Анализа локација за изградњу Ñ€ÐµÑ†Ð¸ÐºÐ»Ð°Ð¶Ð½Ð¸Ñ Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ð°Ñ€Ð°

инфо | ТЕМА БРОЈА
погодни модули парцела различите
величине са могућношћу укрупњавања и
просторног преобликовања. Предузеће
специјализовано за управљање
привредним/индустријским парковима
контролише понашање свих субјеката,
организује пружање услуга према
захтевима корисника (нпр. обезбеђивање
додатне квалификоване радне снаге,
књиговодствене, банкарске, правне
услуге, услуге информативног центра,
могућност обуке и стручног усавршавања
кадрова, услуге царињења, депоновања
отпадака, итд.), односно према захтевима
тржишта.
Привредни развој се усмерава у
следеће зоне и комплексе:
1. Привредна зона Сурчин-Добановци
Располаже највећим просторно-развојним
потенцијалом за усмеравање размештаја
индустрије и других капацитета
Наутичко село „Бисер“
различите привредне оријентације, те
слободним површинама у централном
делу зоне између комплекса у реперном
северном (Интерјуг, ИМТ - ремонтни
центар, део Планума) и јужном делу зоне
(Центропроизвод, Пепси-кола, Нелт,
део Планума бензинска станица и други
капацитети), уз развој робно-транспортног
центра на стецишту аутопута Београд-
Загреб и обилазнице око Београда;
2. Северозападна привредна зона
Добановци
Изузетних просторних могућности у
регионалним оквирима, састављена из
неколико целина/зона/комплекса:
- привредна зона северно од аутопута
(потез Пустара) између петље Добановци
и железничке пруге, само делимично
активирана дуж саобраћајнице ка насељу
Угриновци;
- мањи привредни комплекс јужно
од аутопута са локалитетом Слодес-а
и слободним простором за развој
предузетничке зоне; и
- западна привредна зона, између аутопута
на северу, насеља Добановци и западне
границе општине, коју пресеца планирана
саобраћајница ка насељу Обреновац.
3. Јужна привредна зона
Уз аутопутску обилазницу, у зони јужно од
Сурчина и источно од насеља Јаково, све
до границе шире зоне заштите изворишта
водоснабдевања;
4. Мање привредне зоне (планиране
или проширене постојеће):
- између насеља Бечмен и Петровчић (дуж
државног пута II реда Р 153а);
- поред планиране саобраћајнице I реда
(источно од ловишта Забран); и
- уз западну границу општине – у КО
Петровчић.
Просторна организација туризма
На основу валоризације туристичких
вредности, комбиновањем потенцијала
и активности, очекује се интезивнији
развој туризма. Основа развоја туризма
се заснива на излетничком и спортско–
рекреативном туризму, уз заштиту и
коришћење природних и културноисторијских
вредности, као и на
организацији и развоју осталих видова
туризма: манифестациони, сеоски,
културни, транзитни, ловни и риболовни.
Концепција развоја се базира на:
Активном коришћењу реке Саве
и као приоритета у развоју туризма и
као дела градског амбијента. Одржавање
постојећих обалоутврда треба извести
као урбану регулацију и уређење обала,
којим се општина функционално „спушта”
на своју велику реку, уз максимално
искоришћавање локација одређених за
пристане у функцији туризма.
Формирању туристичких зона Јаково,
Бољевци и Прогар и то уређењем
простора:
- речне плаже код пристана у зони Јакова,
коњичког клуба Стремен, манастира
Фенек и Бечменског језера са природним
рибњаком;
- речне плаже код пристана у Бољевцима,
језера, као и обала у зони језера Живача и
комерцијалног ловишта у шуми Црни луг;
и
- речне плаже код пристана у Прогару,
етно куће Дацевић и Бојчинске шуме.
Формирању простора и активности у
20