Predavanje 1

dele na vodonične (koriste vodonik iz različitih jedinjenja), sulfitne (koriste H2S),
gvožđevite (oksiduju jedinjenja gvožđa), nitrifikacione (oksiduju NH3 do nitrita),
azotofiksatore (fiksiraju atmosferski azot N2 u simbiozi sa korenovima leguminoznih
biljaka) itd.
U prokariotske organizme (Monera), osim bakterija (Archaebacteria i
Eubacteria), spadaju i modrozelene alge (Cyanobacteria), pri čemu se u novijoj
literaturi Archaebacteria izdvajaju kao posebno carstvo.
U okviru Archaebacteria razlikuju se 3 osnovna tipa: metanogene
(Methanococcus jannischiiwas), ekstremno halofitne (Halobacterium salinariumis) i
termoacidofilne bakterije (Thermoplasma volcanium). U okviru Eubacteria, jedna od
najčešćih podela je na osnovu bojenja po Gram-u, pri čemu se razlikuju Gram-
negativne bakterije i Gram pozitivne bakterije.
Prema jednom od novijih sistematski pregleda eubakterija, zasnovanom na
komparativnoj analizi njihovih makromolekula, razlikuju se sledeći evolutivni pravci
Eubacteria: Gram-pozitivne bakterije, Spirochaeta, Myxobacteria, Rickettsia
(rikecije), Chlamydia (hlamidije), Proteobacteria (purpurne bakterije), Chlorobi
(zelene sumporne bakterije) i Cyanobacteria (modrozelene alge).
Eukaryota
Eukaryota su filogenetski mlađe i vode poreklo od Prokaryota. Starost im se
procenjuje na oko 1,5 biliona godina. Postojanje jasne sličnosti u hemijskom sastavu
i osnovnim funkcijama, postojanje istog genetičkog koda, istih nukleinskih kiselina i
sličnosti u građi i funkciji ribozoma, dovoljna su potvrda evolucionog porekla
12