Å UMARSKI LIST 11/1931

ШУМХРСКИЛИСТ 

ГОД. 55, НОВЕМБАР 1931 

DRAGOLJUB s/PETROVIĆ (BEOGRAD): 

UREĐENIE LISNICKÏH ŠUMA 

(L'AMÉNAGEMENT DES FORÊTS DE FOURRAGE) 

(Svršetak — Suite et fin) 

Sam rad na primernoj površini bio bi ovaj: pošto se površina odmeri, 

poseče se suma, kako je to najbolje mog-uće. Sva posečena šuma 

ima zatim da se izmeri. Za ovim ima da se pokida sve lišće i pupoljci, pa 

zatim ta količina izmeri (voditi računa o uvenjavanju lišća). Ovo se ne 

mora činiti sa svom posečenom masom, nego se može izdvojiti 100 kg., 

te na taj način ustanoviti potrebne procente. Za određivanje drvne mase 

u kubnim metrima treba odrediti specifičnu težinu, jer ie to mnogo lakše 

nego odrediti kubaturu cele drvne mase potapanjem u vodu. Za ovo se 

uzme 10—20 kg:, drva (raznog), ono se tačno izmeri i potapanjem u vodu 

odredi zapremnina. Za ovo se pripremi kakav običan sanduk ili drugi 

sud. Iz zapremnine i težine odrediće se specifična težina po obrascu 

>^>'=-тГ) gde je G težina, a V zapremnina. Ovo određivanje specifične težine 

ne mora se vršiti kod svake primerne površine, nego samo kod onih, 

kt)je se učine naročito karakterističnima. Iz. podataka sa raznih karakterističnih 

mesta moćiće se za.tim napraviti jedna tablica, kojom bi se poslužilo 

kod određivanja drvne mase i mase lišća. Drvna bi se masa izražavala, 

kako je već uobičajeno, ù punim (kubnim) metrima, a lišće i pupoljci 

u kilogramima. Kako će se upotrebljavati prostorni metan to je 

neophodno potrebno utvrditi i njegov odnos prema kubnom metru, dakle 

odrediti redukcioni broj. To će se uraditi na već poznat način, pa zato o 

tome neću ovde govoriti. Kako skresano granje do upotrebe u zimi stoji 

izvesno vreme, to se sasuši, pa tako sasušeno služi za hranu. Usled toga 

sasušivanja opadne težina, pa se to mora uzeti u račun. Ako je moguće, 

treba utvrditi, kolik je procenat sasušivanja, a ako to nije moguće, onda 

upotrebiti podatke, koje smo napred izneli. 

Za rad u ovim šumama međutim je л^еота potrebno, da se što pre 

izrade prihodne tablice čisto za lisničke svrhe. 

Svakako će biti potrebno, da se napravi plan seča. On ima da se 

napravi u vidu jednoga pregleda, iz koga bi se videlo, u kojoj godini koje 

odelenje ima da se seče i sa kojom površinom, drvnom masom i hšćem.

On dakle treba da bude uređen po godinama- Određivanje,- pojedinih delova 

za seču ima da se vrsi s pogledom na same prilike šume, transport 

i zamišljeni budući oblik šume (red seča). 

Kulturni plan, dakle plan pošumljavanja, pravice se samo onde, 

R"de ima nepošumljenih površina, koje treba pošumiti. U tom slučaju on 

će se praviti, kako je to već uobičajeno. Međutim biće slučajeva, da se 

izvesno pošumljavanje vrši i na dobro pošumljenoj površini. To će biti 

onde slučaj, gde se neka vrsta hrasta bude želela da iskoreni, na pr. cer. 

Prilikom čiste seče morače se on da iskrči ili na koji drugi način da 

uništi, a na njegovo mesto da se posadi ili zaseje ona vrsta hrasta, koja 

se želi. Za ovo pak nije potrebno praviti neki naročiti plan. Kako će taj 

posao da se vrši naporedo sa sečom, putokaz za to bio bi sam plan seČa. 

0 potrebi pak ovoga rada ima načelno da se raspravi i odluči, što će se 

izneti u opštem izveštaju. 

Prema ovome, što je napred izneto, potpun privredni plan za lisničku 

nisku šumu sadržavao bi osnovnu kartu i kartu seča, pregled površina, 

opis sastojina, opšti opis šuma, plan seča, eventualno kulturni 

plan i opšti izveštaj. Osim toga bi tu bili još i podaci geodetskog premera 

i 0 drvnoj masi i Ušću sa primernih površina. 

U opštem će se izveštaju izneti razlozi i potreba uređenja, obrazloženje 

uzetoga obrta, plana seča, pošumljavanja kao i načina budućeg 

vođenja evidencije o gazdovanju, odnosno provođenju piivrednoga plana. 

Ovo vođenje evidencije od osobite je važnosti. Uglavnom će se 

voditi, kako je to uobičajeno, Obrasce za knjige treba ustrojiti tako, da 

se lako mogu unositi podaci seča u pogledu drvne mase i lišća. Cela pak 

evidencija mora težiti takovom sabiranju podataka, koje će pri docnijoj 

ponovnoj izradi plana mnogo olakšati posao procene i gotovo zamenit? 

ponovno uzimanje primernih površina. Iz tih sakupljenih podataka svakako 

treba da se vidi, koliko granja i ]išča ide u jedan lisnik (stog), koliko 

se prenosi jednim konjem, kolima ili kako već bude, koliko se gubi 

po težini usled sasušivanja, koliko stoka pojede i tome slično. Prikupljanje 

prihodnih podataka neobično je važno za vođenje nadzora o budućoj 

prihodnoj sposobnosti zemljišta. Revizija privrednog plana s pogledom 

na dužinu obrta bespredmetna je. Međutim obnova privrednog plana jma 

da se vrši krajem svakoga obrta. Nova izrada plana može, pa dakle i 

treba, da se izradi brzo i jeftino, jer će se uglavnom raspolagati sa svim 

potrebnim podacima. Geodetski će premer otpasti, a tako isto i uzimanje 

primernih površina. M.ogla bi se eventualno izraditi sastojinska karta u 

smislu, kako je napred izneto. Uglavnom kao potpuno nov izradio bi se 

plan seča. Već posle prvoga obrta postiglo bi se normalno stanje u smislu 

ovoga gazdovanja, pa bi dalje gazdovanje i izrada planova iŠU gotovo 

automatski. 

Uređenje visokih lisničkih šuma predstavlja već jedan složeniji 

posao. Ima tu osnovnih stvari, na kojima treba da počiva ćelo uređenje, 

pa te stvari treba dobro pretresti i doneti zreli zaključak. 1 ovde će osnovno 

načelo za gazdovanje biti težnja, da šuma da najviše i najvrednijeg 

onog materijala, zbog koga se uređuje i zbog koga se gazduje. Taj 

je materijal i ovde — kao i kod sitne šume — lišće i pupoljci za ishranu 

stoke, ali još osim toga i drvo za ogrev ili, rekao bih, drvo za gradu. 

Ovo mora biti težnja gazdovanja, pa ono prema tome ima i da iznalazi 

potrebne puteve za postignuće uspeha. Današnje lisničke šume uglavnom 

516

daiu drvo za jôrivo, ali ja mislim, da proizvodnja ovakovih drva ne može 

biti cilj gazdovanju. Drvo za gorivo daje i niska šuma, pa mi ne izgleda 

racionalno doći do toga drveta težim i napornijim putem, jer je visoka 

lisnička šuma teža za rad, u običnom fizičkom smislu rada, nego niska 

šuma —- također zato, što je i posao složeniji. Prema tome višak napora 

mora da se nadoknadi s jedne strane većom proizvodnjom drvne mase, 

a s druge strane većom tehničkom upotrebivošću, pa dakle i većom 

vrednošču te drvne mase. 

Ovo se ima postići zgodno određenim obrtima, obraslošću, proredama, 

načinom kresanja. Ovo je rečeno samo uopšte, jer tačno i za 

konkretan slučaj reći, koji je obrt najbolji, koja gustina, proreda i način 

kresanja najbolje odgovara, nije danas moguće, pošto u ovom pravcu 

nisu vršena nikakova ispitivanja, pa ne raspolažemo s nikakovim podacima. 

Za sada se može samo žeteti, da ispitivanja u ovom pravcu budu 

što pre preduzimana. 

Pored uvećavanja proizvodne snage gore mora svrha gazdovanja, 

naročito jednog uređenog gazdovanja, biti, da se sačuva, eventualno i 

poveća proizvodna snaga zemljišta. Ovo je jedno od osnovnih načela 

šumarske privrede, pa bi se moglo reći, da je izlišno ovde ga naročito 

navesti. M.eđutim to nije tako. Kad se zna, da visoke lisničke šume usled 

samog svog oblika degenerišu zemljište, onda nije izlišno naglasiti, da 

taksator kao osnovni zadatak ima da resi osiguranje proizvodne snage 

zemljišta. Već i sam ovaj zadatak mogao bi postojati kao svrha uređenja. 

Docnije ću navesti, kako mislim da se to ima postići. 

Obrt ima da se odredi za visoku šumu kao takovu radi proizvodnje 

drvne mase, a zatim još obrt radi proizvodnje lisnika, dakle obrt za 

kresanje. Tačno i sigurno odrediti, koji obrt odgovara najbolje postavljenom 

zadatku, nije danas moguće. Nauka u ovom slučaju ćuti, jer nema 

podataka. Empirija nam može reći, kako se gde radi, a da li je to i naj- 

Тзо1је, prećutkuje i ona. Na mnogim mestima nema uređenog gazdovanja, 

pa dakle obrtu nema ni traga. Šuma se često postepeno seče, kako postepeno 

i opada. Onde gde se kod manjih šuma odnosno zabrana određuje 

neka starost za seču, pre će biti, dà je ta starost manja od one, koja 

bi možda bila najpovoljnija. Zbog toga će se pod ovakoAnm prilikama 

morati da odredi obrt prema dosadanjem iskustvu, uzimajući ga kao i 

kod visokih nelisničkih hrastovih šuma. Međutim potrebno je odmah u 

ovom pravcu organizovati ispitivanje u smislu iznalaženja onoga obrta, 

pod kojim se dobija najviše drvne mase i пајлпзе lisnika, što ne znači 

i najviše lisnika uopšte. Taj obrt mora biti najbolji kompromis između 

ove dve težnje (drvna masa, lisnik). 

Lisnički obrt je znatno kraći. Obično će se uzeti kao i kod sitne 

šume. Ovo će se oceniti prema mesnim prilikama. 

Uređenost gazdovanja mora se izražavati u još jednom pravcu, 

naime u obraslosti. Kad se posmatraju današnje lisničke šume, dobija se 

utisak, da su one retke, razređene više, nego što su to inače visoke šume. 

To međutim vrlo često nije slučaj, nego je samo jedna, moglo bi se reći, 

optička obmana. Usled vrlo uzane krune, koje čak jedno vreme gotovo 

nema, sklop je nepotpun, pa se dobija utisak praznine. U stvari broj 

drveta na jednom hektaru svakako nije često ništa manji, nego kod obične 

visoke šume. No upravo ovu činjenicu možemo iskoristiti, da povećamo 

broj drveta na jednom hektaru, da dakle šumu uopšte držimo gušće. 

-517

Ovo će biti sredstvo, da se proizvodi više drvne mase na kraju obrta 

visoke šume. Može se i inače očekivati, da lisnička šuma daje više drvne 

mase, računajući tu i granje, za vreme svoiâ trajanja, nego ^čista visoka 

šuma. Povećavanjem broja drveta samo će se ovo još', više osigurati. 

To povećavanje broja sasvim je pak moguće, imajući u vidu širine kruna» 

Koliko treba da ostane drveta na hektaru, ne može se ovde, razume se, 

reći, jer to zavisi s jedne strane sasvim od mesnih prilika, a s druge 

strane stvar je, koja tek ima da se utvrdi ispitivanjem ili tokom samoga 

gazdovanja. Suviše gusto pak neće se smeti držati iz obzira prema drugom 

zadatku ovakovih šuma, t. j. proizvodnji lišća i pupoljaka. I ovde 

se mora težiti postignuće najveće proizvodnje, što će ići uporedo sa 

povećavanjem broja drveta, ali samo donekle. Suviše stešnjenei krune 

neće biti u stanju da se razviju u svojoj punoj meri. Zato se mora dobro 

odmeriti, do koje još mere zgušćavanje povoljno utiče na razvitak krune. 

ili do koje joj mere još ne smeta. Ovo ima da oceni samo onaj, koji sprovodi 

gazdovanje i to prilikom proreda. 

Prorede će se svakako činiti, jer će se kod mlade Šume imati mnogo 

više drveta, nego što je za docnije potrebno. Koliko sve proreda i u kojim 

godinama treba da ima, ne može se tačno reći iz razloga, koji su već 

ranije izneti. To se mora ostavljati umešnosti onoga, koji šumom gazduje. 

Načelo toga pak može se utvrditi. Polazna taćka ima pri tome da bude 

sklop šume. Treba težiti, da sklop uvek bude najbolji, što je jasno prema 

onome, što je maločas rečeno, ali osim toga i zbog zemljišta. Samo svojim 

krunama neće lisnička šuma nikada moči potpuna da štiti zemljište, ali 

zato se ipak ne smemo odreći zaštite do najveće moguće mere. Dakle 

i radi te zaštite zemljišta treba držati što bolji sklop. Sam izbor drveta 

ima da se vrši kao i obično, dakle starajući se, da ostaju najbolja drveta, 

što znači ona, koja će^ davati najviše lišća, najviše drvne mase i biti 

najboljeg oblika. 

Način samoga kresanja mora se tako isto odlučiti. Prema srpskom 

zakonu 0 šumama '(cl. 58) smelo se granje kresati samo u donjoj polovini 

krune, a prevršivati se nije smelo. To isto načelo ušlo je i u novi 

zakon 0 šumama {§. 39). Međutim to nam ne izgleda opravdano, pošto 

se ovde radi o čisto lisničkim šumama, a pomenute mere, mislim, odnose 

se na druge šume, koje samo izuzetno ima da se krešu za lisnik. 'Kod 

lisničkih je šuma glavno Hsnik, pa je on prvenstveno i merodavan za 

kresanje. Sa druge strane mora se paziti, da to kresanje nanosi što manje 

štete i drugim prihodima, koje treba da pruži lisnička šuma. Mora se 

štediti samo drvo i to radi što bolje proizvodnje drvne mase i što bolje 

njene kakvoće. S toga gledišta ne može se dopustiti prevršivanje, jer 

se time onemogućava pravilno raščenje u visina. Treba dakle raditi 

s onim drugim, mnogo obazrivijim načinom lisnika. Što se tiče obima 

kresanja krune, mislim, da se pomenutom zakonskom odredbom mnogo 

ne postiže. Da li će se kresati cela ili pola krune ili ma koji njen deo, 

zavisi od veličine potrebe za lisnikom, što je zavisno od broja stoke. 

koja treba da se hrani tim lisnikom. Ako se ta količina ima da zadovolji 

upravo kresanjem celih kruna, onda je nepravičan, a gotovo i neizvediv 

zćilitev, da se kreše samo polovina, jer se ovde radi o lisničkoj šumi. 

Ako pak šume ima više, nego što je sadanja, pa i buduća potreba, onda 

opet ne vidim- zašto bi bilo korisnije sva drveta kresati i svem drveću 

nanositi one štete, koje proizlaze već od samoga lisnika po sebi. Izgleda 

61S

mi prirodnije, da se za zadovoljenje potrebe odvoji onoliko sume, koliko 

je potrebno s obzirom na kresanje ćele knuie, a ostali deo šume podvrći 

redovnom ili običnom .ii:azd()vanJLi sa visokom šnmom. Prema tome 

mislim, da kod lisničko^r R'azdovanja treba raditi samo sa kresanjem ćele 

krune. Ovo već proizlazi i iz težnje, da se ima što veći broj drveta na 

hektaru, a ovo uslovljava, kao što je već rečeno, što uže krune. Za 

polpnno rešenje ovoâ pitanja trebalo bi eventualno znati i odnos proizvedenoir 

lišća na ovaj i na onaj način. 

Što se tiče same tehnike kresanja, možda bi se i tu moglo nešto 

odlučiti i preporučiti, što bi bilo od koristi u smislu postavljenoj^ zadatka 

ïisnicke šume. Ovde mislim na ostavljanje patrljaka. Svakako bi trebalo 

ispitati, da li drvo daje više lišća — odnosno izdanaka, kada se g:rane 

skrešu sve do debla, ili više, kada se ostavlja patrljak izvesne dužine 

sa nomerom, da izdanci izbiju iz toâ patrljka. (3vaj drui{i način izgleda 

mi povoljniji po samu kakvoću debla. 

Pored štete od kresanja u tehničkom pogledu postoji i šteta — ili 

se bar može očekivati da postoji — i zboK gubitka u priraštaju. Taj 

gubitak treba da bude najveći u prvoj godini posle kresanja. Docnije, 

kada već postoji kruna, taj gubitak treba da je znatno manji. Proučavanje 

priraštaja putem analize debla može dati vrlo dragocene podatke 

u ovome pravcu. 

Uređeno gazdovanje mora da se odlikuje još i zaštitom zemljišta. 

Kod visokih lisničkih šuma zemljište je znatno otkriveno, što može biti 

od vrlo štetnih posledica, kad je zemljište nagnuto. U takovom slučaju 

zemljište podleži lako ispiranju i degenerisanju. Na ravnim, mestima to 

neće biti štetno, nego čak i korisno. Usled svetlosti, koje ima prilično u 

ovim šumama, može se u njima razviti dosta trave, koja će dobro doći 

za pašu stoke. To je jedna okolnost, koja se može iskoristiti radi smanjivanja 

potrebe za lisnikom, pa i za lisničkim šumama. To je pak i jedna 

okolnost, koja se opet srećno može iskoristiti kod pošumljavanja Ovčeg 

Pblja i Tikveša, koji treba da služe kao glavna mesta zimske popaše 

za stoku sa prostranih suvata. 

Kod onih zemljišta, koja su podložna ispiranju, mora se predvideti 

i izvesti zaštita od toga. To se ima da izvrši pošumljavanjem. Ovde 

treba odrediti vreme, kada ima da se počne, sa pošumljavanjem, čime 

ima ono da se izvrši i kada eventualno da se obnovi. Ne može se ovde 

tačno reći, kada treba početi, jer će to zavisiti od mesnih prilika (zemljište, 

klima). To najbolje može da odredi samo onaj. koji gazduje sa 

šumom i koji je ima neprestano pred očima. Oko polovine obrta verovatno 

će već biti potrebno pribeći ovoj meri. Što se tiče vrste biljke, 

možemo samo ponoviti staro i utvrđeno pravilo, da to^ treba da bude 

ona vrsta, koja može da izdrži postojeću zasenu, ako i ne stalno, a ono 

bar onoliko vremena, koliko nam je potrebno. To može biti grmolika 

kao i džbunasta vrsta, samo pod uslovom, da ne sme rasti mnogo visoko. 

Lisničko će drvo imati krunu dosta nisko nasađenu, pa zbog njenog 

nesmetanog razvoja potšuma srne da dopire samo do nje. Zbog toga mi 

džbunje izgleda povoljnije, jer bi se grmolika potšuma posle izvesne starosti 

morala ukloniti i novom zameniti ili bi se rašćenje u visinu ma na 

koji način suzbilo, što predstavlja znatnu teškoću. Ako bi se već obnavljalo, 

onda bi se trebalo starati, da to bude ona vrsta drveta, koja će 

omogućiti davanje ma kakove koristi prilikom svoga uklanjanja, bilo svojim 

lisnikom, bilo svojim drvetom — makar toliko, da se pokriju troškovi 

519

obnove. Ne mogu se upuštati u nabrajanje svega onoga, što se ovdc 

može upotrebiti. Stvar je taksatora, da to oceni i odredi. Ipak moram 

da skrenem pažnju na neke vrste. Veoma pogodna za ovaj posao izgleda 

mi smreka i to Juniperus oxycedrus za delove, u kojima se oseća utica] 

iriediterana, dakle blaže klime, a J. communis za ostala mesta. One mogu 

da izdržavaju dobro zasenu hrasta, a vrlo je povoljan njihov nizak uzrast. 

Za krajeve sa blažom klimom moglo bi se pokušati i sa zelinikom (Buxus 

sempervirens), jer ona odlično podnosi zasenu, samo treba pri tome 

voditi računa, da je to prvenstveno krečna biljka. Od Koraba i Prokletija 

na sever biće osobito preporučiva bela jova (Alnus incana) zbog 

svoje osobine, da zemljište obogaćuje azotom. Južnije od Koraba ne 

nalazi se ona prirodno pogotovu u hrastovom pojasu, pa zato tu i ne 

dolazi u o'bzir. Za taj deo J. Srbije bilo bi dobro potražiti neku grugu 

biljku, koja ima ovu osobinu kao i bela jova. U području bele jove dolazi 

u obzir i bukva u gornjem hrastovom regionu. Najzad! bi se tu mogao 

upotrebiti i sam hrast. Kod ovih poslednjih vrsta drveta morala bi se 

možda upotrebiti ona mera, koja je ranije spomenuta za suzbijanje 

uzrasta. 

A sada da vidimo, kako stoji stvar sa samom sečom i njenim vođenjem. 

Pre svega da vidimo, kolik će biti etat. I ovde je najzgodnije, 

da se on odredi po površini, t. j. da ona bude osnova za njegov proračun. 

Kod visoke šume iznosiće godišnji etat u-tl deo površine, dakle 

dobiče se, kada se celokupna površina podeli sa obrtom 

К^ ~"-^^ 

Etat po masi dobio bi se zatim, kada bi se etat po površini pomnožio sa 

masom na jedini površine. Tačno bi se ovo moglo odrediti tek iz plana 

seča, u kome bi se videlo, kada koji deo prispeva za seču. Kod određivanja 

etata za kresanje mora se prethodno odrediti, od koje starosti 

uopšte ima da počne kresanje drveta. S obzirom na činjenicu, da uređeno 

lisničko gazdovanje teži, da i pored kresanja stvori drvo što bolje kakvoće, 

to je jasno, da se sa kresanjem ne treba da počne suviše rano. 

Mora se dati drvetu mogućnost, da izraste do izvesne visine i debljine. 

Svakako, što se docnije počne sa kresanjem, u toliko je bolje. Ipak mii 

1 

slim, da ispod ^- odnosno ^ obrta ne treba silaziti. Kod najboljih boniteta 

uzeo bi se najranije početak, a kod najgorih najdocnije, kao što i 

pokazuju navedene granice. Navedene granice odgovaraju otprilike 

trećinama visine, što ih sastojine dostižu na kraju obrta kao nelisnička 

visoka šuma (prihodne tablice). Šta će se uzeti, ima da odluči taksator 

prema veličini šume, broju stoke i potrebi za stočnom hranom. Etat za 

kresanje ima da se odredi po površini, a količina kresanog granja i lišća 

ima da se odredi tek po planu kresanja, u kome će biti određeno po godinama, 

koje sve površine dolaze do seče. Za proračunavanje etata ne 

može se uzeti cela površina šume, pošto onaj najmlađi deo ne dolazi u 

obzir za secu. Prema tome godišnji etat za kresanje imao bi da se odredi 

po obrascu-Ë; :== 

, i^de Е^ znači etat za kresanje, F celokupnu 

površinu šume, ih obrt za kresanje i n kolik deo zbog svoje mladosti 

ostaje -nekresan. Tako ako je F ^ 500 hekt., пг =^ n, n = 4, to bi bio 

бао

500 

500 

E. 

500 - 125 375 

75 hek. 

^ 5 5 

Kako kod hrasta uopšte, a kod ovakovih šuma naročito ne postoji 

opasnost od vetra, to se vođenje seča nema ni da rukovodi opasnošću 

od vetra. Prema tome bi se sastojine za seču određivale s pogledom 

na drug:e prilike, koje bi taksator u svakom konkretnom slučaju cenio 

(starost, iznos drva, zaštita kultura od vetra i sunca). Ovaj poslednji 

razloR može imati dosta veliku važnost, naročito u onim krajevima, gde 

se leti pojavljuju suvi vetrovi. Seče bi se imale u tom slučaju tako da 

redaju, da kulture budu u zavetrini stare šume. Ovaj bi zahtev doveo 

kao i kod sitnih šuma do uzanih sečišta i kratkih sekoreda. Kod vođenja 

lisničkih seča dolaze u obzir prvenstveno transportne prilike. Kod vetra 

dolazi u obzir zaštita od sušnih, toplih vetrova. Zbo,y: toga se postavlja 

pitanje, da li je bolje voditi kresanje u pravcu vetra, dakle niz vetar, ili 

suprotno pravcu vetra, t. j. uz vetar, ili drugim recima, da li se snaga 

vetra više lomi, kad on prvo nailazi na gušće krune, pa postepeno na 

sve rede, ili kad je obrnut slučaj. Tačne i sigurne odgovore može dati 

u ovom pravcu samo dobro uređeno i izvršeno ispitivanje. Do toga se 

vremena može samo ceniti. M.eni izgleda, da bi povoljniji bio slučaj, kad 

vetar udara prvo na najgušće krune, pa bi ртета tome trebalo seče 

voditi niz vetar. Ovo je ovako, kada se u obzir uzme prodiranje vetra 

sve do četvrtog sečišta (pri petgodišnjem obrtu), t. j. da pređe preko tri 

sečišta. M.eđutim ako se uzme u obzir samo prvo sečište (t. i. ono, na 

koje vetar prvo udara), onda će gotovo biti povoljniji slučeij, kada se 

kresanje vrši uz vetar, kao što pokazuju šeme br. 1. 

1 

1931. 

2 3 

R. 

4 5 

, 2 

193-2 

3 4 5 1 

3 

1933 

4 5 1 2 

4 

1934. 

5 1 2|з 

5 

1935. 

1 2 3 4 

Ћ ^ P ravac vetra 

5 4 3 2 1 1 5 4 3 2 

II 

2 1 5 4 3 

3 2J1 5|4 

4 3 2 ils 

Tu je predstavljen jedan petgodišnji sekored i to u slučaju 1 sa 

pravcem seča suprotno vetru, a u slučaju 11 niz vetar. Stanja su zamišljena 

na kraju godine pred kresanje lisnika. Ako samo posmatramo 

dejstvo vetra kroz prvo sečište upravo do drugoga, onda je prvi slučaj 

povoljniji, jer bi kroz četiri godine vetar duvao kroz gušću krunu, nego 

u drugom slučaju. Ako pak u obzir uzmemo i drugo sečište, onda će 

možda položaj biti povoljniji u drugom slučaju. 

