Sa sertifikatom osvajamo planetu

Nenad
Ognjenovi}:
Galenika
na vrhu
Pa{kvalin:
Kompanija
ure|en
sistem
Ne{kovi}:
Uspe{na
godina
marketinga
LIST FARMACEUTSKE FABRIKE GALENIKA MAJ 2009.
Sa sertifikatom
osvajamo
planetu
Nova fabrika vredna 46,3 miliona evra
U proizvodnji
se radi
i u ~etiri
smene

2
menad`ment
Uspe {na go di na marketinga
Ga le ni ka, kao ku }a sa du gom tra di ci jom,
pos ta vi la je vi so ke za h te ve pred slu `bu ma r -
ke ti n ga i pro da je. Uslo vi na tr `i {tu ka da je
ko n ku re n ci ja sve ja ~a i ka da su ma r ke ti ng ak -
ti v nos ti stra nih fa r ma ceu t skih ko m pa ni ja in -
ten zi vi ra ne uslo vi la je da se i Ga le ni ka, kao
je dan od na j ve }ih do ma }ih proi zvo |a ~a le ko -
va, uhva ti “u ko {tac” sa tim iza zo vi ma i za h -
te vi ma i da uspe {no odr `i svo je po zi ci je ste -
~e ne du go go di {njim pri su stvom na do ma -
}em i inos tra nom tr `i {tu.
Ura di li smo mno go va `nih stva ri usme re -
nih na ja ~a nje ko m pa ni je, na ve {}e mo sa mo
na j zna ~a j ni je:
● de fi ni sa li smo sve ma r ke ti -
ng ak ti v nos ti unu tar ISO
pro ce du ra i za po ~e li si -
ste mat sku pro ve ru za -
do vo lj stva ko ri sni ka,
● or ga ni zo va li ne ko li ko
kon ti nui ra nih edu ka ci ja
za le ka re i fa r ma ceu te,
pred sta vi li no ve pre pa -
ra te sa gvo `|em na sja j -
noj pro mo ci ji - Gvo zde na
mi si ja, u okvi ru BD ti ma pre -
ciz no de fi ni sa li ko ra ke za ra zvoj
no vih proi zvo da...
● ostva ri li smo uspe {nu sa ra d nju sa ve }i -
Sve na{e
ak ti v nos ti
re zu l ti ra le su,
rea li za ci jom
pla ni ra ne
pro da je za 2008.
Tre nd in ten zi v nih
ma r ke ti n {kih
ak ti v nos ti
nastavljamo
i u 2009.
nom ve le tr go vi na, apo te ka r skih usta no va,
kli ni ~ ko bo l ni ~ kih cen ta ra, do mo va zdra -
vlja i osta lim usta no va ma zdra v stve ne za -
{ti te.
● ko ri sti li smo stru ~ ne sku po ve da ve li kom
bro ju le ka ra i fa r ma ceu ta i osta loj stru ~ -
noj jav nos ti pred sta vi mo proi zvo de ko m -
pa ni je.
● ogla {a va li smo pre pa ra te proi zvod nog
pro gra ma Ga le ni ke u ~a so pi si ma na me -
nje nim stru ~ noj i op {toj jav nos ti.
● in ten zi van rad sa ra d ni ka na te re nu omo -
gu }io je da do dje mo do sva kog le ka ra,
sva kog fa r ma ceu ta i uz nji ho vu po mo},
za dr `i mo i una pre di mo na {e po zi ci je na
tr `i {tu.
Sve ove ak ti v nos ti re zu l ti ra le su, rea li za ci -
jom pla ni ra ne pro da je za 2008. go di nu.
Tre nd in ten zi v nih ma r ke ti n {kih ak ti v nos ti
na sta vljen je i u pr vom kvar ta lu 2009.
Bo g dan NE [ K O VI]
po mo}nik ge ne ral nog
di re k to ra za ma r ke ti ng i prodaju
- za po slen, od 1991. go di ne
i do sa da je bio na ra znim
ru ko vo de}im me sti ma
- za vr {io je Me di cin ski
fa ku l tet u Beo gra du,
a na Fa ku l te tu or ga ni za cio nih
nau ka ste kao je zva nje -
spe ci ja li sta me na d`men ta
Zi mu i pro le }e 2009 go di ne obe le `i la je
ve li ka ma r ke ti n {ka ak ci ja pod na zi vom ‘’Da ni
Ga le ni ke’‘. Obu hva }e no je pre ko 30 gra do va
na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je i ostva re na ak ti -
v na ko mu ni ka ci ja sa pre ko 3 000 le ka ra ra -
znih spe ci jal nos ti.
Kra t ke ma r ke ti n {ko - ko me r ci jal ne pre -
zen ta ci je pa le te na {ih le ko va i pro gra ma pa -
ra fa r ma ceu ti ke ~i ni le su ova kve sku po ve in -
te re san t nim au di to ri ju mu.
Po ~e t kom mar ta u~e stvo va li smo na sku -
pu Re pu bli ~ ke se k ci je de r ma to ve ne ro lo ga
Sr bi je u or ga ni za ci ji Sr p skog le ka r skog dru -
{tva. Pred stav ni ci Ga le ni ke su na pos ta -
vlje nom {tan du pro mo vi sa li su Gen -
ta mi cin, En be cin, Hidrociklin, Si -
no de rm, Hidrokortizon...
Po se }e nost {tan da bi la je
veo ma do bra, mno go bro j ni
po se tio ci po ka za li su ve li ko
in te re so va nje za Ga le ni ki ne
proi zvo de.
Na stru ~ nom sku pu “Ak -
tue l ni pro ble mi u pe di ja tri ji
2009.” Ga le ni ka je u to ku pr ve
ne de lje sku pa, odr `a la ~e tvo -
rod ne v nu izlo `bu na ko joj je pred -
sta vi la svo je an ti bio ti ke, Fe ro fan i
Oli go vit si rup za de cu. Ve li kom bro ju pri -
su t nih le ka ra pre zen to va ne su no vi ne u Ga le -
ni ki nom pro gra mu.
U ho te lu Kon ti nen tal od 6.-8. mar ta
2009. odr`an je V ko n gres in te r ne me di ci ne
Ju goi sto ~ ne Evro pe u or ga ni za ci ji Udru `e -
nja in te r ni sta Sr bi je. Prof.dr Pe tar M. Se fe -
ro vi} je na si m po zi ju mu ko ji je or ga ni zo va la
ko m pa ni ja Ga le ni ka odr `ao pre da va nje na
te mu “ Klju ~ ni le ko vi u pre ve n ci ji i te ra pi ji
ka r dio va sku lar nog kon ti nuu ma: in hi bi to ri
ko n ve r tu ju }eg en zi ma i an ta go ni sti ka l ci ju -
m skih ka na la”.
Si m po zi jum je bio veo ma do bro po se }en,
kao i {tand Ga le ni ke na ko me su svi u~e sni ci
mo gli da do bi ju {ta m pa ni, pro mo ti v ni ma te -
ri jal i po klo ne za Amlo gal i Pri la zid. U~e {}e
Ga le ni ke oce nje no je kao veo ma uspe {no na
svim spro ve de nim ak ti v nos ti ma.
Pla ni ra mo da i da lje na sta vi mo in ten zi van
rad ma r ke ti n ga i na taj na ~in obez be di mo si -
gu r ne po zi ci je i izbo ri mo se sa svim te {ko }a -
ma ko je obe le `a va ju te ku }u 2009. go di nu.
Ure|en sistem
- Za do vo lj stvo mi je da sam ~e ti ri i po me se ca deo uspe -
{nog tima u kompaniji sa dugom tradicijom i vrhunskim stru-
~njacima koji su glavna snaga i oslonac ove kompanije, predvo
|eni generalnim direktorom iza koga stoji vi {edecenijsko
iskustvo u oblasti proizvodnje i prometa lekova - isti ~e Slavica
Pa {kvalin, pomo }nik generalnog direktora za op {te i pravne
poslove.
Klju~ uspeha u kompaniji sa velikim brojem zaposlenih, kakva
je Ga le ni ka, je ste u to me {to }e sva ko oba vlja ti svoj po -
sao {to stru ~nije u okviru planirane strategije poslovanja i
ma lo br `im te m pom ne go {to je to bi lo do sa da - isti ~e svo je
vi |enje na ~ina unapre |enja rada i poslovanja Pa {kvalin.
Sektor op {tih i pravnih poslova je apsolutno spreman da
odgovori svim zadacima ne samo sa aspekta zakonitosti, nego
i u svakom drugom pogledu koji zahteva kvalitetan i efikasan
rad. U tom kon te k stu tre ti ra ju se svi ugo vo ri, u ci lju {to
kvalitetnijeg sagledavanja ugovornih odnosa u svim oblastima,
pru`a se pomo} o pravilnom raspore |ivanju zaposlenih
prema njihovim iskustvima i zvanjima.
Osim teku }ih poslova, preko ovog sektora je ispra }ena
promena osniva ~a i preduzete sve potrebne aktivnosti u procesu
prebacivanja udela u Galenici od RZZO na Republiku Srbiju,
kao stopostotnog vlasnika. Odli ~na saradnja na obostrano
zadovoljstvo i korist uspostavljena je i sa svim dr`avnim
organima i agencijama.
Jed na va `na i ne ta ko ma la stvar ko ja je ura |e na u ovom
se k to ru i ko ja se uspe {no spro vo di, a u ci lju za {ti te i bez bed -
nosti na radu jeste i Akt o proceni rizika u sklopu Zakona o
bezbednosti zdravlja na radu. Ovim dokumentom sa stanovi-
{ta bezbednosti i zdravlja na radu, analiziraju se sva radna
mesta i utvr |uju se {tetnosti - pove }an rizik, predla`u se mere
za bezbedan rad u cilju prevencije povrede na radu.
Posebno `elim da naglasim, da stalnom komunikacijom i
obostranom saradnjom sa svim rukovodiocima sektora, nastojim
da sve stvari funkcioni {u sa {to manje problema i sa
uspehom.
Slavica PA[KVALIN
po mo}nik ge ne ral nog
di re k to ra za pravne i op{te poslove
- do {la u Ga le ni ku u de ce m bru pro {le go di ne,
kao isku sna prav ni ca sa bo ga tom ka ri je rom.
- Prav ni fa ku l tet u Beo gra du je za vr {i la u ro ku (1975-79)
i od mah se za po sli la u Pa mu ~ nom ko m bi na tu
- U Ve t pro mu, kao prav ni sa ve t nik, ali i na
ko me r ci jal nim po slo vi ma, ra di la je od 1998.
- Od 2001. pre la zi u advo ka tu ru.

