Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
\<br />
Tipologija kao nauka ö šumskim biljnim zajednicama je deo fitosociologije,<br />
nauke o biljnim udruženjima. Naziv »fitosociologija« prvi put<br />
je bio upotrebljen 1898 god. od Krilova. Prvi fitosociološki rad datira iz<br />
1888 godine, kad je S. Koržinski napisao članak: »Severna granica černozemne<br />
oblasti, istočne zone evropske Rusije u botaničko-geografskom<br />
i pedološkom pogledu«. Posle ovog rada do 1920 godine izdato je veoma<br />
mnogo fitosocioloških delà, te je sasvim neopravdano mišljenje zapadnoevropskih<br />
naučenjaka, da je fitosociologija postala tek u 1920 godini.<br />
Pitanje postanka i porekla fitosociologije već je više puta detaljno razrađivano<br />
od strane Aljohina, Pačeskog, Du Rietz-a i drugih. Između<br />
fitosociologa, koji su već do 1920 godine podigli ovu nauku na zavidnu<br />
visinu, možemo spomenuti imena Sukačeva, Pačeskog, Aljohina, Morozova<br />
i dr.<br />
Prvi fitosociološki radovi u zapadnoj Evropi pojavili su se tek u<br />
1920 godini, ali u Rusiji je već pre toga vremena fitosociologija bila<br />
podignuta na stepen nauke, koja je počela da se grana i da se primenjuje<br />
u praksi. Na osnovu toga može se pouzdano tvrditi, da je fitosociologija<br />
postala u Rusiji pre 3 decenije, postigla izvesnu visinu, razradila<br />
svoje metode istraživanja, počela se primenjivati u praksi i davati praktičke<br />
ogranke. Na razvoj fitosociologije u Rusiji naročito je delovao<br />
upadljiv zonalni raspored biljnih formacija od polarnih pa do pustinjskih<br />
i subtropskih (formacija). Naziv »fitosociologija« primljen je skoro svuda<br />
i obično se definiše ovako: »fitosociologija je nauka o biljnim udruženjima«.<br />
Do sada još nije rešeno pitanje, u kom odnosu stoji fitosociologija<br />
prema drugim prirodnim naukama. Mišljenja su podeljena. Prema prof.<br />
Sukačevu »u botanici kao nauci o biljkama uopšte fitosociologija zauzima<br />
mesto pored drugih samostalnih grana botanike: morfologije, fiziologije,<br />
sistematike i fitogeografije.« Prof. Sukačev smatra da je fitosociologija<br />
samo grana botanike i ne priznaje joj pravo samostalne, nezavisne<br />
naučne discipline. Prof. Aljohin je suprotnog mišljenja i pobija mišljenje<br />
prof. Sukačeva potpuno logičnim obrazloženjima. Prema Aljohinu su<br />
nauka o biljkama i nauka o udruženjima biljaka dve sasvim samostalne<br />
i paralelne grane nauke. Prvu možemo nazvati fitologijom, a drugu<br />
fitosociologijom. Svoju misao on formuliše ovako: »Botanika (fitologija)<br />
i fitosociologija«.<br />
Tipologiju kao nauku možemo da definišemo ovako: »Tipologija je<br />
onaj deo fitosociologije, koji se bavi proučavanjem šumskih zajednica«.<br />
Tipologiju su razradili šumari-praktičari, koji su uveli u pojam tipa praktičke<br />
elemente. Njih je interesovao ne samo sastav i vrste biljnih zajednica,<br />
njihov odnos prema spoljnoj sredini i uzajamni odnosi elemenata,<br />
koji udruženje sačinjavaju, već i druga čisto praktička pitanja, kao što<br />
su uslovi pomlađivanja, veličina drvne zalihe, kvalitet drva i t. d. Nauka<br />
o šumskim biljnim zajednicama, nadopunjena tim praktičkim podacima<br />
sačinjava tipologHu i time se razlikuje od fitosociologije. Tipologija je<br />
onaj deo fitosociologije, koji se bavi proučavanjem šumskih zajednica,<br />
njihovih uzgojnih i ši msko-gospodarskih osobina.<br />
Taksatori ševe me Rusije, već u drugoj polovini XVIII veka, kod<br />
izdvajanja gazdinskih jedinica uzimali su u obzir tipološki karakter šume.<br />
Za osnovu takvog izdvajanja poslužile su im od naroda primećene osobine<br />
pojedinih šumskih kompleksa. Pojedinim šumskim kompleksima na-<br />
626
Change language