Načelno taksator ima još da resi pitanje podizanja nove sume. Pošumljavanje 

sečišta prirodnim načinom, žirom starih drveta, uglavnom 

ne dolazi u obzir, jer se sa žirom kod ovih kresanih drveta ne može 

računati, bar ne na jedno redovno gazdovanje. Prema tome dolazi u 

obzir veštačko pošumljavanje sejanjem žira ili sađenjem hrastovih sadnica. 

Posledica Je toga, da će i čista seča stare sastojine biti redovan 

način seče. Taksator ima samo da odluči, da li će se sejati ili saditi ili 

521

će se UDOtrebiti i jedan i drugi način. Kod sadnje imace taksator da odredi 

me ^de ć biti rasadnik. Ako se pokaže potrebnim, nnace on jos da 

Sdi' Г vreme sađenja ili setve (jesen, proleće, pa i z^mâ) eventualno 

na^'n izvođenja. Odrediće zatim i vrstu hrasta ^ег u Juznoi Srbiji postoje 

od hrastova, koji dolaze u obzir za lisnik, Quercus pedunculata, 

sessiliflora, pubescens, conferta i cerris. Obično ce doci u obzir prva dva 

i treći, ostala dva naročito za veće nadmorske visme. 

A sada možemo da se pozabavimo samim izvođenjem uređenja. 

Kao i inače kod uređenja šuma, prvo ima da se prikupe podaci o šumi 

od samoga sopstvenika i da se izvrši pregled šume i terena kako зе to 

uobičajeno pa prema tome se nećemo ovde tim radom m baviti. Oranice 

poseda obično neće biti jasno ni trajno obeležene, pa ce se i to imati 

da izvrši po mogućnosti. 

Za »opis opštih prilika« biče pored ostaloga običajnoga od osobite 

važnosti utvrditi, kolik broj i kakove stoke ima šuma da ishranjuje sada 

i koliko će doći u obzir u budućnosti. Ovi su podaci neobično važni za 

određivanje površine, koja se mora bezuslovno uzeti za lisničko gazdovanje. 

Za ovo bi se morali uzeti oni podaci, koji su navedem kod sitne 

šume, jer nam za visoku šumu nedostaju sigurni podaci. Ti bi podaci 

imali da se prikupe uređenim ispitivanjem. Međutim izgleda, da će visoka 

šuma, bar dok je mlađa, dati više lisnika na jedinici površine nego sitna 

lisnička šuma. 

Za geodetsko snimanje vredi ono, što je rečeno kod niske šume. 

Međutim će ovde biti prilike ipak nešto teže, jer je šuma viša. Pored 

osnovne i terenske karte moći će se ovde da izradi i sastojinska. Kod 

prvoga uređenja neće možda šuma uvek biti tako jednolika, kao što će 

biti docnije. Ipak će sastojinska karta imati u glavnom da tonovima boje 

obeleži razne starosti sastojina. 

Opis sastojina već će pružiti više raznolikosti nego kod sitnih šuma. 

On ima da se vršipo običajnom obrascu. Tu postoji i jedna velika teškoća 

u bonitiranju sastojina. Bonitet je relativna stvar i izraz je jednog uslov- 

Ijenoga i usvojenoga načina shvatanja, koje nalazi izraza u prihodnim 

tablicama. Prema tome onde gde postoje prihodne tablice, nije teško odrediti 

bonitet. Mi svojih prihodnih tablica nemamo, ali se možemo pomoći 

stranima. Međutim kod lisničkih šuma ne možemo se ničim pomoći, 

jer prihodnih tablica za ovakove šume, koliko znam, nema. A ipak bonitet 

treba odrediti kod svake sastojine, jer bi on uglavnom i služio za 

izlučivanje sastojina kao takovih. Inače bi se one mogle jednostavno 

uzeti kao odelenja. Najneprijatnije je kod toga, što se ovde visina kao 

najsigurnija i najlakša oznaka boniteta ne može upotrebiti. Ovo će gotovo 

biti redovno slučaj kod prvoga uređenja šuma, jer su današnje lisшске 

sume gotovo sve prevršivane. Pa i kad ne bi bile prevršivane, 

ipak se sama visma ne bi mogla upotrebiti za određivanje boniteta u poređenju 

sa nekom prihodnom tablicom za hrast, jer je visina drveta ovde 

izraz ne samo zemljišta, već i samoga postupanja sa drvetom, t. j, kreint 

f t"fV ""!! ?Т°"'^ ^'^'""^ ^^' '^''^ ^'sničke šume moraju imati svoju 

mnr^,^r f '^ч^ ï'^^^^ ' '7°^^ prihodne tablice. Kako takovih nema, to 

Ш dГлГm^^Д i Tčv- "'^Т r određivanje boniteta. Ti osloni mogu 

dehhtn H^.fn. '^'^'"'^ '^'^'*'^• ^^'' ^^^ "i^'e ^ако siguran znak, jer 

debljina 1. drvna masa mogu u istoj starosti i pri istom bonitetu biti razôââ

îicitù već prema prostoru, koji su drveta imala na raspoloženju za rašćenjc. 

Međutim je ta nezgodna strana ovde u mnoRorae nblažena samim 

načinoin R'azdovanja. jer ovde obično — imajući u vidu oblik krune — 

drveta imaju toliko prostora, da u punoj meri mom da iskorisćuju svetlost. 

Prema ovome, bar u glavnim potezima, svakoj starosti i svakom 

bonitetu treba da odgovara i izvesna debljina. I tu ćemo okolnost iskoristiti. 

To bi se vršilo prilikom uzimanja primernih površina. Srednje drvo 

za primernu površinu (ovo razume se od istodobnih drveta) davalo bi 

karakterističnu debljinu toR boniteta za tu starost. Kako će najbolji bonitet 

davati i najdeblja drveta, to će taksator za tu šumu ustrojiti izvesnu 

skalu debljina, koje spadaju u izvesne bonitete, a čiji će broj on takođe 

imati da odredi (na pr. 5), pa će prema tome i sve sastojine svrstavati. 

Gustoća će se ocenjivati prema mogućnosti, da na toj površini pored 

već postojećih drveta raste još izvestan broj' drveta. To se ovde 

može dosta lako i sigurno da vrši, jer se knme krešu svakih nekoliko 

godina, te im je i širenje ograničeno i najveće postignute razmere lako 

uočljive. 

Određivanje drvne mase i priraštaja može jedino i prilično pouzdano 

da se vrši merenjem u samoj šumi, pošto za procenu od oka nemamo 

oslonaca (prihodne tablice, mesno iskustvo, tablice masa dubečih drveta). 

Ovde ima da se prvo odluči, hoće li se klupiratl sva drveta ili samo delimično, 

dakle na primernim površinama. To zavisi od tačnosti, koja se 

želi postići, a ova zavisi od vrednosti same drvne mase t. j. mogućnosti 

njenoga boljega ili gorega ili uopšte njenog unovčenja. Načelno se mora 

starati o što manjem utrošku radne snage, odnosno novca, što je naročito 

važno onde, gde se drvana masa može iskoristiti samo zadovoljenjem 

potrebe sopstvenika (komunalne šume) ili najbliže okoline. Manje će 

šume svakako biti bolje ćele isklupirati. Taksator će lako izračunati, 

koliko će samo klupiranje trajati odnosno koliko će nadnica biti potrebno, 

pa će prema tome i doneti odluku. Svakako se pri tome mora voditi 

računa, da se posao završi što pre, pa se dakle neće moći mesecima 

klupirati. Za veličinu svih primernih površina može se uzeti već uobičajeni 

procenat (v5% najviše). Međutim kako su ove šume ipak jednoličnije 

nego nelisničke, možda će se moći da prođe i sa manjom površinom. 

0 obliku, veličini i izboru primernih površina ne bi moglo ovde 

ništa naročito da se kaže izvan onoga, što važi i za nelisničke šume. 

Postupak posle izvršenog klupiranja pruža međutim manje raznovrsnosti, 

nego kod nelisničkih šuma. Masene tablice za dubeča drveta ne mogu 

se ovde upotrebiti, jer takove uopšte ne postoje. Pošto se ovde uglavnom 

radi 0 doznavanju drvne mase uopšte, to će najprirodnija i najlakša 

biti upotreba primernih drveta za svaki stupanj debljine ili srednjih drveta 

za klase debljine ili za ćelu šumu. Obično ovaj poslednji način neće 

biti za preporuku, izuzimajući sasvim male šume. Najbolje će biti, da se 

upotrebe primerna drveta za svaki debljinski stupanj. Pa i tada će biti 

preporučivo, da se u svakom stupnju obori po nekoliko drveta, naročito 

kod većeg broja drveta, odnosno kod većih šuma. Na ovo se naročito 

mora obratiti pažnja kod nenegovanih šuma, gde su drveta snabdevena 

Jačim granama i vrlo nejednaka — slučaj, koji je danas dosta čest. Od 

mase primernih ili srednjih drveta lako je doći do mase pojedinih stupnjeva 

debljine ili klasa debljine, pa i ćele šume. upotrebom već poznatih 

obrazaca iz dendrometrije. O samom kubisanju kao o poznatoj stvari 

533

mi.lirn dl niie Dotrebno ovde govoriti. Ovom prilikom treba utvrditi 

Z^nôri ifao i procenat gubitka prilikom obaranja (раш, iverje). 

Priraštaj ima takođe da se odredi. Kako se to ima da radi, mislim 

takođe Љ nije potrebno ovde da objašnjavam. Obhcne brojeve treba 

takođe odrediti već i interesantnosti radi. ^ ^_ 

h ovih podataka sa primernih površina kod vecih suma moci ce 

taksator ustrojiti makar najprivremenije prihodne tablice, po kojima ce 

ceniti drvnu masu sastojina ili odelenja. 

U zao-lavlju »napomene za buduće gospodarenje« staviće taksator, 

šta treba raditi prvenstveno radi nege zemljišta( podšumjjavanje) i eventualno 

nege sastojine. Ovde treba naročito obratiti pažnju. 

Pored određivanja drvne mase moraće , da se odredi masa lišća 

odnosno lisnika. Kako se to ima da učini, već je opisano kod niske sume, 

Plan seča treba praviti za visoku šumu i zasebno za lisničku seču. 

Obično je, da se plan seča u višoj šumi pravi za razdoblje od 10 godina. 

Međutim ovde imamo i plan kresanja, čiji obrt može biti obično 4, 5 i 

6 godina, pa bi prirodno plan seča imao da se pravi na kraju obrta. Ovo 

neslaganje nije baš najzgodnije za gazdovanje, te izgleda pojmljiva težnja, 

da se planovi seča prave za isti period vremena. U ovakovom Slučaju 

ili bi se plan seča za visoku šumu imao da pravi takođe na kraju 

obrta za kresanje, ili bi se plan kresanja imao prilagoditi planu seča u 

visokim šumama ; to bi značilo, da plan kresanja obuhvati vreme od dva 

lisnička obrta. Kakogod se uzme, za obrt kresanja najzgodnije je da 

bude petgodišnji, jer se inače neće on slagati sa planom seča, niti bi se 

pak, ako bi se ovaj prilagodio planu kresanja, on slagao sa obrtom. Neka 

žrtva u tom pravcu ima da se učini svakako. Ako se pak to ne bi htelo, 

onda bi se plan seča pravio za 10 godina, a plan kresanja početkom svakog 

svog obrta, bez obzira na plan seča. U tom bi slučaju to značilo 

poskupljavanje gazdovanja, pa bi se zato tom prilikom morao praviti 

samo onaj plan, ostavljajući sprovođenje revizije prilikom nove izrade 

plana seča. Ipak je najbolje složiti ova dva plana, što je dobro i s pogledom 

na broj postojećeg šumarskog osoblja. 

Plan seča, kao i kresanja, ima da se pravi već po uobičajenom 

formularu, koji treba da nam pokaže, kada se koja sastojina seče i kreše 

i koliko će drvne mase i lisnika tom prilikom pasti. Za ovo će se uzeti 

podaci iz opisa sastojina i primernih površina. 

M.ožda će se pojaviti potreba i za pravljenjem plana sporednih 

iskorišćavanja. Ta sporedna iskorišćavanja mogu ovde doći od podšume, 

ako je ona od neke vrste drveta, koja se mora saseći posle nekoga 

vremena (hrast, bukva, bela jova). Kod prvih uređenja, istina, to neće 

biti slučaj, nego tek znatno docnije, kada se gazdovanje uredi, ustali, 

podsuma stvori i ova dostigne neku izvesnu starost. Međutim plan podsumljavanja 

možda će biti dobro da se napravi. Takav plan može odmah 

mati primene, jer velik deo sadanjih lisničkih šuma treba da se podšumi. 

Uvo podsumljavanje, dakle čuvanje zemljišta, jedan je značajan izraz 

racionalnijeg i naprednijeg gazdovanja sa lisničkom šumom, pa se svaba^. 

.. tn'ïitf Гf'^^^ ,''^"^'"'' "^'^^^«^^ izvršenje osigurati. Da li će 

no.t, 1.^пж РГ "/''^" ''\'' '" ^« l^repustiti slobodnoj volji i umes- 

Seći^pritaT"'"'^" ^'""' ^^^ p'-«^^"^ ^^'^-^«^ p-"^- p- 

5М

Kulturni plan treba da se pravi samo onda, ako iiua specijalnih nepošumljenih 

mesta, koja treba pošumiti izvan redovnih kulturnih radova. 

Pošumljavanje redovnih sečišta u uređenom je ^âzdovanju prirodna 

posledica seče, pa bi prema tome plan seča bio u isto vreme plan 

pošumljavanja tih sečišta. 

Prema ovome privredni plan za visoku lisničku šumu imao bi da 

se sastoji iz osnovne karte, sastojinske karte, karte seča zajedno sa terenskom 

kartom, iz opšte^ opisa šume, iz pregleda površina, opisa sastojina, 

plana seča, plana kresanja, plana podšurnljavanja (eventualno), 

plana sporednih iskorišćavanja, kulturnog plana (eventualno), opšteg 

izveštaja sa obrazloženjem osnovnih načela gazdovanja, zatim bi još 

trebao da sadrži podatke geodetskog premera i premera primernih površina. 

Što se tiče vođenja evidencije vredi ono, što je rečeno kod niske 

šume. 

Najveći je deo naših visokih lisničkih šuma u abnormalnom stanju, 

t. j. nema razlike u starosti između pojedinih delova šume. To su veće 

ili manje površine jednodobnih šuma. Takove šume biće gotovo redovno 

predmet prvog uređenja, pa je od osobitog interesa, da vidimo, kako bi 

trebalo u tom slučaju postupiti. Te šume mogu biti srednjedobne, što će 

biti čest slučaj, a mogu biti već i blizu zamišljenoga ili određenoga obrta. 

Redi će slučaj biti, da su ove šume mlade. U svakom od ovih slučajeva 

imaju da se podnesu žrtve, ako se želi postići normalnost. To su žrtve 

u priraštaju — i to kod starih šuma zato, što bi one imale da se drže 

dalelio preko obrta, neki delovi skoro još jedan ceo obrt, dakle kad je 

davno već snaga prirašćivanja prešla kulminaciju. Kod mladih je šuma 

obrnut slučaj, t. j. one bi se imale da seku daleko, neke čak vrlo daleko 

pre kulminacije priraštaja. Ovakav je bar slučaj kod uelisničkih šuma. 

Dal li je to sve tako i kod lisničkih šuma, možemo samo pretpostavljati, 

ali ne i tvrditi, jer nam za tu tvrdnju nedostaju oslonci dobiveni dobro 

organizovanim i sprovedenim ispitivanjima. Možemo pretpostaviti, da 

su priraštajni izražaji manji kod oVakovih šuma nego kod uelisničkih 

šuma, pa bi prema tome i priraštajne žrtve bile manje. Ovo bi vodilo 

zaključku, da se sa pretvaranjem u normalno stanje ne bi trebalo mnogo 

žuriti, nego da bi ga trebalo vršiti postepeno, eventualno čak kroz ceo 

obrt. M.eđutim za konačno donošenje zaključaka moramo stvar zagledati 

i sa druge strane. Naime uređenjem ovakovih šuma mi hoćemo da popravimo 

stanje šume, pa dakle i priraštaj, prevodeći je u jedan savršeniji 

lisnički oblik. Prema tome radi postignuća toga cilja treba ovakovu 

šumu, kakova je danas, po mogućnosti što pre ukloniti. Ovome u prilog 

ići će i činjenica, da ove šume po kakvoći svoga drveta ne predstavljaju 

neku naročitu vrednost i da ne predstavljaju dakle neke objekte za 

dalju trgovinu izvan lokalne potrebe, a za izvoz i ne dolaze u obzir. To 

je uglavnom drvo za gorivo, pa i to često ne prvoklasno. Konzum ovoga 

drveta ima u glavnom da vrši najbliža okolina. Ovo već i zato što su 

prometna sredstva danas takova, da ovo drvo ne može da izdrži dug 

transport. Ali upravo ovo su sve razlozi, da se ovakove šume što pre 

uklone i ustupe mesto onima, koje će davati drvo bolje kakvoće. Može 

se očekivati, da će se prometne prilike sa gradnjom željeznica i puteva 

u budućnosti znatno popraviti. Za taj povoljniji položaj treba imati bolje 

šume. Drugim recima treba ovakovo stanje šume likvidirati, dok su još 

525

privreda/^3kstremш zaključak iz ovog< , , _, , ^ • i- 

šume poseku i sa novima počne da gazduje, kako smo napred iznelu 

Ovai je teoretski zaključak međutim praktički neizvediv - jedno zbog 

izvršenja same seče i pošumljavanja posle toga nastahh ôlma drugo 

zbog samoea konzuma posečenih drva kao i konzuma u budućnosti dok 

nove ^šume ne bi počele da daju drva proredama i lismkom, pa treće 

zbog samoga lisnika, koji se prema ranije iznetome ne bi trebao' da sece 

u sasvim mladim šumama. Usled seče većih količina pojačao bi se konzum 

okoline, ali se na kraju krajeva može šeći samo onoliko, koliko to 

još okolina može uz pojačani konzum da svari. Preko te mere šeći značilo 

bi rasipati, a to ne može biti svrha, jednog uređenog gazdovanja. 

Prema tome bi se rešenje nalazilo između ovih dvaju ekstrema. Postojeća 

šuma imala bi dakle da se poseče za nekoHko decenija, što bi tačno 

imao da odredi taksator. No manje ne bi trebalo uzimati, nego što je 

određena starost šume, do koje ne treba da se kreše za lisnik (videti 

ranije), tako da bi se na završetku seče radi obnove imalo već što da 

kreše i prored uje, čime bi se osigurao i konzum. Svakako će taksator 

kao odlučnu činjenicu morati ovde da uzme potrebu lisnika za ishranu 

stoke, t. j. mora se starati, da se stoka ne ostavi bez hrane. 

Još bi ostalo, da se što kaže o srednjim šumama. Kako je već napred 

izneto, ovakovih šuma ima vrlo malo u Južnoj Srbiji, pa zbog toga 

i ne igraju nikakovu ulogu. Pa i ovo, što smo okategorisali, strogo uzevši, 

teško bi se moglo uvesti u srednje šume. To je više jedan prelaz od sitne 

k visokoj lisničkoj šumi. Prema ovome o gazdovanju s ovakvim šumama 

ne može se ništa reći iz života, jer o tome nema podataka. Može se 

samo teoretski razmatrati. Najvažnije, što bi se imalo da raspravi, jeste, 

da li treba uvesti ovakav tip šume. Može se sa sigurnošću reći, da bi 

ove šume bolje štitile zemljište nego visoka lisnička šuma. Kako bi pak 

stajala stvar sa produktivnošću, ne može se ništa reći, jer o tome nema 

podataka No meni ne izgleda, da bi ove šume mogle dati više lisnika, 

pa 1 drvne mase, nego dobro negovana visoka lisnička šuma, koja bi 

se imala prema napred iznetom da drži gusto. Prema tome ne vidim 

razloga, zašto bi se uvodile srednje šume, koje bi samo više komplikovale 

gazdovanje. S druge je strane jako karakteristično, da ovih šuma 

ima vrlo malo, da ih je dakle lisnička praksa, inače tako rasprostranjena 

u Južnoj Srbiji, obišla. Postojeći primeri ukazuju možda na to, da se one 

teško održavaju, da je dakle gazdovanje s njima teško, a produktivnost 

bar ništa viša nego kod visokih. Možda je tome uzrok i samo zemljište. 

Svakako sve ovo upućuje na opreznost, pa se propagiranje ovoga tipa 

sume ne bi trebalo vršiti, dok se ne bi prethodnim pokušajima utvrdilo, 

staône vrede. Prema onome, što nîm je do sada poznato i napred naglašeno, 

visoke sn lisničke šume korisnije nego sitne, naime korisnije u 

gazdovanju kako je ono napred opisano. Stoga mislim, da kad se lismckom-gazdovanju 

daje po zakonu nužde pravo na život, da to gazdovanje 

treba da bude pod tipom visoke šume. Šumska politika treba dakle 

da pogoduje ovom tipu gazdovanja i da stvara povoljne uslove za njegovo 

sirenje. Го nas opet stavlja pred pitanje, kako' to treba izvršiti, 

afinl^^ "'V^^^^^ ^^9 lisničkih šuma niskog tipa, dakle na niih najvećim 

dclom upućeno stočarstvo, to se ovo prevođenje mora vršiti oprezno, 

5:20

što će reci postepeno. To зе osnovno načelo. S druge strane moramo 

težiti, da se to izvrši što brže. To je druô osnovno načelo. Praktično 

će rešenje biti u sporazumu ovih dvaju načela. Visoka će šuma postati 

od niske, kada se ova ostavi da izraste u visoku do опок^а obrta, koji ie 

određen za visoku. Pri tom raščenju imale bi se mlade šume izvesao 

vreme da poštede od kresanja iz razloga, koji su navedeni ranije kod 

rasprtive o određivanju etata. Kako je onde rečeno, to je vreme od jedne 

šestine do jedne četvrtine obrta visoke šume. To je dakle žrtva, koju 

stočarstvo ima da podnese. Za toliko bi se imala da smanji površina za 

kresanje u prvo vreme niske, a posle visoke šume. To bi ograničenje 

ostalo stalno, ali bi prvo vreme i kroz ceo obrt visoke šume ovo išlo na 

račun sitne, a posle na račun visoke šume prilikom njenoga podmladivanja. 

Da bi ovo jasnije bilo, uzećemo primera radi jednu nisku šumu 

površine 100 hek. petj^rodišnje,^: obrta, koju želimo da pretvorimo u visoku 

sa obrtom od 100 8:odina. Godišnji etat niske šume iznosio bi 20 

hek., onaj visoke jedan hek. za seču, a 15 hek. za kresanje. To znači, 

svaka seča niske šume obuhvatala bi normalno 20' etata visoke, a svako 

kresanje visoke sume samo 15 etata visoke — ovo međutim pod pretpostavkom, 

da je za poštedu od kresanja od visoke šume uzeta površina, 

koja odgovara jednoj četvrtini obrta, dakle 25 hek. Za kresanje bi ostalo 

75 hek., a ovo podeljeno sa pet daje 15 hek. ^:odišn3e. Prve godine pretvaranja 

u visoku poseklo bi se ne 20 hektara površine, koliko čini etat 

niske šume, nego 19, jer bi jedan hektar, što čini jednogodišnji etat visoke 

šume, bi ostavljen da raste u visokoj šumi. Na sečištu druge godine bilo 

bi isto i tako dalje kroz ceo prvi obrt niske Sume. U drugom obrtu bilo 

bi za seču samo 18 hek., jer bi sada sa tih sečišta ispao još jedan hektar 

za visoku šumu. Trećeg obrta bi se smanjilo za tri hek., četvrtog za četiri 

hek., a petog za pet hek. Tako bismo na kraju petog niskog obrta imali 

već 25 hek. šume ostavljene za visoku. Time bi pak bila dostignuta i 

granica smanjivanja površine za kresanje lisnika, jer bi se u prvoj godini 

šestoga obrta već za-kresanje imala da uzme prva ostavljena visoka 

šuma, koja će sada već imati 25 godina. Kasnijih obrta smanjivala bi se 

površina niske šume za seču, ali ne i opšta površina za kresanje, jer bi 

se ova dopunjavala iz visoke. Odnos bi sada površine za hsnik prema 

celoj površini šume bio već stalan, kako je to već izneto kod određivanja 

etata. Krajem visokoga obrta nestalo bi potpuno niske šume, jer bi se 

od toga doba vršilo samo kresanje u visokoj šumi, pri čemu bi uvek 

25 hek. najmlađe šume, dakle 25 etata visoke šume, ostali pošteđeni. 

Ja sam ovde izneo jedan način rešenja ovoga zadatka bez pretenzije, 

da je to i jedini način. Svaki taksator ima da radi prema postojećim 

prilikama i da prema njima nađe najbolje rešenje. 

Résumé. Attendu que dans la Serbie ménidionale (autrefois Macédoine) il y a 

une superficie do 80'0.0-00 ha des forets de chcne qui ne sont utilisées par la population 

que pour le fourrage, attendu que ces forets se trouvent aujourd'hui même 

dans un état faisant défaut d'un aménagement quelconque, attendu que ce mode de 

i'utilisation, par la population, desdites forêts est encore pour lon.c:temps îc seul mode 

d'utilisation possible mais nécessitant d'une manière urgente un état aménagé, l'auteur 

décrit un mode de leur aménagement qui s'adapterait aux besoins du moment et du 

proche avenir. 

5.s?

ИН01С. МИЛАН МАНОЈЛОВИЋ (БЕОГРАД): 

РЕВИЗИјА ДУГОРОЧНИХ ШУМСКИХ 

УГОВОРА y 1929-30. ГОДИНИ 

(LA REVISION DES CONTRATS FORESTIERS À LONGUE 

DURÉE AUX COURS DES ANNÉES 1929-30.) 