uvodna re~
3
Po {tovane koleginice i kolege,
Umesto protokolarnih re ~i dobrodo {lice ovom
prilikom ose }am potrebu da svakog prijatelja
ovog ko le k ti va upu tim na ne ko li ko po je di nos ti
ko je }e upot pu ni ti pos to je }u ve} po zna tu sli ku
na {e i Va {e Galenike - kompanije koju kao i svi
vi za po sle ni to li ko po {tu jem, ce nim i vo lim.
Vi {e od po lo vi ne jed nog ve ka po slu je mo sa
uspe hom, a na za do vo lj stvo po tro {a ~a na {ih
proizvoda, poslovnih prijatelja sa kojima sara-
|u je mo i ko ji nas s po ve re njem i po no som
preporu ~uju u svakoj prilici i onih koji su svojim
za la ga njem, li ~ nom krea ti v no {}u i ra zu -
me va njem Ga le ni ku u~i ni li po zna tom i van
gra ni ca na {e ze mlje.
Ponosimo se i ~injenicom da smo nastali u prvoj
po lo vi ni pro {log ve ka, a ra di li, stva ra li i ra -
sli u dru goj, u vre me nu op {teg ra zvo ja i ne ve -
ro vat nih te h no lo {kih ino va ci ja ko je su um no -
gome izmenile sliku sveta, dobu mladih i smelos
ti i uvek, kao {to je to slu ~aj i da nas, bi li ja ki
i mo de r ni. Upra vo u tom vre me nu kad su ve li -
ke stva ri na sta ja le i ne sta ja le mi smo istra ja va -
li, bez ob zi ra na te {ko }e, stva ra ju }i ime i svu da
pre po zna tljiv za {ti t ni znak.
U na red nom pe rio du, pla ni ra mo da sa gle da -
mo i po bo lj {a mo uslo ve ra da za po sle nih i na -
sta vi mo sa ula ga njem u nji ho vo stru ~ no usa -
vr {a va nje. Za po sle ni ~i ne na j va `ni ji deo sva ke
ko m pa ni je, oni joj da ju sna gu ko ja je glav ni
po kre ta~ ka uspe hu i ostva re nju pos ta vlje nih
ci lje va. Zbog to ga }e mo se po tru di ti da omo -
gu }i mo jo{ bo lje uslo ve za rad i za ra du.
U go di ni ko ja je pred na ma, u ci lju sveu ku p -
nog unapre |enja rada kompanije, detaljno }emo
sagledati strate {ku orijentaciju. Posebnu
pa `nju }e mo usme ri ti na ana li zi ra nje pos ti g -
nutih rezultata, kao i na unapre |enje kvaliteta
u svim se g men ti ma po slo va nja. Na{ ci lj je ja -
san: Galenika kao lider na farmaceutskom tr-
`i {u Srbije.
Sa po no som, `e lim da ista k nem, da je u na {oj
ko m pa ni ji uspe {no za vr {e na dru ga fa za se r ti fi -
ka cio ne pro ve re i uskla |e nos ti po slo va nja sa
me |u na rod nim stan da r di ma ISO 9001:2008,
ISO 13485:2003/MDD 93/42 i HA C CP si ste -
ma, kao i to da }e do kra ja ja nua ra 2010. bi ti
zavr {eni radovi na izgradnji nove fabrike.
Za jed ni ~ kim sna ga ma i za la ga njem mo ra mo
da do pri ne se mo ostva ri va nju pos ta vlje nih ci -
lje va uz ra z me nu i pro na la `e nje ino va ti v nih
ideja. Sigurni i stabilni nastavi }emo sa strategi
jom ra zvo ja i una pre |e nja po slo va nja Ga le -
ni ke, ko m pa ni je ko ja svo jim re zu l ta ti ma uvek
za slu `u je po zi ci ju na vr hu.
S po {to va njem,
Ne nad Ognjenovi}

4
intervju
Sa sertifikatom
osvajamo planetu
mr sci.ph. RADMILA POPOVI]
po mo } nik ge ne ral nog di re k to ra za ra zvoj po slo va nja
Radmila POPOVI]
po mo}nik ge ne ral nog
di re k to ra za razvoj poslovanja
- magistar
farmaceutskih nauka
- zvanjem “istra`iva~
saradnik”dugo godina
bila je direktor Instituta
za istra`ivanje i razvoj
- U Galenici je
zaposlena od 1975.
Do bi li smo
po zi ti v ne oce ne od
ne ma ~ ke ko m pa ni je
TÜV SÜD, jed ne od
na j bo ljih na sve tu u
obla sti pru `a nja
uslu ga sa ve to va nja,
in spe k ci je, i
se r ti fi ka ci je te
Ga le ni ka usko ro
do bi ja TÜV
se r ti fi ka te i to,
ISO 9001 sertifikat,
ISO 13485 sertifikat
i HA C CP
Mr sci. ph. Ra d mi la Po po -
vi}, po mo } nik ge ne ral -
nog di re k to ra za ra zvoj
po slo va nja pred sta vlja ci lje ve i
slede }e korake u realizaciji planova
kompanije Galenika
● U proteklom periodu sve aktivnosti
kompanije bile su
usred sre |e ne na pri pre mu za
do bi ja nje se r ti fi ka ci je ISO
9001:2008 ISO 13485:2007 i
Di re k ti ve MDD 93/42/EEC ,
kao i uvo |e nje HA C CP si ste -
ma. Ko je su pred nos ti se r ti fi -
ci ra nja po na ve de nim stan da -
r di ma?
- Ispu nja va njem za h te va stan -
da r da ISO 9001:2008, or ga ni za ci -
ja do ka zu je spo sob nost da do -
sledno obezbe |uje proizvode koji
ispu nja va ju za h te ve ko ri sni ka i
odgovaraju }ih propisa.
Ga le ni ka a.d ta ko ga ran tu je i
do ku men tu je da se svi po slov ni
pro ce si odvi ja ju po de fi ni sa nim
pro ce du ra ma, ko je obez be |u ju
da se kon ti nui ra no ispo ru ~u ju
korisnicima proizvodi specificiranog
kva li te ta, od go va ra ju }e bez -
bed nos ti i uskla |e nos ti sa za h te -
vi ma va `e }e za ko n ske re gu la ti ve.
Ini ci jal na se r ti fi ka ci ja
je sa mo po ~e tak i
po dra zu me va stal nu
oba ve zu prei spi ti va nja
i po ve }a va nja
efe k ti v nos ti
in te gri sa nog si ste ma
menad`menta
kva li te ta ko ji je
uskla |en sa po li ti kom
i stra te {kim ci lje vi ma
ko m pa ni je
Sva ka ko da ova di men zi ja da je
do dat nu vred nost po ve re nju ku -
pa ca na svim tr `i {ti ma.
Ispu nja va njem spe ci fi ~ nih za h -
te va stan da r da ISO 13485:2007 i
Di re k ti ve MDD 93/42/EEC, pos -
ti`e se ispunjenje svih preduslova
za ozna ~a va nje me di cin skih sred -
sta va CE zna kom i sta vlja nje me -
dicinskih sredstava (flasteri i dental
ni proi zvo di) u pro met u ze -
mljama Evropske unije. Ovde treba
re }i da je CE znak (Conformite
Eu ro pe n ne) spe ci fi ~ na ozna ka
za proi zvo |a ~a da je ispu nio sve
bitne zahteve tzv. novog pristupa,
da te u di re k ti vi Evro p ske uni je
MDD 93/42.
CE znak je obavezuju }a oznaka
za mnoge proizvode koji se plasiraju
na evropsko tr`i {te.
Po se do va nje ovog zna ka omo -
gu }u je ko m pa ni ja ma la k {i pri -
stup na ovo, kao i dru ga sve t ska
tr `i {ta. Ov de tre ba sva ka ko na -
po me nu ti i re gu la tor ni za h tev
ko ji je dat u okvi ru na {eg Za ko na
o le ko vi ma i me di cin skim sred -
stvi ma.
Uvo |e njem Si ste ma me na -
d`men ta bez bed nosti di je te t skih
proizvoda, primenom HACCP siste
ma, na na j bo lji na ~in se po tvr -
|uje da su ispunjeni svi preduslovi
za proizvodnju i isporuku dijetetskih
proizvoda, u skladu sa dobrom
proizvo |a ~kom i dobrom
higijenskom praksom.
Na rav no da i u ovom slu ~a ju
po ve re nje i za do vo lj stvo ku pa ca u
bez bed nost proi zvo da pred sta vlja
do dat nu vred nost.
● Ka ko je te kla pri pre ma za
sertifikaciju?
Ob zi rom da se ra di o ne ko li ko
komplementarnih sistema menad`men
ta kva li te tom, opre de li li
smo se za sertifikaciju modela tzv.
in te gri sa nog si ste ma me na -
d`men ta kva li te tom, ko ji obje di -
njuje sve zahteve navedenih standa
r da, di re k ti va i pre po ru ka.
Mada se Sistem menad`menta
kva li te ta pri me nju je u Ga le ni ci
du`e vreme, u cilju sertifikacije
uradili smo nadgradnju dokumena
ta, me |u sob no po ve zi va nje,
oba vi li edu ka ci ju za po sle nih,
izvr {ili odgovaraju }e interne i eksterne
provere.
Usvojeni i primenjeni integrisani
Sistem menad`menta kvalite
ta je po dr `an ni zom do ku me -
na ta kao {to su: Izja va o po li ti ci
kva li te ta i bez bed nost proi zvo da,
po slov nik o kva li te tu, po slov nik o
preduslovnom programu HAC-
CP si ste ma, se tom od 102 pro ce -
dure i oko 4000 uputstava kojima
se precizno defini {u i opisuju sve
ak ti v nos ti po slov nih pro ce sa.
Pos ta vi li smo ci lj da uspos ta -
vlje ni in te gri sa ni si stem me na -
d`menta kvalitetom dobije i zvani
~ nu ve ri fi ka ci ju pu tem se r ti fi -
ka ci je od stra ne re no mi ra nog se r -
ti fi ka cio nog te la.
● Ko ja ko m pa ni ja je ra di la na
ve ri fi ka ci ji ove se r ti fi ka ci je?
Opredelili smo se za nema ~ku
kompaniju TÜV SÜD iz Minhena,
sa isku stvom od 140 go di na,
ko ja je vo de }a u sve tu na po dru ~ -
ju uslu ga sa ve to va nja, in spe k ci je i
sertifikacije. TÜV SÜD je prisutan
na 500 lo ka ci ja {i rom sve ta,
gde trenutno sara |uje sa 5,5 milio
na kli je na ta i za po {lja va 9700
vr snih stru ~ nja ka.
Na rav no, ovom pri li kom tre ba
na gla si ti ve li ki an ga `man ru ko -
vo di la ca ra zli ~i tih ni voa i svih

