Božić - 2010. - Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja

- Jerko moj! Jesi li vidijo niki dan, kad
pokopaše onog’ našeg susida, koji mlad i
zelen ode u ledinu? Niki držaše govore. I
sve jedan drugon govori: ‘Ne juti se što ti
nisi ovi put govorijo. Bit će jopet prilika!’
‘Kakvi’ prilika? Kakvi’ prigoda? Da’ bo’da
i’ takve prilike u njijovoj obite’ji dočekale,
pa neka onda drže govore! ‘
- E, moja Mande, kad bi čovik bio pametan,
nikad se puške ne bi latio...!? Žalosna
nan majka, žalosna! A bojin se, kad ti se
ovi niki ‘judi brzo obrate da bi to moglo i
na zlo slutit. Da nan se jopet ne iskoli isto?
Da budemo opet krivi i da nas se progoni?
- Cili san vik, evo, proživila, a ne razumin,
a i umrit ću, čini se, i ne ću sv’atit’
zbog čega je oniko ‘judi nakon onog nesritnog
svickog rata izginulo. Zašto se o tizin
šutilo? Zašto se vironauk branijo? Ali se zato
psovalo i to nikomu nije smetalo.
- A danas, svi ti, evo, navališe u crkvu.
Pod starost se krste, vinčavaju, krizmavaju.
To ti je sad k’o nika moda. I daje se psuje
i nikomu ništa.
- Zlo će se veliko spustiti na ovaj jadni
narod. Bidno če’jade više nima za ništa
vrimena, a ne zna ni šta radi ni šta ‘oće.
Sve je belaj odnjo!
- A bojin se da nijedan rat nikomu
nije donijo dobro, a nama ‘Rvatin zglave.
Sve ti strepin da ne bude jopet isto. Spasiš
čovika, obite’j, kuću, zem’ju... I šta poslin?
Stara je poslovica: koza odgoji šćene,
a šćene joj poslin kosti grize.
- A da je Bog da’, da je naš stolar Lujo
živ, on bi sad bijo najbogatiji čovik u selu.
Skače mi tlak
Mrtvački sanduci su danas ovd’e traženi.
Vele i’ brate izginu, a ovo stari brzo izumru.
A prije bi se kadikad i digdi radovalo
kad bi ‘kogod umro, jer je jedan manje bijo
na tanjuru. A sad’ odoše šoldi iz britvaša.
Skupo je sad umri’t.
- Nego, sad ti je sprovod skupji veg’
vinčanje.
- Sprovod moraš obavit, a pir se više i
ne mora pirovat, jer skoro se ni’ko ne ženi.
Sad’ su svi na nikoj probi. Kušnji. Prominu
po deset žena i ni’ko nikomu ništa. Svi govore:
kušan oli ti proban ženu, auto, vino...
ali niko ne govori: ‘Divice moja draga, iđen
pokušat Boga molit!’ Ni’ko!
- A je, moj Jerko! Sva ova naša mlađarija
živčana. Svi kažu: ‘Evo skaču mi živci!
Skače mi tlak! Nemoj da poludin...!’ A mi
smo, brate, svega vidili, i loša i dobra se
nauživali, ali ništa nan nije skakalo. Samo
su nan criva skakala od gladi, pa, evo opet
lipe godine dočekasmo. Ma, i kad ‘oćeš
štogod komu tuten rastumačit, ma, niko
ti nima vrimena, ni strp’jenja, ni razuma.
- Sve bakato i zadrto, Mande moja!
- Lete u tizin autinan i na ovin motorin
k’o kakvi bidni nevo’jnici . A di li će sletit?
Šta misle da će in umaknit i promaknit!?
Brez Boga ne mereš ništa. Ama ništa! Sve
je u njegovoj ruci.
- Vrandul će in crni umaknit, Mande
moja!
- Ma, reci ti meni, zanima li njizi išta?
Baš išta?
- Zanima, zanima! Oni kažu: ‘Oćemo se
provest, proživit’. Prošla su ta vaša vrimena.
Iz kulture 108
Lovreć - Opanci