AKT\v,nm nimuba струк*', ираксе и \)с;\тш^ адлгинш-трапкЈс; parи[>аи,Ђају'«ч- 

v ciniM пкостраним струшим листовнмаотворсно п јамо. 

тако да Vv vrni струињаци уиозиати са свакпм Baviaiiijiai кораком адмиuirrT[)aun|''- 

i^'ci" и 'са [и^тултатилЈа гтх кретања и иотсзн, iq)yiiKH.iiix и 

пт-ш|их.' Г1тк-илаи1и>(- тумарпа^ нолитта'. Шумаргка администрашф 

i-niji' ни];а1>п[м длшомаиија. да Cm со штп ггослоип Д])/кали y raJHomi 

y 1[>ги'р|-сд л|)л:.п;('. lîch ј*'' TO јсдка ирипрсдна делатност, са чијпм^жпlîoTiiHAi 

y''iii'\o\i пли Ш'угт'\().\г морају naj) струмњадр! y гвако доба оити 

упоанагц. i\hn iw ii ona iim])a ја1Л1п(л\ која пратк цоо лрш^Јхмзш живот 

y свим И)ггхличког !;ап и v 

сасупалву ];од ОГЈ)ОВИОГ дрг,.л^а): 2. nm.K'ap>aii>rM такгг {смаалшаЈБОуг пр(^м BUTVihum-Ta (мтшма пш 

ттлвзитгт io-27): о. алатиом таксом ( 10-27): 7. вало])иаа1ипоА! (IOMO; 

'S- лро1циравал>одг )1од))улја (102Г)—1027).

Нг-пич-И' "иод J, 2. 4, 0, 7 иначи.ш- су cMiWhunnihr ;tp/iwuumx ШЈТриукаа) 

Гк1Л()[)И8адј1Јо.\г 2.7;')S.()7:>.7S Дип 

0) ('иижаваљ('М омј('])а u Ги)1тфкка11,1ЈЈ(ш r),s-i-s.;-i77.7-i 

Б) алатном тшссом lo.S(»7.(i-i-l.r)4- » 

г) одобр(Ч1>(^м na трулеж . . . . IK.oii'J.lu > 

yicyiiTTo отписатто 

ч|шрм11 број II oTUJica,H(i jr 

а) валоризацЕГЈом 

б) поптфнкадијом и 'л:\. таксом . 

в) пр('Тр,а[)ањ('М ауст]). uj)yHa y дпн. 

г) гфтгзнатом накиадном ттотом 

и)Д0^.44Г>Л4 Дтш 

1.:)п:).:)70.-_!4 

1Л-27.-Ј7п.м; 

;'>j>4n.'sss.4M 

r>.-47)i).n()f).— 

У[;уи1И) 1:).зГ)О.7;5ч.Г)0 Дпн 

п т. д. 

За 13 опакових дугор(»мнку уговора оттпк-пио јг [la ттсгу Д])/Ки1и' 

109,77)5.817.97 дпнара. Измсис иод 5 ц s су туисколмкаи/длрсии']-!!' ври- 

])0Д(\ »Мишшални ш-гтеизитет«, Kojit je no л])а1;]1лу био yiicK ипси;, зпа- 

"41-10 je y ствари чисту сему и докео ј(^ Босни виок^ хил^ада Х(чггара гол п емањиване. -îa д])ИТ1е suuv оиочичх 

лодручја елпчних 1;вал1ттета, вродатдх путем лтгјггапдјс лоетизавап'' 

гу боЛ)е дене ii To за 7)0—100^ miun'. HanoiijiiheMo. да за epiu^y iB)).iiby 

МОИУСДШ навести не];олпко K()j]iq)(^Tniix iipi]:Mepa. 

Све TO, као и ревизпје угово])а кз 14-27 годтв- иод pa3LuiTKu.\f гећ 

лознатих догађаја. довело je до Аккете Народјв^ ('кулиплше на j'Mi-iuj 

eipainr и до члана 'i77 (Ј)1ш. загсона аа 10-2s/24 гпдпку на дј)уп)ј гтранп. 

Формалко иак еве le излгет^ уго}^.ора треба делптп ,v дие групе. na оке до 

1 априла 1027 године ji ка оне друг(\ К')ј(> еу наеталс поек^ 1 ал1)вла 

1027 годлне. Оке прве изм(Ч1е, најв(+1им де.л)М лч 102о гптилг. псмају 

апеолутно никаковог закон(ч;ог ослолда, jej) je реллгм тумм \\\ угонора 

лотпадао под оште лролпее niy^r(4x(ir за1;онодавства лоједпклх {лдашкаот 

ло]^])ајина, a заион о дрлх-авлол! рачуловодглч^у лропшр(Ч1 ла цсчу Крал-)(чл1]1у 

заколом од 22 маја 1022 годшлч 

Уговорл закљул(чт еа шу.хкчлш Јцимузсћлма глггладалп '-у y »ччпгч^ 

лод одредбе закона о др/кавлолг рачуножмсп^у. na n y погледу начила. 

иа Јчојл еу моглл блтл дзмењени ка лгпту дрлсаЈ^е (чл. s4 лом. 3aivOiia). 

11з.Л(ЧВ' од 1 априла 1027 годлле лмал(> су Ј(>ДПЛА! делпм (л-.ојтш ф()р:\!а11- 

Л(ч' оелолца y ллану 252 фпл

гтрпји j.iau к.1Ч)аводан однос. Ha јодиој страни машг, КОЈИ vy шпишш 

nm 0 ir. na чА п Wô шггок. такг., a >ui Д1)уго.1 гтраки neinniu v.uu 

?v m гм1П10Д rnau.Sva.rHr грашшо. 1\IKO на II]). y J020 год. rrp. р.ви- 

.игј. vroBopa имапо гл.^.ћу глику: (Мфлш Т плаћа за куо. лип^Л(ЧЛ1љаБ0Г 

]У ^^7 1шЈ фирма A' l^') Дкн. ({)1трлга VT 28 Дггн ii т. д. 

' iHKBTa ninairo Народнв Скушапшо ттмала jo nocmnu; аадатта^ ir 

шгБеве иMU ге на њој т+к^мо .задржанати. Уосталом кајв.^ћл дк> iB(u-rux 

пезудтата нознат je v широкој јавновти. ЗауставЈвамо cc на млаБу 2/7 

фин. закока за H)2S/2f) год. ii на рсЈтзпјама обављеиим Ra ш^кову тога 

чтана Taj алаи дословно гласи; »Овлатћује (v Мпнлотар Шума л I уднпка, 

да до пло6р[.ав1шх inyua са ('г>1гм иаклгаднтш ттзлгокаvia. доиука.ма ir 

валоризадијама подвргке p('BiL3ïTJ[t y иоглсду лачида 1пичллз1т-га (v'ia. 

о(Л1Гурања УГЕКЧПНОГ за1иуиљ(лва г-ечика, размера ('01)ттшо]тата. 1;алкулацпј*^^ 

и обрачуиа тумскр тагссо ii иачина н.(мг(^ уллатс. И да rv овуда, 

гдр cvTOM 1)(4'>кзијом'уксно трајно .'набдовањ^^ (-(^Ј^втгтута TI /товалких потрсба околтва 

као u дгалпх пилаиа, лзврпго лзмгж^ y уговорлма, ivojinta hc со ук.аовлтл 

лав(арвгчг 

мачлх иилана. 0 овим ллану блло јв лглвглх л дугалклх лоле^тка. 

којо су ^'i' водлле логлавлто око тога, да лл он зналл јвдлостралу ллл 

гло])азу},шу ])(лзлзлју уговора. По гсиц ге разуме, да ј(' дрварсла ллдуo[aija 

браллла ово друго сталовлпжч М(4)утлм no стллт-тзаллјл са^гог 

ллана. ло ]В(товпм ллтелдлјама, no гонозл Л:>(товог лостависа, ло вталоиилту 

л тумалењу окдаппвтгх ">г(фодавиих фактора. a y логлцл rai\arx 

лоГс1ђаја л гтварп, радл сг само л јвдлно о јодлогтрано1\г л лулолг 

(Л]лаи1ћсл->у Млллстра Шума л Руднлка, да лзмслл ове yroBopt^ y корлвв 

лржавс. Наломл>В(Олх да у^ ii рсвлзлја угово])а y 1027 годллл ла ослову 

ллала 2Г)2 фпл. закона блла тв"'То тако лотлуло ј(71;лост])ана, оа\го да 

ллрадовв будс BchiL л.у су np(v/i:rTaBKnij;u др>К'авлрме ry ј('дтв)('тавно моллл(^ златлу Taicčv л ' лзАВ'лу 

уП'В0])а, вл(ашу то và\i(v л о(л-ал(> Д(таљо ллву казналЈшале. To jV 

јвдно(лд>аш) олр^Ф^лвао Мл][лстар Шума л Гуд}глка л ((iupMo су лотпгг- 

'лгва. Трагова о локо-\г 

(ЛЈоразум(>ва1ву Л(^\[а, пЉ су тава^ олр{^ђлвалв всФлтглом ла О(Ч10ВУ 

гп^^цлјалллх калкулалија. ормагто, идмттлстратлвло. лрав>ло niio- 

V'M(4ia јо даклв та ргвлзлја лотиуло ј('Дио(Лфало, боз лкако}и1х: npolOBopa, 

договора л опо])азума. (^ггласност јо B(UBO Л>ДУВИ' 1гравлв^ 

лзраиала ^ потвлгу обоју колт])ах(лтаглх ('Т1)ана. IBTO |о*могли и(Л'о 

таки yr,v^Muu л длтпатом јвдло от])аив. OJBIJ л1)(ЛЧодт1 поотулак rô V' 

троиала VI (ч^ л;ч])азл гарадња л саглаглост обоју гтрала, (|и)рмалл^о ]с 

ооанл,.)г лотлуио Јгдгшгтрало. (Иозадлну лак тога лро1пл-пог

Члаи 277 (|^Л1к 3Hi;oiia за l9-2s/-_:n годииу ииачио jr o[„.iamlnHht 4п 

једнострану [х^влзпју vroi^ôpa. Kao iirro ('с îm;ui \УЛ сциот пчс^та тогл 

5а1чонгаа1г u.iiaiia, oraBJBtute (-y MmiTU'Tpy Шума и Рудиака дврал11

шае. ла иата држава, као свака Цпв^^лиаована зел ља лш^^ uo Т^Ј, 

дриватно-правко односе дот. уговор(ч ^^'^"^^^^^'^^^^^^^^^ 

зовака зедша иема аваковзхх дугорочких уговора ^^^'^^^ll^ mv н^^^ 

томе не може да има уоиштс овакових случаЈсва y лриваано-лравним 

одношлхГГосталом овакове су одредбс y иротлвноотл са заколодавствима 

з>>ећлне цлвпллзованлх ларода, na их onv ле ол ('лг(мо нл стављатл 

y такове уговоре. . , 

Овај начлн ексллоатацлје одбацлла jo воллка 15ећлна евролсклх 

земаља, ла не мо>];е v Ш1ма то ллтањо уопште да дође y ра(Ч1раву. 

Изглед ових дугорочнлх експлоатацлја код лас, y bO(:лл нарочлто, 

доблја ciu- mmi^^ карактер најлримдтавклјлх, најсчсскчгзлвллЈих колонлјалнлх 

екеллоатацлја, na je нашој народлој државл дула-гост, да томе 

стане на пут. 

Члал 277 флл. закона за 1928/2[^ годлну злачло je даклс ло интелцијама 

заколодавца л ло cBojoi јаслој л отворсчшј стлллзаллјл лраво 

Минлстра Шума н Рудника, да ло одобрен>у Миллстарског Оавета 

Једнострано ревлдира vroBop(\ Ha ослову овлаитћсња тога заколоког 

члана Господлн Млнлстар Шума л Рудллка образовао je теренско комлсије 

y апрллу 1028 годиле — 5 за Босну л 3 за Хрватску са задатком, 

да' ла терену прелсллтају л лрегледају лтумека лодручја за 24 дугорочна 

уговора y Бослл л^за 8 уговора y Хрватокој, да лрегледају њлхов 

досадашњл рад (извршен>е угово1)а) л да учил(^ потребне предлоге за 

измену тлх уговора y корлот државе; да усталовс ла терену омјер 

тохллчког, огревлог и трулог дрвета, лзраде калкулације за свако лодручје 

u лоднегу детаљле стручне лредлоге. којл he лћл за лобољлтањем 

свпх Л1ум(*ко-го^'лодар(тв(л1лх л лтуАгсио-узгојллх одлоса л момената y 

дотпчним лодручјлма. 

Befe к])ајем августа л лочетком с'{'ЛТо]\1б])а 102S годлле почелл су 

да прлгтижу лрвл слаборати тпх теренсл^их комлглја. Радл оцеле, 

исллтлвања л долошења закл^учака ло (мтбараглма терелских Ј^о^глслја 

као л стављања коначнлх лредлога за лову стлллзацију л лзмелу 

уговора блла je селт(\\1бра месеца 1928 годлле образовака Целтрална 

Комлгпја лрл Млнлстарс-тву Шума л Рудл1ша. Ta централна комлслја 

радпла јо до лоловлле (|)ебруара 1029 године. Радлла je лотпуко илтерло 

не Бодећи ликакве преговоре л не долазећл ли y какав званлчнл колтакт 

са представилцлма лродузоћа. Њен карактер je y ооловл оетао само 

информахивал л 'иали 'le 

lfl!it ^^ ? ""''7'' "' ггр.говорлма. Тада су ()Д(н>|,гиг ,i пnûчr^тc uô- 

Птк je лзрађел за дугорочло уговоре > Боснл ј.даи fiaMo/uni лрограм.

мо,]им ]v auyacT ("га?> ирсма :N[ тума, дакле л за внше фирма заједио, те према томе да ce 

одустане од лндивидуалне квалификације дрвета y птумЕ:; да ce разврставање 

овнх квалптатлвних подручја ]1])оведе на основу елабората 

техничких ревизнолих комислја; 

3) да сс лтумска та,ко^а пскалкулллтв на ос-аову ааузехлх ''тановлшта 

no свпм односнлм пктан>има и на основу ј*^т,не стварне л образложене 

калкулације шумске таксе (начлк кулкулирања мора битк 

јсднообразак за ове фирме): да сс и1у:мска такга ш) одређује y 

ироцеитлма од просочне цене проданог матсрлјала, јср je овај начин 

одређиваља таксе неслгуран и увек погодуЈе разнлм злоулотребама. 

него да ce такса одреди y (})иксној цени, y папирним дзшарлма, т. ј. y 

f-ребрној монети за време од пет година; да ce y уговор ставн клаузула. 

да држава п флрмс немају право тражлти ректлфикацију лтумске таксс 

yTOM раздобљу од 5 година, осим ако ce вредност дхшара променл 

лрема ЛЈвајцарском франку на берзрт y Цириху са 5^0 и ха лромеиа y 

лстом лравду трајс бар годину дана, како бп ce на тај начин лзбегло 

ненаданлн Bohmi валутарним флужтуациЈама; да ce no истеку тога 

}аремена од 5 година шумска тах-сса поново искалкуллите без истовремене 

лзмене осталих одредаба самог уговора; да с(^ никакове друге клаузуле 

(промене цена дрвету на тржишту, промене зтроизводнпх тротш^ова 

л сл.), које нду за изменом шумске таксе y том раздобљу од 5 годпна, 

irc улосе y уговоре, јер су непотребне, a уговор чине одвнпге еластлчнпм, 

re ce тако увлачи y уговор лревпше кесдгурнпх елемената; 

4) a,) да со све лкснато дрво мерл до 7 см.. a све четдљасто дрво 

до 10 CM. на таље^! крају; б) да ce за оне ваљкс. који су дужд од 4 м,. 

призна на лме обруба no 10 САГ. на сваком крају. тто ce мо/за' д y лроцентдма 

дзрадЈггд, a да ce обруб не даје од текућег мс-тра ваљка: ц) да 

ce само за пзрађено огревБ:о дрво. које je y шумл (ччожоно y ];амарама, 

лрнзна на дис сасугаења надмера од 10 см. ла 1 IL вдсдне. те да ce не 

прдзлаје дродг-нтуалнл додуст на све 01р(^вдо дрво. кијс сс д не 

пзрађује; д) да ce y дме коре дрлзна фирмама за храстово техндчко 

дрво 5%, a за техндчко дрво овдх осхалдх врста лисдатог дрвећа 3%, 

г. ј. да ce фххрмама дризиа само доловлка ствардог процедта коре са 

гехндчког дрвета д да ce за огревло дрво овај лодуст де лрдзна. 

5) да ce дрлзна валордзадија само за задд.у детЈшу купов]ше до 

обрачухгнма дз годдде 1922, 1923. 1924 д то само оилм фдрЈ[и1\1а. које he 

533

пристати ua ревивију уговора IT горе и.ш-.им ^ " f ^ 

задија аа ушппене устуике: да со сво другс ^^^^'^^*^l 

задње иотине регулпше u ироведс ЈОД1Тоо()разно ii '^'^^fV^^^;^;,^^;^'^ f^^^ :^^^ 

динара ка берзтг y Цнриху за годину дознакс, тако да y оозир до1 с 

счамо ирасемкп i.vpc динара ns ттрвог кварталга оие годино. г.ада je 

обраЂ^к доспео, као и лросечни курс дикара године дознакс iro осрзк 

y Цприху: 

\п '^а сс само oiiïM (()ирмама, које ho нри(^татп на p(^Bii3irjy уговора 

no горо ПЗН6ТШ1 прдкдкпима, признаЈу она накнадиа одоорења, прошдреља 

уговорентгх подручја. y којлма су фпрмс всћ ивrpaiiLiic 

својо 1ГЗВ03НС направе u почслс та подручја пскоркитћавати. 

као комиензадија за учиљсне уступкс; да ce нз овлх какхгадно лодељет\\ 

иодручја пзлучо само оки делови. које држава неопходно трсос^ 

за полмгтривање {'срвптутних гштреба, за алдмснтадлју мало до^гаће 

шумске !шдусгрлј(- к као ]>сз(1)ву, да со IBTO ЈЛЈШС скрате вакуумл v 

нормаллплх ггспима; да ге за оне фпрм(\ кој(^ на ревизлју уговора y To.\t 

смеру !!'' отг лрлсталс, лоллттс сва накладло лодељела лодручја: 

7) да ce свлма оклм ((жрмама. којс бл п[лл'тале ла ревлзију уго- 

Бора ло горе излетлм лрллцллллга, лрлзлају до 1 јалуара 1929 годлш-, 

a) све ранлје лроведено б01-шфлкацлј(^ б) шумсл(^ таксе. кој(^ су дотле 

блле ла слазл: ц) раклјн одређелл кваллтатлвнл омјорл: д) валорлзацпјн 

задње летпнс куловнлле за обралуло лз годлне 1922, 1923 л 1924; е) 

прошлрења уговорллх подрз^чја, која су (ј()лрме већ полеле лс1сорлшћавати, 

одиосно y сојима су всћ лзградлле лзвозне налраве, y коллко. 

ова лодрулја леће битл лотребла за сервлтуте, аллмелтадлју мал(^ домаће 

ллдустрнје л за друге државлс потребе: 

s) да ce лонпште свл накнаднл додацл л лзлгекс уговора, ла да ce 

СВЛЛ1 овЈгж (()д])ма>1а. лојо ле бл хтсме лрлетатл на ревлзлЈу уговора. 

даде y ексллоатацлју првобнтнл обновљслл уговор лакон разрел1ен:>а 

уговора y годпнл 1919; 

9) да гс др/Кава павуле лз свпх лредузећа са дугоЈ)олллм угововордма. 

y којлма партлцилпра са лзЈЈеснлк бројем акцлја. 

Hnje цлљ овог ллннЈса, да улазл y дотаљну алаллзу и струмлу 

мотлвадцју овлх закљулака; морамо птхк датл мало разјал[л->(Ш,а. \;ако 

би (^е овл закључцл моглл разум(^тл нароллто y ОЋШГ струлннЈЕ iq)yroвима. 

којл ллсу бллл y ужем колтакту са лзвршсл>е1\г дугоЈ)очш1Х 

уговора — лароллто y босанскви 1лу^гама. ua које ce овл за1х'л-.учш1 

односе- Оло што ћс сваколг стЈ)учњак-у уласлл y олл. то je овако лалглло 

прописивал>е лнтелзлтета сеча за члтав један ллз уговора, за члтаву 

једну erpoMiry т(^рг[Тој)ију од цреко млллол Х(ч;тара, са разллм тгаивнма 

Biyi\[e. Зашто укалулљкватд овакав једал стручнд ел(и[енат којд 

ва])пра од Bp(vi,(sâ до дредела, од туме до туме, (ЈД одјола до OIJ(VKI 

да л y улутар самог одјела. Уатлто укалгулљлватл оно, imo\^ сттк-пл! 

дхумарском газдлнству треба да буд(« најлокретддје, лајелистг^чнлје 

1у треоа лстаћи лек*^ ЧЈШ>еллц(ч Радп ce о босансгагн четттстлАг 

шумама j(Mte ir емрч(\ лајпе1иш д(М1.)м тдла прад1уме, које В(^ћлм UMOM 

лемаЈу карактердфеиорш^ дгуме, вЛ пх тек трооа 'сукц(^слвло y me длд 

lluwir/T: ? ^*'^^^^*^4им 1гат(^лздтетлма л еа лодужлАг лериодо;! одлгора. 

довесгд A стаље Koje he оар лрдбллжно кослтд oбeл(^лde једл(^ ypeh-HÎ 

лреоорне шуме. Јакд лдтвлздтет!! бджг су jom дојач^л^^Јш/иадиди 

Ooté

^'гчс^лЈн (aj)oia JauviuiAuiiM дидаци?у1а yrouoj)aj y lu-K шчлОјЈлијћеиим ray- 

AUi.Mn.ca jii)o'i(']fun() juKiai интеизлтетима, kojir cy 1и1ткада n'ânommi и 

^и' f. '1\пхпиг cy (Ч'чг лотиуно пзгубиле карак1с}> npo6o[nie ('спг- ic анамилв 

'•\ uûiiMiiy Д(~на('laïuijy шума. icojc су бсз нотрсбиог одмора годииама 

Л11)цва]нч1(\ док ЈЈсл1Пчс пгирсклдис иог.рдшш^ y г>(М1ш;лм кгкчшама ii na 

•i'Tjmiut oôpoiiumia m\cy (пин^ до гола ткх'ечеие. 

Лакп Ј1ит('и;}пт('Т11 y овакорлш McxiitUK'ïiiM тулиша вист^ог ллаlumciûr 

];apairre])a Jiuiuia^c аа сооо.м дироктно уииштаваља шума y 

иpoдyкlulolГ()^[ tvMTi(\ïïy л ju^NroryiiHOi'T ириро/шог подмлађснза на оваки 

глмпкии Н(чпкчп1дшпг голим ]10БршиЈтама: падаљо хшвламе sa собом 

^'ечу пре'Г(^11ано вгћлх дхаса, iitTo што лзносо годлшллт етати тих шума: 

u најзад оваи-ове jaia^ rv4o лс могу да логлуже као база ии за какак тип 

рацпоналног газд()ван>а. Пскуства са вештачклм пошумљавањем овако 

простратшх л го-игх гсллла л сувшис, су горка. Te јакс пнтензлтете 

ваљало je да]^)1(' jui бнзл yroiiopa ])(4'трл11птрат}1 y што већој нгрл 

ч' обзлром на уздр'лсавањ(' ]uy^гa, л[умско-го('П()Дар('К(^ п шумско-узгојн^^ 

као п нalЏioлaлïлu-('l;oJï()^r(•K(' лкшенте — одрсдивппг њлхову 1;рајњу 

ropjbj^ гранлцу, преко којс с*' нл y иом слулају не ии смело лролазитл. 

Оампм тлм Т1)еба лалуститл струпко леолравдано о/феђлвање доњо 

граниде шхтснзлтета (миннмалнл лнтензитет). како ce то практикова-ло 

погледњлх неколш^о годпна. 

Кроз туш^ уговорнлх зходручја, које Befemi делом imajy зсарактор 

праптума. морало бл ripohii неколико сема умереног лнтензит('та, y 

ннтервалнма (ротацлја. опходњшга) од 10—15 годпна, да сс те тумо 

постеиено претворе y уређснс пробо])но игулхе, којо UPI ce онда могл^ 

Јтскорлшћавати иа основу Л])лвредних планова. Практично су овакове 

гсле непроведлве. }r]) ее за лрву еталу нс Cm naniao тсупац, иолтто би y 

BohïffiH случајева лхорао извадпти само презрсло дрво, дат^ле слабпјег 

влзаллтета. Мале коллчлле дрвета лак ке би могле y в^^ћллл случајева 

гшортнзкратл котребж^ iiH]U'[ ('мрлоти:\1: ii јеловтг саотоЈЈшама 

ср^да^ег бонитста лзло(Л1 ^тси I и>- л 3^2о-годлтњег добиог разр(;да 

нрпблшкло 30%, од uiMoicyTinc Д1)ВШ' мпс^и ппч) злачи. да ce пз урсђенпх 

лр(>борнлх лстлњастлх ]лул1а лигл^с отлриликс нзвадити y једној опход- 

]^ипл од 20 годлна оио јсдп'^ тргћпне Д(\локулне дрвне масе. У лтумама 

1са]>ак1('ра лралЈулхс (Л'ва1>па ji- дрвла залиха обилно вЛа од нормалне. 

BiTO значл, да

довољно заштићенс промкшљекин вођењем сеча y ^У^'^^^^^^^^ 

кос-ама. Међутдм ред je cena диктирак y оваковим ^^^1 л т^ш^^ 

ворким подручјкма п самом конфнгурациЈО^г херена и ^^^^^^^^^^ f ^^ff ^ 

вама, којв ce терену морају дрклагодига, тако да ce ^^^^ ^^^^ 

вољу II највећу вештину поједине сече не могу y ДОВОЉНОЈ мери 

заштитити лромишљенпм сечшш родом, iôjii y високим горским кра- 

Јсвима много пута доотаје сасви1\[ клузоран. 

Да ce дакле не (ni ираввли инкаковп ексиерименти са и1умама. 

треба избегаватп сече са јатам интензптетима од во^-не укунне дршш 

масе .'табала нзнад 30 см. нрског промера. Интензитст сече од Ж)%' 

може ce толериратн само онда, ако су дслађи добни разредп односно 

тање дебљднске класо, које ветровпма пружају воћи отпор оставе y 

шу\ш нетакнуте. .^^о ce као граиица узме иромер (пречшш) од 30 см. 