5
Provera u dve faze
TÜV SÜD je oba vio se r ti fi ka cio nu
pro ve ru u dve fa ze. Pr va fa za pro -
ve re je oba vlje na 1.i 2. apri la 2009,
a dru ga fa za pro ve re od 21. do 24.
apri la 2009. Ceo tim isku snih pro -
ve ra va ~a (uku p no 7) je vr {io pro -
ve ru usa gla {e nos ti po slo va nja svih
se g me na ta Ga le ni ke a.d. sa za h te -
vi ma na ve de nih stan da r da, di re k ti -
va i pre po ru ka. Sa ve li kim za do vo lj -
stvom mo gu da ka `em da je se r ti fi -
ka cio na pro ve ra uspe {no za vr {e na.
Do bi je na je po zi ti v na oce na i Ga le -
ni ka }e bi ti pred lo `e na za do bi ja nje
TÜV se r ti fi ka ta (3): ISO 9001 se r ti -
fi kat, ISO 13485 se r ti fi kat i HA C CP
se r ti fi kat. Ob zi rom na pro ce du ru
ko ja se odvi ja pre ko ba ze u Mi n he -
nu, o~e ku je se do bi ja nje na ve de nih
se r ti fi ka ta u pe rio du od ne ko li ko
ne de lja.
ne po sred nih izvr {i la ca, ko ji
su da li svoj pu ni do pri nos u
im ple men ta ci ji in te gri sa -
nog si ste ma me na d`men ta
kva li te ta. Ta ko |e, tre ba
po me nu ti i an ga `man ko -
n su l tan t ske ku }e AQA,
ko ja je bi la uklju ~e na u
pru `a nje ko n su l tan t skih
uslu ga pri rea li za ci ji pro -
je k ta uvo |e nja in te gri sa -
nog si ste ma me na -
d`men ta kva li te ta.
● Koji su slede }i koraci
Ga le ni ke i da li do bi -
ja njem se r ti fi ka ta Ga -
le ni ka za vr {a va sa
svo jim ak ti v nos ti ma u
tom pra v cu?
Ini ci jal na se r ti fi ka ci ja je
sa mo po ~e tak i po dra zu me -
va stalnu obavezu preispitivanja
i po ve }a va nja efe k ti v nos ti
in te gri sa nog si ste ma me na -
d`menta kvaliteta koji je uskla-
|en sa po li ti kom i stra te {kim ci -
lje vi ma ko m pa ni je.
Postoji obaveza i kontrole koju
}e TÜV SÜD izvo di ti u pla ni ra -
nim intervalima, sa ciljem provere
odr `i vos ti i po bo lj {a va nja in te -
gri sa nog si ste ma me na d`men ta
kva li te ta, kao i re se r ti fi ka ci je na -
kon iste ka vre me na va `e nja do bi -
je nih se r ti fi ka ta.
Svakako da top menad`ment
ve} ra z mi {lja i o bu du }im ak ti v -
nos ti ma na ispu nja va nju no vih
stan da r da, a u sklo pu uku p nog
ra zvo ja ko m pa ni je.

6
proizvodnja
Rad bez pauze
ADAPTACIJE
Direktor Sektora proizvodnje Ljiljana
Stojanovi} nagla {ava da je tokom
pro {le godine i po ~etkom ove u
adaptacije i zna ~ajne gra |evinske radove
u pojedinim pogonima ulo`eno
vi {e nego u prethodnoj deceniji. Pored
anga`ovanja renomiranih proizvo
|a ~a i isporu ~ilaca kvalitetne
opreme i poznatih izvo |a ~a radova,
pun do pri nos da li su i za po sle ni u Ga -
lenici, posebno zaposleni u pojedinim
slu`bama Sektora tehnike i logostike.
Bez njihovog punog anga`ovanja ovi
radovi bi Galeniku ko {tali mnogo vi-
{e, da ne ra ~u na mo i vre me ko je je za
Galeniku, veoma bitno. Neki radovi,
kao {to su kre ~e nje i fa r ba nje su za vr -
{eni zahvaljuju }i neposrednom anga-
`ovanju proizvodnih radnika.
Mr ph. Lji lja na
Stojanovi}, direktor
Sektora proizvodnje
na vo di da se u ve }i ni
po go na ra di u tri sme ne,
a u proizvodnji kapsula
rad je ~etvorobrigadni
Iz proizvodnih pogona Galenikine
fabrike lekova u decembru
je iza {lo se dam mi lio na
718 hiljada 393 pakovanja, {to je
rekord u poslednjih deset godina.
Vrednost te robe je - milijardu 261
mi lion 173 hi lja de i 688 di na ra.
Uzla zni tre nd za be le `en je i u pr -
vom kvar ta lu ove go di ne. U po re -
dje nju sa istim pe rio dom u 2008.
ovogodi {nja proizvodnja je bila
ve }a za 19 procenata.
Ljiljana Stojanovi}, direktorka
Sektora proizvodnje, s ponosom,
isti ~e da je ovo go di {nji plan proi -
zvod nje, u od no su na 2008. ve }i za
devet odsto, a izra`eno u novcu to
bi tre ba lo da bu de vi {e od 19 od -
sto u od no su na pri ho de u pro {loj
godini.
Proizvodnja u Crnoj Gori
-Decembarska rekordna proizvodnja,
kakva nije ostvarena u
poslednjoj deceniji, bila je mogu }a
zahvaljuju }i izuzetnoj koordinaciji
i anga`manu svih prate }ih slu`bi i
nesumnjivo naporima samih radnika
u proizvodnji - ka`e Ljiljana
Stojanovi}. - Da bismo ispunili zahteve
prodaje u drugoj polovini
pro {le godine u Pogon proizvodnje
kapsula uveden je ~etvorobrigadni
rad, zna ~i da se proi zvod nja odvi ja
bez pre ki da to kom 24 sa ta, svih se -
dam dana u nedelji. Direktorka
Stojanovi} napominje da je u Pogo
nu am pu la i so lu ci ja, kao i u Po -
SA ZN A K OM “CE”?
U Fa bri ci den ta la na Do r }o lu sve
ak ti v nos ti usme re ne su ka do bi -
ja nju zna ka CE za den tal ne proi -
zvo de. Ka ko isti ~e Du {an ka Mi li -
}e vi}, di re k to r ka Fa bri ke den ta la,
znak CE na ovim proi zvo di ma je
pa so{ za tr `i {te Evro p ske Uni je,
kao i za tr `i {ta ze ma lja ko je po -
slu ju pre ma za ko ni ma EU.
Zbog to ga je u to ku pro {le go di -
ne oba vlje ne ada p ta ci ja proi -
zvod nog pros to ra u fa bri ci na
Do r }o lu. Izve de nim ra do vi ma u
Fa bri ci den ta la i obje di nje njem
proi zvod nje pos ti g nut je ni vo si -
ste ma kva li te ta i ispu nje ni za h te -
vi na ve de nih stan da r da.
^I S TA
PROIZVODNJA
U toku pro {le godine, Pogon biosinteze
u Fabrici farmaceutskih sirovina,
dobio je sertifikat UNIDA (organizacije
Ujedinjenih nacija za industrijski
razvoj) baziran na projektu
~i sta proi zvod nja. Na taj na ~in
Pogon biosinteze sa na {ao me |u
nekoliko organizacija u Srbiji koje
su dobile ovaj presti`ni sertifikat.
Da bi se do {lo do ovog se r ti fi ka -
ta ceo Po gon bio si n te ze mo rao
je da pre tr pi zna ~a j ne gra |e vin -
ske ra do ve, a pre dvi |e ne su i ko -
re k ci je u te h no lo {kim li ni ja ma.
Re zu l tat ulo `e nog na j bo lje se vi -
di upo re |i va njem proi zvod nje u
pr va tri me se ca ove go di ne sa
proi zvod njom u istom pe rio du
pro {le go di ne. Ona je sa da ve }a
za 38 od sto, a re zu l ta ti su jo{
bo lji iako je u Fa bri ci fa r ma ceu t -
skih proi zvo da sa da ma nje za po -
sle nih, za 13,44 od sto, u od no su
na isti pe riod pro{le godine.
Zbog sve ga ovo ga, u na red nom
pe rio du se ra z ma tra ju ula ga nja u
ada p ta ci ju dru gog po go na Fa bri -
ke fa r ma ceu t skih proi zvo da - Po -
gon si n te ze.
go nu ta ble ta, rad u tri sme ne uo bi -
~a jen ve} du `e vre me.
Oslu {kuju }i zahteve tr`i {ta, kako
kod nas, ta ko i u su sed nim ze -
mljama gde je plasman Galenikinih
lekova najve }i, direktorka Stojanovi}
napominje da je i konstantan
trend sve ve }a potra`nja
ampuliranih proizvoda (u obliku
injekcija). Zbog ograni ~enih kapaciteta
koje imamo, Galenika se
opredelila za delimi ~nu, uslu`nu
proizvodnju, {to se pokazalo kao
veoma isplativo. Broj renomiranih
farmaceutskih ku }a sa kojima }e
Galenika na ovaj na ~in sara |ivati
bi }e jo{ ve }i, sve do zavr {etka nove
Galenikine fabrike lekova (rok
je ja nuar 2010.) ka ko ku p ci ko ji su
na vi kli na na {e le ko ve ne bi osta li
bez njih ni je dan dan.
Proi zvod nju ce fa lo spo ri na (u
obliku kapsula) Galenika }e premestiti
u Crnu Goru. Naime, polovinom
pro {le godine vra }ena su
nam osniva ~ka i upravlja ~ka prava
i u preduze }u Galenika, Crna
Go ra d.o.o, u ko jem smo vla sni ci
75 od sto.
Investiciona ulaganja
-U pitanju je izuzetno savremen
pogon za proizvodnju cefalosporina,
ura |en po svim za h te vi ma
GMP, ko ji je pu {ten u proi zvod nju
1998. - ka`e direktorka Stojanovi}.-
Na `a lost taj po gon od 2004.
nije radio, jer nije imao registrovane
proi zvo de. Sa da ka da su nam
vra }ena osniva ~ka i upravlja ~ka
prava, krenuli smo u transfer proizvod
nje. Ve} se ra de pr ve {a r `e i za -
po ~ela je proizvodnja prvih serija.
Crnogorskoj Agenciji za lekove,
kao i Agenciji za lekove Republike
Srbije i ministarstvu Zdravlja Srbije,
prilo`ili smo svu potrebnu dokumentaciju
za dobijanje dozvola.
Da bismo omogu }ili maksimalnu
proizvodnju i skladi {tenje svojih
proizvoda u uslovima koji zahtevaju
najvi {e standarde u ovoj vrsti
proizvodnje, direktorka Stojanovi}
navodi zna ~ajne investicije
krajem pro {le i po ~etkom ove godi
ne. Vi {e od dva mi lio na evra ulo -
`e no je u Ma ga cin po la znih i pa -
kovnih proizvoda (Magacin sirovina)
i Magacin gotovih proizvoda.
Tako su obezbe |eni maksimalni
ambijentalni uslovi - vla`nost i temperatura
- u kojima se ~uvaju na-
{i proi zvo di. Ku plje na je i vred na
oprema: automatska vaga za mera-
~nice, metal detektor i ~ita~ kodova
za {tampani pakovni materijal.
I to nije sve. Direktorka Stojanovi}
isti ~e da su u po sled nje vre me
izvedeni zna ~ajni radovi u Pogonima
parafarmaceutike.
Zbog uvo |enja HACCP sistema
u Po go nu hra n lji vih proi zvo da
izvedeni su zna ~ajni gra |evinskoza
nat ski ra do vi i ta ko stvo re ni
uslovi za proizvodnju bezbednih
dijetetskih proizvoda. I u Pogonu
flastera i tehni ~kih traka obavljeni
su opse`ni gra |evinsko-zanatski
radovi, koji su potrebni za dobijanje
standarda ISO13485 i sticanje
pra va ozna ~a va nja me di cin skih
flastera CE znakom.

