2007 Savremena poljoprivreda 56 6.indd - Poljoprivredni fakultet ...

Od izuzetne važnosti za perspektivu i unapređenje našeg vinogradarstva treba da bude
formiranje matičnih zasada, koji imaju visok genetički potencijal, da su zdravi, tj., da nisu
zaraženi sa virusnim i drugim opasnim bolestima, koje se prenose vegetativnim razmnožavanjem.
Matični zasadi treba da se podižu sa sadnim materijalom bazne kategorije. Na
ovaj način će se dobiti visokovredan i zdrav materijal koji će poslužiti za proizvodnju sertifi
kovanih sadnica sa kojima treba da se podižu savremeni vinogradi. Dok se ne formiraju
sopstveni matični zasadi bazne kategorije, neophodno će biti uvoziti gotov sadni materijal,
ali i koristiti standardni, koji je prošao adekvatnu kontrolu. Pored formiranja matičnih
zasada za organizovanje savremene i efi kasne rasadničarske proizvodnje, neophodno
je organizovati laboratorije, koje mogu kompetentno i redovno da obavljaju vrlo složenu
sanitarnu kontrolu.
Mi imamo sopstvene klonove od sorte Rizling italijanski, koji su selekcionisani u
Sremskim Karlovcima. Od sopstvenih selekcija, kako klonova starih sorti, tako i novih
sorti, treba sami da formiramo matične zasade bazne kategorije, a od klonova ostalih sorti,
treba da uvezemo sadni materijal bazne kategorije, da platimo licencno pravo za njihovo
korišćenje i da od istog podignemo matične zasade.
ZAKLJUČAK
Vinogradarstvo Vojvodine u prošlosti i pored velikih kriza, uspona i padova, može
se okarakterisati, kao vrlo uspešna privredna grana ovih prostora. Produkti vinove loze iz
Vojvodine, proneli su slavu, po celokupnom evropskom prostoru, pa i šire.
Dakle, ovde postoje izuzetni pogodni, klimatski i zemljišni uslovi za proizvodnju vrlo
kvalitetnog grožđa. Uz primenu odgovarajuće tehnologije, rezultati su neminovni. Pa i pored
toga, u poslednjih stotinak godina, beleži se neprekidno smanjenje površina pod vinovom
lozom. Zemljišni i klimatski uslovi se nisu toliko izmenili, da bi osporili gajenje
vinove loze. Proizilazi, da odnos društva i vlasti prema poljoprivredi nije odgovarajuć i
otuda proističe, da Srbija i Vojvodina postaju prostor gde se koristi grožđe i vino iz uvoza,
a pri tome sumnjivog i lošeg kvaliteta.
Danas se nezna koliko je i kakvih vinograda u zemlji? Zato je neophodno izvršiti evidenciju
i ažurirati katastar vinograskih površina i sortimenta. Na osnovu obavljenog posla,
došlo bi se do podatka, koliko zaista imamo vinograda, kaje su sorte zastupljene i kako je
to raspoređeno po vinogradarskim reonima.
Pozitivan pomak u vinogradarstvu, može se smatrati što je Zakonskom uredbom 1994.
godine vraćena mogućnost individualnim proizvođačima, da se mogu baviti i proizvodnjom
vina za tržište. To je doprinelo da se podižu novi vinogradi, istina ne na velikim površinama,
ali zato na savremenim koncepcijama, sa većim brojem biljaka po jedinici površine
sa klonovima kvalitetnih sorti. U tehnologiji vina u malim privatnim podrumima
se uvodi više značajnih novina, koje imaju izrazito pozitivan uticaj na kvalitet vina: prohromski
sudovi, hladna fermentacija i barik tehnologija. Ove pozitivne tendencije se nakon
uvođenja državnog podsticaja za podizanje vinograda, poslednjih godina sve više intenziviraju.
Značajna novina u vinogradarstvu Vojvodine je i što se poslednjih godina, a nakon
stotinak godina izrazite dominacije belih sorti, ponovo počinju saditi crne sorte, kako stare
gajene, tako i visokokvalitetne i kvalitetne porekla iz zapadne Evrope (Frankovka, Portugizac,
Kaberne sovinjon, Merlo, Kaberne fran i druge).
35