уз G09c днтензитета сеча, онда међу TIM јачим стаблима изнад 30 см. 

iisHOCii лнтензитет 5(J—55% од иелокупнс дрвне масе, иошто маса 

стабала до 30 см. y тим басанским драшумама нзноси око 10%'. Д 

шумама, y којима ce пребпрање no ма којој усвојев:ој методи врши вА\ 

ннз годнна. тај ce npoiêi-iaT креће од 15—20%. У осталом Melard je 

I8S3 год. за СБОју познату методу узео као базу нормалитета y преборпш1 

шумама следећи однос дебљпнскпх категорија: 50 :30 :20. Од тога 

охпада' 50%- на категорије прнко 40 см, пречншса, 30% на оне од 

20—40 CM, a 20 7о на оне до 20 см. Да ce дакле ове шумо могу одржати. 

да подмлађење буде загарантовано ii да ce спречи пренагли темпо сеча. 

не бп интензитет сеча смео биш јачи од 60% од насе стабала, којтгма 

je прснн промер већи од 30 см., што no прилш1;и одговара половпнп 

укупне дрвне масе. Ако пак поредимо овај интензитст са интензптетима 

сеча y уредно ж коизервативно управљаним преборним шумама 

y ФранцусЕој (Вогезима), он hc налх ce учиндтк прејакшг. 

y шгзу шума консервације Еппнал, о Kojmia располажемо са 

сопствоним подацима за последње две деценије, просечни интензитет1т 

1ГЗН0СПЛД су најчешће 18—20% од масе стабала дзнад 20 см. да на 

вдше. Где je однос дзмеђу дебеле (изнад 40 см.ј категорије д средње 

(20—40 CM.) доремећсн д сувише y дрилог дебеле, тај ce дроценат детто 

долеоOKO 25%, али до натдем лскуству шггде ндјо гхрешао 30%^ јер то 

престаје да буде заправо пребдрање. Ту ce већ дрелазд y дрогалку 

сечу. To пребдрање осндва ce на најстрожој дотрајностд, може битд 

дешто т1ретеран:о кодзерватдвно д опрездо, као што je и читаво нн.- 

родно газдинство y Француској, гато je y доброј мерд дзраз ii резултанта 

културно-социјалнлх момеката, темдерамента, навшсс. укуса' и 

традицнје средине, a KITO дредставл.а опет једну од осдовдца екодомсг;^ 

равнотеже тога народа д један од бдтних услова народног благостатва. 

Мора ce надоменутд, да су овд дроцентд узетд дрема статима ееча пп 

ректифтп^ирадој методи од J8S3, a не до првобдтдој, која ie бдла umi 

конзерватиБннја. 

Ми ндсмо за базу ревдддраи,а ддтедздтета моглд узетд онакова 

ирдмерна госдодарства. Ha једдој смо дакле отради дмалд посла са 

тдпом драшума д стручшш и дрдвредддм лгомедтдиа, ixOj(^ смо лтлочас 

хтзналд, a на другој смо странд длшлд већ уговоре, којд оу ce длгагпг 

Ha и[)одуа(4иг nau јачи пми слабија пнтензитет значло je већу или мању 

масу, сман>е11>о lum повећањс учмк>(ч-1их трошкова, всћо или маље одаоцраље 

y 310ГЛ('ду к?>алЈ1Тоте дрвета, смањењс или ковоћаљс а,мортдзацмоле 

таигбптао, ораа и већа шт споркЈа и манза зирада односно 

6огаћон>с. 

To су MOMciiTii, којс треба узетп y обзпр при третирању питаља о 

ревизији интснзптета y дугорочтгм уговорнма, г;ао и касније y оцснн 

резултата поотигнутпх ириликом преговора за ревизију уговора. 

y погледу квалитатзшног омјсра дотребно je такођер једно лгало 

oojamibci-bc —• TO нро, што je фамозни »омјер« употребљаван тако често 

и y juiipoj јавиости, која л^ного пута-тшје имала јасне представе, о чему 

ce радн. Добар део стручн>а1-са пак не можс да ce помири са пдејом. да 

Ci' однос TexHii4Kor, огревног и трулог дрвота одређује унапред уговоро^г 

оа читаво једно подручје од no неколпко хилвада хех-стара, јер оддос 

(онјор) технвш^ог, огревног и трулог дрвета, варн])а од подручја до 

иодручја, од саетојиче до састојвне, варнра y једиоЈ те истој саетојлкп 

од стабла до стабла. 

Одређивањс квалитатнвког омјера, након oBaiee сече (наквадна 

iil)e\tep6a са ква.ЈШфикацијом). скопчано je с великим губљењем Bpt-- 

мена, с великпм трошковима. lîoji-i сс jour повећавају скорнпм комадшга. 

ji',p ce њихов квалитет мора домислјскк установитп, a оспм тога отварају 

ce ишром врата разн1вг злоуиотре^бама. To су y главном билз! разлози, 

да ce од дндпвидуалнс^ квалификацдје дрвста својсвремено одустало 

II дриступвло паушалном одређивању квалитатввног омјера y велш;о:м 

иросеку за већа подручја. 

При паушалном одређива1ву просечког квалитатлвчог омјвра 

цмају ce за базу узети резултати савссно проведсвих квалификадвја 

дрвета. Услед варирања квалитативног омјера од састојине до састојхше 

н од отабла до стабла могу ce резултати Еровсдених зшлифхткадија 

заправо однослти само на квалкфикована стабла, a y најбољем случају 

на састојину, где je квалификадпја обарљена, ако квалифпкована 

стабла репрезентују микијатурву слпку дотлчне састојике. т. ј. атсо еу 

заиста просечни н>ени представници. 0 тих разлога не мочче С(- iipii 

одређивању овога омјера упуштати y детаље, него ce нз резултата кваллфшсаи;ије 

од вдше добро изабрал-гнх карактеристичних састојина 

-мора ирорачунатн лросек y крулшш лртама. са градаллјама од најмаље 

5—5 постотаЈса за већа подручја, y којлма радл вшле флршт. Тако ce 

ла лример већ лз лскуства зла, да je дрво лсточне Во(Ч1с бољег 1;валлтета 

од дрвета y заладној Боснл. Ово лпак ле смета, да ce п y самлм 

уговорним лодручјима употребе евентуалн о л ло два лвалптатлвна 

oiîjepa. 

Kao база за одређлвање омјера y лојединлм случајевлма узетп су 

слаборати терсчкчхчхх ревизлоних комлсија. 

Квалитатнвнл омјер може ce одредити на два начлна. По првом 

ce труло одлосло леупотреблво дрво оставл y шумп, те ce са^го од 

осталог дрвета одредл процелат техллчког л огревног дрвета, као што 

je TO било y лр''дратлл]^1: босансклм уговорнма. По друго^г ce за делокупну 

посечсну дрвну :\iacy одредл лроценат техллчког. огревног л 

трулог дрвета/Овај лоследњл начлл лма лелгто пр^чшућства над он1Ш 

Јфвлж, јср даје јсуплу лодстрека, да дрво лтто боље искорлшћава, a 

поред тога лгра овд(1 извеслу улогу л лсихолотт^и моменат, јер je кулцу 

драже, да зла, коллк му ce лроленат лризнаје за труле^е. коју ле плаћа. 

53?

Уговорнп ]е дакде омјер, исто тако Jâo TI уговорна интензитст 

једно нужно зло ii досљедпца још вЛог зла. HITO га прсдсталљаЈу 

дугорочдц шумски уговори. 

0 осталпм ташсама овог проградттпчног закључка iiHje потреоно 

давати лосебна објашљења. Ледио ce ипак мора сталко матп на уму: 

требало je доетавита једну реалку базу, с које he со лоћк к ревизиЈИ 

уговора uyTe:\t пр^товора. 

Kao 1ЛТ0 ie рсч(ч-1о, peutiaiijc уговора иутем лрсч^овора одлуден-е оу 

12 априла, a гЉ за И) аирил бнли ^у козваки Л1)едетавшши неких 

фпрмл ла лреговоре. И("глдањ(^ рока члалу 277 фпи. закона бкло je 

П])вобитно иредвпђгио са лрвим јулом U)20 годлле, a еамо за Босну 

пмало cv ирегтгсдатЈВ лроетудлрати л 11зраднтл уелот^е за преговоре no 

24 елабората од 24 разно уговора. Влаборати теренсклх ло^гисија за 

лоједлнс уговорс лзносилл су no кеколико стотлла маштшом писаних 

страна са \шогобројапм лрилозлма, ллановлма, калкулацлјама, 1;валт1- 

фикацлјалиг дрвета. тcoлIrja^îa решења, р(ч})ерата л адмлнрк^тративне 

лрепдгке. Члановл комлеије. којлма je била поверена ревизија уговора 

путен nperoTîopa. разреиЈОНи еу редовае адмлнистратлвне дужностл 10 

алрлла, a Ki-or вс^ћ прЈЛ-тугшли преговорима. 

Четлрк дана укулно лмали су на расположење за П1)0учавање 

елабората јсдног од лајвећих уговора y Боени. за дзмену миоли и узајамло 

слоразумеваље о главлил! тачкама услова, који ce фдрми дмају 

предатд, као ii за детаљн,у дзраду тнх услова. Време je уопшто било врло 

EpuTKO. За етуднју мдоглх другпх елабората имало сс на paoгIOЛo^-?eњe 

обично дан, највдше два, a врло десто само no неколико сати и то 

ноћлог рада, код куће. што ј(^ y ствари блло дедовољно, јер je такав 

ЈЛЈгао ла брзлну могао иматд све рђаве отискс j(v^ne недовољдо сажвакадг 

матерлје. Сама лак техшша преговора састојала ce y изради д 

пдгменој лодудд колкретдих дредлога и измењендх текстова уговора 

свакој доједидој фирми, која je затлм ове проудавала п ставЈвала своје 

лрсдлоге. To ј{^ доводлло до коктраддкторндх расправа, y којдма су 

детаљно претрссана л објадгњавада сва ддтан>а н разлози издети y 

плсменпм уеловлма или-одговорима, a лзнодгедп су д нови аргумснтл 

радЈг поткреплБдвања однослдх тсза. По лостлгнутом споразуму састављао 

ее споразунии задисндк (протокол), којд je уз општлран 

лстирлјат уговора л л1)еговора и уз резултат иетих еа^свнма докулгектллга 

д образло>[ачве.м елат ладлежнима на одобрење. 

Често лута re дедЈавало, да ce једдог те лстог дана Јтреговара са 

дп лет флрмл. Дел1тати једл*' флрме дзлаздлл су, a другл улгазлли 

лрллреАши ]i свежл за раснраву л ддскусију, док ćy ллановд комлслје 

б1[лд ÏI ([)лзпл1сн л 1штел(^ктуалко преморетш и не увек довољно свежд. 

да р(ч1ПЈ1)ају да свс др1шедб(^ делегата (Ј)лрме, који cv лмали само свој 

угевор л своје по7фулј(^ лред собом, 

_ ^ Мдого лута ce дискутовало илд редт^овало до ласно y ноћ. 1Саткада 

je олла лостигаута база слоразумл. али (ч) око детал.а д реда.кцдјг лрото[;ола 

(споразумког заплсддла) радлло ло 7—8 дана. Око лоједднг задл(чт1са дугалка л удорна 

ддсиусиЈа, y Kojoj je (лака гтрала улоллмта своју ппигпну л е])удиц1Г!У 

да у(>едл сулротлу о оиравданостд свога гл(>дшата. Оа ло цгкт фш*- 

-иама р

ипкколи о('11(>1и]ца за ('no])aayiM. Pafujnuuivano (ч« i.ojn (гут уио])цо и 'Acy- 

''Т])0, други иут rt' дола-ими) до мртр.г '1ачк(\ алл увск y итмог-фг[П1 iq)aJB>(' 

itj*u})(^ до 

с дидлрлг талк(^ л ллллјг гиорауу^га 

^горало од Јии'ташволог л"|)()грал!а НГЛЈТО ()д*луллтл. 

Свеукулнл (()т[аЈ]слј('К11 «чјх^кат ])(ЛИ1а]!Ја иЈ101;('Д(мп1Х ка Т('Ј)НТОрлјп 

ДиреЈчДлјо шума Oa]>ajeiu)—Баља Лука пзл^к-л :M)2.7t*7.l4f; длкара 

y кормсп дриуалг, до з.раЈа траја1ла угово1)а. бсз ј''ДП(' hr lucc (ÏJ^p}^rl^ плјп 

,]е уговор ревидиран, алл v icojo^vi многа Л11тал>а joui шл-у рспгела, тс п^ 

Њ' зна, да лл je ibci-r уговор р(Т>лдлраг1 y i;o])ri('T ллл ла ттоту д])жавну. 

За цолу дри^:аву пак пзносп гвоуЈсуили (м|)('кат ii])(4;u :Ub миллјула Дин. 

Да лл р(\зултатт1 ]>свпзиј(' уговора задовољаваЈу? Маколмалпстл y 

y струци рЉи hi\ да су ])сзултатл п ло пмп\ (()лшшслј

овн резултатн. Ваља имати сталио на уку. да су т^^^^^^^ ^^^^^ 

у колико нх 1е бнло, враћене са налогом,7Ш се поново. покунш оноразум. 

•Избе^^авало со свако днран>е у осетљнвосл капитала и нзазквање заплета 

ïïopcMoheir таш\ mro су иојодппа, продуаећа дооипш јкматзију i*)i7 годи11в 

(адатиу такеу}, док су друга Jf-îaiiaja join уиск такс^ ио п])01МЧ!туалном 

с11СТ(\Д'Гу од продајш^ IUMIC. jvojc су дг>а до Tpii иута Cnuw гЉс од тув. 

златних такга. ^'aia) гу na ЈГДНОЈ ('Т]»аии om- jipac са алатиом та1С1*м: 

11лаћал(^ ио :м-' ^(чтиаспи •и-чиичког /tinu'ia -i-")—;ï(t (M))ci:Tjimmx дииара, 

док су oii(' друг1\ иоУ ппгу допилс златлу Tai^cy. iMiaiia^c 7о—80 (мјхм;- 

тившгх дниара. 

ITpiuiriKOAL самих irpt^ronopa U[)

ип[)авдику пазу- да сг уголорнп олпосп са иредуси^ћима jarnnjc лзраз^ч 

да сс t)a3uir упжорнк угло^и, 1а)ји су ноједина нредуж^т дслллн im 

(1оллашћ(Ч1а u иодЈсгашћона. CTRIU" на ј(г'дио()бразну u лрахиуцту^ оазу, да 

(V V ri»aj]uua.Ma .\u)r\ti]iocTii ciîii yroiïopnit у('Д(ЈВК, каио фи!ган^:пЈСКп тако 

R (тручки. ]ronpaiu' v ]iicio-M]i m()ii(*K[h\[ п рада л qxvîna, y којој со радл, 

л [)aBuoTf/iwi, I! а!г1)> лнвил л1ум('ког кашттала л дрвво ллду

Да vy лам тумг (мнх^одцг, wu ПЈГСМО .-n иолоипком ид сг.сга (чатск 

који je ''ад ;iiH'o|)uoi>,a[i дугорочилм yi'onд()1;ц1!к, ј^пптх Ј1[и)диЈи. a ii!y\faMji Cn\i-\{1' \и\ дрпиом т])ал]иму, душрочна 

у]ГЧиЈ[)п uiMii)..i>ai;ajy јасно '-г.оју (.рганску слаГих-т. свој ..dćfaut du 

système«. Тада паста.ју ир1ммл^а, .мол>а1{н]1>а аа cHii/iaai.r чакс^. --ja и-з- 

Mt'By угоиора, за 1гр(а-го(ч- уг()[и)])а, за одгоду ппаћаи.а. Јкнлнјс i!aru.\fii laван>е 

дугонања, Јгродуч.'(Ч1)(' лстога. (-маПзг.н>(' iipis'jii.MmEajia. дплл;^^ д(( 

сукоба са законодг о др/кавко.ч рачуноводгтву ii ,vrerRiL\r lôRï[){iлaмa, до 

избегакања OCROBHUM обаиезама ЈТЛИ ослобођавања шлих зпог крлза, 

до кат(^зања уговора и »ц])авиих липилвсн.а-' u т. д. п т. д. 

Ти (-у дугорочнк угово])1г павор liehimni: ги(>])0К1П'Га n игдаћама. 

сукобима, >гаглбама и тужбама. Окп су дали u(vro,v[ naiBiÂi тум (•т])у!х(л да овом шггању поклонп луну Т1а-лл1)у 

11 зауз'М(^ свој став јасан ii гласан. 

Résumé. La Yougoslavie est un des pays rares en Europe, où rcxpioitation 

d'une grande partie des forets domaniales ne se fait pas par la vente publique des 

coupes annuelles, mais par des contrats spéciaux à longue durée {5-ia-20 ans) avec 

des sociétés anonymes ou des marchands de bois comprenant des entières contrées 

forestières, sous des. conditions spéciales de vente, contenant tous les détails de 

l'exploitation et portant toujours des obligations pour l'acheteur de construire le 

réseau nécessaire des routes et des chemins de fer forestiers. 

Ce système est surtout la règle dans la Bosnie et Hertségovine et dans quelques 

autres régions qui ont été des provinces^ de Гапсјеппе Autriche-Hongrie. En 

Serbie, c'est la vente publique aux enchères qui était la règle. 

Le système des co^ntrats à longue durée a été hérité de FAutriche-Hongrie et 

imposé à la Yougoslavie par le traité de paix (Traité de St. Germain). Malheuresement 

le système, au lieu d'être liquidé par les contrats existants en 1919, a été élargi par 

de nouveaux contrats. Les contrats hérités de TAutriche-Hongrie étaient renouvelés 

en 1920 avec les conditions très favorables pour l'État et le Domaine Forestier, 

Dans le cours des années 1925, 1926, 1927, tous ces contrats ont été révisés et 

changés au dommage de l'État. Aussi bien les conditions purement forestières concernant 

la réglementation des coupes, la régénération et l'exploitation de la forêt que 

les conditions du payement-prix et les modalités, ont été changées au détriment de 

FÉtat et du Domaine Forestier. L'affaàre a pris une publicité et une extension de 

manière qu'elle a aboutie devant l'ancien parlement, qui a fait une enquête spéciale. 

Le parlement a voté un article de la loi spéciale des finances pour l'année 

1928/29 autorisant le Mmistre des Forêts et des Mines à reviser ces contrats au profit 

de FÉtat. C'est la revision de ces contrats au cours à

Vers 300 millions de dinars au profit de l'État, provenants de Г augmentation 

du prix de bois vendus sur pied, une dimunition notable de l'intensité des coupes 

réglementant ces dernières dans le bût d'assurer la régénération naturelle de ces 

forêts et de sauvegarder notre patrimoine forestier, aussi bien qu' un régime équitable 

et égal pour tous les industriels exploitants le bois sont les résultats obtenus par 

cette revision, dont l'Administration Forestière Yougoslave peut s'en féliciter. 

Ouoique les résultats peuvent être jugés comme favorables, néanmoins le système 

d'exploitation des forêts сБСЕе 

владе дмалп су прошгк; годш-г(^ ;за дужттогт, да лропутују целу државу 

те кеиооредно од Ј^арода саглушају >К(МБ(^ H дотрс^бе и y томе (-ипслЈ 

паднесу дотрсиш- лан

Hu ('î40T(4cinr ииЈаца,\га iio nt4-paiïii>iiiio inoKim ценама, жто што f'y 

CBf^Tria- дгцо, тс cïora uia.ibc читав(5 лађс дрпсж^ г[)а!)с y Италију. rm чак 

y EnrruM-ivV u y AMopiFi^y. (ViM Tora u iaoiK)r дрпета ji' 

oojhii 0Д iiaiinT. уила ii свој властптц увоз вз нашу 

зешБе. док je с друго ('Т])а1те еклоппла уговор са 1*ус'ијом, no колгс (м^ 

фаворизЈЧ)а ])у(чсо ДЈЖО. Ha питашч да лк Русија 111)()вод11 политику 

дамшшга, говјехски иослаиЈи: y Лондоиу 'у ј(-дтом iiHT('])F!Jy-y га 

»Manchester Guardiau-om« рекао ј(\ да ju Ру(*ија ira осиову лнјатпЛ)е1К(- 

(летогодтитвсг Ј1ла1Та) иоставпла гвоју иртшр(71,у ка ног^у базу luvimnix 

државпнх ]т 1а)Л(ллчшш1Х j(vuiHim,a, служећи ce најлшдсриијил rrpujкају, јер своје 

и р 0 л 3 в 0 д 0 може дласлратл тек no дајллжој делл, позпто ти л р о д з- 

водд морају да лрођу кроз руке вшпе досреднпка. On je y већддд 

^•лучајева изручен да мллост n демдлост варошког трговда п лдхг,

mije — пио du :niaTiio пољи, што пгго ј(^ то стЈучај данас. Пргма гол1еговлх продуката: a lo (v да uucTiihii, ако ce одстрани Јодан део no-- 

rpciHiiïca ii3M(-i)V iuMcrproiunic к игумоггоседкика. Малог шумоиоседнш^а 

треба донсгти v luco Д11])с[:тнију iu'3y са волстргошиш^г одкосио ('Н лотр(лиач(лг. 

U' (V тпм(^ итти^ (к-нииања itiyiMCKnx иродавачк-их задруга 

налЕгћо (Ч1М0 lio (ЧЧП1. Задругарство лшжс иај^шш^ да допринеср. да cv 

ојама тго.кпкај малог ^[улгоиогсдника ir да :>ty oMoryhiL да за С-ВОЈ^игул[(аа' 

про!1.Ј1и)дс iiociiinu^ Сп)Љ\ иадруга ће прпкупљапг лродуктс својих чланова п настојати, 

да пх до}!(и'п ла тржтите TisoeraBajyliu бар једав. дсо лосфодника. 

Дошшј(1 Cm ]{\ivu) Јсорак далдч Т(^ oii утлцалс^ a i-ia еалЈу^лродукцију 

— 1Мп()[)ом бг}/в,> ]\\)i-rr 'ipiu'Ta, вшллла узгоја л Л(;Г(\ Kaico бл ола блла 

што ј^мрхилија, a Л1)()дукт1г ЛЕТО бол->л, тако да бл t* вродл^нолт uira/io y 

(•Bojii.\L p.MùUfa до трл Ч(лвртлл(^ читавг дрваЈхла^ лроду1ахиј(ч то бл 

тргалзлран->е^[ u ('талда])диз]граии'.\г својпх продуј^ата омогућлле окл^[а 

светску лрођу. 

Ј1[)плукт]11;м() Uli зад]>угар('тг>(). блло то y цлл>у лодлзаља квалтл- 

TaTKBHt^ лродутлихје ллл y 1га''тојал>у побољшал-)а кваллтета u дирсЈ^тног 

доважатва на еБ(Л^(члз тржлтте, лодтлло ларод дотиллог краја дг> 

завллне Јивлшс. a лодизаљс:^ љстоко. окономекс^ слаге. лодлгао бл cr л 

}Б(Л()в иулгурки ллво, тг (' иунлм: upaBOiM \г()иа^мо pehu, да y задругарству 

леплг ек-()Л().м'лл[, еоцлја.члл л лулту])и]1 прелород лалгег карода, 

Л1Т0 Ке га ос [ободпгл ла])азлта, којл му еада еишу ерж пз костију. Наш 

срљак лалазгг ес y лодрећеком лоло/кају jout л (Л^ога. лтто евоје лотребе 

y д]>]^сту л грађа редовно лгора лед,\пт])лватл од трго1?аца уз uaJBcht^ 

цене, док бл заправо те noipeoc .чогао Л()дми])нвати од овлх задруга 

бар лрлблллак) уз преизводме лепе. TiiMo бп угу блла омогућена Л1Т(^ 

јефтнллја лабав>ка тумгклх: лроизвода, j(ip би био одетрал^ок један доо 

поередклка између ihmi п г.елет])Г()влке, (\ша uojaiîa ошгх задруга иш 

m noc:ii';[imy знагло слутталл^ иела оилх пгулгских лродуката, које 

лотребуј(^ eiMbau/ 

паж1гш за деду усмл-у. iloi :а ^[)yг^J^[ цо OUOMI^ JaKOïry с.матра ce удружељс oprauiuo- 

|;адо на узајамиосиг w a (ЈМИТПКО jiocpiMiro или jaMiocpiviito yiianpebiiJiaibo iruir nu;iyпириље 

1чнг1!Ј>ид1П1х иитгро',1 fiinjirx млакоии. Hiioj млакови ладругр иеодрсђен .]

Полазећи са прЈШДппа политичко економије, да потра?кња к noнуда 

рсгулишу пијацу ii продајне деио, разумљиво je, да ће ce постићи 

y толико већа ародајна цона, y колкко je мање понуђача. Када сваки 

нроизвођач пзноси робу na тржшдте за овој рачун, онда услед међусобне 

конкуренције ii многпх понуда купдк стичу увервње, да им стаји 

на располагању за куповину велике количине робе. Када ce међутим 

за већи број произвођа'1а појављује само јсдан продавалац-задруга, 

смањиће ce и број понуда, те купди неће стећи уверење о расиоложивости 

већс количнне робе, чиме he ce лостићи стабилитет, a евентбално 

и повећање дена. 

Због рђавР1х транспортних средстава сељак своје дрвне прокзводе 

—• a нарочито дрво за огрев — продаје највише преко лета, када je те 

продукте једино ii могуће до најблнасег тржишта извући. Прода их no 

врло Hiicicoj дени због њихове слабе потражње и презасићености тржкшта 

yTO доба. У многим je крајевима огревно дрво једини могући 

продајни облик дрвета, na je власник тпуме принуђен na своју властиту 

штету дрво способно за техничрсу употребу прерађиватп y дрво за огрев. 

Због помањкања материјалних средстава прпнуђен je експлоатадију n 

израду продуката преиустптп закупцу, место да тај посао y своме 

пнтересу обавља y властитој режијп. 