finansije
7
Pro fi ta bi l na kompanija
U 2008. ne to do bit
iz poslovanja bila je
580 miliona dinara,
a za ovu go di nu
planiran je rast
obima proizvodnje
od de vet i pro da je
od osam od sto, {to
je u pr vom kvar ta lu
i ispunjeno
Sa ne to do bi ti od 580 mi lio na
dinara Galenika je zavr {ila
po slov nu 2008. a sa da {nji
menad`ment ~ini sve da poslovni
rezultati na kraju ove godine - ne
budu lo {iji. Planovi su ambiciozniji
- ra st obi ma proi zvod nje za de vet
i pro da je za osam osto, po ve }a nje
rentabilnosti... iako su uslovi privre
|ivanja u ovoj neuporedivo gori
u odnosu na pro {lu godinu.
- U pr vom kvar ta lu ove go di ne i
proizvodnja i prodaja na doma }em
tr`i {tu u potpunosti su ispunili
planirane zadatke, jedino smo kod
izvoza, zbog odre |enih problema,
plan tek polovi ~no ispunili - ka`e
Ljiljana Dimovski, direktor Sektora
ekonomskih poslova.
-U ovom kvar ta lu za ra de su po -
rasle za 20 procenata i tako prose ~-
na ne to za ra da za fe bruar izno si 51
400 di na ra (pro sek u 2008. je 45 hi -
ljada dinara).
Uve}an kapital
Sumiraju }i poslovnu pro {lu godinu
Dimovski navodi da je ura |ena
nova procena vrednosti imovine
Galenike, odnosno imovina je svede
na na tr `i {nu ili fer vred nost i po
tom osnovu je zna ~ajno uve }an kapital.
U ovom periodu Galenici a.d.
vra }ena su osniva ~ka i upravlja ~ka
pra va u bi v {oj ICN Cr na Go ra.
Po re ~ima direktorke Dimovski
uku p na pro da ja u 2008. je bi la 7,7
milijardi dinara, od ~ega na doma-
}em tr `i {tu u vred nos ti od 6,9 mi -
lijardi {to je za 13 procenata vi {e u
odnosu na prethodnu godinu. Kada
se pogleda struktura prodaje
do mi ni ra ju hu ma ni le ko vi (84
procenta od ukupnih prihoda), zatim
proizvodi parafarmaceutike sa
deset osto, dentalnog programa -
2,5 procenata. U paleti najprodavanijih
proizvoda su Prilazid, Brufen,
Palitrex, Bensedin...
Govore }i o poslovanju u 2008.
direktorka Dimovska isti ~e da su
CILJEVI RAZVOJA ZA OVU GODINU
Go di {njim pla nom po slo va nja de fi ni sa ni su i ci lje vi ra zvo ja Ga le ni -
ke a.d. u 2009. Me |u na j va `ni ji m Di mo v ski isti ~e rea li za ci ju stra te -
{kih in ve sti ci ja u no voj Fa bri ci ~vr stih fa r ma ceu t skih obli ka, za tim,
Cen tar te h no lo gi je kva li te ta i In sti tut, Skla di {te po la znih ma te ri ja la i
Po slov no proi zvod ni in fo r ma ti v ni si stem.
Po red pla na ra sta proi zvod nje i pro da je za c r ta ni su ja sni pla no vi za
po bo lj {a nje ren ta bi l nos ti: stro ga kon tro la tro {ko va na svim ni voi ma,
po ~ev od kon tro le na bav nih ce na si ro vi na.
LJILJANA DIMOVSKI
direktor Sektora ekonomskih poslova
tro {kovi br`e rasli od prihoda i na
taj na ~in znatno uticali na efikasnost
poslovanja u pro {loj godini.
Ona na vo di da je in fla ci ja od oko
6,8 od sto, za tim ra st ku r sa evra od
3,5 sa izra zi tim ra stom u ~e tvr tom
kvar ta lu od de set od sto i ra stom
cena energenata od 40 procenata i
te kako uticala na efikasnost poslovanja.
Pogotovo {to rast tro {kova
nije pratio rast cena gotovih proizvo
da (efe kat ra sta ce na bio je sve -
ga dva pro cen ta).
Obezbe|ena likvidnost
Ana li zi ra ju }i ove po da t ke Di -
mo v ski ko n sta tu je da je li kvi d -
nost opa la u od no su na 2007. ali
je i da lje na vr lo za do vo lja va ju -
}em ni vou.
Ona to ilustruje podatkom da je
svaki dinar obaveza pokriven sa
Likvidnost je na
visokom nivou
i sva ki di nar
obaveza
pokriven je sa
pet dinara
gotovine i
potra`ivanja,
a od uku p nog
izvora sredstava
90 od sto su
sopstvena
Pro se ~ na
ne to za ra da za
fe bruar
51.400 dinara
ili 20 odsto vi{e
u odnosu na
prethodnu
godinu
pet dinara gotovine i potra`ivanja.
Po njenim re ~ima pokazatelji likvidnosti
na dugi rok ukazuju na
visok nivo finansijske sigurnosti jer
u strukturi ukupnih izvora sredstava
90 osto su Ga le ni ki na sred stva.
Dimovski navodi da je u prvom
kvartalu 2009. godine rentabilnost
ne {to ni `a od pla ni ra ne. U tom pe -
riodu naplata je bila ote`ana i manja
za tri od sto u po re |e nju sa istim
periodom pro{le godine.
Na ukupnu likvidnost uticali su i
do dat ni tro {ko vi kao {to je uvoz
opreme za novu fabriku.
U ovom periodu uvezena je
opre ma u vred nos ti od 6,3 mi lio na
evra i na osno vu ca ri ne i PDV pla -
}eno 105,3 miliona dinara. Zbog
to ga je do {lo i do izve snog ka {nje -
nja u izmirivanju obaveza prema
pojedinim dobavlja ~ima.

8
strate{ke investicije
Nova fabrika vredna
46,3 miliona evra
Klju ~ na stra te {ka odlu ka
Ga le ni ke a.d. je rea li za ci ja
pro je k ta izgra d nje no ve fa -
bri ke ~vr stih fa r ma ceu t skih pre -
pa ra ta.
Kao {to je po zna to, Ugo vor za
izgradnju ove fabrike potpisan je
21. decembra 2007. sa italijanskom
firmom IMA INDUSTRIA MAC-
C H I NE, a stu pio na sna gu 18. fe -
brua ra 2008. na kon upla te avan sa i
otvaranja akreditiva.
No si lac in `e nje ri ng po slo va i
glavni podizvo |a~ je {panska firma
TELSTAR PROJECTS S.A. Ugovor
je sklo pljen po pri n ci pu “klju~ u
ruke”, tako da su obaveze izvo |a ~a
precizirane u skladu sa zahtevima
naru ~ioca i odnose se na:
● izradu svih potrebnih projekata,
specifikacija, crte`a i ostale tehni
~ke dokumentacije,
● izvr {enje svih gra |evinskih i
monta`nih radova predvi |enih
odobrenim projektima i tehni ~-
kim specifikacijama,
● obezbe |enje, nabavku, isporuku,
servisiranje i ugradnju sve
specificirane opreme,
● obezbe |enje validacione dokumentacije
i sprovo |enje validacionih
aktivnosti,
● stavljanje fabrike u funkcionalno
stanje, uklju ~uju }i predstartne
aktivnosti, ispitivanje, tehni ~-
ki prijem i izdavanje zavr {nog
izve {taja,
● obezbe |ivanje garancije za rad i
funkcionalnost fabrike i ma kojeg
njenog dela, proizvodni kapacitet
fabrike, i obavezu da }e
fabrika u potpunosti ispunjavati
sve GMP zahteve,
● obezbe |ivanje obuke i
● obavezu izvr {enja svih aktivnos
ti u ro ku od 23 me se ca.
JO[ DVA KAPITALNA PROJEKTA
Po red izgra d nje no ve fa bri ke od ve li kog zna ~a ja za na {u ko m pa ni ju su i
dve dru ge in ve sti ci je, ko je su u di re k t noj fu n k cio nal noj ve zi sa no vom fa -
bri kom ~vr stih fa r ma ceu t skih pre pa ra ta, a to su:
- Cen tar Kon tro le kva li te ta i In sti tut za istra `i va nje i ra zvoj, i
- No vi ma ga cin za skla di {te nje si ro vi na i pa kov nog ma te ri ja la.
Uku p na pro ce nje na vred nost ovih in ve sti ci ja je oko 15,5 mi lio na evra. Za
ova dva pro je k ta ura |e na su ko n ce p tual na re {e nja, a pos tu pak jav ne na -
ba v ke za izbor na j po vo lj ni jeg po nu |a ~a za izra du in ve sti cio no te h ni ~ ke
do ku men ta ci je za oba pro je k ta je u to ku i bi }e usko ro za vr {en. Pre ma
ura |e nim te r min pla no vi ma, pro je k to va no vre me za vr {e t ka obe in ve sti -
ci je je maj 2010.
Prema usvojenom termin planu,
ko ji je sa stav ni deo ugo vo ra, rok za
zavr {etak radova fabrike je 21. januar
2010. ka da se pla ni ra GMP
inspekcija fabrike.
Ukupna vrednost investicije je
46,37 mi lio na evra, a su ma ko ja je
predvi |ena za tehnolo {ke i procesne
sisteme iznosi 25,9 miliona
evra. Sama suma govori da je re~ o
na j mo de r ni joj opre mi po zna tih
svetskih proizvo |a ~a, na kojoj }e se
vr {iti proizvodnja najsavremenijim
tehnolo {kim postupcima.
Povr {ina nove fabrike ~vrstih far
ma ceu t skih pre pa ra ta bi }e oko
9500 metara kvadratnih, kapacitet
dve milijarde tableta i 100 miliona
kapsula na godi {njem nivou.
ULAGANJA
U prethodnom periodu su ostvarena i
tri zna ~ajna investiciona ulaganja ukup
ne vred nos ti od oko 1,7 mi lio na evra.
U klimatizaciju Magacina gotovih
proi zvo da ulo `e no je oko 850 000
evra, dok je klimatizacija magacina sirovina
u Fabrici lekova ko {tala oko
700 000. Za ugradnju pretovarnih rampi
sa tunelima na Magacinu gotovih
proizvoda i Magacinu sirovina izdvoje
no je oko 200 000 evra.

