You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Žene u Crnoj Gori od 1790. do 1915. - Istorijska čitanka<br />
i ženske istorije. Njihovi predstavnici su tvrdili da su žene u 19.<br />
veku koje su pripadale srednjoj klasi doživele marginali<strong>za</strong>ciju,<br />
jer su se povukle u okvire kuće i porodice, posvetile se gajenju<br />
dece i bile <strong>za</strong>tvorene u privatni svet doma. Međutim, poka<strong>za</strong>lo<br />
se da je taj pristup neodrživ. Kritika koncepta javno/privatno<br />
bila je žestoka tokom osamdesetih godina 20. veka. Ona se <strong>za</strong>snivala<br />
na tvrdnjama da je podela na privatno i javno, kao i ostale<br />
podele, rezultat konstrukcije. To je posebno uočljivo u modernim<br />
društvima u kojima državni intervencioni<strong>za</strong>m <strong>za</strong>dire u<br />
sve oblasti života, pa je i konstrukcija granice privatno/javno u<br />
suštini nastala nametanjem „odozgo“, bilo da je u pitanju država<br />
ili neki drugi autoritet. Politički odnosi moći postoje u svakoj<br />
društvenoj oblasti i oni deluju na svim nivoima društvenih<br />
odnosa. Poka<strong>za</strong>lo se da su tvrdnje o podređenosti žena u privatnom<br />
prostoru kuće relativne, da je postojala promenljiva<br />
ravnoteža bračne moći između muškaraca i žena, kao i da su i<br />
jedni i drugi učestvovali u javnoj sferi u svim istorij skim epohama.<br />
795<br />
Na drugoj strani, neki istoričari su se bavili kategorijom roda<br />
ko risteći tri teorijske pozicije: teoriju patrijarhata, marksističku<br />
teoriju klasa i poststrukturalističke psihoanalitičke<br />
teorijske škole. 796<br />
Teorije patrijarhata, usmerene na reprodukciju i seksualnost,<br />
predstavljale su problem <strong>za</strong> istorijsku analizu zbog tumačenja<br />
rodnih odnosa kao istorijski nepromenljivih kategorija. Najžešće<br />
<strong>za</strong>govornice postojanja jednog aistoričnog patrijarhata bile su<br />
tzv. radikalne feministkinje. 797 Kritika tog stanovišta bila je <strong>za</strong>snovana<br />
na tvrdnjama da patrijarhat nema dovoljan analitički kapacitet,<br />
jer se poka<strong>za</strong>lo da su u nekim društvima žene imale i<br />
imaju moć nad muškarcima i nad drugim ženama, a da je ženska<br />
potčinjenost bila definisana drugačijim vidovima društvenih<br />
podela. U poređenju sa kapitalizmom kao sistemom, patrijarhat<br />
je imao daleko manju snagu analitičke osnove.<br />
Zagovornici novih pristupa pisanju istorije u prvi plan su isticali<br />
kategorije rase, klase i roda kao suštinske <strong>za</strong> istorijsku anali zu. Po -<br />
četkom osamdesetih godina prošlog veka, posebno pod uticajem<br />
jedne od centralnih ideja Mišela Fukoa da je seksualnost istorijski<br />
produkovana, dolazi do pomeranja ranijih tvrdih stavova među<br />
feministima marksističke orijentacije da su porodica, domaćinstvo<br />
i seksualnost bili posledice menjanja modela pro izvodnje.<br />
Ukratko, stvorena je atmosfera u kojoj je bilo moguće odu stajanje<br />
od okoštalih teorijskih pozicija. Pod uticajem antro pologije, neki<br />
ženski istoričari su postajali svesniji dotadašnje esencijalističke<br />
prirode termina žena i svoje analize su usmerili u dva pravca.<br />
Počeli su da kategorizuju žene u prošlosti prema sta rosti, bračnom<br />
statusu, religioznoj pripadnosti, seksualnoj orijentaciji, mentalnoj<br />
i fizičkoj sposobnosti. Time su se umnožile kategorije žena u<br />
društvenom i istorij skom smislu. Na drugoj strani, neki feministički<br />
istoričari su bili posebno podstaknuti poststrukturalističkim<br />
teorijskim konceptima i njihovim tuma če njem postojanja razlike<br />
(među ženama kroz istoriju) unutar razlike (između muškaraca<br />
i žena), odnosno mogućnošću da se i<strong>za</strong> đe iz <strong>za</strong>čaranog kruga koncepta<br />
o jedinstvenom identitetu žene.<br />
Nasuprot ubeđenju većine istoričara da je prošlost saznatljiva,<br />
jer postoji nekakva istina do koje se dolazi ovladavanjem<br />
određenom količinom informacija, poststrukturalisti su tvrdili<br />
da ne postoji jedna istina i neki <strong>za</strong>tvoren sistem u okviru koga<br />
se ona saznaje. To je značilo da ne postoje veliki narativi kojima<br />
se objašnjava ljudska <strong>istorija</strong>. Dok su istoričari tragali <strong>za</strong> dokumentima,<br />
likovnim predstavama, arheološkim ostacima, shvatajući<br />
ih kao tekstove iz kojih se interpretira prošlost,<br />
poststrukturalisti su tekst videli kao sistem označavanja koji ne<br />
govori ni o čemu izvan sebe i čija značenja mogu da budu samo<br />
delimično saznatljiva pomoću dekonstrukcije, metode kojom<br />
se oslobađaju mnogostruka značenja unutar teksta. 798<br />
Dakle, poststrukturali<strong>za</strong>m je relativizovao svaku pretenziju is-<br />
795<br />
Amanda Vickery: Golden Age to Separate Spheres?, u: R. Shoemaker (ed.): Gender &History in Western Europe; Oxford University Press, Oxford<br />
1998, pp. 186-199; Gisela Bock: Chelinging Dichotomies: Perspectives on Women’s History, u: K.Offen, J. Rendall (eds.): Writing Women’s History;<br />
Bloomington 1991, pp. 8-17. O kritici koncepta podeljenih sfera ukratko u: Ana Stolić, Rodni odnosi u „carstvu podeljenih sfera“, u: Privatni život<br />
kod Srba u 19. veku, priredili Ana Stolić i Nenad Makuljević; Klio, Beograd 2006, str. 90-94.<br />
796<br />
Joan W. Scott, Preface to Revised Edition, u: Gender and Politics of History; Columbia University Press, New York 1999, p. 24.<br />
797<br />
Anna Green and Cathleen Troup, The Houses of History. A critical reader in twentieth-century history and theory; Manchester University Press,<br />
Manchester 1999, p. 256.<br />
798<br />
Postoje mišljenja da je u slučaju istorije kao discipline, uputnije koristiti termin poststrukturali<strong>za</strong>m, dok je postmoderna više ve<strong>za</strong>na <strong>za</strong> umetničke<br />
koncepte koji su nasledili modernu. Opširnije u: Jane Caplan, Poststructuralism, Postmodernism and Deconstruction: Notes for Historians; Central<br />
European History 22, 1989, pp. 260-268; Keith Jenkins (ed.): The Postmodern History Reader; Routledge, London 1997; Alun Munslow, The New<br />
History; Longman, Harlow, 2003.<br />
311
Change language