Анализа локација за изградњу Ñ€ÐµÑ†Ð¸ÐºÐ»Ð°Ð¶Ð½Ð¸Ñ Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ð°Ñ€Ð°

ТЕМА БРОЈА | инфо
Окосницу, односно фокусну
тачку региона Београд представља његов
урбани центар (десет градских општина за
које важи Генерални урбанистички план
Београда) окружен градским и сеоским
центрима већег или мањег степена
економске самосталности, који чине
комплексан и динамичан систем: градске
општине Обреновац, Лазаревац, Барајево,
Сопот и Младеновац, за које су урађени
просторни планови градских општина
или њихових делова ван обухвата
Генералног урбанистичког плана у случају
градских општина Сурчин и Гроцка.
Заједничке могућности и вредности, које
представљају драгоцени потенцијал се
односе на:
-величину и кадровску структуру
који омогућавају развој на највишем
европском нивоу;
-географске, природне и еколошке
предиспозиције и биодиверзитет
изузетних капацитета;
-положај на ушћу реке Саве у Дунав
који пружа историјску, географску и
функционалну афирмацију;
-позицију укрштања два од десет
европских коридора (VII и X), као и веза са
аутопутем Београд – Јужни Јадран;
-значајан грађевински фонд (стамбени,
пословни, комунални);
-развијену логистику јавних служби и
информатичког сектора; и
-културни и све развијенији туристички
идентитет.
Главни носилац свих развојних
токова ће остати урбани центар Београд
уз наглашено периурбано окружење у
коме се плански преусмерава досадашње
спонтано коришћење грађевинског,
пољопривредног и другог земљишта,
односно бесправно грађење стамбених,
привредних и других објеката. Регионалним
центрима предстоји завршетак
реструктурирања индустрије и развој
терцијарних делатности, туризма,
здравства, рекреације (Младеновац),
рекултивисање и диверзификација
рударско - енергетских и индустријскозанатских
делатности уз парцијалан
развој туризма (Лазаревац) и квалитетнији
развој и реструктурирање индустријскопољопривредног
комплекса (Обреновац).
Такође, центрима Барајево, Гроцка, Сопот
и Сурчин предстоји диверзификација
функција, са посебним нагласком на
развоју:
-услужних делатности и становања у
Барајеву;
-пољопривреде, занатства и интензивирању
туризма у Сопоту;
-пољопривреде, агроиндустрије, занатства
и туризма у Гроцкој; као и
- привредних капацитета и агроиндустрије
у општини Сурчин.
Јасније профилисање минимума
развојних и сервисних функција ових
центара треба да смањи интерне дневне
миграције, убрза развој градских функција
и у центрима и на периферији и да повећа
значај сеоских центара у развојној
концепцији Региона Београда.
На крају, због изузетних предеоних
карактеристика и природних и културних
вредности, на Влади Републике Србије је
у процедури доношења Просторни план
подручја посебне намене Авала – Космај.
У броју који је пред Вама,
одлучили смо се да прикажемо изводе
и карактеристичне делове просторних
планова градских општина, као
подсећање на изузетне потенцијале у
нашој непосредној близини, које још увек
не користимо у довољној мери.
мр Александар
Вучићевић,
дипл. просторни
планер,
директор Сектора за
стратешко планирање
и развој
13