Задруге би имале од сопственика нзрађену робу преузетп уз 

псплату извесног продента њене вредностп, чуватп je на својкм стоварнштима 

и продавати je y најзгоднијем моменту н no најповољнијој 

дени. Ha крају годпне впшак продајне дене no одбитку устаиовљеног 

продента на име задрулшог обртног капитала псплатпо бп ce члану 

задругару. Задруге би омогућиле власнику шуме, да техпичко дрво не 

пзрађује y огревно, већ y ону врсту продуката, тсоја ce na дрварс1\0м 

тржишту најповоњнпје пласнра, Задруге би од својих чланова дримструко 

тфави.тшма одређеном новчаном вредношћу свог удела. Задругари су јемством 

солидарно обавезди задрузп. Она може јемство остварнти само y ликвидацији н y 

стечају. 

Задругу може основатн најман>е седам лица, коЈа правоваљано расло.т1а..ку својом 

1Ш0ВИН0М- За осииваљс задруге није потребно ннчдје претходно одобреве. Ha скупштини 

сваки члан има лрава на један глас или и виви.', али не изнад "пет гласова. У 

ладругу ce присгупа iia оспову датираие гшсмсне нзјаве. која мора битж безусловна. 

Правилима ce одређује. да лп поједнни задругар може имати више пословнжх удсла 

II колико највише. Ko тгрисхупп задрузц, која je већ укисана y задружни регастар, 

јнмчи и за оне љсие обавезе, које су пастале пре но што je постао задругар. Протниин 

уговор не важи. 

y колнко посеонн законж за извесне ггословс изискују посебну дозволу (кондесију), 

она je иотребна и задругама, a могу je добитп само када су ти пословп тгред.мет 

љнховог рада no правилима. Такова донвола задрузи ниЈе тштребна, ако je IÏ ДОК je 

имају сви задругари. 

Задруге, које имају аа цкљ непосредно унапређнван>с или поду1шран.е лривреднжх 

интерсса својнх чланова^ могу те пословв вршитп само са својпм задрутарима 

нли задружшпг савезом, чијо су члапрте, a лослове. којима ce то само омогућује, могу 

ибављати л са незадругарнма. Нарочито могу пропзвођачке задруге набављати слровине 

од лезадругара к лродавати лзрађену ро^у лезадругарнма, a задруге за лродају 

лронзвода продавати задругарлма л лезадругарпма. Ha основу пзрлчлог одобреља Ш1- 

ннстра пољолрлвреде y споразуму са мплистром трговлне л лндустрнје (a y појединнм 

(Окренн!) 

647

љене нолуфабрнкате trn OBOJRM стругаралха и зшгтројољтвта прерадиле 

y готове фабрдкате. Задруге би уклоштл^ оне уши^ иооредктш«^ између 

Ђ>ЋХ и потрошача, коЏ разнпм довољно ггозргатнм обманама редовко 

умеју постићи, да од нсулућоног ссл^ака купг гору y б(Н'и;с>БС. li на 

паслетхсу аадруге бн кредптпрајући соло или општ1шу омогућиле_ joj, да 

дрво технички пскорпотп куиујући њте полуфабрга1а 

хлљадо комада дрвета, којл ce даду корнсло y технлчке сврхе 

упот])ебЕТл. док ce стварно лутем закулца лскорнлЉавају зсао дрво за 

огрев, стварајући на laj начин велитсу разллку y вредности на своју 

Бластиту штету. Сем тога бп овс задруге донеклс служиле као регулатор 

цена дрвнлх продуката на дотлчлом тржлшту и диктирајући дене својлх 

лропзБода продавале бл лх ло дајловољнлјој цели, те својом екзистендијом, 

утлцале на смањивањо посреднжчке зараде л то не само на корист 

вадругара, него na коржст свлју пот1)Ошача y дотичном месту. 

Стан>е лаше сељачке шумске лндустрлје врло je пеповољно, јер 

нам мали шумолоседнпк (сол->ак) ликако незна да дрво лрерадл праf^.iiit'[,tiH.i\i,i 

110 ui[)U4iioM одо6])ољу Cdiui) uociioBc. Koje лндчс >[огу тфшлти raiio са за- 

7Т1>уг.1рина. могу оГ)аг,л->агп ii с д^ушм Јшрулашм, к>Л1урнкм к nj^Kaiuoui wm само- 

.•\rr[iauHHM ycTfUKjLawa y jiwi.ihii. 

Ове 3aipyrp Mupajy ргајуредииЈо ип/агта ojîoje кљлгр ii гчи: ciвљахк годиигљс би~ 

-тапсе на ба,јд ург^доог т.љкгоћодсгва. Рвака задруга мо])а сгвараиг резервнн фонд, i-C(\in 

ce сиа употрч^бљаиапг слхио за по1-српћ(' губитака." У овај фонд 1\шра ce уноситп бар де- 



иг,ЈШ),аг1г IL тр.ичг с[1е]Џ1јадш1 фот1 lour Дип ce jre по1Д)1ду прЈГпоси îa фок [OP-P, нема 

мпика. 

''>а'[р\го ''r ^[пгу ,АЈ,иарпма, y KOÏÏUKO (y СГ.ОЈИА) иосооваљем на то упућецц, као л 

uu-ca за иослове осигураљл, y колико iTru>ibaiM,i\ laKoiin.a irapeljeiBa (^ п>ума, oifiuTun- 

CKUX и суд.члтх такга, ГБИХ itope-ja, irjurptîa IT Д,1ЖГ)1Ш,1. дрл^авиих. (minnmrLrt\ a гамиyirpamirrx 

иидстгт itapnnr iia (Л',е ri[)iTi p.îiu- MIJMM П lia n,\ средсп i i iiprni-1,0 in ^ 

еуШнјатв.' il иредохра1!у m r. том[ага J\\VA lea м пи^тимпк мкк ц y ciaii u\ Li< 1 iiiiiM.pi' 

вилно, како треби u раЈџклталгао. 4ai; u y Оловокијп, за iôjy го лпгг-лтг, 

да je ibeBiiH (чмБак y стручном пог.ж^ду iia завидиој ВИСИШЈ, UMU iro 

изјавама оидеипшјх шумопосс^дкшса Ћ шумарг-ких гтручгнака jom зиатан 

број оЈшх, iiojir Kiicy сдособип да дрво добро iijx-pabyjy. У о(*талтш 

KpaJt-BitMa ово јн стазвс jom жалооније. Последпца ј!^ lora, да (*гл->а1Џ] 

Hiriâixo Н(^ могу noc'Tiîhii 11овол->ну дену, кад тшалитет нроиавода Hiij(^ 

добар, те je само задруга y :\[()гућт10ст1г, да то стапд' поправп. Сг-Лоак je 

за TO да 1пуму 1И)дпуК'е, rajir ii пупа. a задругс трсба да набав«^ rrjnjy^w 

за п[)враду, образују стоваришта, тс да помоћу п])В()[;лагт1ог стручњака 

г>])шс прераду п 1Т])()дају готових иродуката и ла тај вачхш погтигиу за 

своје мланове најдовољштјс цене. Гдс пма могућноплг ii гдс прплике 

дозвол-)ава,1у проширпваљем чнсто продајнјгх задрух^а y тако зватв' 

пропзвођачко-продајне, које своје протхзводе саме прврађују, да онда 

Јсоначаи лродукат (*тавл->ају y 1ТЈ>()мег. сузбпла 6if ce, пед-шла дојава, да 

II поред 450 шумско-пндустријскза лрсдузећа y земљи извозт^о iniai: ' 

сЕОЈу робу као полуфабрикатс, 

Jaciro je, да иоједпне задруге, П1)епуа1тене саме себн, тештиЈ могу 

логтЕћи В(\тшос резултате, будућк г*у л оле олст лрлслљене, да робу 

својлх чланова лродају средн->им прелродавллма. Да би лотлуно (млмпллсале 

досредллта^. лоједиле задругс .морају со удружлтл y савезлхови г-авсзл. Могу 

лостојати два ллл влше савоза ла је'Длој ircToj територпјл те тпме датзг 

могућност татсмлч(лва, која су со y (л;о1В)^г('1сом жлвоту локазала свуда 

Boosta корвгна. јо]) с(^ влиге радл л логтлже миош бољл услех. 

Дрво л л>его)и1 пролзводтг воола су важлл лзвозил артпкли лапк^ 

земл->г-. Te бл спајатвем влше задруга y задружне савезсз бллп y могућ- 

1Т0СТИ, да лзвозлмо шумске пролзводе млого влше, него што то данас 

лллимо, л улоелли бл за то y земљу леколлко схотнна мплиола дштра 

вптле. Услед јаче ];олкурелллје пзмеђу задруга п њлховлх савеза сма- 

JBÏÏO бп ce и евентуаллл број жалбл ла квалитет лаптег дрввта, које су 

уч(^сталс. јер бл сч^ свака за/друга нлл савез старао, да згзведе еамо дрвотсласну 

робу. Често лута поједллл лзвозллцл немогућл одговорлтл _ y 

свему л ла вреш"^ CBOJPTIM обавезама ласлрам егранлх фпрмл. кулују' н 

лзвозе лродукте л лолшјсг кваллтета лли лхаљу лотлуло сирову робу, 

која не одгова])а трговачклм Л1)0лислма. A једна пзвозллчка земл.а, као 

што je лаша, лгора ларочлто пазлти, да робом доброг квалптета залнтресује 

стране потрошаче л сталло лх веже за гебе. Tora радл блло бл 

лотребно образоватл ларочте комлолје на лзвозлкм сталлдама, члјл би 

задатак био, да робу П1')егледају л њелу лзвозну способност ла товарнп^]; 

.ллстовлма потврђују. 

Мала П1умска лндустрпја л лгумолоседнлцл нлсу y могућности, да 

своју робу продају велетрговцлма, a ларочито ла дал(Л

Стога би дужност задруга била, y колнко нису y могућности гаме pot^y 

својих чланова y месту продати, да грос псто без икахлве тешкоће и заиреке 

одмах иреко своЈпх савеза даље отпрс^мају. Tora ради свн би 

савезж бнли учлањеии y једиу централну оргаш1зат];нЈу, Удружење савеза, 

које бп са својим готово монополиститаим карактером морало имати 

један нлп више кондентрационих стоварнгата, на које би свс задруго 

савеза односно Удрул^ње савеза вишак негфодат(^ робе no волвп отпремале 

уз исллату извесног дела протувредности y готовом. Ова би ce 

стоваришта старала, да ce роба добро ocyinpi, конзервира и сортпра 

лрема захтевнма страних тржшдта. 

Задатак Удрул^ења савеза био би, да органлзује заједничку 

продају шумскжх производа, закључује што повољнијо трговпнске уговоре 

ća иностранством, побољшава ii врши обавештајну слуљбу према 

иностранству на тај начнн, што би y свим већкм дрварским тр>1а1штима 

Ћ страшш дрл^авама, које од нас увозе дрво, требало поставпти ло 

једног стручњака ради давања потребних обавештења и довођења y 

везу нашег дродавца са страним купцем као и ради обављања -извесних 

трансакдпја за њихов рачун. Ови би обавештајнп бдро-и тробали питп 

као званичне државне устакове нлк као установе савеза ових продавачких 

задруга. 

G обзиром на данашње пржлике потребно би бдло, да ce y ове 

задруге односно савезе сем приватног шумопоседника и малог индустрпјалца 

учлане и остали поседницж шума, занатлије и велика шумска 

индустријска предузећа. Од овога чланства не би требала изоста'ш нп 

сама држава као поседршк, који би као члан задруге односно задружних 

савсза своју робу миого боље пласирао, него што то данас члнк, продајући 

je разним посредницлма, да бн je после опет y прерађеном стању 

од њих кудио.Оем тога не треба губити из вида, да ce удру/Еиваљен. 

поред снецпјалног побољшања, које je свакако велнко, пости5Ј'^е и то, 

да свк продуцентк, органдзовани y својим задругама, добивају пзвесно 

онање 0 светској пролзводњж као и о начину унапређења самог рада 

и продуката. Напред смо виделж, како би ce имало решити питање продаје 

шумскпх производа, a сада нам остаје још да видимо, како ce пма 

редштп II питањо потребног кредита. Кредитно питање решено je већ 

делнмично постојањем креддтних задруга, које уживају обилату пол-шћ 

ПрпЕилиговане аграрне банке/ те бп ce евентуално имале моди(ј(зигсоватп 

само y толлко, y колико шумарски продуценат лије y довољној м(^рл 

кредитном политиком задруге обезбеђен. 

2 Задовољење [федитких потреба нашега сељака постало je крајех 1028. годинс 

горуКе питаи->е ii проблем, коЈк je y нашем економском лпшоту ii y нашој јавности 

иотисдуо y страну сва осгала питаља u кроблеме. И тада je са сагласношћу назора 

гфаЈБввске вааде и стручидх кругова дошло до зак.ључка, да ce 0€кује јодна нарочкта 

кредитна уоханопи ка акцлонарској осиови — Привилешвана аграрна башш, која ће 

na базд свога капитала ix својих законсккх повлаотица моћи сама себи прпбавптп ка 

иовпаном тржлгату потребна срстства за рад. 

Један од задатака Прпвилеговпне аграрке батосс јесте, да дајо кредлте п помаже 

фиканснјски задруге, ншхово сакезс, аграрпе ааједши1;е ii друга слична зсмљораднп^та 

уд[ЈуЈке1Ба произвађача и погрошача y цлл.у помагаља раввитеа индружног нољоиривредног 

обрта н пољолривр^^дпе кндустрије, олакшањ(1 уновче^а земљорадттчкпх upoпзвода, 

олакшања њихова иовоза, подиуаља стоваритта (за смештање ТЕХ лроизвода, 

иа оргашгзоваље зајоди11Ч1:е дродајо г1рои81и)ДЈ1 сА](>ште1Шх y такова стоварпшга и т. дЛ. 

Г)бО

Да 6ir ce шумарско задругарство доставило ка здравс ОСКОБ^-Ј, мора 

ce паапти, да, re удовољи начелу самопомоћк, самоуправс y pa7i;y п 

слободи y ооШ'Гван>у задружнлх лж-штуцзхја. Поштујућк иачело самоnoiNcoiiiL 

кредпхш! каллтал задруге створио uii ce пзвеснпм допрштосом 

њених чланова, хеоји би сс код задруго за рачун ^лаиова укамаћпвао 

с дзвесг-1им проц(Ч1Том. Ta самоиомоћ задруге нс би cr због великих 

иш^естпцлодлх л()ТЈ)оба, бар y лочотку за лзвгсло врсме, могла одрл^^атл 

y своме чистом обллку, те he ce моратл дозволитл, да со еврнтуално допунл 

са новчанлм средствима од страле државе отварајућл на базл 

Прлвллеговане аграрно банке, члја орсдства за ову сврху ллсу довол>на, 

једлу другу новлану установу са лскључлвлм задатком, да ствара л 

помаже шумстсо произвођачко и продајне задруге, њлхове савезе и 

удружење. 

Већ ce од неког времена појавлла идеја, да државно шумсколндустрлјско 

предузеће »ЕТипад« лреузме на себе колцентрацлју л 

лродају грађе лзрађеле на охголхшм ман:)ЛМ плланама домаћлх шумских 

прсдузећа, која i-ie могу трговатл длректно са странлм лкјацама. него 

су принуђена, да своје прерађевиле продају већим дредузећима, која жх 

тада са својом робом дродају даље и сасвдм лриродно трансе дрд томе 

своју зараду. 

Приликом зваллчне досете чладова краљевске владе да дан 12. 

ловембра 1030. год. y Оушаку дедутацдја Удрун^ења домаће шумске 

индустрдје Оавске д Дравске бановлне лредала je г. г. миндстрима Деметровлћу 

Јурају д Сорнецу Душаду представку о лотрсбама удружења, 

KOJOM ce трал^и колективлзацдја шумских дродуката н колектдвно 

освајање нових трждшта под државним окрдљем. Ta Je идеја 

доцдије ж остварена тако, да су румурвска д наша шумска дндустриза' 

створиле заједллчкд картсл за дзвоз шумсх-сдх дроду];ата. 

Наше je млдтљење, да ce домагање државе де сме вршдти y таковој 

форми, да бл ce могло доћи до закључка. да државда ломоћ замењује 

самопомоћ, већ да та др'/Теавна домоћ дма здачлти као једда 

кордсна додуна здраве задружнр оамопомоћн. 

Друго важно начело шумског задругарства јесте самоудрава. 

Задругари гамд улрављају својлм задружндн установама и то на чдсто 

демократској основи. He треба губдтд из вдда нд то, да највећа светлња 

за долдтичко-економскд живот, a нарочлто за задругарство, јесте слобода, 

те ce главно обележје здравог задругарства саотоји баш y тој 

слободд удруживања. 

Још би ce могло мдого говордти о OBIM дтумсклм лродзвођачким 

и дродајдим задругама, али je довољно оно, што смо досад дзнели, да 

да ce влдд, од колике je важностд задругарство за наше шумарство. 

шумску трговдну л лндустрлју. He може ce говорнтп о услешном д 

раддоиалдом удапређењу нашег шумарства без задругарства. Ова 

мдсао, oiîo убеђеље, треба да захвати цео натл народ п све оне меродавне 

факторе y држави, којима je стављедо y дужност, да ce брину за добро 

налЈег народа. 

Résumé. Nature réelle des sociétés coopératives en général et en matière forestière 

spécialement, leur utilité pour les petits propriétaires et industriels forestiers, 

leur organisation et administration des affaires. 

551

• .. 

JUGOSLOVENSKO TRŽIŠTE DRVETA 

Hrastovi trupci: 

MARCHÉ AU BOIS YOUGOSLAVE 

ZAGREB, 28. OKTOBIRA 1931. — ZAGREB, LE 28 OCTOBRE 1931- 

ispiijeoi polovnjaci: 

Kladarke: 

Neokrajčane pMjenice: 

Okrajčane pnjenice: 

Listovi (feuiîlets): 2 rr 

Popruge (ïrizi): 

Ćetvrtače (Chevrons) : 

Grede (kvadrati): 

Fratîciïska dužica: 

Bačvarska roba: 

Bukovi trupci: 

Okrajčane piljenlce; 

Neokrajčane » 

Окгајсаие » 

Neokrajčane » 

Popruge (îrizî): 

Javorovi trupci: 

Jasenovi » 

Brijestovi » 

Grabrovi » 

Meko drvo: 

Pîîjeno kontčasto drvo 

» paralelno » 

Hrastovi brz, stupovi 

Hrastovi žeUez. pfagov 

Bukovi željez. pragovi 

Gori^/o drvo: 

Bukove ciepanlce: 

« sječenice: 

Hrast cjepanice: 

« sječenice: 

Drveni uga!j: 

TECAJEVI ZAGREBAČKE BURZE. 

(Les cours officiels de la Bourse de Zagreb.) 

Cijene po ш^: 

IL « . - , . . . , . . 

ili. « 

za oplatu (îurnirej . . . . . 

L vrste (Wainscoat-Logs) . ; 

I. « (Boules) ... - - ' 

blistače (Quartier) i. vrste . ; 

L vrste 2—5.90 m dulj. . , . 

« « II. « 

bočnice (Sur dosse) I. « . . 

« . « II. « . . 

' 

blistače (Quartier) I. vrste . . 

« « IL « - . 

bočnice (Sur dosse) I. « , . 

« « « 11. « . . 

prema duljini i debljim . . . . 

1000' kom. 36/L 4—6 M . . . . 

I. vrste od br. У2—2У2 . . . . 

L « « br. 3. na više . . . 

I. « (parene) . . . . . 

L 

L 

« . 

« 

« 

(parene) 

. . . . . 

. . . . . 

I. vrste .•..'.•....".. 

I. « • . ; ' • 

I. «• . 

Merkantiîna tesana građa: 

I—III. probirak 

I—IÎL « . , . . . , . 

Cijene po koffîadu: 

• / m dugi . . . . . . . . 

S « « , . . . - • . . . . 

10 « « . 

270 cm 15/26 cm 

250 cm 15/25^ cm . . . . . . . 

220 cm 14/20 cm . . . . . . . 

180 cm 13/1,8 cm . . . . . , 

250 cm 15/25. cm 

Cijene po 10.000 kg 

I. vrste sa do 15% oblica . .. . 

sa do 15% oblica . . . , . , 

, . , , , 

bukov ,., ° • • • • . • . 

hrastov , 

ao .^.9 

Din Din 

- 800 P. St . utovara 

. 200-- 300 » 

Î00 - 150 

» 

. mm—4000' » 

^ um--1700 

» 

. 1800^--21200 

» 

. 180O--2200 

» 

« 1600—2000^ » 

- I40O--1800 » 

. I2O'0^153O » 

. 20'0O--3000 

. 17Ш~ -2550 

. 1800'--250O • 

. 1530--2125 

. Ç'O'O—1500 

•. 1200--150O 

. im-- 900 

.. ЗбОО^ -5O0O 

35-- • 62.50 

- ' 35— 6(2150 

, lO'O^ 150 

. 6O0-- 70O 

. 50O-- 600 

. . 500-- 600 

. 450-- 550 

. 35>0— 500 

. • зго^ ~ 450 

. 370^ - 50O 

1'вО^ - 280 

- 300 

150'-- .225 

. 300-- 350 

. 375(-- 450 

— 

. . ._-. 

. — 

^: __ 

• . — — 

—- 

— 

—-' 

— 

—_ 

__i' 

,._ 

• _ _ _ 

— 

. 1920--20Ш 

. 1O50!—1150 

. 1;500--1600 

. 1000--1200 

. 4750—5500 

. 4000--5000 

» 

» 

» 

» 

» 

» 

» 

» 

» -• 

» 

» 

» 

» 

» 

» 

'» 

» , ' 

» 

» 

» 

)> 

» 

» 

» ' 

» - ' 

^ 

, . • 

.. 

» 

-" 

> 

» 

» • 

» 

» 

»

SAOPĆENJA 

CARINSKA 1 PROMETNA POLITIKA 1 DUMPIIÛ NA DRVNOM TRŽIŠTU . 

Na eksport odnosno na cijenu drvnih pro'izvocla ирИ\'а'|а \\г razne iakse, proizvodne 

troLkovc, konjunkturu i stanîc na svjetskom tr/iŠtu vanredno mnogo carinske 

i Željezničke pristojbe, dotično podvozni troškovi. [Razmjer između tržne cijene i podvoznih 

pristojba bio je u predratno doba upravo neznatan. Tako mi je poznata jedna 

stavka, kod koje je na cijenu robe išao tek dvanaesti dio drvnoi^ produkta (kod željezničkih 

švelera 143 : l)2iOi()'). Poratne prilike poremetile su znatno taj razmjer, ločne 

je svote kraj sveder fluktnirajućih cijena teško ustanoviti, jer se k toj varijaciji cijena 

moraju pridodali i mmogobrojne polakšioe dîvane od strane želj. uprava. Spomenute 

polakšice daju se putem temporarnih polakšica u mjesnim i saveznim tarifama, a valja 

tomu pribroj'iti i carinske povlastice državnili vlasti. Sve ove komponentu znatno uplivaju 

na visinu tog razmjerja Postojii ali jedan prilično ispravan kalkil, koji veli, da su 

podvozni troškovi iza rata porasli 8 do 10 puta prema predratnim iedmicn'im cijeiiarua. 

nasuprot tomu da je porasla cijena samog drvnog produkta samo do peterostruke visine! 

Dvostruki dakle taj nerazmjer upliva na izvozne prilike, a i na samu m.ogućnost 

prođe, ako se pri tom i ne uvažaju ostah momenti, nastali s konkuiencionalnih odnošaja, 

prilika međunarodne naravi itd. Potonji sn pak momenti višeputa od još veće 

važnosti za unovčenje drvnih podukata. Razumije se samo po sebi, da kod vrednije 

vrsti robe taj nerazmjer dalje skače. 

S obzirom na konkurenciju mora državna vlast, odnosno Željezračka uprava da 

posiže za najraznijim rekvizitima, kako bi omogučila prođu domaćilr artikala. Razuc 

polakšice administrativne naravi olakšavaju tek položaj, dotično proizvodnju i kalkulaciju 

cijena na licu mjesta proizvodnje. Kod plasiranja robe nedostaj'u ti inomeuti; valja 

poscći za dalnjim sredstvima, koja višeputa nisu sasvim solidne naravi, Qlede drvnog 

uglja vrijedi na pr. u Jugoslaviji još poseban oprez. Kod tog posla valja producentima 

računati sa konkurencijom, koja je dorasla u svakom pravcu našim proizvodima. Mislim 

ovdje slovačku i rumunjsku konkurenolju. koja je zaštićenu ]mrogim klauzulama 

trgovačkih ugovora, te ima na di&poziciju brojne savezne tarife pristupne tamošnjim 

eksporterima i u prekomorskom prometu (via Gdyuia itd.). 

Kako se iz raznih dogovora domaćih industrijalaca razabirc. došlo je već do 

kontingcntiranja proizvodnje, da se stane na kraj rapidno nazadujućem prometu odu. 

eksportu. Savezno s tim ne će biti s gorega, ako se promotri situaciju drvnog tržišta 

u Cehoslovačkoj i u Austriji. Prva Je u oštroj utakmici sa poljskim tržištem, koje uživa 

vanredne povlastice njemačko-poljskog saveznog tarifa (Dio il. svezak 2.), potonia se 

natječe sa P'oliskoni i Čchoslovačkom specijalno u Švicarskoj i Francuskoj. Ne radi 

se ovdje o konkurenciji našim artiklima; ondje je govor lih o nekom drvu (rezano drvo 

razntih klasa i dimenzija), ali je interesantno, kako se ondje rješava teška depresija 

na drvnom tržištu. 

U posebnim receptima za svladavanje tih neprilika pojavila se prva njemačka 

Reichsbahn, koja koncem ]930. dozvoljava oO'/'^-tni popust od normalnih cijena za drvo, 

koje dolazi iz krajeva nastradalih od oluje. To je t. zv. ;AVindbruchholz'-. Iza nje 

dolazi u veljači 1^>31. Čchoslovačka. koie polakšica iznosi službeno 2^^'u. dok je faktično 

ista nešto manja. Pred koji mjesec (VU, 1931.) slijedi isti primjer Anstrija, kojoj 

m^nogo neprilike čini strana konkurencija na tom polju. Radi se ovdje dijelom o izrađenom 

drvu, dijelom o gorivom, koje se mora kolima dovesti do otpreme — tovarenja. 

