Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
promrmljao sam, “znam samo da ste me skoro ubili.” “Sergeju, budalo. Zar ne znaš da je to bio<br />
samo test? Nismo te mogli uzeti u grupu dok ne budemo sigurni da nećeš odmah tajnu kazati<br />
debeloj Ireni i striku Niĉiju. Sad smo vidjeli da ne trĉiš odmah k njima i time nas dovodiš u<br />
nepriliku. Htjeli smo vidjeti znaš li ćutati. Test si poloţio. Sad poĊi sa mnom.” Pošao sam s<br />
Borisom. Ušli smo u prostoriju gdje su nas ĉekali Nikolaj, Ivan, Aleks i ostali. Svi su <strong>mi</strong> zaţeljeli<br />
dobrodošlicu i ja sam sav srećan po<strong>mi</strong>slio: “Upio sam! Sad pripadam kliki!” Kasnije sam vidio da je<br />
to bio samo jedan od testova koji su novoprimljeni mladići trebali proći prije no što bi se u njih<br />
imalo potpuno povjerenje.<br />
U Barisevu su bila dva ratna fronta: djeca protiv teta i striĉeva. Svako se morao odluĉiti na<br />
ĉijoj će strani biti i onda se uz nju drţati pa se ne znam šta dogodilo. Malo po malo upoznao sam<br />
djeĉake koji su trebali odigrati veliku ulogu u mom ţivotu u Barisevu. Mnoge od njih upoznao sam<br />
preko svog prijatelja Ivana Ĉernege.<br />
Prvi je bio Boris Lobanov. Iako samo bili po prilici jednako stari, bio je zbog duţeg boravka<br />
u Barisevu puno lukaviji i spretniji što se tiĉe borbe za goli opstanak u domu. Boris je bio grĉki<br />
Rus, stasit, visok kao ja, jak, tamne kose i lijepog izgleda. Bio je poseban prijatelj kome se moglo<br />
povjeriti, a to sam i ĉinio u nekim prilikama. Drugi s kojim sam se sprijateljio bio je Mihail Kirilin -<br />
azijski tip koji je uvijek izgledao namrgoĊen i neprijateljski raspoloţen, ali je imao meko srce i bio<br />
apsolutno povjerljiv. U teškim situacijama na njega se uvijek moglo raĉunati. I on je bio po prilici<br />
mojih godina, ali je bio jednu godinu više od mene u Barisevu. Koješta sam ga ispitivao o<br />
njegovom prijašnjem ţivotu, ali je on jako malo priĉao. Bio je dobar radnik, pun energije i<br />
snalaţljiv. Osim toga saznao sam da odrţava mnoge veze u Taškentu u Aziji. Kasnije smo ove veze<br />
iskoristili za naše specijalne trgovine.<br />
Nikolaj Povalejev bio je jedan od najţilavijih, najgrubljih i najne<strong>mi</strong>losrdnijih djeĉaka koje<br />
sam ikada upoznao u ţivotu. Ako si bio sa istoj strani s Nikom, nije ti se ništa moglo dogoditi. Ali<br />
jao onome koji bi mu se zamjerio. Ko je jednom osvojio njegovo prijateljstvo imao je u njemu<br />
uvijek pravog i postojanog prijatelja. I u velikoj nevolji moglo se uvijek poseći za njegovim brojnim<br />
poznanstvima i nevjerovatnim izvorima pomoći. U Barisevu se znalo: moglo se imati mnoštvo<br />
neprijatelja ako si Nika imalo za prijatelja. Njegova snaga, ustrajanost i raznovrsne sposobnosti<br />
uvijek su mu omogućavale da u svakoj grupi brzo postane voĊa. Kao takav uvijek bi daleko<br />
dogurao šta god da preduzme.<br />
Tu je bio i Aleksandar Popov. Aleks je bio ĉovjek najvredniji divljenja kojega se moglo<br />
sresti u nekom domu. U svakom sluĉaju jedan od najboljih dţeparoša svijeta. Dok ste s njim<br />
razgovarali u roku od dvije tri <strong>mi</strong>nute mogao vam je sve uzeti - od novĉanika do cipela! Skoro<br />
uvijek je bio spreman na šalu i imao je uravnoteţan temperament. Ali i on je bio jedan od onih s<br />
kojim je bilo lakše biti na njegovoj strani nego protiv njega. Aleks nas je uvijek opskrbljivao s<br />
nekoliko rubalja. Ako je neko od nas nuţno trebao novac, otišao bi Aleks u Novosibirsk, provozao<br />
se nekoliko puta tramvajem tamo-amo i došao s punim dţepovima novaca i novĉanika. On je<br />
nabavljao novac za našu ĉetveroĉlanu bandu u kojoj smo bili Nikolaj, Ivan, Boris i ja. Kad smo bili<br />
na suhom, samo smo se trebali obratiti Aleksu. Bilo je još puno djeĉaka u Barisevu koje sam<br />
poznavao i cijenio. MeĊu njima i braća Aleksandar i Vladi<strong>mi</strong>r Lobusnov. Oni su bili dobri prijatelji,<br />
ali nikad nisu bili primljeni u uţi krug jer je Aleksandar imao neobuzdan temperament koga nije<br />
mogao kontrolisati. Kasnije je to bio uzrok njegove smrti. Roditelje su izgubili u nekoj posebnoj<br />
tragediji, ali to nikad nisam pravo ĉuo.<br />
Drugi su dolazili i odlazili iz naše grupe kao Sorikin i Pavel Kirjakov. Iako smo ih voljeli i<br />
iako su ĉesto dokazivali odanost, ipak nikad nisu bili primljeni u naš uţi krug.<br />
Drugi jedan paţnje vrijedan djeĉak bio je Nikolaj Sauškin. Bio je nešto stariji od drugih i<br />
Stranica 28 od 117
Change language