9
“I mi i na{i
par t ne ri imamo
ci lj da zavr{imo
posao u
ugo vo re nom ro ku”
ka `e mr sci. ph.
Ra d mi la Po po vi}
po mo } nik ge n.
di re k to ra
za ra zvoj
po slo va nja
Puno poverenje u doma}e kompanije
Do sa da {nje ak ti v nos tu na izgra -
d nji fa bri ke su se odvi ja le u dve fa -
ze.
- U prvoj fazi napravljena su
skla di {ta or gan skih ra stva ra ~a i
spo lj na in fra stru k tu ra (pa ro vod,
saobra }ajnice, spoljna rasveta, telekomunikacione
i elektro instalacije,
vodovod i kanalizacija), dok se
dru ga fa za od no si na za vr {e tak
gra |evinskog objekta i unutra {nje
opremanje i instalaciju tehnolo {ke
opreme.
Glavni projekti druge faze su zavr
{eni, dobijene su sve saglasnosti
dr`avnih institucija i izvr {ena je
prijava radova za drugu fazu.
Glavne projekte je uradila doma
}a pro je k tan t ska ko m pa ni ja
Ma {i no pro je kt, uz pu no u~e {~e
Galenikinih stru ~njaka u fazi utvr-
|ivanja tehni ~kih detalja i kontrole
projekata.Tehni ~ku kontrolu glavnih
projekata obavila je kompanija
CIP iz Beo gra da, ko ja je da la ve li ki
doprinos kvalitetu glavnih projekata
primenom metode tehni ~ke
kontrole u toku izrade projekata,
~ime je doprinela skra }enju roka
njihove izrade.
Do sada je sva tehnolo {ka oprema
koja je specificirana ugovorom
proizvedena, osim tri ma {ine ~ija je
izrada u zavr {noj fazi. Izrada tehnolo
{ke opreme je obavljena i pod
kontrolom Galenikinih stru ~njaka,
ko ji su do sa da uspe {no oba vi li sva
fabri ~ka ispitivanja (FAT ) proizvedene
opreme.
Isporuke proizvedene tehnolo-
{ke opre me su u to ku, a ona se
skladi {ti u posebno pripremljenim
skladi {tima u Beogradu.
Fabri ~ka testiranja (FAT) preosta
le tri ma {i ne oba vi }e se u ma ju i
po ~e t kom ju na 2009. jer se ra di o
opremi koja je zahtevala du`i rok
izrade.
- “Ko mu ni ka ci ja sa glav nim
izvo |a ~em ra do va je sva kod ne v -
na. Na {i par t ne ri u ovom po slu
TE L S T AR i IMA ima ju isti ci lj kao
i mi, a to je je za vr {e tak fa bri ke u
ugovorenom kvalitetu i roku” ka-
`e mr sci. ph. Ra d mi la Po po vi}
po mo } nik ge ne ral nog di re k to ra
za ra zvoj po slo va nja i do da je da
pos to je si tua ci je ka da ne mi sle svi
isto, ali se svi tru de da se u obos -
tra nom di ja lo gu pro na |u na j bo lja
re {e nja.
Popovi }eva ka`e da nijedan projekat,
posebno ovako velikog obima,
sadr`aja i vrednosti, ne mo`e
da se odvi ja bez ne kih po te {ko }a.
- Najva`nije je da mi i izvo |a ~i
imamo dobru komunikaciju i da
primenjenim korektivnim merama
~vrsto dr`imo kormilo u svojim
ru ka ma - isti ~e mr sci. ph. Ra -
dmila Popovi} i dodaje da je zajedni
~ki cilj “januar 2010. godine”.

10
akcije
Uskr {nji
po klon de ci sa
Ko so va i Metohije
Na j ve }a sr p ska fa r ma ceu t ska ko -
m pa ni ja Ga le ni ka a.d. je na Ve li ki
~e tvr tak po vo dom na j ve }eg hri -
{}an skog pra zni ka Uskr sa da ri va la
uskr {njim po klo ni ma na j mla |e iz
Ko le k ti v nog cen tra “7.ju li” u Ze mu -
nu u ko jem su sme {te ne 22 po ro di -
ce iz op {ti na Pri zren i Su va Re ka na
Ko so vu i Me to hi ji.
Ma li {a ni ma iz op {ti na Pri zren i
Su va Re ka na Ko so vu i Me to hi ji ko -
ji sa ro di te lji ma od 1999. `i ve u ko -
le k ti v nom sme {ta ju u Ze mu nu,
uru ~e ne su igra ~ ke, {ko l ski pri bor i
ra zno vr sne po sla sti ce ko je su obo -
ga ti le nji ho vu tr pe zu za na j ve }i hri -
{}an ski pra znik.
Ga le ni ka se, bu du }i da je vre me
pra zni ka, ra dos ti, ve se lja i da ri va -
nja, po tru di la da de ci sa Ko so va u
ova kvim pri li ka ma po ka `e da ni su
za bo ra vlje na i da ima onih ko ji mi -
sle na njih.
Slobodanka Ra{kovi} ispred
Galenike sa decom u izbegli~kom kampu
Priznanje iz Frankfurta
za kvalitet poslovanja
Godi {nja nagrada evropske asocijacije BID (Pravci Poslovne Inicijative)
za sveukupni kvalitet poslovanja, poslovno liderstvo, tehnologiju
i inovacije, dodeljena je u Frankfurtu, 23. februara 2009., Galenici a.d.
Na gra da Luk Evro pe do de lje na je Ga le ni ci za ne me r ljiv do pri nos
po slo va nju i vi sok ni vo pro fe sio na li z ma po ka zan pre sti `nom pra k -
som i sa mim tim pred sta vlja uspeh Sr bi je u po slov nom sve tu.
Galenika i fond “Katarina Rebra ~a”
u bo r bi pro tiv ra ka dojke
Ma ni fe sta ci ja hu ma ni tar nog ka ra -
k te ra pod na zi vom “@e n ski ba zar
zdra vlja” u or ga ni za ci ji Do bro tvor -
nog fo n da “Ka ta ri na Re bra ~a” odr -
`a na je 8. mar ta 2009. tre }i put po
re du, na Tr gu Re pu bli ke u Beo gra du.
Ci lj ove ma ni fe sta ci je je bio da
se na Dan `e na omo gu }i pri pa d ni -
ca ma lep {eg po la da na jed nom
me stu do bi ju {to vi {e in fo r ma ci ja o
sa mo pre gle du do j ke, pre ve n ci ji ra -
ka do j ke, pred nos ti ma re dov nih
kon tro la, zdra vlju, is hra ni, fi t ne su...
Ko m pa ni ja Ga le ni ka a.d. je u~e -
stvo va la u ovoj ak ci ji za jed no sa
vo de }im ko m pa ni ja ma u ze mlji kao
{to su: Du nav osi gu ra nje, MTS, No
Fu ma re, Ro c he, Knjaz Mi lo{, Avon
i DM dro ge rie ma r kt.
Na {tan du Ga le ni ke, ko ji je ceo
dan bio pos ta vljen na Tr gu Re pu bli -
ke, pred stav ni ci na {e ko m pa ni je su
u~e sni ca ma ove ma ni fe sta ci je pre -
zen to va li proi zvo de Oli go gal Fe i
Oli go gal Se, a zai n te re so va nim pri -
pa d ni ca ma lep {eg po la po de li li fla je -
re sa de ta lj ni jim obja {nje njem i upu -
ti ma o Ga le ni ki nim proi zvo di ma iz
ovog aso r ti ma na. U to ku ce lod ne v -
nog dru `e nja sa da ma ma, pri me }e -
no je ve li ko in te re so va nje za proi -
zvo de iz ove Ga le ni ki ne li ni je.
Sred st va ko ja su pri ku plje na na
ovom ba za ru bi }e ulo `e na i isko ri -
{}e na za po bo lj {a nje uslo va pre -
gle da, le ~e nja i osni va nje pre ven ti -
v nih cen ta ra za ra no ot kri va nje ra -
ka do j ke.
Nagrada asocijaciji
medijskih fotografa Srbije
Tra di cio nal na go di {nja izlo `ba
Aso ci ja ci je me di j ski fo to gra fa Pres
fo to Sr bi ja odr `a na je 17.mar ta
pod po kro vi te lj stvom Ga le ni ke a.d.
Ge ne ral ni di re k tor Ga le ni ke, mr ph
Ne nad Og nje no vi}, je pre dao glav -
nu na gra du lau rea tu, Ne ma nji Jo -
va no vi }u.
Ga le ni ka, kao dru {tve no od go vor -
na ko m pa ni ja, uvek ra do uzi ma u~e -
{}e u svim zna ~a j nim ku l tu r nim do -
ga |a ji ma, `e le }i da na taj na ~in ista -
k ne svo je in te re so va nje za sva dru -
{tve na do ga |a nja, bu du }i da je i sa -
ma sa stav ni deo dru {tve nog i ku l tu r -
nog `i vo ta Sr bi je.