Najveći kvantum tog drva iskazuje Čehoslovačka, oko milijun kub. m., dok u Austriji 

i Njemačkoj nije označena količina. Otprema te robe vezana je doduše na îegitiînacija 

šumarskih vlasti, ali bit će da je kod tog posla glavno koiikureucija i mogućnost ntak- 

5Г>В

mjce na stranom tržištu, odnosno sa prodnktima stranih proveniencija u pojedinim krajevima 

države. Nadalj'e radi se ovdje ;i o nekim carinskim mjerama poimence Francuske, 

koja u julu 1-93Ï. daje prihvaćati poseban zakon o povišenju carine na drvo. 

Isti je zakon primljen s osobitom brzinom i u parlamentu i u senatu, te se po toj brzini 

vidi tendencija, da se zapriječi uvoz nekih proveniencija na francusko tržište. Nije 

isključeno, da se kod tog-a -mish'o ruski import, аИ postoje znaci, da se radi i o drugim 

državama. Ovim se mjerama može nasuprot stati samo polakšicatna na tarifnom polju, 

dok su razno prenwjc i carinske restitucije previše pojîbeljan rekvizit, zabranjen po 

trccovačkim ugovorima. 

Tako sile iz\'anredne prilike na mjere prije sasvim isključene, a na tom 'ôlju 

mora državna vkist sudjelovati paralelno sa prometnim poduzećima. U tom po.4:ledu 

]iisu jednake sve države. Djelovanje na pr. Cehoslovaćke prometne politike ima na 

sebi nešto posebno privlaoiva za sve susjede, a 1 za dalje ležeće države. Velika gipkost 

s te strane pokazuje dobru školu, koju su imali praski tariferi u Beču, te koju su znali 

upotpuniti diljem miiîuHh ^"odina na raznim konferencijama. 

Tako izdaje uprava C. S. D. (ČeškosIo^'enske Statny Drahy) u junu 1931. polakšicu 

za ùzvoz drvnog uglja, koje glasi sa postaja Rumene, Medzilaborce i mnogih 

drugih u Slovačkoj ležećih mjesta do svih prelaza, koji iz Cehoslovačke idu prema 

NjeiTiačkoi, Austriji i Madžarskoj, zatim za otpremu tog uglja u .Švicarsku, na Trst, 

Fiunnu Rovigno (d'îstria). Prije su te relacije kretale sasvim drugiim pravcem. Glavni 

зе uvjet kod tih otprema obveza, da stranka, koja rabi te stavke, ima za vrijeme trajanja 

te polakšice izvesti bar б.ООО tona drvnog uglja u naznačenim pravcima. Potonja 

je ali klauzula vise formalne naravi, jer je taj promet već dulje vremena dobro orgafflziran. 

Ova polakšica involvira izrazitu konkurenciju jugoslavenskim proveniencijama. 

Već vis-à-vis prometu sa Švicarskom naše su relacije blize za kojih četiristo (1400 

prema lOOO) kilometara, dok u jadranskiim relacijama iznosi taj razmjer upravo polovicu 

(90-0 :451)'). Prema tome mogu praški recepti biti uzorom drugima, da svoje savezne 

tarife, na koje se oslanjaju te i takove polakšice, dovedu u sklad sa postojećim 

potrebama. 

Sveze između Cehoslovačke i sovjetskih republika poznate su u trgovačkom 

svijetu kao dosta opsežne. Za čudo je, da se kod tih transakcija jako malo naglašuje 

običajna garancija, koju druge države i gradovi (Beč itd.) daju eksporterima u Rusiju. 

Prema tome razne manipulacije glede cijene robe, dobavnih i plaćevnih uvjeta, te 

jlokova, kamatnjaka itd., vi kojima su se Rusi na štetu raznih konkurenata pokazali 

majstori, kao da se ne upotrebljuju na praške eksportere sa strane sovjetskih trgovačkih 

zastupstva. Prometu između Cehoslovačke i Rusije s obzirom na generalne 

propise služi momentano tarif, koji pod naslovom ^>čehosl,ovačko-sovjetski« važi od 

15, V. 1930. Tim tarifom regulira se promet iz Cehoslovačke preko Poljske i Njemačke, 

a prvo izdanje tog tarifa datira još od g. 19-28. 

Rusija kao znatni dobavljač čehoslovačkih produkata željezne Iridustrije traži 

od Prahe, kako je posve razumljivo, i neke protučinitbe, koje se sastoje u preuziimanju 

ruskih agrarnih proizvoda. U tu se svrhu u popunjavanju gore spouicnutog tarifa izdavaju 

u Prahi znatîie polakšice, .koje nam otvaraju vidik u manipulacije sasvim posebnih 

vrsti. Tako dozvoljava jedna polakšiica uvoz ruskih hrastovih popruga sa izravnim 

tovarnim listovima iz Rusije do Kralupa (C. S. D.) prema poz. D-19b. čehoslov. 

robne klasifikacije. 

Ovaj postupak kolidira također sa našim interesima. Poznata je i sa viŠe strana 

pertraktiirana već naša pasivna bilanca u prometu sa Cehoslovačkom. Nema izgleda, 

da će se taj razmjer znatno promijeinti ni novim trgovačkim ugovorom, koji uvađa 

znjtna kontingentiranja u prometu sa tom državom. 

554

Sama poiakšica, o kojoj je gore govor, a vrijedi od îraiiicc ruske (Njcâ^rjcloju-- 

Stolpce), već je dosta opsežna na teritoriiu Cehoslovačkc (relacija Petrovice u Bohaminu—Kralnp 

4()'8 kilometara!). Za promet doticao provoz kroz F-ôljsku mjerodaviie 

su donekle ustanove poljsko-sovjetskih saveznih tarifa (Dio 1., Dio 11. svezak A. i Г>!0 

ÎÎ. svezak В. od 1. VIL 19'3].) Pitanje je Tnedutinu da li do ;^^ranice Poijske (Stoipce!) 

ne vrijede stavovi sovjetskoi^ unesnoi: tarifa. Onde uživaju vladine pošiljke, a jaio 

takove mogn se deklanirati iipitni transporti, posebne povlasti, kao recimo kod nas 

t ZV, režijske pošiljke. Potonje odredbe prilično su nepoznate zapadnim kruKovima. 

U tim se prtanjima doduše пшоко trude njemačke željeznice, imenito Relchsbalm-Direction 

Breslau, ali pravo stanje u oi^d^du tarifa unntar Rusije ne da se evidentirati 

tako, kao što je to slučaj sa tarifima zapadnih krajeva. Toliko je siâirno, da kod tih 

transporta dolazi u obzir dosta dug put do Urala. Ako postavimo neki pregled giede 

tog puta, onda dobivamo slijedeću sliku: 

Kralup 

—^Petrovice u Bohuminu 

Petrovice u Bohuminu—Sczakowa 

Sczakowa 

—Warszawa G]ov^'na 

Warszawa Glowna —•Warsza\^чl Wschoduia 

Warsza^wa Wschodnia —Sicdlce—ÎBrzešć Centralny 

Brzešć Centralny 

Baranowice 

Negorjeloje 

Moskva 

Batraki 

—Baranowice 

— Stolpce—Negorjeloje 

—Moskva 

—Batraki 

—Ufa 

Ukupno 'Kralup—Ufa 

408 

кОЗ 

309 

П 

243 

ZiX) 

82 

797 

646 

3852 

km (kao gore) 

Cijeli je račmi po tom dosta kompliciran, a povisuje tu zbrku i okolnost, da se 

stavovima ima priračunati velik broj raznih manipulacija, tako pretovar sa tračnica 

1.524 na trančice 1.435. Zatim su ovdje dalnje manipulacije i režija, koja se ne da 

beskrajno reducirati metodama, koje praktiriciraju navodno sovjeti sa prisilnim radom 

odriosno radnicima. 

Može se po tom predmnijevati sa mnogo ssigurnosti, da sovjeti u tom slučaju 

samo mijenjaju uaslov, t. j. troškove prebacuju na promet, samo da dobiju devize, 

ne računajuč, da se tim postupkom jedna škulja brtvi drugom. 

Posao dakle sa tim transportima više je nego onerozan, jer sav utržak progutaju 

kirija i manipulativni troškovi. U ovom slučaju može se pod izvjesno go^ôniti o ûumpingu, 

protiv kojega ne može reuzirati nikoji trgovački kalkil. 

Kada smo već kod guverncmentalnog rješavanja problema drvne trgoviiie, moram 

spomenuti î jesenas (1931!) u život privedeui sindikat za eksport drva iz Poljske. 

Ovo je neko posebno sapinjanje privatne trgovine i konkurencije, a spojeno je sa 

zvaničnim evidentiranjem trgovaca tom robom. Prenua propisima, koji imaiu regulirati 

taj promet, uživaju članovi tog sindikata carinske povlastice, koje nisu pristupačne 

drvotršcima izvan sindikata, odnosno koje onemogućuju svaki eksport neorganiziraiiim 

izvoznicima. 

Insp. Josip Gornîèîc. 

•> 

» 

7> 

>. 

>' 

-' 

>/ 

•>> 

km 

ÙÙ

LITERATURA 

Dr. Роко ByKOBHli и шегова нритика. 

y прошлом Ороју ШумдЈЈГкиг лнстл oćjaiiHo je на стра}!!! 4S5. г. В. опсл^жиу 

критпчУ "од наслоБОм: .,Dr. П е х a р 1з о р ђ е в ii ћ : A н a т о м ска r р a ђ a д р в е i a, 

Београд 1930/' Најиећн део то кришке ислуњен je неисшаами, иа^чпкм неисправко- 

CiHMa Ji софлилшма, те io y ciBapu и mije иаучпа иритк;! '',еК Jiipjtni naiia t na мс;не од 

cxpaHt' лшга аотв.-теита a y bt>Tto лровпдаој aa^tcpii. Да oiso покажсм ja ћу од^Јах 

иа]1оменути ja }с г. В. иеверио uiniij'Oo аоЈСДШге ласусе нз .\ioje ШБИГО, чесго са.мо Д(члове 

je;uu~ l'e'hîujiie, иа II 10 ш^тачко, л љлма додавао речи којлх уопшк^ л лема y lOJ речеллдл. 

Ha luj je uaiûiu г. В. лсколсгрулсао и таквс речеилце, каЈСве cv ib(^\iy греба.ие. .да 

ću могао л^и>од{1гл cBoje софи.зж(\ Te ааумле ле1ичгрша1оотл г. В. ja сам олшлрло лздожио 

y 1ачцл 13. ujîor ског одговора, л о тохче сам тамо дао л дока^'.е. Сем тога г. В. Jo лросио 

лгпорнсао чигај^е пасусо л важле дефлклиије y >rojoj КЈВЛЗЛ, да 6ii одмах за тлм тврдио 

y CBojoj крнтицл, да y делиј мојој КЊЈЛ нема тлх дефлллдија, Е-ао гато je то на више 

Mecia ii'[i Uli) 0 научпоЈ д(-(ј}Л1шц11Ји дрвета, што еам оловргао y хач. 2. свога одговора. 

Најаад лп иезлатнлх лгтамларскнх г])бЛ1ака y мојој књлзл, члју je лоректуру 

волли CdM i\ Б. Kao л m лоразумег>ан>а аначења немачклх лзра^а ii конструкдијс лемочклх 

1*ечеллца бити 

лзлишна свака даља длскуслја, a мснл ce лс"ће моћл лреиацлтл лрлсараноог. 

TIp( 1ит hy иреко увода л тачке 1. крлхлке као ироизвољле л иезначајле лијалектике, 

ла коју сс нкје средно Ш1 осврнути. Jep саопим je ллдиферелтно за саму 

ствар ,.што y 1Г11едговору нлгде ле сломлње да ое ослолио ла лкаквог аутора'', када je 

TO учшвело y Х(ч^сг>", где jo то било ногреоло, л /1ат списак помоКае ли1рратуре. Исто 

гако ни зал[е])1ча да лл je кора мека плл тврда ле заслЈжује обзира. Огога ћемо ла ce 

задржлма на тач, 2) крлтдке. y гсојој г. В. кажт: „Услед тога luio ллгац ne даје иаучлу 

лефлллцлЈу дрвста, сгуделт лије нлх^ако y етаљу да (чипа шга je дрво, ла чак ни 

тада, ^ад ирочлга целу књлгу г. IjopbeBKha од лочетка до Kpaja." Међутлм г. В. ла 

лл (т;^д(ит Hr би морао члтати делу itojy ињпгу na да лађе iy научлу дефинлдгду јрр 

na странл 7. мије i;ii>iire сгоји ово лаписало: „na тај лачлл обухваћен je квлге. 

Anu f. В. миого je лакше било ово прећутатп, iia nnr.ecrtf зак^вучак ках.ав љему годи. 

y тач, 3) крлглкс бави ce г. В. дефлллцпЈом heimjmie, ^а Kojy i'.o'rn да ј^ je 

такву дао R. Ho oke 10G7. год. L. В. .међутлм ne заа да je oBaKfiv дефллпцлју 11елп- 

Јнце дрвета дао н H е m р е 1 - W'i 1 h е Im y својој П()31[атој мопографлји »Die Baume 

und Schtraucher'< ^лр. ] i. гдо говорл о „дјп^-ету и корл'" na вели; vDa-s innere der HoU- 

êwâchse, wie der meisten Pflanzen, ist bekantlich ans ^Zellen« zusammengesetzt, 

welche winzisen ritiiismn meist geschlossencn Kamcrn vergleichbar, miteinander zu 

einem gremeinschaftlichcn Ganzen, einem ^^Zellgewebe« vereinigt sind,..... Дакгге л за 

Hempel-a ey ЈимшЈице .winzige ringsg:escliIossene Kamern

нуацијо Koje јо утЈутио г. Б. на моју n ip''(-y K,UJ n{i'ii\iiii4n[ia L.x-' ru ЦЈПО.ПОТ'") ••ICH^V ;U'- 

фшп1Д11Ј(' Келпјидс само ДОКПГЈ H^sirutha л нодостат^н паучипх ''к]!уЈтула г. П. 

y тач. 4) cisoje критнко, г. lî. 1ир;п!: „иЈ1г;и' шпјим, iiiijt' [к-четкЈ, тта трсба i\\naтнти 

вод назпвом „ОСЈГОБШ) ТКИИО". HII ona 'ii,i!!iii„i iriijc lunu-i. jop iia мр. n, MOJ«' 

К1Биге могао je mxlm r. B. (л;ај иж'у< : ЛИ^и I"M'' IICMO итлотп, лл laj o icrufîus Јсотур 

'Заиста, лодсоћа }га о]'вор(Ч1о саћо нг^ан. дп jt-* да!;'1г r,ii|i;i])i IT О I многобројиих fiiKyiuniix 

ћелттјица, којс чlnu^ (м; и о в н y ма

ил^'ја-\1а ппсацп од iiê 70 Т(П1Шк" погађа само г. В., јер су иши-^дени дитат1£ y тачцц 0. 

пз 1У2И. и)д. a 113 ле^ла na којо с^^ г. В. иајвкшо к noûiia y својој критаи,!!. 

y тач. 8) г. F>. наводп: ,Д1ог[нчиио je тЈ;рђ(-'н,е, дп камОија растав/Ба два CHOimLa" 

(лике л дрвета). Место одговора нпводкм са.чо от'\ цатат лз ^.Anatomie der Pflaiizen« 

од H. iMoliscli, cTjL 72. >Zvvischen Holz iind Siebteii liegt eine Schicht Meristemzeilen, 

die als Kambium bezeichnet wirdc Kao што ce Ш1ди iî no кемачким ботаниqapinia 

камоаја дежи и-;мсђу длко u дрвета ii растаБЛ.а лх, и Taj (јзакат не хгоч:нва као 

шт(» с. В. ка^ке дга iLoroi;uM СВорћеинћевом) каиред Be3i иока-Јано.м irejacHOH охватању 

сулоштх cnoiEiiha ÏÏ ЈБихиве грађе'", коЈр сам т[;рђсљс ILOOUO y тачци G одговора. Ту 

нсту П01ВРДУ миже г. В. iinhn л y хштаау iin Herapel-a ндведеном KQO одговор на 

Tpi-4iy грешку ове игт^ тач]^' S. 

Иарсдни Tr.i)fy4hi^ V. В.: -Друга jc грептка y тврђек-у да oi^ између ллкс и д])вета 

налазп само Један сло,} .л[11лл[\ 11елија"\ тмо je докап да г. В. не позлаје довољно 

Еп сдтскс a јпш лииве ИГМ.ПЦЈ сершасо, јнр роч „čiioj" ла немачлодг језику значи 

;Sc]iicht" 'видп Д1е>!ачки речшгк Св. Ристић ii J. Каигрга). A y горњем дитату пз 

Molisch-a fcrp. 72) саојп баш да сс vSchicht« калази. лзмеђу лике и. дрвота. Сел1 тога 

баш y цнтираном пасусу стоји дл су те камблално Нелкјицр доређане y радиалне 

редпво, датств' да Je впшс Ј)вдова litx ћелнјлћЈ. Према TOiie CB(Ï су замерке г. В. 

неосиовдне к нетачне. 

Кло трсћу грешку 'ВирђовнКп г. В. наводд ..да 1уамбиално ђсллјнл^е лмају танке 

дуваре". Ha naMPX*"^^© ^- ^^- ^^ форми, ввалдтету зидова л распорсду хсамбиалллх ћелијпда 

лшсто одговира навелЈћу цлгах из моииграфлје ti е ш ip е 1 - W i 1 h е 1 rn a: 

»Holztheil und Basttheil des L&itblmdels grenzen im jungen Laiib — oder Nadelholztriebe 

mcht unmi'ttelbar aneinander. Zwîsciien ihuen befindet sich das »Cambium«, 

dessen zartwandige, im Uuerschлitte rechteckige Zellen in rcgelmâssige radiale Reihen 

geordnet sind und so eine sehr deiitliclie Grenzscliicht herstellen« (стр. 12J. Из на- 

Bej''Hor јасдао ce видл, да су камбијалло ћеллјлле талклх зидова, a y лопречжом 

пресеку 4cïB])iacTor облика. 

Ирелта ÏOM0 ле можо бк'пг грслтка (че'П!рта грелпса крлтлко no г. В.) тврђење да 

су 1;амблјалле ђслијлце четвргасгог обллка, јер су оле залста таквог облика на подречном 

лреоеку, о noue je и реч y моме лзлагаљу. Врхунад лојчотекости дос/шгао je 

r. В. y Ј1злаган>у ,де'ге грешко"' ла страшг 4S9. крдтлке, негдрајућд .,да су ћелдје 

јед1[(1с;1ојлог р;амбдјума ]iope})ane y раддјалде родоЈ'.е'' (логи BLTO ОД кдслтлфдкује 

дојам .слој" са дојмом „рел", a мл гмо y 1ачдд н одговора доказали да je то његова 

заблула. У овом пасусу о ..детој грелЈцл"' г. В. je задста nocinrao рскорд, јер на 

осдову 01фоз иогрешло Д(ЈСгавг;е д свога де^лаља термдла ДОДООЈЕ закл.учак о једној 

додој књиод ла je ила ,д1лгагапде Ј;редлосгл". Л колико je г(;и бедла д лилЕтдвда таква 

KpfLïiïKa, лажљлв чдхалад мигао јо увддетл д лре OIM^ колсаагације лз далред 

лз7ожел()г?Ј. 

y тач< 9) 0 деобд камблјалле ћеллјдде г. В. велл: „Г. "Ворђевд!! тврдл ono шхо 

до далас ндје твр,д1го лд једак озблљал боталлчар, a го ј(^: да лосле тангецдјалве иеобе 

камбцјдлж. lii'jinjp , Једла прелазд y сврд1ело ткдво д лодаје со блло дрвету бдло 

корд". A ''Î;O !дга клжу о том^^ длпиву iiomi'ain фралл,ускл ботаднчари Bonnier- 

S a b 1 0 n (Cours de Botanique) n.i crp. ion. Иод дасловом: ~>Fonct!onnemcnt 

d'une assise génératrice« стојд наллсано: »Une assîse génératrice est formée a 

Forigine par une rengée de cellules paTenchvmateuses; chaque cellule se conduisant 

de la même façon, il nous suffira d'en étudier une seule. Soit donc une de ces cellules 

(la ceiluie représentée en blanc en I, fig. 373, au dessus de B); On voit d'abord s y 

former une cloison parallèle à la direction de la rengée de cellules (en 2, fig. 273); les 

deux cellules ainsi formées s'accroissent ensuite; l'une, la cellule 1, deviendra 

une ceiUle du tissu secondaire en voie de formation, tandis que l'autre 

(en blanc, 3. fig. 273) reprenant les dimensions de la cellule primitive, restera géné- 

558

atrice et se divisera bientôt en deux cellules par une cloison parallèle à la première 

en 4, hg. 2}7S;...« 

Дакљ- un.iK u.ii il' п(' t' i''H im t'iniif бот urn4j.ip,i 

камицЈдп:не humiji , )i'ma ијкииш ,\ м рплчи) ткипи' Л 1..!љда 1!('ћр 1ГЕ г Б, упро- 

Jam 4)[)гке Г|о1

TJiMiia (M iUîuM Јгм,1Г.ш>п u м и,ч> ши имету ко]*' ]r uio и немнчкп писап Brehmer У 

СБОЈО.] г^-и 1[>ои)П1)и ид l')is luunu unja с-е сматрн за дахик- ivao иари^одашшк; депо 

Ha]^. v^K (a ин 

гажи п M ClematKs \'italba, ^'u иаиомоком, i,i ( v фаеникугарна камГжја uoîiama 

11 ouu Jwu. 11 KO i A r i s t 0 1 o c li i a a i;,i mi i>4Ml),iruiiK> идриа калјбиЈа образује 

и( uiMo iioi,o otHor.Ku iKiiio, i.rl) Il 1. u,. i],-^4K(^ 

V i i.ojnj u[aiiiiiiii 

y тач. 12) K|_i!iuiio>' 1-^ B). рад >,in;o[)PHor камГшЈагЈпо! кротека на до.тгазн до 

cn a ( ii 11 к y a a p н n i. a м 6 u j y M, a д a ii к r e p ф a c u ir к y - 

Л a i) u 11 I. a :\i 0 u J y M м и p y j'^ 

liuaauTa олако aiiryp HIP ÎI софпс игчке Јакључкс из мојих нзнагаЈиа о раду 

камГжЈаЈШог cKcrtijMa могао i* > \М'> i. R f^sr je н ОЛДР напросго крећутао iôao моје 

ипшдњо u ра^у и11Т'^рфас1Ц11 \ ia)Mh KdMniiji', Koje jp могао a н морао прочитати на 

crii s MO]! КШ1Ш', a 1чо.]1 гтаси: „са \1ч>ч11чаваБ>рм пречника дрвега сгабда д грана 

прид>/к P IAI, калву je леконотрупсао 

r ]>. tï3 O'ParV aiiPly .MOJIÎX jn'UIIlilUl li.l ( rp 11/ , П f u 0 i' Л 0 TKÎIlMi П p II M ip-imun a lu p л ф P JMI л ДРО Јоле гр a р г о, 

л ono ]' оаиоцлл) камблЈ.! mu \ ii[n ц пм i nj. гп)[!р, a ола j(' пчк облодичи raoiP\i локо- 

JKJUH'/ fl ' (ii,(ii\i. Kiiraia м aiôMi fim блил Ј.и no, a,'î''ij'ii"' Ч'| ' I'' a ne дрпог npppi4 a (даип uni гралр, o коме je [)РЧ na eip. C МОЈГ 

^ 'J îï"^ ii " I 'Jî-i> je еа

je тако râ'-mriH) iîiojy јхчотгду: , u с ]> и (J) (-р и и лоо oriToimor т д; IF f. л лрго" 

Eoi'Tr (Н'(п,, ]|iip,i y H ji' Ka]i.iuTio MOMO ii boiûm i m ' urr ô]l«^ м]:и.,\"п:г-', K.KJ П 

031,13' . 4il IC ]ч 0 p 

П[Ч'Ли1 'Ul\ri lf( OTiiJU miL II Д MOÎJ ],ibJl.l], ,11 M i!i IHMliOpll'î I'*' (ifTioi.jior IKKiia 

je uii ijMîic Hiiii ' I io'i1ш m рерно дшак-' ii ( MOJC ivH.ui(% ]:ojii\ja 

je y) To додаг,ао \)очп KO]IIX ,^ AïoJie Tci.cry iroMa, ла Гаг само дооио oinaL^ ])(чрнпи> 

каака Xhi'uy тргиа те да Oii могао тпвегпг СБОЈС ro(|)JiTi\te 

y тач. 14) ivjiirniivyje г. В. де(1>Јип1!Ц1Ју о -саољиоЈ u уи,\ lapTLfij i (?j)ii na ( Tpuni 7. 

моје књиго, rû' CTOJII: „Кору делпмо на унутарљу кору илп mmj iôjy ( .лшљава,1у 

с в IÏ .тичинл сн(ЈПићзт ir деЈтовп лримарпих сржггих зр.исова IÔ]IL U\ рси;- 

тављају ... С л о љ и о м пак кором казнвамо сва оиа TKITJ.I ко.]а ^^с ii.n.iii' hAJi 

i;pyra iuiiv04|)BiHnx спопића, a carp.ibeB.i je од зсмтеве коре ('феиидерме), плут^ ('периде^^ма) 

и воЗхожице." За ову моЈу аефш1НЦ1ЈЈ^\ ];оре ги^жа г. R. да je чудна и кесхвагљвва, 

a даљо: „Док je y састав унутпр1БР i;()[>e .. Л'Гф()јао све еамо иркмајжа тквва .. / 

Ј\Гесто одговора на ово '1врђсв>о г Б. ja ћу вовест само дсфвнпциЈу. коју je дао 

И е mp el-W ilh е lm ва ограки U. СВОЈ" монографпЈе где каже- ^Die Riude sondert 

sîch in die liineiirtinde oder Bast, welcher von deii Bastteilen aller Leitbûndel iind 

den sîe treimenden Strecken der Marksirahlen gebildet wird, und m die Aussenrinde.ем врочншса др1:ета стабп,! в I]MI3.I П р О Д y Ж Ј В a ј y ' r в п р в ц ,i р в п 

сржнп a р a ц п. аавође уелед де1гагво1111 в н т (-р Ф аг ц в в > i j р в е в a м б в j е."' 

