Анализа локација за изградњу Ñ€ÐµÑ†Ð¸ÐºÐ»Ð°Ð¶Ð½Ð¸Ñ Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ð°Ñ€Ð°

ПРОСТОРНИ ПЛАН
ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ОБРЕНОВАЦ
ТЕМА БРОЈА | инфо
Граница Просторног плана је простор општине укупне површине од 411 km 2 , на коме
се налази двадесет девет насеља (катастарских општина) и на коме је по попису 2002.
године живело 70975 становника. Градска општина Обреновац се граничи са општинама
Владимирци, Уб, Лазаревац, Пећинци и градском општином Чукарица.
Приредио :
Драгослав Павловић,
дипл. просторни
планер,
руководилац израде
плана
3
ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА
Основни циљеви заштите просторног
уређења и развоја планског подручја
дефинисани су на основу потенцијала
(ресурса), са једне стране, и скупа
ограничења, са друге.
Основни потенцијали планског
подручја су:
- величина града и општине и кадровски
потенцијал који омогућава развој на
много вишем нивоу;
- близина пловног пута и коридора
аутопута Е-763 Београд-Јужни Јадран, што
отвара изванредну перспективу;
- вишемилионско тржиште у блиском
окружењу;
- значајан грађевински фонд (стамбени,
пословни, комунални);
- потенцијал умрежавања секундарних
центара и села у њиховом окружењу;
- откривена термоминерална вода;
- знатна заступљеност већих сеоских
насеља (60% насеља преко 1000
становника), као и велику густина
насељености (159 становника/km 2 ), што
омогућава рационалније коришћење
комуналне опреме и објеката јавних
служби;
• проглашена културна добра,
категорисана као културна добра и
културна добра од великог значаја, као и
заштићена природна добра;
- постојећи фонд и квалитет земљишта
који омогућавају прехрамбену сигурност
становништву општине, као и повољне
природне услове за развој савремене
пољопривредне производње, малих
фарми, нових плантажа воћа, пластеника
и стакленика;
- центри Обреновац и Барич, са
оформљеним зонама интензивне
индустријске активности; као и изграђени
производни и инфраструктурни фондови,
традиција и искуство у поједним
производним сегментима (прехрамбене,
машинске, хемијске, посебно у домену
наменске производње и др.);
- река Сава са већ приближно формираним
дневним, излетничким локалитетима,
Баричком и Скеланском адом;
На скуп ограничења указују чињенице да
је:
- утицај термоелектрана Никола Тесла А
и Б (ТЕНТ А и ТЕНТ Б) негативан и штетан,
са евидентним последицама на природну
и створену средину, а поготову здравље
становништва и производњу хране;
- изостало саобраћајно повезивање
у конзистентну мрежу јавног путног
саобраћаја и, даље, повезивање са
регионалним и националним мрежама;
при томе је водни саобраћај, као
најрационалнији, потпуно неискоришћен;
- низ подручја угрожено клизиштима: на
државном путу првог реда бр.19 Београд-
Обреновац, на деоници Дубоко-центар
Барича; у рејону индивидуалне стамбене
градње на падинском делу подручја
Барич, а нарочито уз Баричку реку; у
рејону индивидуалне стамбене градње
на падинском делу подручја Мислођина;
на државном путу другог реда бр.201
Обреновац-Степојевац, у Дражевцу; на
путу за Малу Моштаницу.
- честа уситњеност поседа;
- слабо изражена дисперзија капацитета
прерађивачке индустрије изван
општинског центра и насеља периурбане
зоне;
- недовољна понуда мањих
инфраструктурно опремљених радних
зона/локалитета за смештај МСП ван
примарног развојног подручја;
- велики проблем непостојање
канализације и система за пречишћавање
отпадних вода, запуштеност
водопривредних система, велики губици
у водоводним системима;
- неефикасна организација и управљање
сакупљањем, сепарацијом, третирањем
(рециклирањем) и коначним одлагањем
комуналног, индустријског и осталог
29