tehnika i logistika
11
Od Dunava
do ampule
U odeljenju vodosnabdevanja pored vode
za pi }e, proizvode se i farmaceutske vode
i omek {ana voda za kotlarnicu
Galenika poseduje sopstveni,
nezavisni, sistem vodosnabdevanja
i za prva tri
meseca proizvedeno je 157 hiljada
918 metara kubnih vode za pi }e.
U istom periodu proizvedeno je
253 hiljade litara vode za injekcije,
25 hiljada kubika omek {ane vode
za kotlarnicu i blizu pet hiljada
kubnih metara pre ~i {}ene vode.
-Vodosnabdevanje sada radi sa
15 do 20 procenata iskori {}enja
instaliranih proizvodnih kapacite
ta za proi zvod nju vo de za pi }e -
ka `e @i vo ta Sto j ~i}, di re k tor Se k -
to ra te h ni ke i lo gi sti ke.
- Ka da bi se an ga `o vao ma k si -
mal ni proi zvod ni ka pa ci tet mo -
gli bi smo da proi zve de mo pi ja }u
vo du u ko li ~i ni do vo lj noj za sna -
b de va nje gra da ve li ~i ne Va lje va
ili ^a ~ ka.
Veliki potencijali
Pre ma ne kim pre li mi nar nim
ra ~u ni ca ma, uz tre nu t no va `e }e
ce nov ni ke JKP Beo gra d ski vo do -
vod, Ode lje nje za vo do sna b de va -
nje bi na go di {njem ni vou mo glo
da ostva ri fi nan si j ski obim proi -
zvod nje od pre ko 300 mi lio na di -
na ra. Da li }e se Ga le ni ka i na
ovaj na ~in uklju ~i ti i zna ~a j ni je
u~e stvo va ti u sna b de va nju ek ste -
r nih ko ri sni ka pi ja }om vo dom,
Termoenergetika
@i vo ta Sto j ~i} na vo di da Ga le ni ka,
po red za do vo lje nja so p stve nih
po tre ba za to plom vo dom i gre ja -
njem, ove uslu ge ispo ru ~u je i ek -
ste r nim po tro {a ~i ma, kao {to su
sta m be ne zgra de u na se lju Ga le -
ni ka.
Ta ko je Ode lje nje te r moe ne r ge ti ke
u pr va tri me se ca ove go di ne
ostva ri lo do bit od 77 mi lio na di -
na ra. In sta li ra ni ka pa ci te ti to pla ne
su zna ~a j no ve }i, pa se ra z mi {lja
da se ubu du }e pro {i ri broj ku pa ca
ko ji ma bi Ga le ni ka ispo ru ~i va la
to plu vo du i, u zi m skim me se ci -
ma, gre ja nje.
U to ku je pre gled pos to je }e in fra -
stru k tu re ka ko bi se sma nji li to plo -
t ni gu bi ci.
stvar je du blje ana li ze i pro ce ne,
ali i za ko n ske re gu la ti ve. U tom
slu ~a ju Ga le ni ka bi mo ra la da
do re gi stru je ovaj se g ment proi -
zvod nje.
Suzana Ni }iforovi}, vode }i tehnolog
hemijske pripreme vode pri
Odeljenju vodosnabdevanja, ka`e
da je kapacitet sistema za proizvodnju
vode projektovan na 300
litara u sekundi, a da se pre ~i {}ava
bunarska i dunavska voda. Trenu
t no se ra di s ma njim ka pa ci te -
tom. Od de vet bu na ra, u ek sploa -
ta ci ji je ma nje od po la ili se ne ki
samo delimi ~no koriste.
Odli~an kvalitet
Po re ~ima Ni }iforovi }eve, kontrola
kvaliteta vode za pi }e obavlja
se prema va`e }em pravilniku, a
kontroli {u se fizi ~ko-hemijski i mikrobiolo
{ki parametri. Na {i tehni-
~ari obavljaju hemijske i mikrobiolo
{ke analize i na crpnoj stanici.
One se obavljaju svakodnevno, a na
novoj lokaciji tri puta sedmi ~no.
Proizvedena voda za
pi }e kon tro li {e se
sva kod ne v no i odli ~ nog
je kva li te ta - tvrdi
Suzana Ni }iforovi},
vode }i tehnolog
hemijske pripreme vode
Stru ~njaci gradskog Zavoda za
za {titu zdravlja dva puta mese ~no
rade uzorkovanje i kontrolu. Sve
analize pokazuju da je kvalitet vode
odli ~an i konstantan.
Pored vode za pi }e, Odeljenje
vodosnabdevanja proizvodi i farmaceutske
vode: pre ~i {}enu vodu
i vodu za injekcije.
Tre nu t no se proi zvo di oko 60
me ta ra ku b nih pre ~i {}e ne vo de
za 24 sa ta i oko {e st hi lja da li ta ra
vo de za inje k ci je za 16 sa ti (dve
sme ne) dne v no. In sta li ra ni ka pa -
ci te ti i za fa r ma ceu t ske vo de su
ve }i ne go {to su tre nu t ne po tre be
u proi zvod nji i u ne ko do gled no
vre me mo gu }e je fa r ma ceu t ske
vo de ispo ru ~i va ti i ek ste r nim ku -
p ci ma.
U Odeljenju vodosnabdevanja
sva kod ne v no se za ko tlar ni cu
proizvodi i omek {ana voda.
Vo do sna b de va nje
ra di sa 15 - 20
pro ce na ta od
instaliranih proizvodnih
ka pa ci te ta za
proi zvod nju vo de
za pi }e - ka `e @i vo ta
Sto j ~i}, di re k tor
Se k to ra te h ni ke
i logistike

12
novi proizvodi
Ra zvoj pre pa ra ta po
sopstvenoj tehnologiji
Stru ~ nja ci In sti tu ta za istra `i va nje i
razvoj Galenike a.d. svakodnevno su
an ga `o va ni na spro vo dje nju op ti mi -
za ci ja pos to je }ih te h no lo gi ja, ko je tre ba
prilagoditi zahtevima neophodnim za rad
u novoj Fabrici ~vrstih oblika.
Zahvaljuju }i stru ~njacima iz Instituta u
proizvodnju je uvedena savremena tehnolo
gi ja izra de dvo slo j nih An bol ta ble ta. Na -
sta vlje ni su uspe {na sa ra d nja i tran s fer te -
hnologija sterilnih te ~nih preparata u part
ne r sku ko m pa ni ju Me far (Tu r ska), ~i ja
proizvodnja zadovoljava najvi {e standarde
GMP i FDA. U po go nu Ga le ni ka Cr na
Gora d.o.o. sproveden je transfer tehnologije
Palitrex kapsula.
Istra `i va ~ ke ak ti v nos ti In sti tu ta usme -
rene su na razvoj generi ~kih preparata, ali
i dijetetskih i stomatolo {kih proizvoda.
Zahvaljuju }i istra`ivanju i razvoju Galenika
a.d. ima na j pe r spe k ti v ni ju pa le tu ge ne -
ri ~kih lekova u jugoisto ~noj Evropi.
Saradnja sa fakultetima
U obla sti te h no lo {kog ra zvo ja u to ku 2008.
za po ~e ta su dva pro je k ta: “Ra zvoj i pri me na
in vi tro i in si li co me to da u bio fa r ma ceu t skoj
ka ra k te ri za ci ji le ko va BSK gru pe 2 i 3 (TR-
23015) “ i “Ra zvoj i ka ra k te ri za ci ja ko loi d nih
no sa ~a za le ko ve sa an tii n fla ma tor nim de lo -
va njem” (TR 19058) u sa ra d nji sa Za vo dom
za fa r ma ceu t sku te h no lo gi ju Fa r ma ceu t skog
fa ku l te ta u Beo gra du.
Ve li ki do pri nos po sled njih go di na In -
sti tut je dao u obla sti ra zvo ja pre pa ra ta iz
gru pe di je te t skih proi zvo da na pra vlje nih
pre ma so p stve nim te h no lo gi ja ma. No vi
proi zvo di u aso r ti ma nu - Flo ra lend ka p -
su le sa li stom ma sli ne, Flo ra lend ka p su le
sa li stom vi no ve lo ze i Oli go vit ju nior si -
rup - ve} zau zi ma ju zna ~a j no me sto na
tr `i {tu.
U to ku je i rea li za ci ja ino va cio nog pro -
jekta “Razvoj probioti ~kog preparata za
hu ma nu upo tre bu, na ba zi ba k te ri ja mle -
~ ne ki se li ne” u sa ra d nji sa In sti tu tom za
mo le ku lar nu ge ne ti ku i ge ne ti ~ ko in `e nje -
r stvo iz Beo gra da. U pi ta nju je ra zvoj no -
vog proizvoda - Probiogal kapsule.
Zahvaljuju }i Institutu, Galenika a.d. je
re gi stro va na u Mi ni sta r stvu za nau ku i te -
h no lo {ki ra zvoj kao Istra `i va ~ ko-ra zvo j ni
cen tar za oba vlja nje ino va cio ne de lat nos ti.
Zahvaljuju }i kvalifikovanom kadru (preko
26 ve ri fi ko va nih nau ~ nih i istra `i va ~ -
kih zva nja), ma te ri jal nim re su r si ma, kao i
ak tue l nos ti i pri me nji vos ti istra `i va ~ kih
tema, Institut je bez problema ispunio
uslove za registraciju.
Floralend List masline
do bro re {e nje za
no r ma lan pritisak
Ga le ni ka od ne dav no proi zvo di no vi
bi lj ni di je te t ski pre pa rat, pod ime -
nom Flo ra le n d Li st ma sli ne. Ovaj
pre pa rat sa dr `i ek stra kt li sta ma sli -
ne. Plod ma sli ne i ma sli no vo ulje su
deo Me di te ran ske is hra ne, ko ja je
po zna ta po svo jim po zi ti v nim efe k ti -
ma na ka r dio va sku lar ni si stem.Ma -
nje je po zna to da li st ma sli ne ima
ta ko |e le ko vi ta svoj stva. Pr vi pi sa ni
do ku ment o le ~e nju te {kih slu ~a je va
gro zni ce i ma la ri je li stom ma sli ne,
da ti ra iz 1850. go di ne.
Li st ma sli ne sa dr `i vi {e ak ti v nih ma -
te ri ja ko je ima ju le ko vi ta svoj stva.
Na j po zna ti ji sa sto jak je oleoeu ro -
pein ko ji de lu je an ti hi pe r ten zi v no i
na la zi se u ve li koj ko n cen tra ci ji u li -
stu ma sli ne.
Flo ra le n d Li st ma sli ne se pre po ru ~u -
je kao sva kod ne v ni do da tak is hra ni
kod bla ge hi pe r ten zi je. Hi pe r ten zi ja
je na j ~e {}e udru `e na sa vi {im ni voi -
ma ho le ste ro la i tri gli ce ri da, kod ko -
jih li st ma sli ne ta ko |e po vo lj no de -
lu je.
Floralend List vinove
lo ze - re {e nje za
zdra ve kr v ne sudove
Flo ra le n d Li st vi no ve lo ze je no vi bi -
lj ni di je te t ski proi zvod u aso r to ma nu
Ga le ni ke. Ovaj pre pa rat sa dr `i kao
ak ti v nu su p sta n cu ek stra k st li sta vi -
no ve lo ze.
Ek stra kt li sta vi no ve lo ze {ti ti i u~ vr -
{}u je zi do ve kr v nih su do va i po ve -
}a va nji ho vu ela sti ~ nost. Spre ~a va
sle plji va nje tro m bo ci ta, sma nju je ri -
zik od stva ra nja ate ro skle ro ti ~ nog
pla ka. Po bo lj {a va ci r ku la ci ju, {i ri kr v -
ne su do ve i sma nju je stva ra nje ede -
ma.
Flo ra le n d Li st vi no ve lo ze ubla `a va
te go be kod obo lje nja pe ri fe r ne ve n -
ske ci r ku la ci je (te {ke, umor ne, bo l ne
i ote ~e ne no ge). Ek stra kt li sta vi no -
ve lo ze, kao sva kod ne v ni do da tak is -
hra ni tre ba lo bi da ko ri ste i oso be sa
na sled nim sklo nos ti ma ka ka r dio va -
sku lar nim obo lje nji ma.