7-1увке. 

Лу к TO Bila наровик) loie y К,1>ЛГШЈГ Д1ил,уси>1ма. 

Тач. 17. 0 првиарвом: дебвању ћелиЈПВа г В т,5Во1)(' шврће еаму ствар, jep 

баш вз цитцравог паоуг-а дз лгоје тавлге: ,С воч(Ллса Jieiutiiue впл1биЈ1Лвог претспа 

повеКаваЈу само сво]у заврелпгну всте^ањем y т,л1ггццвј.пвом врлвцу. ва ес на тај 

начин камбцјатЈвв npcien врошврв те лопушта В[|дтвг1л ipreia Kojf дебл>а. пдаде бд 

•ï'e морао рп(дрслгупв To ]е ааксЈ зв. дрдмарво д>б Î>I' Iv (ji]r, п пдо лшлсе Гдпд M^CTO 

Jipio lîHaïuo"'. 1Л1 m с' да hf лдрпк' i чмбдјалдог Bpt и lia в о г, t h a в a j y c л м o c r o j y 

5в]

заттремнну кстезањем. дакде да дебљају само ћелијкде, a не њихове мембране, 

као што otr то ххео предстаБИТН г. В. To Je без сушЂс свако.ме јасио ш горљег 

дитата само не г. В. — каа ir све остало. У осталок и Fitting (Lebrbuch der Воtanik) 

гоБори о анатком повећавааБу (дебљању) мерпстемски-х ћелијнла iia стр 121. где 

кал^е: »Mit diesem Lângenwachstum ist meist auch ein gewisses DickenwachsUim der 

Teiïe verbimden, das wie das Lânsenwachstiim ledigHch auf der bedeutenden Vergrôsserung 

der raeristematischen Zeileu wahrend ihrer Umbildung zu Dauerzellen, aber 

nicht auf Zelîverrnehrimg beruht (p r i m a r e s D i ck e n \v a ch s t u m)y< 

y тач. 18) KpiîTïïKe r. B. БСЛИ: ..Ш-IKOMO нсће битз1 >torylie да добије икакву претставу 

0 тој деоби ћелија y тангендијалном иравцу помоћу радкјалних зкдова". Да noоијем 

ову тврдњу г. В., кавешћу н ja нсти посуо п'! Fitting-a, no коме камбжја,лне 

^хеЈпце »die in radialer Richtung: waclrsen, bletben dauernd meristematisch, und greben 

durch fortgesetzte Teilungen mittelst tangentialer Scheidenwande... 

Tochterzellen in radialer Richt-ung nach aussen, in viel grrôsserer Zabi aber nach innen 

hin ab« (crp. 125). A o деобн камбпјалнкх ћелијица номоћу радијалнпх зидова Strasburger 

велк следеће (Lehrbuch der B'otanik, стр. 109): »Die Teilimgen (der Cambiumzellen 

'B) erfolgen durch tangenzial gericlitete Scheidewânde; von Zeit zu Zeit werden 

auch einzelne Initialzellen durch eine radiale W.and verdoppelt.« 

Даклс npoiia овпк цнтатпма ћслкјиде камбија-лзшг псртена деле ce тангенцпјалккм 

-зидовЈша и дају пове ћелнјнце y радијалном правпу, a радијалшш зждовпма 

y тангендијалком иравцу, a то сам ja и тврдио. Али г. В. то не зиа, као што не 

зпа нп зпачеље речп »Vertnehrung«. 

Одговор na тач. 19) садржан je y одговору на тач. 18 критике. 

y тач, 20) г. В. Henipa све mro му дође na памет. Он тврдп: ,,да не само нема 

срждцх зракова y лжкодрненом снопнћу, већ нема ни ликодрвепих cHonnha y смислу 

морфшшшкп самостадипх елемепата" (код шибља и дрвећа); даље вели да није јасно 

како постају секундарни сржни: зрадк и како н докле ce овн иротежу, na изводи ,догичан" 

закључак „да ce и примарпк сржнп зради налазе y ликодрвеном снопићу". 

Ha све ове бесмислпде навешћу само овај днтат из дендрологије В r е h m е r-a 

(стр. 1128): »Der Holzkorper eines Laub- oder Nadelholzes besteht aiso anîânglich 

aus den H'olzteilen der einzelnen Gefassbtindeln, dem von ihnen ... 

umschlos&enen Mark und den zwischen îhnen liegenden priraâren Markstrahlen. Dièse 

Gliederung bleibt in der Hauptsache auch erhalten; sie verliert in der Folge jedoch 

raehr und mehr an Ubersichtlichkeit durch d'en Umstand dass in den sich almâhlich 

keiîfurmig verbreitenden Holzteilen der Gefâsbiindel neue, sekundâre Markstrahlen 

entstehen, die sich von den primâren wesentlich nur dadurch unterscbeiden. 

dass sie nicht wie dièse bis ins Mark zuriickreichen.« 

ÏÏ3 oBora цитата може, на-дам ce, н г. B. увпдетп, да ипак пма y младом дрвету 

^1орфоло'ШГЈт самосталних дикодрвендх rnonnb-a. ва чак и: сржних зракова y љима! Б 

алк TO г. В. ne зна, као п миого штошта друго. Па не самп то, већ софпстички лзводи 

u најбесмпсленнје закључке —• na др. да ce и прплгарнп срЈКнп: зрадк нолазе y лпкодрвеппм 

снозтпћпма само о тога што y мојој КХБПЗП (стр. 0.) стојн, да секундарни сржни 

зради не додиру до сржтшце, и да ес тнме разлдкују од примарних сржнпх зракова. 

Из Tora (})акта изводи: дакле г. В. тај своЈ „логичап" закључак, ма да je могао прочнтатп 

>ia стр. G. моје ктвпго ово: , онк naic деловлт осповног ткива, који na попрочпом 

пресоку стабла делс дикодрвоне cironnhe јодап од другог, п којп спајају сржппду са 

кором, зову ce пркмарпп срлиш зради." 

Даље тврди: „бесмнолтгда јо pehn. да сс ликодрвепп cnonnh „депа na Bohn број 

се}:упда1Д1их (;ржпдх зракова'\ Мосто одговора паводпм опет из Brehmer-a (стр. П28) 

следеКс: >.Es ist wohl unscJiwer einzusehen, dass mit der stetig waclisenden Menge 

sekundârer Markstrahlen und der h i e r d u r c 1] bedingten f o r t s ch r e i t e n- 

den Zer spal t II n .1^: der Gefasbundcl die Grenzen zwischen diesen iiiimer 

5в;Ј

uukemithclier werdeii mù;ïSen< ... Д.1];ЈП' lui^n ниј^- о.-сми« ^TH^L ЛТ(>> iritljciM- л нлили,> 

лиЕодрврапх out>im!in na ju'im û|ntj сок^цчлриил i p/Kimv .piivdi ,i r(^]i )i îjnua Г)м( \ijt 

олица Л(Ипли10Д111 u днл>о гм г. I> 

кођо ](' TirocuoBaifu u чему Кг ci; yiwpir'iu ii eau Хфичачлј) зи oi.or utua'jn (В r e h m e r, 

CTp ti27V Dieseni Schlui,s des Kanibiumnnges gelit inci^tens die Knlstehmig kleinei, 

melir oder wenjger Zahlreiclicr >^Zwischen' oder .Êrjîaiuungs^'-lîmde] in den pumâren 

Markstrahlen voran,

y тач. 23) слоје крктике г. В. панавачг сноју ранију иеистину \л е 

ашературе, iia и конфузнсх^т, јер oii иобија ono што и сам тпрдн. Eno дпказа! 

Ha стр. 499. г. В. вели: ,да ce Wiesner н Hartig не слажу што ce ïiiMC 

налмжења u врсле иора. Hartig каже (a ксто зг r. "Ворђевић) да ce на паренхинским 

ће1и.тцама налпзе „велике лросте поре" a Wiesner каже, да ce на храхетсдама дртЈета, 

Kojt> су y долиру са нарепхшхским ћелијама ср/кног арака. иалазе оиаишчене јамице," 

Ово 1врђен>е г. В. о неслагању Wiesner-a и li a r t i g-a заиста je ункку.ч конфузжкли. 

Нема ту шшаквог неслагаља, јер л један u лругк аутор тврди једно ксто, a то 

je, да ce на паренхимским ћедијнцаиа на^аазе проете itope. Псто тако оба ayiopa тврде, 

да ce на трахепдама налазе окружена поре, те к ту нема никаквог песлагања. Алн има 

велнког неслагања 113Л1еђу знања немачког језнка г. В. ii знања W i е s n е r-a. што ce 

јагко Билд 113 следећег цптата г. В.: „Зашто je г. 'Борђевпћ улео из W i е s n е r-a само 

-.die Breite der Tracheide einnehmeiîden Tûpfel«, a зшје ce обазрео напред на »die Hôhe 

der Markstrahlen« (sic!) n позадп на »der im Friîhholz nur schwach...« Из oisor 

дитата ce г>иди, да т. В. пије разумео горњи дихат Wiesner-a y коме ce каже, да 

врпЧс»не трахеиде (Holzstrangtrachei'den) које ce калазе ирема ларенхимским ^ели- 

Јлца.ма (сродиил сржног зрака) имају no једну велику окружену пору (Tûpîel), која 

пора заузил1а виспну паренхнмсБе ћелнј1111;е као п ширнну те трахеиде. To je тачан 

npeBta пасуса којл je дцтпрао г. Б. a којн гласп: >.Gegen die letzteren (парепхтшске 

ћелијпце "Ђ.) sind die benachbarten Holztrangtracheiden mît meist je einem grossem die 

Hohe der Markstrahlzelle wie die Breite der Tracheide einnehmenden Tiipfel versehen, 

der im Friîhholz nur scliwach, im Spâtholz breit behôft erscheint und hier eine 

schief spaltenformigc Pore zeigt«. 

Г. B. je збунила уметнута реченнда ->die Môhe der Markstrahlenzelk wie die 

Breite der Tracheide einnehmenden Tiipfel versehen«, те Јгнје ]>азумео на гато ce onu 

однпг-п. Њо.м ce naiv каже да je трахеида снабдевепа једном окруженом дором, која 

3a>-uiira внспну паренхимске ћелкјнце као и шпрнну трахеиде. 

Стога jft „г. 'Борђевић узео кз WTesner-a само »dre Breite der Тгасће1

Pohl) пл !>jiiu-!ii,'nfjo.. /' iî;î ofiiUM. lunn'ia jaciio cv im/ui. на, haje co вроте Л1>г>^'та 

оласн^е иарааи ,.др15о љуицчицс ir ружипо ДЈто", ii да то ioi y ком сдучају нс може 

Опги д})во ifaujo руже ИЛ1Г љубичдце. али iv luô тпј иигат г. В. ]Т[хк:то iirtropiicao. 

lb слсдсКег пак ДЈ^иаа. no Neger-y (Orimdriss der Bot. Roiistoffe, стр. 235j: 

ïÊs îbt Holzer von sehr întensivem, charakteristiscben Gerucb, Z. B- Veîicbenholz 

(Acacia hoirialophylla A. Cunn, ans Sûdaustralien), die Rosenholzer (Physocaîymma 

scaber. Pohl ans Brasiiien)...« -можс cr (т.ат;о, na и r. В. увершп, да je к 

ружино дрво убројапо м«ђу Д[1ис1та. га к,"1ра1.герп('тпшггв[ млрпсом, 

y тач. 24) гоБорп г. Б. о J^љn.û -fl. ЈСарплкша on коЈу кажс да je оригЕна-танја 

од Kibiire '"BopђeБиha ir ако сам аутор кала-, да jc ly кплтгу ПЈЈорадпо no Hartig-y, 

lî од љега тралеио дозводу за то. 

Oiu) прплпчхг г. В. н n.eroBoiL па>~>ЈН()Л1 HHi'.oy. Адн јо неистшпгго и његово хврђење 

да су паоушг о макроскопскпл! и Јмпкроскопским ознакама побркатги. Напротии. 

тк су одељцд ynt4; одвојршг Једа1[ ол другог y мојој Јах^пци, na. су irpno тротпранп карактери:, 

којп co, ^могу ппдетп голим о"[л(^&г (бсљзша. cpêinind. годоппј, по'К;Л1 она гр>ил>а 

анатом:ска грађа Kfvjn co може лупо^х [>апо дока^за да су све тс ;^nijMepKc neтачне, 

тендендпоопе n да само ут:в1фују жрптлчарсво нез)!ање ^тогих ботзничЈшх 

4»аката, као н њсгову тендепцију да п.П'.ј.гап.ем факата, изостав,т,а1вем питавпх pmcгагца 

IÎ пропзвољниЈГ додаваљем рсчп зсијпх y мојим текстовпма n пема. дође до 

зак-ључка', којн су му потребнк бвлп за поетпгнуће н>егове npaiic nai\icpi\ коЈа с^ пз 

п>егове крптпкс јасно внди. A после крпгпке пз такппх мотпг.а, r. В. пелга впше кв;г.т1и~ 

фIПâд^ja за научпу крктику, те ja y будуће neliy впше пн л1о1аг, a nn хтетд са ЗВШЈС 

долемпсатп. 

Др. П. Ђорђееић, 

5в5

566 

GLASNIK ZA ŠUMSKE POKUSE (AMNALES PRO EXFERMENTÏS FORE- 

STICIS) 3„ Zagreb 1931, 

Кг. Univerziteta u Zagrebu Institut za šumske pokuse izdao- je ovih dana treći 

bro] svojeg vGlasniika

•provideno] sa švarcvaldskim profilom u krivulji; 8. O putoklizin-i izvedenoj u obliku 

ш1]е!>1пе u krivulji; 9. O prelaznoj krivulji; 10. Primjeri; 11, Horiz. projekcija oso^vine 

putokliizine je parabola; 12. Horiz. proj. osovine putoklizine је^ hiperbola; 13. Horiz. 

ргој. osovine putoklizine je osovljena elipsa; 14. Horiz. proj. osovine putoklizine je 

ispružena elipsa; 15. Horiz. proj. osovine putoklizine je povoljna čunjosječica; 16- Puieklizina 

izvedena je u obliku užljebine, stalnog uzdužnog nagiba. Hor. proj. osovirne 

putoklizine je povoljna čunojsječica; 17. Putoklizina, proviđena sa švarcvaldskim profilom, 

stalnog uzdužnog nagiba, Hor. proj. osovine putoklizine je povoljna čunjosječica; 

18. Primjer. 1'ekst je popraćen sa Ш slikom, a na kraju su mu dodane razne tabiice. 

; VIL Prof. Dr. A. Levaković: К pitanju raspoređivanja primjernih 

stabala medu pojedine d e b 1 j i n s k e skupine (Zur Frage der 

Probestammverteiiung au! einzelne Stam-mgruppen). Radnja obuhvata 33 stranice, a 

sadržaj joj je: 1- Pojam 1 vrste prim'jernih stabala; 2. Pregled dosadanjih rasporedbemh 

principa; 3. Nov pogled na problem; 4. Raspoređivanje oblično-visinskih primjernih 

stabala (povoljno, proporcionalno raspoređivanje); 5. Raspoređivanje obličnlh ^primjernih 

stabala (povoljno, proporcionalno raspoređivanje); 6. Zaključna razmatranja; 7, Literatura. 

VllL Prof. Dr. A. Levaković: Zur Frage der Kombination von 

Massentafeln- und P robes tammverfahr en bei Ве stan de s ma s s e n- 

aufnahmen (K pitanju komblnovane upotrebe konkretnih li apstraktnih primjernih 

stabala pri kubisanju sastojine). Radnja obuhvata 12 stranica. 

Svim državnim šumarskim nadleštvima, te imovnim općinama šalje se — kao 1 

dosada — i ovo izdanje besplatno. Priivatnici mogu spomenutu ediciju nabaviti kod 

Instituta za Šumske pokuse u Zagrebu, Vukotinovićeva ul. 2, uz režijsku cijenu od 

1.10.Din. po komadu. Ing. Milati Anić. , 

NOTIGA 

Koncem- septembra i početkom oktobra o. g. boravio je u našoj državi g. Н. 

Per r in, proîfesor šumarst^'a na visoikoj šum. Školi u Nancy-u. Odlični gost pregledao 

le najprije naše Šume; djelomice u pratnji g. Ing- М. Manojlovića, kao zatstupnika М. 

б. i R., a zatim u pratnji gg. profesora Dra A. PetraČiča i Dra Gj. Nenadića. Počeo ie 

sa šumama Brodske imovne općine i prešao zatim u Bosnu, odatle u Dalmaciju i Hrv. 

Frsmorjie, a završio je sa šumama Z2igrebačke okolice. U Zagrebu je na Univerzitetu 

održao ciklus vrlo uspjelih i od publike vrlo dobro' primljenih predavanja o šumama i 

šumarstvu Fra/ncuske. 

IZ UDRUŽENJA 

Др, Драгољуб neTpoBMlî (Београд): 

ШУМЕ И ШУМСКА ПРИВРЕДА У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ.* 

• Г)Ј!оЈ-о;!ип1Н.а. СЕупштина нашега удружења одржава ce y ономе делу нагае 

CRUKÎÎ ofïai, KOJU je i л}жпо y ОБОМО краЈу nui < .ua служн. a ( L'OIMÔ КОС)Г\ И СШЈОЈ 

дужпосха j^' umiiT.Ho E[>iLUb£yo, iu.i uaixji; горот npuu клтд uoCïi iiu CIÎOJHM ик^Кима u 

осећа гелагн:у оаговорносш за ibuxouo ирашшии ii тро pcuioiho. ем uo^tolm. Разуме ce, да ce iipu roiMe нс можсмо >п>штатг1 y 1и>д[К)Г)- 

noGTïï. MïïciaM да ће ir Брсмек^> п з>ашој (.•трпељивости iiajciime одгопарааи. auo пам 

овде uJHeceii сами кајгчавнкје u aajoiiiauje crcapii. Om u ЈГ)ОГ rora, lU'H) lie ce oip,Kaiir 

]ош два иредах.ања uoja lie кпичке П[>об1еме оитиршџн ripuuaiaLii и r[lмт^ чммтгги 

Под Јул;номЛ'р'''и11);м раЈумели) :Ј luiit ' ivjii uiiaj Д(^о наше садаљс др/каве Kopi 

гу y 1912. год. осчоЛоди.ш од Tvpaica ivpa.bei.jiua rpôiija к Дриа Гора. To je ixpaj ii'.међу 

Бугарске Грч1.е. Лрбашде ii crapiiv ipaKuu.i Cpmge, Црпе Горе л Uociie y 1912. тд. 

Ово тгрететап ba iiojîpiuitHy oi 4i-7sMK KM- ке pauyHaijlui ou^c u iioupoume jeiepa 

Ha ïOj површинн живн око 1,S'»" """ t 1.\ков1Шка > 2so(Hto ^омова, ôs'» оншгнна 1Х\ uni un le uio 

0Д ЉКХ. ниЈе зготкуио наик'. ДоЈра1В'ко де1Шмо са Грчко.м Ирсеиаиегчо сл ['])М]л)м л \рбанијом, 

a Охрпдско са Арбанпјом. ПОСГОЈС ЈОШ некоапко мањпх јеаери Oej Bernivoij 

шачаја (Моноспцтовско, Кагпановоко л Плавско Hrraro) ic иеколтуо «МСР.ИМ .мапих ii,i,\- 

нпнских y Шард л llepiicïepy. 

Јужаа Cpoiija )е својим каЈвеКим poL()„^[ riTiauiim ки ir op'ioiiinci Јемл>а. ]'авн11|е 

Јем1вт1ште oOpn-jyjy когтине иумеђу веаиких 1тл,и{ии.MapeiBo TL M ОИО ipeOa зајечио са cL'on.vp» п.ом û\ 

буде Једаи ад најглавниЈи\ извора дриход.!. Према гсме caciuiM ](' jaрсдн lUopa оидо ноклошпи B,i|iu4ia 11алчн>а u 

да им ce .мор^ дати врвора-зре (HII -Јвачај. Овде су -{аетугивеце ари иа.иитццеке cneipMe. 

Родопска СЈЈСТелга iToiq>HBa iia,)Beh> пог.ртниу. To je ио1очиа iiuiioiaïua, v KOJOJ ee далазе 

неколико планинских -масива иадАгор^^е BIK mre авашо в[и'ко 20(io \i Tii M.ioinut 

оу Осагово Н8 Оугаро^оЈ rpaimuii C.L вîrc(^вIIмa UapcBiui Врхом u I^JUOM 01 20sr> M K 

2252 M., Ниџс на ГрчкоЈ гранвин са ВЈ)ХО>! tv'aji\uiK4aiuun)iM ui 2521 м. и мцогпм luicu- 

Biuja иреко 2000 м.. Ле]шсг('1> ^ЈКођер иа ip'UvOj граншш ииЕад Г)11го1-а .\Ни п[ рч^ке 

568

Велога ДримсТ. HajuoLa je лшса Шар Плаштс л Ко1)аГ)а. У 1Имр]1 je najrseKn хшс Турчин 

од 2702 II. Kopao 00 nuiBf до кишше о-д 2704 it. ка сакој apâiiciîoj грапкид, здто je 

ујудно II највећа miciHia, -iyaufe (^риије. ObBtJjHiu део je noiiyibftr плтшиама д£ам]нзко 

састеме. Јтајиећу масу uu/),e oupaayjy Проклетије оа многоиројним 1;ж'.ошЈКа иреко 

20ОО м., a ч{ч;то ir преко 2500 u. llo oinBia -оким високнм плаиинама нгап-л' ес нрострапн 

оувати u iiriiacKiiiiii, }io о к>има ћс битк реми доцнпЈе. 

За геолошку п 11вгрогј1афс,ку карактсрпстику Moa^t-. (ч^> pehu, да je шарска ïpyrra 

елстанљена углавиом од ткрцл>ада, фшипа u метамо1)фипх цлфцљада^ мсстпмпмпо оа 

ласлагама меио-зојскои iv[te4iBarai. Дпнараска систсми je, углавиоме од разних шкрнлЈа.да 

ir кречњадча. Родокека je оиоте.ма саотављена y главпом ид криста-ластих шкрп.Јваца 

(гнаЈс, нккашжат, филит) зпатни.м делом архајске перподс. Еруптивпих ст'^на luia меотцмично. 

Веће ерунтивне областн су кратовско-ЕЈлетовока. ватим она y кланини Ннџе 

код села Роледена (Мориховој крај грчке границе и y Гогоуни нумеђу Кос. МитрлвЕгцс, 

Новог Пазара и З^ашке. Има н иовршпна краиис-ог изгледа, иајвииге y дшгдрској сшггел!и. 

Равхигце, односио котлЈТие, су угласиом од ј(^:Јех>е,ких седпменлта. 

y laiHMaTCKOM ногле^у овај крај наше отаџбине није ује/дхачен. Ha впеоким планннама 

y иојасу простраиих сувата ноже ее клнма уаети кпо алплнска, или бдр Ксој слична. Долино.м Вардара, Струме, односно Отрумжце ii Др1г.ма лроднру yi]tn,ajii 

блажије клпме са Белога u Јадранскога Мора. Вододелннца квмсђу Белога и Јадраискога 

са једне н Црногл M{jpa са Д11уге стране чггиц отпрнлике грагшиу наиеђу те клхше тгод 

утицајем блажије са мора и средње-овро1Шке^ која ce налазк северно од те вододелннце 

Разуме ce, да ово огранкчаваљо валш y хоризонталном иогледу. Уткдај блажије 

клклгс са мора осећа ce caîo до взвесне иадЈ^горскв ви€Ш1С изнад које ce л јужно од 

поменуте вододелнпде већ oceha оштрија клима. Најјачв утидај бладспје клпме oci'ha 

ce y Ђевђелијском и Дојранском срезу све до Демнрхчагшјске к.ли'суре, залазећи Ј(мним 

делом: ii y саму клжсуру. 

Већ северно од ове клзхсуре тај утидај прнлпчно слаби, ту6е1ш свој значај еве 

више, идући уз Вардар и љегове прнтоке. И око језера ce осећа блалгнја 1с,лима, Ч1'лу 

he доста бити к узрок Ј{елика колцчииа воде y овилг језерима. За шумарску привре ху 

нарочито за иоднзаље шума ir т101иумљава1Бе просхраних голс1к тачно лознаваљс чпииода 

климе (температура, водени талози, влага y ваздуху, ветровиј, je једна осноЈша 

потреба, Нажа-лоот подади о томе су нам доста о-скудшг, na je образсвањс .метереолошке 

службе. али онак.а како јо то за наше диљеве иотребгш, један од бптннх услова за 

услешак рад. 

С иогледам на овакву климу и облик зе11л>11Ш'т јае-но je, да je ii флора, која 

образује шуму, доста разнолика. као што he ce г.ндепг нз прегледа тума. Отуда je вознавање 

биљне геотрафије наших тумских врста једна прска лотреба аа наше пословс. 

С погледом на географску тирпну нма више врста које овде досткжу своју јужну, 

односно северну географсЈ^у распростраЈвекост. Овоју јужну гранЈгду дсстижу овде 

смрча (Picea exc&fsa), крпвуљ (Pinus mughu's), белн јасен (Fraximis excelsîor) п бела 

јоха (Alnus incana). Смрчева н криву.твва je јуиша гракида онаква, какву je дао Кошанип 

(Четипари Јужне Орбнје, Гласник ОЕСОИСКОГ Научног Друшлва, Књ. I. Св. l. 

1925. год.) т. ј. као клил: пде Јгсточно од Ксс. Штровицс на Скошве н плашпгу Ja- 

1С57игду, na затим лреко Шаре ла састав Белога л Црног Дрима и лреко П1>е1;летнја 

na Гуснње. Бели јасен заднрс на југ као кллл. Његова граннца иде овако: од Владлчиног 

хана на Врањс ла исхочиом сграном Сколсве Црне Pope лзнад Прешсва на Сколље, 

затим на Треску, село Тајмлгате, Гаре до села Рлобоч11це y Црномс Дрлму. Бела јоха 

допире на југ до Проклсткја. Јужнлје од ове планине ja je као сигурно нлсам впдео. 

A л смрча к белл јасек i'c јужндје од Праклехија налазе појединачно нла y MOIBHM 

састојннама на на1Н)члто за љих лов>ољнпм мести.\гл. 

