom i kaže: “Da, ja sam pao niz stepenice,” i povuče tužbu. Posle mi pitamo šta je bilo, a oni kažu: “Pa proverili smo ga malo, pa smo ga našli, pa smo razgovarali k’o ljudi, pa je odustao, je li.” Dakle, šta radimo sa takvim slučajevima kao što je taj prvi najniži element policijske korupcije, a to je naplata mandatne kazne bez priznanice, uzimanje pakle cigareta od čoveka koji prodaje na kartonskoj kutiji na ulici, pa preko onog malo višeg nivoa, imali smo slučaj šefa smene u jednoj beogradskoj policijskoj stanici koji je radio “u deljaka” sa lokalnim reketašem. Ovaj napadne kafi ć, ovaj brani kao vlasnika kafi ća, pa kaže: “Dobro, plati mu 200-300 maraka mesečno, pustiće te na miru”. “Pa što ga ne ‘apsite?” “Kako da ga ‘apsimo, mnogo je nezgodan tip, bivši borac sa ratišta, treba da mu se plati reket”. Da bi se stvar završila tako, to je bila matrica ponašanja, da šef smene dođe vlasniku kafi ća i kaže: “Znaš šta, ‘ajde mi da podelimo taj kafi ć pola-pola. Na mene neće smeti da udari.” Da bi se to onda završilo negde gore u vrhu policijske strukture, gde se vrte milioni maraka, štite monopoli ove ili one trgovine, i da ne ulazimo sada u ono što će se uskoro, ja se nadam, otkriti u zemlji Srbiji šta se radilo i kako se radilo. Dakle, pitanje glasi: kako otkriti i kako kontrolisati policijsku korupciju? Andrej Anžič: Slovenački policajci su prošle godine napravili ukupno 160 krivičnih dela. Mi prekršaje kažnjavamo na osnovu Zakona o prekršajima. Do sada smo imali u zakonu: svaki prekršaj se naplaćivao na mestu ili na predlog sudije za prekršaje. Sada smo izmenili zakon i uveli instituciju upozorenja. Za one prekršaje koji su malog značaja i za koje je policajac mogao izreći mandatnu novčanu kaznu građanin sad može dobiti upozorenje. Dva puta ima građanin mogućnost tog bonusa, izdaje se potvrda i to ulazi u evidenciju zbog kontrole. Anto Nobilo: Mislim da to čak i nije problem. Čak ni u ratna vremena u Hrvatskoj to nije bio značajan problem ako se građani odluče da prijave policajca koji im uzme novac a ne da potvrdu. Problem smo mi građani, jer mi građani ne prijavljujemo. Kada neko plati a ne dobije potvrdu čini to samo da ga policajac pusti da može ići dalje. Kada bismo prijavljivali, to bi se brzo iskorjenilo, jer nije problem ovih malih policajaca koji neki mali novac dignu na cesti, policija će se njih vrlo brzo riješiti. Nije problem ni zlostave u službi. Ako imate medicinsku dokumentaciju, u Hrvatskoj će policajac odmah izgubiti posao i biti vjerojatno krivično gonjen. Međutim, problem je bio i je
Page 1 and 2: SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA VREME
Page 3 and 4: VREME IZAZOVA // 3 POLITIKA OTVOREN
Page 5 and 6: VREME IZAZOVA // CIVILNA KONTROLA P
Page 7: VREME IZAZOVA // CIVILNA KONTROLA P
Page 11 and 12: IVAN HRAŠOVEC VREME IZAZOVA // KOJ
Page 13 and 14: VREME IZAZOVA // KOJI MODEL PRIVATI
Page 19 and 20: IVAN HRAŠOVEC VREME IZAZOVA // REF
Page 21 and 22: VREME IZAZOVA // REFORMA SISTEMA OS
Page 23 and 24: VREME IZAZOVA // REFORMA SISTEMA OS
Page 25 and 26: VREME IZAZOVA // KUDA IDU SRBIJA I
Page 33 and 34: VREME IZAZOVA // KOS I DOS 33 litik
Page 35 and 36: A. ANĐIĆ VREME IZAZOVA // KOS I D
Page 37 and 38: VREME IZAZOVA // KOS I DOS 37 sano
Page 39 and 40: VREME IZAZOVA // KOS I DOS 39 menta
Page 41 and 42: IVAN HRAŠOVEC VREME IZAZOVA // DOK
Page 43 and 44: VREME IZAZOVA // DOKLE SU STIGLE SR
Page 51 and 52: VREME IZAZOVA // DA LI SU SRBIJI PO
Page 55 and 56: A. ANĐIĆ VREME IZAZOVA // DA LI S
Page 59 and 60:
VREME IZAZOVA // KAKAV JE USTAV POT
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
VREME IZAZOVA // DOMETI AKCIJE "SAB
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
VREME IZAZOVA // STVARNOST I TELEVI
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
VREME IZAZOVA // SRBIJA PRED IZBORO
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
VREME IZAZOVA // MEDIJSKA ETIKA 89
Page 91 and 92:
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
VREME IZAZOVA // KOSOVO - POGLED IZ
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
VREME IZAZOVA // KADA ĆEMO ŽIVETI
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
show all

izazova - Friedrich Ebert Stiftung

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?