sindikat
13
Za {to de ci treba
da va ti do dat ne
vi ta mi ne?
Deca imaju pove }ane potrebe
za vitaminima, koji im omogu }avaju
zdrav ra st i ra zvoj. U Ame ri ci je
objavljena studija o efektima dodavanja
vitaminsko-mineralnih suplemenata
{kolskoj deci, u kojoj je
potvr |eno da dodatak ovih va`nih
mikronutrijenata omogu }ava bolji
razvoj inteligencije kod dece.
Poznato je tako |e, da imunitet
mo`e biti naru {en kod nedovoljnog
uno {enja vitamina i minerala
hranom, ukoliko je ishrana nepravilna
ili neredovna. Deca ~e {}e
oboljevaju od virusnih infekcija u
zimskom periodu i po ~etkom prole
}a. Nedostatak apetita roditeljima
predstavlja signal da je potrebno
nabaviti neki vitaminski sirup.
Po ~etak 2009. obele`en je uvo-
|enjem na tr`i {te jo{ jednog dijetetskog
preparata - Oligovit sirupa,
novog oblika najpoznatijeg vitaminskog
brenda u na {oj zemlji.
Oligovit u obliku sirupa se preporu
~uje deci:
● ukoliko redovna ishrana ne
obezbe |uje dovoljno vitamina,
● kao dodatak ishrani kod
nedostatka apetita, premorenosti
i sklonosti infekcijama,
● kao dodatak ishrani kod le ~enja
antibioticima i
● kao dopuna ishrani kod
rekreativnih fizi ~kih aktivnosti.
Oligovit vitaminski sirup sadr`i
devet vitamina potrebnih za nesmetano
odvijanje razli ~itih biohemijskih
procesa u organizmu. Vitamin
C ima brojne funkcije u organizmu,
najva`nija je pobolj {anje
op {eg imuniteta. Vitamin A je neophodan
za vid, epitelizaciju i razvoj
kostiju. Vitamin D obezbe |uje pravilan
rast zdravih zuba i kostiju. Vitamin
E {titi organizam od slobodnih
ra di ka la. Gru pa vi ta mi na B
(B1,B2,B6, nikotin amid i pantotenat)
u Oligovit sirupu obezbe |uju
normalno funkcionisanje nervnog
sistema, gastrointestinalnog trakta
i ko`e. Jedna ka {i ~ica sirupa dnevno
obezbe |uje deci do {este godine
`ivota optimalne doze vitamina.
Deci preko {est godina `ivota preporu
~uju se dve ka {i ~ice Oligovit
sirupa dnevno. Oligovit dra`eje i
dalje predstavljaju idealno re {enje
za suplementaciju kod odraslih.
Tamara
Lali},
predsednica
Samostalnog
sindikata
Pred sed ni ci re pre zen ta ti v -
nih si n di ka ta: Sa mos tal ni
si n di kat - Ta ma ra La li} i
Ne za vi snost - Zo ran Pan te li}
pot pi sa li su sa ge ne ral nim direktorom
mr ph. Ne na dom Og nje -
no vi}em 6. apri la 2009. Pra vi l -
nik o so li dar noj po mo}i.
Pra vi l nik su izra di li Ode lje nje
prav nih po slo va i Ode lje nje za
so ci jal nu po dr {ku.
Ovim Pra vi l ni kom se bli `e
ure|uju uslo vi i vi si na po mo}i,
na~in i pos tu pak odlu~iva nja pri
KA DA SE PO MO]
MO@ E OSTVA RI TI?
● du `a ili te `a bo le st za po sle nog
ili ~la na nje go ve u`e po ro di ce
● zdra v stve na re ha bi li ta ci ja ili
na stu pa nje te `e in va li d nos ti
za po sle nog ili ~la na nje go ve
u`e po ro di ce
● ubla `a va nje po sle di ca
ele men tar nih i dru gih ne po go da
● oba vlja nje hi ru r {ke in te r ve n ci je
na za po sle nom
● du `a ho spi ta li za ci ja za po sle nog
● or ga ni zo va na so ci jal na
i hu ma ni tar na po mo}
odobravanju solidarne pomo}i zaposlenim.
Za h tev za so li dar nu po mo} za -
po sle ni pod no si li~no na pro pi -
sa nom obra scu ko ji je sa stav ni
deo ovog Pra vi l ni ka, pre ko pi sar -
ni ce. Odlu ku o so li dar noj po -
mo}i i nje noj vi si ni do no si ge ne -
ral ni di re k tor ili li ce ko je on
ovla sti, na pi sme ni i obra zlo `e ni
pred log ru ko vo dio ca Ode lje nja
za so ci jal nu po dr {ku, sa svom
po tre b nom do ku men ta ci jom,
ko ja ne mo `e bi ti sta ri ja od me -
RADNI^KE IGRE
U D. MILANOVCU
Sa mos tal ni si n di kat he mi je i ne me -
ta la Sr bi je ove go di ne or ga ni zu je
Spo r t sko-ra d ni ~ ke igre (HE M I NS) u
Do njem Mi la no v cu od 17. do 21. ju -
na. Na nji ma }e, ovo ga pu ta, u~e -
stvo va ti i za po sle ni iz Ga le ni ke.
- Uz po mo} ru ko vod stva Ga le ni ke,
obez be |en je no vac, pa }e se na {i
za po sle ni na d me ta ti u se dam di sci -
pli na - ka `e Ta ma ra La li}, pred sed -
nik Sa mos tal nog si n di ka ta Ga le ni ke.
- Zavr {ena su prijavljivanja i u toku
su kvalifikacioni treninzi na kojima
}emo izabrati najbolje sastave ekipa.
Na ovim igra ma Ga le ni ka }e bi ti
pred sta vlje na u di sci pli na ma - ma li
fu d bal (mu {ka r ci), ku gla nje (mu {ka -
r ci i `e ne), mu {ka eki pa u stre lja -
{tvu, me {o vi ti ba sket, od bo j ka i pi -
ka do (sa mo `e n ske eki pe).
Prema re ~i ma Ta ma re La li}, ra ni jih
go di na, ka da su ra d ni ci Ga le ni ke
u~e stvo va li na spo r t sko-ra d ni ~ kim
igra ma, oba ve zno su se vra }a li sa
ne kom od me da lja. Ona je uve re na
da }e se to po no vi ti i ove go di ne.
Potpisan pra vi l nik
o so li dar noj po mo}i
Zo ran
Pan te li},
predsednik
sindikata
Nezavisnost
sec da na, ko jom se do ka zu je
osno va nost za h te va, od no sno
ispu nje ni uslo vi za odo bre nje so -
li dar ne po mo}i.
Pra vi l ni kom se ta ko |e re gu li {e i
pi ta nje so li dar ne po mo}i u
slu~aju smr ti za po sle nog ili ~la -
no va u`e po ro di ce, kao i po mo}i
de ci ko ja su po sle smr ti ro di te lja
ostala nezbrinuta.
Ta ko|e, pre dvi|ene su i mo -
gu}nos ti or ga ni zo va nog u~e{}a u
pri ku plja nju so li dar ne po mo}i od
za po sle nih.

14
tu, pored nas
Kolege je znaju pod
nadimkom - Seka
Se ka sa cen tra le -
Slo bo dan ka Ma ti} ve}
14 go di na ra di na
te le fo n skoj cen tra li.
Ia ko je od ro |e nja sle pa
to je ni je spre ~i lo da
za vr {i fa ku l tet i bri ne o
si nu Mi lo {u (10) i
k}e r ki Ale k san dri (1,5)
Obo `a va po zo ri {te, kao i
knjige, ona gostuje {irom
Sr bi je sa mo no dra mom
“Dis kre ci ja za ga ran to va na” ko ju
je na pi sao Oli ver Jan ko vi} u re `i ji
Mi la na Mi ha j lo vi }a Ca ci ja. Ba vi
se i hu ma ni tar nim ra dom, ko li ko
joj vre me to do zvo lja va, jer po sle
smrti mu`a ona brine o desetogodi
{njem sinu Milo {u. K}erka Alek
san dra jo{ ne ma ni dve go di ne.
Slobodanku Mati} prijatelji u
Galenici znaju po nadimku - Seka.
Ili Se ka sa cen tra le. Se ka je sle pa od
ro |enja, odnosno prva tri meseca
na ovom sve tu umno go me su
odredili njen dalji `ivot. “Ro |ena
sam u {estom mesecu, u inkubatoru
sam pro ve la tri me se ca, vi {ak ki -
seonika u inkubatoru za ta tri mese
ca uni {tio mi je o~ ne ne r ve.”
Me di ci na je, ka da je re~ o Slo bo -
danki Mati}, bila nemo }na. Slobodan
ka je uvek bi la sve sna da mo ra
ulagati vi {e nego drugi kako bi postigla
`eljeni rezultat. To ju je oja ~alo.
Slobodanka zra ~i rado {}u i oprimi
z mom ko ji se ne sre }u ba{ ~e sto.
- Mo ram da priz nam da mi moj
hendikep, da ga tako nazovem, nije
donosio nikakvu privilegiju u
porodici - pri ~a Seka. - Nisam rasla
pod “sta kle nim zvo nom” i od
najranijeg detinjstva morala sam
da se bo rim i da bu dem od go vor -
na. Ta ko su me pri hva ta la i de ca,
moji vr {njaci iz familije, a kasnije i
drugari koje sam sticala.
Osnov nu {ko lu Slo bo dan ka
Mati} je zavr {ila u Zemunu - Specijalnu
{kolu za slepe i slabovide
“Veljko Radmanovi}“. Tu je zavr-
{ila i srednju {kolu za telefonske
tehni ~are. Tada nastaju problemi
zbog njenih ambicija da nastavi
{kolovanje. U to vreme srednja
{kola “Veljko Radmanovi}“ bila je
tro go di {nja, a uslov za upis na Fi -
lolo {ki fakultet u Beogradu bio je
IV stepen. Poku {ala je da vanredno
upi {e IV go di nu u ne koj od
beogradskih gimnazija, ali je odbijena.
@ivot u Sarajevu
- Je di na na da ta da mi je bi la da
po ku {am da se upi {em na ne ki od
univerzitetskih centara biv {e Jugoslavije
- ka`e Mati}.
- Pozvala sam Sekretarijat Filolo
{kog fakulteta u Sarajevu i na
SP R E M NA DA POMOGNE
Pri Savezu slepih Mati }ka je jedno vreme obu ~avala Brajevom pismu osobe koje
su u kasnijoj `ivotnoj dobi postale slepe. Me |u slepima ima nadarenih pesnika
i Slobodanka se uvek odaziva pozivu da na prigodnim sve ~anostima ~ita njihovu
poeziju. U~estvuje i u svim drugim akcijama, kada je Udru`enje pozove.
mo ju sre }u uspe la da se upi {em
kod njih.
Te 1990. go di ne Slo bo dan ka
Ma ti} je po la ga la pri je m ni u Sa ra -
je vu i bi la ~e tvr ta na li sti. Na Fi lo -
lo {kom fa ku l te tu upi sa la je Op {tu
knji`evnost i bibliotekarstvo. Konkurisala
je za studentski dom i
dobila mesto.
- Ro di te lji su me sme sti li u
dom i vra ti li se u Beo grad svom
`ivotu i obavezama - se }a se danas
Seka prvih studentskih dana
u nepoznatom gradu, u kojem nije
imala ni ro |ake ni prijatelje. -
Bi li su to ipak le pi da ni, i{la sam
na pre da va nja, spre ma la i po la ga -
la ispi te. Da ni je sve ka ko tre ba
shva ti la sam kad su mi odu ze li
pravo na bonove za ishranu jer
sam, ka ko su mi go vo ri li, iz dru ge
dr `a ve. Ipak ni sam mo gla da po -
ve ru jem da }e do }i do ra ta i zbog
to ga mi se de si lo da iz Sa ra je va
odem po sled njim le tom, osta vi v {i
u do mu sve {to sam ima la od
knji ga do ga r de ro be.
ONA MO @E!
Slo bo dan ka Ma ti} ka `e da vo li svoj
po sao i da joj ne pa da te {ko {to ra di
na cen tra li.Si gu r na je da bi bi la
uspe {na i na dru gim ra d nim me sti -
ma gde se tra `i VII ste pen i stru ~ na
spre ma ko ju ona ima. Ne ra do izno si
svo je na de, jer ka ko ka `e, za ovih 14
go di na bi lo je mno go obe }a nja, ko ja
su na kra ju izne ve re na. Sve sna je
pre dra su da lju di ko ji una pred zau zi -
ma ju stav: “oni to ne mo gu”. Se ka je
si gu r na, da even tual no uka za nu {an -
su, ne bi pro pu sti la. To li ko pu ta u `i -
vo tu je do ka za la da mo `e i ono za
{ta ve }i na mi sli la da je - ne mo gu }e.
Na beogradskom Filolo {kom fakultetu
na katedri za bibliotekarstvo
i informatiku priznali su joj
deo ispita iz Sarajeva. Kao redovni
student diplomirala je po ~etkom
2006. godine. Na istom fakultetu,
ali kao vanredni student (jer statutom
fakulteta nije dozvoljeno, da
na dva sme ra bu de re do van stu -
dent) upi sa la je i Sr p ski je zik i knji -
`evnost i uspe {no “~istila”godinu
za go di nu sko ro do sa mog kra ja....
Posao u Galenici
-Pred kraj fakulteta videla sam
konkurs da Galenika tra`i radnika
na cen tra li -ka `e Ma ti}. - Pro -
{la sam te sti ra nje, po sle izve snog
vremena obavestili su me da sam
primljena. po ~ela sam da radim
13. mar ta 1995.
Ka sni je se uda la, a 1999. ro di la
je si na Mi lo {a, ko ji je sa da u~e nik
tre }eg razreda. K}erkica Aleksandra
je jo{ ma la i za vr ti}, pa je, dok
je Slobodanka na poslu, ~uvaju
njeni roditelji, penzioneri. Sada je
otac, na kra ju sme ne sa ~e ka au to -
mobilom ispred Galenike, a jedini
ra zlog je, ka `e Ma ti } ka, “da bih {to
pre bi la kod ku }e sa mo jom me zi -
micom”. Mati }ka ne vidi ni {ta pose
b no u tome {to je go di na ma za
dolazak i odlazak s posla koristila
autobuski prevoz Galenike:
- Svakog jutra mi kolege pomog
nu da u Ze mu nu u|em u au to -
bus i od ka pi je do |em do va tro -
ga snog do ma, gde je cen tra la. Ta -
ko je i u po vra t ku. Sa da mi je
zbog Aleksandre dragocen svaki
tre nu tak. Zbog to ga `u rim da {to
pre do |em s po sla.

