Анализа локација за изградњу Ñ€ÐµÑ†Ð¸ÐºÐ»Ð°Ð¶Ð½Ð¸Ñ Ñ†ÐµÐ½Ñ‚Ð°Ñ€Ð°

ПРОСТОРНИ ПЛАН
ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ЛАЗАРЕВАЦ
ТЕМА БРОЈА | инфо
Обухват Просторног плана је простор општине Лазаревац укупне површине 379 km 2 , на
коме се налази 33 насеља (34 катастарске општине), и на коме живи 58721 становник.
Приредила :
Јелена Маринковић,
дипл. просторни
планер,
руководилац израде
плана
6
Kонцепт просторног развоја са основним
планским решењима дефинисан је на
основу следећих приоритета:
- планско коришћење грађевинског,
пољопривредног, шумског и водног
земљишта, као и заустављање бесправне
изградње;
- успостављање ефикасне и одрживе
саобраћајне инфраструктуре на локалном
нивоу и њено прикључење на мреже
регионалног и националног значаја с
обзиром да подручје општине и града
Лазаревца представљају део тзв. „јужне
осовине развоја” региона Београда;
- изградња енергетске инфраструктуре
за локалне потребе, првенствено
система гасификације, али и коришћење
алтернативних – обновљивих извора
енергије;
- дефинисање насеља која могу да преузму
улогу центра заједнице и стварање
услова за преузимање посебних права и
одговорности локалне самоуправе;
- обезбеђивање просторних капацитета
за изградњу нових привредних,
комерцијалних и трговинских садржаја
у контексту близине Београда и других
градова, саобраћајне доступности
(друмске и железничке) и захтева тржишта;
- заштита водоизворишта и изградња
водопривредне
инфраструктуре
(водовод, канализација, отпадне воде,
постројења за пречишћавање);
- развој туристичких подручја на новим
основама, првенствено у јужном делу
општине; и
- очување пољопривредних
површина и комплекса, њихов даљи
развој и модернизација у функцији
високотехнолошке
производње
прехрамбених производа.
Општина Лазаревац је добро
повезана са окружењем, односно
располаже добрим трансрегионалним
везама. Државним путем l реда број 22
повезана је са Београдом на северу и
бројним градовима на југу, као што су Љиг,
Горњи Милановац, Чачак и др. Попречну
везу у правцу исток-запад остварује
преко државног пута l реда број 4 ка
Аранђеловцу и Ваљеву, односно преко
државног пута ll реда од Степојевца ка
Обреновцу и Сопоту. Везу са Београдом
и југозападном Србијом остварује и
преко железничке пруге Београд-Бар.
Планирани аутопут Београд-Јужни Јадран
још више ће унапредити повезаност
Лазаревца са окружењем и омогућити брз
и лак приступ мрежи аутопутева и јужном
делу обилазнице око Београда.
Потребе за даљим просторним
развојем и конкретна планска решења
по појединим областима сагледана су и
дефинисана према посебно издвојеним
просторним целинама, које непосредно
утичу на валоризацију потенцијала и
функционалну и просторну организацију.
У оквиру сваке просторне целине, могуће
је издвојити специфичне зоне које на
различите начине утичу, или могу утицати
на укупан развој.
1. ЗОНА НАСЕЉА СТЕПОЈЕВАЦ –
СЕВЕРНА ЗОНА, коју чине катастарске
општине Степојевац, Врбовно, Лесковац
и Соколово (13% од укупне површине
општине Лазаревац). У овој зони
највише је пољопривредног земљишта,
док грађевинско земљиште заузима
површине линеарно распоређене уз
државни пут l реда, као и мање површине
уз локалне и некатегорисане путеве у
Лесковцу и Соколову. Река Бељаница и
мањи део тока реке Колубаре чине водно
земљиште. Мање површине код границе
са Великим Црљенима деградиране су и
заузете за потребе одлагања пепела. У овој
зони изражена је тенденција згушњавања
и ширења грађевинског земљишта
уз магистрални пут што у наредном
периоду треба подржати обезбеђењем
просторних услова за изградњу посебних,
мањих привредних зона. У том смислу,
пренамена повремених (викенд куће) или
трајних стамбених објеката у производне
је пожељна и дозвољена.
45