Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Žene u Crnoj Gori od 1790. do 1915. - Istorijska čitanka<br />
stepen pravne <strong>za</strong>štite žena u odnosu na muškarce, posebno u<br />
okviru porodice, kućnog nasilja i teške sankcije u slučaju napada<br />
na čast i „polnu čistoću“ žene. 808<br />
Uopšteno gledano, osim izmena u naslednom pravu i unošenja<br />
odredaba koje su bile u skladu sa ustanovama običajnog<br />
prava, kao što je ustanova <strong>za</strong>druge, većina članova<br />
Srpskog građanskog <strong>za</strong>konika bila je slična <strong>za</strong>konodavstvu u<br />
Evropi.<br />
Odredbe o nasleđivanju su i<strong>za</strong>zivale povremene komentare<br />
tokom stotinak godina, koliko je Srpski građanski <strong>za</strong>konik bio<br />
na snazi. Neravnopravnost u njima uočena je još 1850. godine.<br />
Pokušaji da se one izmene nisu naišli na razumevanje<br />
vlasti. U prvim decenijama 20. veka, Živojin Perić, ugledni<br />
profesor prava, <strong>za</strong>ključio je da su „ženskinje u našem narodu<br />
poseban svet, sa drugačijim položajem i dužnostima nego što<br />
su muški“. Upravo je ova tvrdnja sadržala i onu finu<br />
diskurzivnu razliku u načinu sagledavanja, pisanja i govora o<br />
odvojenim ulogama muškaraca i žena, koje se u prvoj deceniji<br />
20. veka pojavljuju kao deo populacije na koji se računa u<br />
budućim nacionalnim projektima.<br />
Kako izvan države i <strong>za</strong>konodavstva ostaje široko polje odnosa<br />
moći koji operišu u okviru kulturnih obra<strong>za</strong>ca (kao što je poro -<br />
dica), jasno je da je <strong>za</strong> istraživanje rodnih odnosa u srpskom<br />
društvu 19. veka bitna anali<strong>za</strong> diskursa, odnosno tehnika uprav -<br />
ljanja, nadziranja i kontrole. 809 One su isprepletane, često suprotstavljene,<br />
a u slučaju analize rodnih odnosa u Srbiji posredno su<br />
pove<strong>za</strong>ne i sa državom, jer su oni koji su ih konstruisali kao nove<br />
tehnike upravljanja često to radili sa pozicija ljudi na važnim<br />
državnim i društvenim pozicijama. Tako je u drugoj polovini 19.<br />
veka vidljivo nastojanje da se oblast rodnih odnosa postavi na<br />
nove osnove i stavi u novi kontekst, po ugledu na <strong>za</strong>padnoevropska<br />
društva. To je učinjeno posredstvom vaspitnih, obrazovnih<br />
i zdravstvenih politika. One su formulisane u velikom broju<br />
pisanih radova, tekstova, naučno-popularnih članaka, javnih predavanja<br />
i širene su posredstvom sistema vaspitanja, obrazovanja<br />
i informisanja. Bez obzira na to što su postojale razlike u odnosu<br />
na <strong>za</strong>padnoevropske koncepte, jedan broj srpskih autora se<br />
takođe pozivao na znanje i nauku. To je bilo razumljivo, jer su<br />
oni koji su ih artikulisali i promovisali pripadali tankom sloju<br />
tadašnje obrazovane srpske elite. Školovani na univerzitetima u<br />
inostranstvu, ti intelektualci su svuda isticali da u svojoj zemlji<br />
žele da primene evropska znanja, kombinovana sa domaćim<br />
posebnostima.<br />
Većina autora je pisanju tekstova pristupila kao svojevrsnom misionarskom<br />
poslu popunjavanja jednog potpuno praznog polja<br />
pisane reči posvećene vaspitanju, obrazovanju, zdravlju i modelima<br />
poželjnog ponašanja. Uzore su pronalazili u delima iz<br />
evropskih zemalja koje su imale znatno dužu tradiciju sastav -<br />
ljanja tzv. Conduct books. U domaćoj varijanti one se nisu puno<br />
razlikovale od sličnih knjiga, ali su neke sadržale primetan oprez<br />
i napor da se ne <strong>za</strong>nemari nijedan specifičan segment, najčešće<br />
krajnje idealizovane, „patrijarhalnosti“. Tako je u okviru, uslovno<br />
rečeno, pedagoškog diskursa, koji se oslanjao na običaje, tradiciju<br />
ili je čak predstavljen kao „poredak stvari“, <strong>za</strong>stupljena univer<strong>za</strong>lna<br />
predstava o pripadnosti žena svetu doma i porodice,<br />
podeljenim rodnim ulogama i posedovanju kvaliteta kao što su<br />
skromnost, poslušnost, stidljivost. Oni su u službi poznatih ženskih<br />
veština gajenja dece, kuvanja, šivenja. U ovim tekstovima<br />
svaka emancipacija, pa i izla<strong>za</strong>k u „javnu sferu“ vodila je moralnoj<br />
propasti. U okviru ovog diskursa napisano je dosta knjiga i tekstova<br />
čiji su autori negirali potrebu proširenja polja opšteg obrazovanja.<br />
Afirmacija tradicionalnih predstava o ženskosti i<br />
muškosti idealizovala je seosko društvo u prošlosti kao jedini ispravan<br />
model, mogla je u isto vreme da bude i poka<strong>za</strong>telj<br />
krhkosti te „tradicije“. 810 U poslednjim decenijama 19. veka, ako<br />
se izuzme časopis „Domaćica“, pokrenute su mnoge edicije,<br />
štampani kalendari, dodaci časopisima, koji su bili namenjeni<br />
ženama. Kao dodatak postojećoj političkoj i društvenoj problematici,<br />
ovi tekstovi sadrže preporuke i savete <strong>za</strong> uspešno<br />
vođenje kuće i porodice. Često su <strong>za</strong>snovani na naučnim objaš -<br />
njenjima i u potpunom su skladu sa predstavama o podeljenim<br />
ulogama žena i muškaraca. Osim pomenute konstrukcije, koja<br />
808<br />
Marija Draškić, Olga Popović Obradović: Položaj žene prema Srpskom građanskog <strong>za</strong>koniku, u: Srbija u moderni<strong>za</strong>cijskim procesima 2; Institu <strong>za</strong><br />
noviju istoriju Srbije, Beograd 1998, str. 11-24; Vesna Nikolić Raistanović, Krivično-pravna <strong>za</strong>štita žena u Srbiji u 19. i 20. veku, u: Nav. delo, str. 26-<br />
809<br />
U ovom radu diskurs se koristi da ukaže da pravac analize ide izvan jezika pojedinih autora i njihovih tekstova, odnosno koristi se kao način čitanja,<br />
pisanja i tvrdnji koje konstruišu shvatanja o tome šta je istina, a šta ne i da nagovesti moguću po<strong>za</strong>dinu moći tog tipa konstrukcije kao tehnike upravljanja.<br />
Videti opširnije u: Mišel Fuko: Nadzirati i kažnjavati; Beograd 1997.<br />
810<br />
Žena (istorijsko-pedagoško razmatranje), u: Srpski letopis; Novi Sad 1871, str.195-196; Dušan Matić, Nauka o vaspitanju, I-III, Beograd 1868;<br />
Milorad Šapčanin: O vaspitanju ženskinja, u: Javna predavanja, Beograd 1873; Jovan Miodragović, Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod<br />
podiže porod svoj; Beograd 1914.<br />
314
Change language