Predavanje 1

Na osnovu karakteristika genoma i prema načinu transkripcije (prepisivanja)
nasledne informacije na iRNK, animalni virusi mogu da se podele u šest klasa.
Virusi klase I su DNK virusi koji imaju dvolančanu DNK i ovde spadaju:
Adenoviroidae, Poxviridae i majmunski vakuolizirajući virus SV 40 (Symia virus
40). Virusi klase II su takođe DNK virusi, ali njihova DNK je jednolančana, pri čemu
neki od virusa iz ove grupe sadrže tzv. minus lanac-lanac matricu za sintezu iRNK, a
drugi imaju plus lanac. Ovde ubrajamo Parvoviridae. Virusi III, IV i V klase su RNK
virusi. Kod virusa III klase, genom je sačinjen od dvolančane RNK, čiji minus lanac
služi kao matrica za sintezu plus lanca i iRNK. Virusi IV klase imaju jednolančanu
RNK koja predstavlja plus lanac, koji se u ćeliji prepisuje u minus lanac, a sa njega
se transkribuje iRNK u više kopija. Ovde spadaju toga-virusi ili virusi
poliomijelitisa. V klasu čine virusi koji poseduju RNK kao minus lanac-matrica za
sintezu iRNK. Najpoznatiji predstavnik je virus influence. VI klasu čine retrovirusi
čiji se genom sastoji od plus lanca RNK. Po ulasku u ćeliju, RNK ovih virusa se pod
dejstvom enzima reverzne transkriptaze kopira u jedan lanac DNK koja služi kao
matrica za sintezu kompletnog molekula. Tako nastala dvolančana DNK se integriše
u genom ćelije domaćina. Koristeći sintetske mehanizme ćelije, sada se obavlja
transkripcija u RNK matrice koje služe kao iRNK i kao genetički materijal novih
viriona (HIV virus).
Debata o tome da li su virusi živa ili neživa bića traje od njihovog otkrića
reflektujui teološki i operacionalni pristup interpretaciji pojma živog. Iako virusi nisu
organizmi u klasičnom značenju te reči, činjenica da set informacija njihovih gena,
kada je situiran u živu ćeliju, obezbeđuje reprodukciju, čini ih nesumnjivo živim u
tom kontekstu.
8