Predavanje 1

metabolizma ćelije. U citosolu se smešteni mnogi enzimi (preko 1000) koji imaju
ulogu u katalizi različitih biohemijskih reakcija, i različita proteinska vlakna,
dgovorna za održavanje oblika ćelije i citoplazmatične pokrete. Ova visoko
organizovana proteinska vlakna u želatinoznom citosolu predstavljaju ćelijski skelet
uli citoskelet. Vlakna citoskeleta čine debeli filamenti-mikrotubule (od tubulina),
tanki filamenti-mikrofilamenti (od aktina) i najmanje pet različitih tipova
intermedijalnih filamenata od različitih tipova proteina (miozina, fibrinogena,
elastina itd.). U citosolu se nalaze različite granule, tj. inkluziona telašca (granule
glikogena u ćelijama jetre i mišića ili velike kapljice masti u masnim ćelijama
masnog tkiva), ribozomi 80S i membranozne citoplazmatične organele.
Organele eukariotske ćelije. Citoplazmatske organele predstavljaju
specijalizovane visokodiferencirane strukture sa tačno definisanim funkcijama u
ćeliji. U eukariotskim ćelijama, u zavisnosti od aktivnog principa ili funkcionalne
komponente, sve organele delimo u dve grupe: amembranozne i membranozne.
Amembranozne citoplazmatske organele su organele bez membrane i kod
kojih je aktivni princip isključivo proteinska filamentozna ili granulozna struktura.
Tu spadaju ribozomi, centrozomi, derivati centrozoma (asteri deobnih vretena,
bazalna tela flageluma i cilija) i elementi citoskeleta (tubulinska, aktinska,
miozinska i druga kontraktilna i nekontraktilna vlakna).
Ribozomi su amembranozne, globularne ribonukleoproteinske organele koje
ulaze u sastav translacionog sistema ćelije. Kod eukariota, kao i kod prokariota,
ribozomi se sastoje od dve subjedinice. Međutim za razliku od prokariotskih
ribozoma koji su 70S, ribozomi eukariota imaju konstantu sedimentacije 80S, pri
14