2007 Savremena poljoprivreda 56 6.indd - Poljoprivredni fakultet ...

Leska
Tehnologija proizvodnje sadnog materijala leske u rasadniku Departmana za vinogradarstvo,
voćarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu bazira se na kalemljenju sorti leske
na podlogama mečje leske. Proizvodnja podloga mečje leske (Corylus colurna L.) predstavlja
značajnu ekonomsku stavku u formiranju sadnica kalemljenih leski. Tehnologija
proizvodnje podloga uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera traje dve, tri i više godina.
Rezultati istraživanja postupka kalemljenja na podlogama različite starosti dati su u
radovima (Ninić-Todorović et al. 1994.,2003., Korać et al. 1995).
Semenski materijal mečje leske sakuplja se sa stabala sekundarnog porekla. Sa tog aspekta
ispitivana su pomološka, fi ziološka i tehnološka svojstva orašica i sa stanovišta kvaliteta
odabrana su matična stabla. U Futoškom parku to su genotipovi oznaka A 1 , B 1 , B 2 ,
B 4 , B 5 , B 7 , B 8 , B 9 , B 11 , C 2 , C 3 , C 4 , C 5 (Ninić-Todorović, 1990, 1998), a u rasadniku Gradskog
zelenila genotipovi A 7 , A 9 , A 10 , A 11 , A 12 , A 14 , A 16 , B 7 , B 8 , B 11 , C 1 .
Na osnovu višegodišnjih ispitivanja utvrđeno je da sorte leske mogu uspešno da se kaleme
na podlogama mečje leske. Ustanovljen je veoma dobar afi nitet sa podlogama različitih
genotipova i plemkama različitih sorti. Procenat prijema kalemova kreće se od 77%
do 91,5% u zavisnosti od sorte, tehnike i vremena kalemljenja (Korać et al. 1995). U rasadniku
na Rimskim Šančevima na podlogama mečje leske kaleme se sorte Rimski, Tonda
Gentile Romana, Cosford, Istarski dugi, Lambert fi lbert, Lambert crvenolisni i Contorta.
Ovakva kombinacija sorti u zasadu zadovoljava zahteve za normalnu stranooplodnju u
svim agroekološkim uslovima i obezbeđuje vrhunski kvalitet plodova koji mogu biti namenjeni
potrošnji u svežem stanju ili preradu. Hemijska zaštita ne zahteva veliki broj tretmana
ali ipak svaki pokušaj njenog gajenja u uslovima bez hemijske zaštite rezultirao je
gubitkom prinosa iznad ekonomski prihvatljivih okvira.
Tehnologija proizvodnje sadnica kalemljenih leski omogućuje dobijanje leski stablašica
koje mogu naći adekvatnu primenu na okućnicama i za podizanje zasada. U zasadima
koji su podignuti od leski stablašica moguća je maksimalna primena mehanizacije pri
obradi, zaštiti, održavanju kao i berbi plodova. Prednost leski kalemljenih na podlozi mečje
leske je i redukovana zaštita u odnosu na druge voćne vrste.
Vinova loza
U okviru projekta vršena su ispitivanja novih interspecies sorti stvorenih u Sremskim
Karlovcima: Petka, Rubinka, Bačka, Panonia, Morava i Kosmopolita. Kao standard je korišćena
sorta Rajnski rizling.
Sorte Petka, Rubinka i Bačka su nastale ukrštanjem sorti Petra × Bianca. Autori ovih
sorti su: Petar Cindrić, Nada Korać i Vladimir Kovač. Grožđe sorti Petka i Bačka sayreva
u II epohi, a sorte Rubinka u III epohi. Odlikuju se izvesnom otpornošću na gljivične bolesti.
Pogodne su za proizvodnju belih vina.
Sorte Panonia i Morava su stvorene ukrštanjem jednog genotipa koji je ranije stvoren
u Sremskim Karlovcima (SK 86–2/293) i sorte Rajnski Rizling. U svojoj naslednoj
osnovi sadrže gene istočno azijskih vrsta, Vitis amurensisia, severnoameričkih vrsta, a čak
90,65% pripada Vitis viniferi. Autori su isti kao i kod prethodnih sorti. Panonia ima visoku
otpornost na plamenjaču i oidium. Pri blagovremenoj berbi nije mnogo osetljiva ni na sivu
plesan. Morava ispoljava visoku otpornost na plamenjaču i na sivu plesan, dok je na oidium
srednje osetljiva. Ove sorte su pogodne za proizvodnju kvalitetnih belih vina.
45