vesti
15
Ma r ke ti ng u farmaciji
Dru ga me |u na rod na ko n fe re n ci ja
Ma r ke ti ng u fa r ma ci ji, odr `a na je
24-25. apri la 2009. go di ne u Su bo -
ti ci, kao na sta vak uspe {ne pro {lo -
go di {nje ko n fe re n ci je. “Ma r ke ti ng u
fa r ma ci ji” or ga ni zu ju zdra v stve ne
usta no ve Apo te ka “Su bo ti ca” i ZUA
“Fa r ma nea”, uz po dr {ku Fa r ma ceu t -
ske ko mo re Sr bi je, “Fa r ma ci je plus”,
Ve le fa rm A.D. Ho l di ng ko m pa ni je,
Ga le ni ke A.D. i dru gih pred stav ni ka
fa r ma ceu t skog se k to ra.
Ko m pa ni ja Ga le ni ka a.d. bi la je
zlat ni po kro vi te lj ovog sku pa na ko -
me su se pred sta vi li po zna ti do ma }i i
stra ni stru nja ci iz obla sti ma r ke ti n ga
u fa r ma ci ji, kao i emi nen t ni pro fe so ri
sa beo gra d skog, no vo sa d skog i su -
bo ti~kog uni ve r zi te ta. Te ma ove ko n -
fe re n ci je bi la je “Stan da r di za ci ja me -
to da u pro mo ti v no - pro pa gan dim
fa r ma ceu t skim po ru ka ma”. Skup je
bio po de ljen u ~e ti ri te mat ska pa ne -
la, a ko m pa ni ja Ga le ni ka a.d. pred -
Dr Miroslav
Turni}, spec.
za farmaceutski
menad`ment
i marketing
sta vi la se u tre }em pa ne lu na zva nom
“Ak ti v nos ti i od go vor nos ti fa r ma -
ceu ta u in fo r mi sa nju pa ci je na ta -
osno va bez bed ne sa mo me di ka ci je”.
Di re k tor ma r ke ti n ga Ga le ni ke a.d.
Dr Mi ro slav Tu r ni} u~e sni ci ma sku pa
pred sta vio je “An ke tu kao je dan od
ala ta u stra te gi ji ja ~a nja ma r ke ti ng
ka pa ci te ta apo te ka r skog se k to ra Sr -
bi je”, dok je prim.mr.sc.fa rm Su za na
Mi lj ko vi} odr `a la pre da va nje na te -
mu “Dru {tve no od go vor no po slo va -
nje kao pre du slov za uspeh”.
Sti pe n di ja
Ministarstava
za nau ku
i te h no lo {ki razvoj
Ministarstvo za nauku i tehnolo {ki
razvoj Republike Srbije raspisalo je u
oktobru 2008. konkurs za stipendiranje
istra`iva~a postdoktoranata u
cilju usavr {avanja u presti`nim
nau~noistra`iva~kim organizacijama
u inos tran stvu. Pra vo u~e{}a na ko n -
kursu imali su istra`iva~i koji su zaposleni
u nau~noistra`iva~kim organizacijama,
doktori nauka, anga`ovani
na projektima Ministarstva.
Irena Hom {ek, direktor Instituta za
istra`ivanje i razvoj Galenike a.d.,
jed na je od 20 do k to ra nau ka ko joj je
Ministarstvo za nauku i tehnolo {ki
razvoj Republike Srbije dodelilo pomenutu
stipendiju. ^etvoromese~no
postdoktorsko usavr {avanje, na temu
“Primena NIR tehnike u farmaceutskoj
industriji”, obavi}e se na Zavodu
za farmaceutsku tehnologiju Farmaceutskog
fakulteta u Ljubljani, a u saradnji
sa mentorom prof. Stanetom
Sr|i}em. Sti pe n di ja ko ju je Mi ni sta r -
stvo za nau ku i te h no lo {ki ra zvoj
Re pu bli ke Sr bi je do de li lo dr sci ph
Ire ni Ho m {ek omo gu}i sti ca nje no -
vih sa zna nja iz obla sti in du stri j ske
fa r ma ci je i pri me nu sa vre me nih te h -
ni ka i ana li ti~kih me to da u In sti tu tu
za istra `i va nje i ra zvoj Ga le ni ke a.d.
IN MEMORIAM
MILAN NOVITOVI] - DUGI
Mi lan No vi to vi} - Du gi (52) ra -
d ni dan po~injao je ta ko {to je u
na se lju Ga le ni ka uzi mao {ta m -
pu na ko ju je pre t pla}ena Ga le -
ni ka. U ~etvr tak 23. aprila, do -
neo je {ta m pu, a za tim sve do
15,30 oba vljao re dov ne po slo -
ve. U pe tak ni je do {ao na po -
sao. Sti gla je ve st da mu je u
to ku no}i po zli lo. Ka sni la je i hi -
t na po mo}. Ka da su sti gli, le ka ri
su ko n sta to va li smrt.
Ra d ni dan 24. aprila za za po sle -
ne u Ga le ni ci po~eo je - ne ve ri -
com. Ni ko ni je mo gao da pri hva -
ti tu `nu isti nu, da dra gi ko le ga,
pri ja te lj i drug, vi {e ni je sa na ma.
Humanost na delu
U po sled njoj ak ci ji ko ju je or ga ni zo va lo Udru `e -
nje do bro vo lj nih da va la ca kr vi Ga le ni ka a.d. odr `a -
noj 28.4.2009. u sa ra d nji sa ze mu n skom Slu `bom
za tran s fu zi ju, ra d ni ci Ga le ni ke pri ku pi li su 80 je di -
ni ca kr vi.
Akcija je odr`ana u organizaciji Udru`enja DDK Galenike
koje broji oko 800 registrovanih ~lanova. Udru-
`enje godi {nje organizuje ~etiri akcije zatvorenog tipa
(samo za zaposlene) i dve akcije prikupljanja krvi, u
kojima, pored zaposlenih, u~estvuju i ~lanovi Udru`enja
iz Republike Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i
Makedonije, sa kojima na {e Udru`enje sara |uje.
Uz ve li ku po mo} i ra zu me va nje ru ko vod stva ko m -
pa ni je, za po sle ni u Ga le ni ci jo{ jed nom su po ka za li
ve li ku hu ma nost i so li dar nost.
No va do na ci ja
za Udru`enje distrofi~ara
Ko m pa ni ja Ga le ni ka a.d. je u apri lu do na ci jom
od oko 200 000 di na ra na sta vi la du go go di {nju
sa ra d nju sa Udru `e njem di stro fi ~a ra Sr bi je iz Kra -
gu je v ca.
Ga le ni ka je svo jom do na ci jom po mo gla da se
ada p ti ra ju toa le ti u pros to ri ja ma udru `e nja i da se
sre de pri la zi ta ko da oso be u ko li ci ma bez i~i je po -
mo }i mo gu da ko ri ste pros to ri je udru `e nja.
”Du gi niz go di na Udru `e nje di stro fi ~a ra do bi ja
po klo ne i do na ci je od Ga le ni ke i ova ko m pa ni ja
nam go di na ma izla zi u su sret kad god je to Udru -
`e nju ili ne kom od ~la no va po tre b no. Do bi ja mo
no vac ali i do na ci je u vi du le ko va za ~lan stvo“, isti -
~u u Udru `e nju. Udru `e nje Di stro fi ~a ra [u ma di j -
skog okru ga osno va no je mar ta 1977. go di ne. Ova
ne vla di na, hu ma ni tar na, in va li d ska or ga ni za ci ja
oku plja i po ma `e oso be obo le le od mi {i } ne di st -
tro fi je, te {ke i pro gre si v ne bo le sti.
Izdava~:
Farmaceutska kompanija Galenika a.d.
Ure|uje:
Ure|iva~ki kolegijum Galenike
Adresa redakcije:
11080 Beograd, Batajni~ki put b.b.
Telefoni: 011/307-20-55 i 011/307-20-56
[tampa:
Lenart, Gornji Milanovac
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
ISSN 1821-1631
COBIS. SR - ID 106085900