Predavanje 1

markiraju, pakuju u makrovezikule koje se emituju sa trans-regiona GA okrenutog
prema citosolu. Makrovezikule se usmeravaju i otpremaju na tačno određena mesta
(target mesta) u ćeliji. GA je “centralna pošta“ gde se sve doprema, sabira, sortira i
raznosi na tačno određene “adrese“ u ćeliji.
Lizozomi su jednomembranozne organele loptastog izgleda i predstavljaju
centre intracelularnog varenja. Varenje se obavlja zahvaljujući hidrolitičkim
enzimima (lipaze, proteaze, glikozidaze, nukleaze, esteraze, esterifikaze, fosfataze,
fosfolipaze, sulfataze. Od njihovog hidrolitičkog dejstva citoplazma je zaštićena
membranama lizozoma, koje su nepropustljive za ove enzime, a i enzimi su aktivni
jedino u kiselim uslovima, pri pH vrednosti oko 5. Razlikujemo tri generacije
lizozoma: primarne, sekundarne i tercijarne. Primarni lizozomi su loptastog izgleda,
sa jednom membranom i unutrašnjim sadržajem koji je ispunjen hidrolitičkim
enzimima ali još ne sadrže supstrat za varenje (mladi, novoformirani lizozomi).
Sekundarni lizozomi nastaju spajanjem primarnog lizozoma i hranljivih vakuola (u
kojima je supstrat za varenje) koje su nastale u procesu endocitoze. U sekundarnom
lizozomu se obavlja intracelularno varenje, adsorbuju se svarene materije, a
nesvarene materije potiskuju u tercijarne lizozome ili rezidualna tela, koja migriraju
ka plazmamembrani i u procesu egzocitoze izbacuju nesvarene produkte u
međućelijski prostor.
Peroksizomi su loptaste jednomembranozne organele u kojima se nalaze
enzimi za oksidaciju masnih kiselina, pri čemu kao nusprodukt nastaje vodonik-
peroksid (H2O2). Štetan efekt vodonik-peroksida se otklanja dejstvom enzima
katalaze (peroksidaze) koji razlaže H2O2 na vodu i kiseonik. Zbog toga peroksizomi
imaju ulogu u detoksikaciji (npr. u hepatocitama). Periksosomi nastaju pupljenjem na
18