2007 Savremena poljoprivreda 56 6.indd - Poljoprivredni fakultet ...

Krizni periodi u istorijatu vinogradarstva Vojvodine, uslovljeni su, sa jedne strane
društvenim previranjima (vladavina Turaka, ratovi i sl.), ali i nepovoljnim prirodnim činiocima
(fi loksera, gljivične bolesti). Periodi krize, uglavnom su uspešno prebrođeni, a
vinogradastvo, iz njih je izlazilo novo, kvalitetno obogaćeno i osavremenjeno. Otuda je
možda i ono: „Tako je to bilo i veselo i tužno, ali još će biti Fruške Gore, biće još rezidbi
i berbi, pudarine, ćevapa i pesme fruškogorske i slave fruškogorskog vinogorja. Još veće i
još slavnije, dok je ovih bregova i fruškogoraca koji ih vole i koji na njima sade vinograde”
(Lazić i sar., 1976).
Tako je i posle II svetskog rata, počeo novi period obnove vinogradarstva, karakterističan
po revolucionarnim promenama u načinu gajenja vinove loze i po novom sortimentu.
Kvalitetno, vrlo velike promene, u dve decenije nakon II svetskog rata, ogledaju se u
gustini sadnje, uzgojnim oblicima i sortimentu. Uvođenjem mehanizacije u obradi i održavanju
zemljišta u vinogradu, kao što su traktori guseničari marke „FIAT” (Lazić, 1982),
razmak redova se povećava na 180, 200 i 220 cm., a u redu, čokoti su obično na 80 cm.
Međutim, oslonac na proizvodni program „ITM”-a u Zemunu, već krajem pedesetih i početkom
šezdesetih godina, dvadesetog veka, zahteva međuredni razmak od 3,0 m, što se
zadržalo do danas. Međuredno rastojanje je dirigovano tehničkim uslovima, a ne biološkim
potrebama vinove loze.
Slika 3. Mozerova kordunica
Figure 3. Bilateral cordon
30