Северну граиив^у спога pacupocnipama достлжу овде све оне врсте дрвега блажије 

климе, које су са њи^м 1гродрлс y овај крај. To су прнар (Quercus coccifera), маке- 

ÔGf)

доискк xpacr (Quercus macedoiiica), Гјиш (PhMlyrea latifoîia), зелезииса (Buxus sempervlrens), 

платап (Platanus orîentalis), ксшривнћ (Celtis aiistralis), смрдљкт (Pistacia), 

сЈшја добра ii гокрљива (Juniperus îoetidissima ir excelsa), смрека (Jiiniperus oxycedrxjs), 

молнка (Pinus peuce), муккка (Pimts leucodermîs), н грчко je.ia (Abies Apollinis). 

3a чолику MviuiKy и цпиу јелу иву грсчшцу i:eli je мо Козпашш y по^генутом делу. 

Грчка јела Jo само im Галнчкци i-сод Охрпдскаг Лг^аера. Граница лшлнкс к муникс иде 

од cjeiarae iiaMt'by lioKir п К. Мнт[)отшЈ1е ка илакич1е Жар a JLLapy и^исђу Пркзрена 

и Скоп:£.а. на Перистер код r>UTo:hii, ш НпЏ\ ДсмлрЈсалију и Беласиду кад Струмнде. 

Ilpiiap je најспше в^^аан за блажију климу. Ок дродпре само долнном Вардара и 

достиже наЈБНши до гЕОчетка Демиркииијске icaiicype (до жсљ, станнде Дсмиркалије). 

ГрнтЕ пде даље, ла ce може наћи још да села Зелекккој^-а a уз Ирну реку до истгод 

с. TaûïriuTa, продирући уз њеиу лриаоку Владтзпту ове до сола Мрежи'1ког. 

Зел№ш.-а ce налачц joai п:л1еђу Скоиља п Тотова, где je има и чпсте на већој 

довршшш (Гра;^ада). Ha о-воме д1есту je л најсевернија тачка гокрљиве фоје. Омрдљика 

допкре 11 до Ivo4.umnKP Клисуре (брло Шалонимал На десној страни речдце Лепенца) 

н до Грамадс између Околља ii Тетода. KonpniniK донкре уз Вардар до Катдановске 

Баље II y peiai Тресци да села Здуње. 

Када ce тк>гледа ка карху шума може ce лако уодитп да y ^ужној Србији нма 

трн главна шумска uojaca. a то су храстов, букоз^ и четинарски. Храстов je најнижн, 

a четинарскп највЕшд. Но буков н четапарскн појас ce на доста места подударају. 

Чстинарн су овде дрвега вдсохсе дландде. јер ce поједддачно дењу д до '2100 м., a 

крпвуљ д до 2500 м. Пзузетак члни само дрнд бор ii то y логледу своје горске граниде, 

јер ее лење до isoo м. д дед1то лрско aura. a јтл впд1С y погледу своје дон>е границе. 

Док ce осталк четлнард задржавају углавном ла 800—looo м., од ce знатно спушта 

тако л до 250 u., заднрући на тај начдн не са.мо y буков, дего д y храстов појас. Ова 

je чи1Беш1ца од особите ваишосхд за дошумљаЈ-.ање дск^тојећлх голдла, јер ce ове налаое 

највећла[ делок исдод дан>е граиддо чстлка.ра, те од њлх долази за њкхово iioшумљаваље 

y обзнр једино црдд бор. Према картл ЛЈума влдлмо јолг да лајвећн део 

четанарскнх шула допирс до Проклетија н да ce јужло од ове планинске масе појављују 

само на за њих довољлијдм местима од којдх je нарочито дро-строно оно y Морпхову. 

ПТуме нма свега 1.701.717.G хас. Ово дздосд 40.7% ид дел(г; ЈХопршиЕе. Каа дио 

ce види, лошумгвеносг je здахла^ ма да ое то тако аблчдо де сматра. Распрострањеио 

je мншљењс, да je Јужна Срблја без Д1у.че, да je гола. J-l'ao што влдито, то за њену 

целину није тачно. Међутдм дма д прдлдчзш голл1га, оле ce углавлом: налазе y Повардарју, 

шлрећл ce ка БЛТОЛЈУ. IJ задста та 1БДхеностл Јужио Орбдје. Најпећл део голина. 

којг треба дошумихл д које y главдо.\г нретстављају дроблем лов[умљава1ва Јужне 

0[ппф, налааи ее y ономе делу y комо ce, углавном узевшл, огећа уткдај блажије 

климе незгодад са својим јако толлдм д сухдм лотлма. Голкх ловршкна^ кије треба 

пошумдтд до ддеалне аамигдлЈеде дотлумљ^м1остд Јужне Схн^дје дма no д^к>делд ЗОО.ооо 

до .')50*000 XCU.. од чега ј(\ како je већ речено, лајвеКд део y Иовардарју. Под ддеалном 

дсаиумљеношћу рпзумем такву дод1умљедое'т једдога краја л|)д којој je све зеЈ^гљдлЈте, 

1Г0,!*- ce не може уцотребдтд за другу какву култуј^у до за шумску стиарло дод шумг)Л(. 

ïiaaa бл С(; све голпне y ЛужтЕој Ср^>'^ј^1 пошумлле, ин/-^а би лродедат дошумљодоеги 

износио 50. Ово већ јасдо лгућује ла даирод дзнету чшвеннду, да je Јужка Орбдја 

пр1>енствено др^^додре^игн за л1умарсгпо. 

ПoлJyмљal^n^bP 11о1;;1[)да1)јп д no-noisa са л->дме y везд јесте једал од главлдх вадатака 

тумарства и то дрвецгтвсло с Л{Ч'лвдо1и иа будућкост. Потреба овога далазд своје 

лриодање екон(Л1Ским, клдilaтci;д^r, lïa д естетсхахм разлогом. Но иг-ај рад нпје само 

570

^;i:i;Mi\K. urhi и )1|1иГ1,'1сл1 y KD.MU '{[Н^СУЛ ТММПО n cîiryjHio рпиитл r u\ t;;i,M, мпмс и iu\un 

'Ч" li()lll.> Mil IH. iù(Ko lie i} UilOMc l)jie 

caîo 378 х(ч;. u ULiuâpo L7;).23G.O xn;. Oiia Ј:л м^ пм. јг .\П1Ло. Нд Лиа-v 1ила m 

ЈОЗ М11ЛИ01[а кубних .MtMapa. a lia храст 42 .мплпшм, IM], Ч(ЛЧ!]Јар11 iiM,i,iy 4i, Minmam 

куб. ,М(лара. Пвако мал

îlcKopamKaudibt ui>iui jo досаа рааиоакио, л m ioiu uyinuriuo ucyiJclji'Uu Ш^АИ^.-З 

гцниреда нам ( i- \ i laimoM R нрегсг.ц. LU L.LMU } Lo.\ie искоршићаиаио Народ 5 r'idf.Ho.\i 

juHL ' MAipa ш^\му fpiit îaô^ гу co lu^ci^yîia uiaiiu' тгод^шш]!, iia (e u гориш) >uoi])ewi.aiHi 

u Lac>iueiiH ôaïaa ^ TU\L Kj)ajebiiMa i lo ц чак и^ оск,\ Ј,ида \ фиим i \in])(^îhe 

lUTt дБШлдих (»гнлпта je jaaai IK Leh ( aopeo ta peuiai-aibc u JVOMC iproa UDUarjini 

K ôpy iiaaab:i 1\ има л iL.-iji>iri[h пзгледа ла усиичх .^ краЈешша. 1де Кма 1пгт1> ^f'CTj лглêлapллн^^ To je lîpoia cioji'he }ГЉ( ларЈхлц'-^, Ami иш, којл ce среКе y 

.iHiuUbT Oko hHaba, 1,0-ега застарео и bepobarHo ociaiai. С'аскл\ р,>дара. II oivi ]е ûwларллиа 

uo i ' Јшчпил IWLO Л bo ^ Kpboi гила 11ролла)ДНЈа j( лрлЈцгпко иерацлоламка. 

Morna ил 6л1л Гм1 ba л > noi le \у какиоке vrba ir ^ ло1аед;\ iiotpcoaan-roi времеиа. Teiubo 

JO рећл К1111Л1о 'С >г.Ба шджлље лpoлзbcдe. Ценлмо, ,[л ra коинчлиа л-зло* и око 5 мипшна 

bn totp., a да ^^^ KO ЈЛЧИЗЛ! дрвrba л1раћо y шу.мскоЈ лрлиродл jRaiu> ^luiy лиролЈПо ja лЈвоа, ла le j.iro лред uiy- 

\iap< код1 лоллиа.ом за:^ага1н u }лал|_1(дл ову лроЛЈЛ(ЈДЛ>у н y логлод^ каквоЈи u y 

логледу ко'Ј11'јдле, a JEa корлсг сал!и\ m;^\ia (^lababo ipcoa Kcuiiraui uor^luiocT увођеља 

СХЈЉИХ четода углзеииоања 

11оред Obora маН1ал(кога ^ri.,i ЛЈ)()ЛЛ!(ЈДЛ U Л JVOI.I'UJI irarb за лохрсбе ivobana. 

П|кл1]водл ое ( aciaiM iipocio л лрлмлииии» од о'> до з м"^ лр. 1рва о'1;Једлол1. Овом ce 

iipOHiBo i,ib0.4 доога (')арски, иалуиЈи]! ил л члО^кџијскл: 

jauaiH ïi Î самлх ллки] л\ Bauib.i j лдл (е mr.i Л5ра1),\1,\ 'Jaiiuui с,\ y 0'!b^дaîby 

л еадL су маио рејЦаГцг uni И i,\lvi,i!i !mi\(rpiij,i ]( \ mi i nii>\ шрочшо orri, boja sajc 

ло'1улрол'л;о le зл aauair (. l^blpл и ип ih ^yic) ,ï,o\i,,h,i pa iiitbM i п мна1Л ujpabyjv 

bOJia i£ хачх^ове, 6a4bp, 1.1дс^ oyôbc м MIHJ.O U boi^\, рлшцс ј,\рм1им\ iroBaie, вшге 

1ржаље ia rpa6yibf% sa boi • и winpi laoïpi ripiOi iiinii i,|)( bi bpob л л bujxiu bpei'CK 

, bOneBSvO, cioatïiie, i ob4MH^ llpiM inm, ipciMbi piuo|e ibihbe bopuia. оГм> (( M' 

t4ira, -dciajiiv (b;»iBBbt ^ 'j.iM'pvrp, пукшр i:\iif)( .Г1>\ ui bopi .r пам iipou"îr.o IHM>M 

57J^

lïoojRi.i-uïirx 1Г|>одћач,1 i](iT[>oiiii Lir по(татгт ni, ic m- 

hora лначаја ЈИ' у катраиа. Опои ïipoизводњо.м: 

,а п чамада, a а,ао ce џпд_о 

oiîe вцше зт10трсб'1>аг,аЈу u др>1а сресхва (вештачкп ]п)Ломаз. ^.аграц од i^.urenor yri>a>. 

1]рокз1Шлн>а хмграна je нарочшо од аиача]а оидс. где je ~^rii^j, удаT>Luo«"uf гршко н 

иемогуКе уновчен>е дрва. Уато oj;oj иронаиодзвц грроа i.nui ио.хшћп, ошго да сс уведу 

рациодалиијц начили, бтпги да се иидЈогне ;^вођењ(Л1 < ЈЈилар('Н>.1. LOM'- Cm ТЕрошви iH>a 

jâipaHa оиаа ('1>ку1гдарна noj

ШП11, li ufu 1!л к i.i iipin ïi'OKOJi.Hi.i 1. тмлти.нм iipirntikaMd п ou шком г!емд.ишга. > 

luMo u i..n-it .)1Ц1и!. uiutCT iLuxobor јпк IпtaНк1 U } будуКпоспг. ШумарстБО mvA задатак 

да г,1ЛД(>1.BfM,ini. lluai. upm[)i \шу nii дан-и ло зиачн оло, тлто Cm клаче могао да зналд, 

oaau je u ;\Kaupt^tjniBi Ч(и,а и [лп ч[ [.алучтх аачагака шумарства y овом*' крају. 

llupe X иИЈли лиивт пи вичл ualuilie ce о1'.де Јолх ло кекн pïic ла apâHeiôj 

граицдп л JLi,u,aiL л пки цпи! 1\ст1)1 ni.ie. -Tt иен je ]'лЛл врло х^-^^Л^^!'^^ ДО!"^ срна има већ. 

-златно влш^. Нађ| fi л ]Ш>И) .л Tla i лшс iLecTpufa ( [)( I Г1,а л1])аЈу uiMnliiMUn [.aЛvKy ')ж>Ј\' y шу.марству. Како Ју^кла 

CjMUja \ iu^'c iiorici\ ( xii|u uma jtijai.n m je u BCUUK.I ОКic( 1пма tai.n pa n м вл1 a ITpeuoe лрва J'.pmu ce л>удск-о^1 снагом, 

'rba])nuM ( 1'Лал1 ^ асиама ки.мама, ivi^ lU л i. 1очл11лм л ,\i\ 'iouii!.\, [la !i i иосребљаваЈу таксЈђе за домаку 

11от]к-ол u „I шЈик iBi пирпи и iBiiiL'o, ii,i[H)4uiu пр{м1Вадп од гололских кола, и y 

j.eliUM t4v( л a(i,i мпи}ам,1 ТИЈЛК < \ lali ifci.u игплак < аоиа u слул^^^ y главном ла домаћу 

Л(л['с6\ ,1 JU и[ич!п u nrpi пло] u rpii)'4iHii ipiaia. Саиле саул^с sa лренос Д])ва зимн, 

aiît roTfhBo JOUI !,um< ,л ирснт deru, lai всма mer.t, uu стрмлм uyT(4^>iiiMa. Oaoiie еу 

нарочнго y yuoTpuai д овом ^[лгом 'л;\чаЈ.\ ,\ np. к.влшм ^рајевЈша. 0\ точнла ce 

cpi hy Hajut'Uitn^ -tMi.aiM к.ми la iiia.Jiia, \ HILBM hpajei.uMa драге. Њима ce оГжчно 

С11,\ппа Д[)Ви m j.Da» счјлшм -ipauMMi f, i,u ic oc .апвм лр{Ч1()еи коЈлм Олло друглм 

Н'1ЧИ1ИЛ1. ;lpij(f!a iu4!i lu м' MM,\II-UMI.I ВОД ВМШХ ркеллоатацлја (Mojcinp, Башког.о, 

Lp 11 Tape) 

iaïaa,» ц lo ц ira /iai4aua .ксцрдпгца налааи ce код Мојстлра y горљем 

Г)74

TOlîy [hipu y Г)иЧР1о;1Т;И^1,1П Л1>,\1ИПМ olU'M.ll],! ('ПЛ.Ц.П јиМ1.< Ч >Ч' > i l.lîiilOM (ШуШТ,!, Mi.l 

(pi4{;i M,u ,1 !>i']ui\ curiLJiojiJiuiia. T.iun ii . ii (,ii i|iii р-и \ и» ipi'i* u'• ci.cinfn.i inini ji- i ма 

UuiiJtvOt.H (чл uKiTapv n Дјишд U' Vi i [ццц, ,4, . (jiviiii]!» о1и'ч ui ciii.u.iidi ii,i''\ lu ии.' 

ilo.ip 1,(1 1,'nr, i\liti [мн.пцс ,1 h> i!(jo 'imuL п ij'y!i!ii;ii T|i(M-ioi. iLi 'iMM кну Udpa i;ii, ûu п' ]Tp]i roj uupai,u,ii iruj,(Mi> рачуна п 

0 потреоалга ш^^гма. 

Иочребу 11и])0дпу -ЈЛ дрг.и.ма y ма KUM ûuiro оодггку IU-HULMU на .4,800 (loo м^ пп- 

ГЈрема томе идоилио y:!(MUiii[ имами ujiniau 0 ( 5(10.ooii кдГцип! годишње \ пигд^ду 

прираипаја, ira 6\i 10 мог.чо nhii na lunoy. Гл ЦЈугс crjj.iiir i, t 1 ,aMiic7ini(j нормално 

стањо шума ii пл (ИДЈОВИ: ТОУЛ И!рачуи,в1и lïupM.ifiiry д[1|и1,\ м.иу na ju c-p^nnnMO са 

садаљом д[и",но.м масим. оида доГтЈгми |;ит,и> (...'»uu ODU M-'- ИМ Т IJ ];Ш1ГИК Cf пока-^уј^' 

код смрчс, јеЛ1\ ГиЈрова ii i1yi:iu\ Ирема тОхМо, TU Ј^* ОЈ{(Ј, TU m ûu м' :>[огло nyrpsr ек-склоатација 

зшкоЈшстити. Ирелга гоме тгрса игумарсхио.м y Лу^мгиј ('[HHIJK ЈР ладахак. да 

изнађе окр KOiNUiafKce oiapux inyMn. Kuju I'UL (O ДГОГЛК ''ма искириститзг o гтогл(-д(;М 

na TpaiiciTopTHc могућности. 

[1з CBcra ojïora впдплш. да je ]лу:мска upjrupcia доста сксто][.зши1а, a да Je шума 

y погледу Tîpcm др!м:та до

Zadatak je Banske Uprave, da zatečene šume i šikare uzdrži i podigne, čuvajući 

ih oà neracionalne sječe i paše, a goljeti osposobi vještačkim pošumljavanjem za šumfeku 

proizvodnju. 

Prvi dio zadatka vrši se stavljanjem pod zabranu šikara i šumaraka^pd sječa 

i paše na vrijeme od 10 godina. Pripominjem, da ima mnog:o slučajeva, gdje ovo sama 

sela vrše dragovoljno. Gdje se ukaže za potrebno, vrsi to upravna vlast prvoga stepena. 

Od strane Banske Usprave izdani su propisi za sječu i promet drva. Odredbama, koje 

su prilagođene ovdašnjim prilikama, sprečava se prekomjerna sječa, a uslijed pojačanog 

broja osoblja osnivanjem Banske Uprave, omogućena je kontrola nad sječom u 

šumama sviju kategorija vlasništva, izuzev državmh šuma, koje za tu svrhu imaju 

svoje osoblje. 

Drugi dio zadataka vrši se vještačkim pošumljavanjem. Dok je prvi dio skopčan 

sa malo žrtava, obzirom na veliku "povrsTnTTTlrîari broT^čanstva, dotle vještačko pošumljavanje 

iziskuje mnogo materijalnih žrtava. Površina goleti na teritoriji Vardarske 

Banovine iznosi oko 300.000 hektara. Rad na ovoj površini potreban je iz ekonomskih, 

socijalnih, higijenskih i opće kulturnih razloga. Izvedbu ovih radova sa nužnim 

predradnjama kanim prikazati u slijedećim redcima. 

Od presudnog značaja za svako uspješno pošumljavanje su klimatološki ii ре^^ 

Icški faktori. Ukratko ću da spomenem da je podneblje VardarsloT Banovine u tom 

pogîeSiTvrlo koiTipiikovano, uslijed susretala više klimatskih struja i to: Istočne (stepske) 

klime, egejsko-istočne klime (mediteranske), koja se dijeli na ustočni i zapadtii 

pojas. Uslijed djelovanja ove klime Vardarska Banovina ima tri puta manje vodenog 

taloga nego klima Južnog Jadrana, kao i toplije ljeto i hladniju zimu. Izuzev Kosova 

ima prosečno u Vardarskoj Banovini oko 450—500 mm vodenog taloga, kojii je vrlo 

loše podijeljen, jer u -mjesecima junu, julu i avgustu skoro izostaje, a maksimum oborina 

dolazi u mjesecu junu, julu i augustu, kad su stvarTio i najpotrebnije. Ove godine 

poljoprivredni tako i šumarski rad, jer je podioba oborina takova, da maksimum oborina 

dolazi u mjesecu junu julu i auugustu, kad su stvarno i najpotrebnije. Ove godine 

u Vardarskoj Banovini bilo je Oblasti bez i jednog mm oborina kroz ova tri mjeseca. 

Temperatura u sjeni dosizala je do 42*^ C. Uslijed ovakvih uslova otešćano je pošum- 

Ijavaiije specijalno na južniTn, jugo-istočnim i jugo-zapadnim ekspozicijama, uslijed jace 

Insolacîje i manje vlage, a tu nepogodu pojačavaju joŠ i ljetni topli vetrovi, koji duvaju 

s juga. Sa.dniice sa glatkom i svjetlom korom kao Jasen, koje dobro odoljevaju 

suši, stradaju dosta osjetljivo uslnedrinaoi-acije-preko dana i ižžarivanja zemljišta preko 

^PJri- Puca >i Ijušti im se kora na južnoj strani. No srećom ove ozljede dosta brzo prerastaju 

i sadnice ne ugibaju. 

Geološke formacije na kojiima se razvio supstrat za pošumljavanje, u glavnom 

su eruptivnog i sedimentarnog porekla. Na ovom supstratu razvio se onaj sloj zemljine 

kore, kojii nas interesira, jer se ti njemu ukorjenjuju biljke. Objekti, na kojima je 

vršeno pošumljavanje jesu rastvorbe raznih sihkata, u manjoj mjeri krećnjak, a na 

nižim mjestima nalaze se jezerski sedimenti (pjeskuše i pjeskovite gline). Ova zemljišta 

su obično slabo rastresita i porozna, vodeni kapacitet je malen i uslijed toga su 

ta zemljišta dosta aridna. Zemljišta, na kojima je rađeno, imadu gornji sloj 30—4o cm. 

lako obradiv ali vrlo siromašan, dočim dublje dolazi scementirani pijesak do tvrdoće 

krede. Potonji sloj teško propušta korjen biljke. To se jasno očituje kod sadnica bagrema, 

koje imaju jaku i duboko puštaju žilu srčanlcu, ako zato imaju mogućnosti. Na ovom 

zemijištu ne može žila srčanica da prodire u dubinu, te se formira korjen tanjurastog 

obHka, a sadnica tjera male postrane izbojke, vršni jzbojak skoro izostaje pa se 

sadnica formira kao zakržljali grm. 

Dosadašnji positivni radovi počev od oslobođenja do godine 1929. vrlo su maleni 

i neznatni. Uslijed malog broja stručnog osoblja pri Direkciji Suma nije se imao 

676

1ко brniuti 0 orgaiîizaciji ovih radova na terenu. Šefovi Šumsk'ili Uprava bili su većinom 

članovi suda za OR-ranicavanje državnih šuma, pa su radove većinom provodili 

čuvari šuma bez dovoljne stručne spreme. Radi ovakvih priMka, sve što ^е rađeno na 

pošumljavanju, većinom je propalo. 

Banska Uprava pristupajući poslu oko pošumljavanja saslušala je sve šumarske 

stručnjake, koji su na tom poslu radili, te pregledom svih dosadašnjih radova, koristeć' 

donekle stečena iskustva, odlučila se je za one elemente, koji mogu osigurati 

ux srednje povoljne prilike ipovoljan .uspjeh. Ti su elementi: 

1 Dobra obradba tla; 

2. Tehnika sadenja; 

3. Jake i dobro razvijene sadnice; 

4. Njega kultura okopavanjem, čišćenjem od korova tokom mjeseca maja i juna. 

Uvjet svakog uspješnog pošumljavanja jesu dobri„ rasadnici, koji -daju jake, 

zdrave i lijepo razvijene sadnice u količini, koja je potrebna za režijski rad i privatnu 

inicijativu, a najbolje uspjevaju na teritoriji ove banovine. 

Banska Uprava zatekla je П rasadnika sa površinom od Ï3,6l hektara. U ovim 

rasadnicima uzgajane su sadnice bagrema, gledičijc, duda, jasena, javora (acer negundo), 

bora i to pinus laricio, silvestris, peuce, îeukodermis i halepenziis, i nešto parkovskog 

drveća. Formiranjem banskih uprava osnivani su novi rasadnici sa površinom, 

koja će dati dovoljan broj jakih i zdravih sadnica. 

Od novih rasadnika najveći je onaj na zemljištu Higijenskog Zavoda u 

Skoplju sa površiinom od 10 hektara. Ovdje su provedene instalacije za natapanje 

pomoću električne pumpe. Sagrađen je trap, koji služi za trapljenje sadnica, 

stratifikaciju sjemena, smještaje alata, a ljeti služi za sklonište radnicima, 

koji su zaposleni u rasadniku. Jedna se polovica rasadnika navodnjava a druga 

polovica se uzgaja na suho- Ovaj rasadnik služi kao rezervoar za potrebe u 

sadnicama čitave banovine u koliko ostali sreski rasadnici nemogu potražnju 

podmiriti. Rasadnik je obrađen bez osnivanja gredica. Zemlja je duboko preorana i 

usitnjena, te je poljoprivrednom sijalicom zasijana čitava površina sa razmak_om redova 

od 30 cm sa gustoćom И)|, koja po prilici daje 40 dobro razvijenih isadnica po 

1 m^. Prednost ovakve sjetve za bagrem li gledičiju sastoji se u tom, što posao pojeftinjuje, 

što ne umanjuje produktivnu površinu rasadnika i pojeftinjuje njegu i uzgoj 

sadnica. Površina, koja se navodnjava razdijeljena, je jarcima, kojima se vrši navodnjavanje 

u tabule veličine 3—40O0 m^. Sadnice, koje se uzgajaju na sulio, nalaze 

se na suvislom kompleksu, te se godišnje dva put okopavaju li čiste od korova. Svrha 

uzgoja sadnica na suho jeste, da se sadnica već u sjemeništu priuči na nedaće i oskudicu 

u vlagi. koje je na staništu čekaju. Najbolje razvijene sadnice sa suhih kultura 

dolaze na najteže terene. 

Slabo razvijene sadnice ne izdaju se već se rasaduju. da tokom godine formairaju 

dobru krošnju i dobar korjen. Školovane sadnice pokazale su odličan uspjeh 

kcd pošumljavanja. Uslijed toga kani Banska Uprava u buduće pošumijavati bar u 

vlastitoj režiji sa školovanim sadnicima. Svi rasadnici imaju jedan dio površine rezervisan 

za školovanje sadnica. U pojedinim mjestima banovine, gdje se bude vršilo 

pošumljavanje većega obima, osiiovaće se rasadišta za školovanje sadnica. Rasadnik 

u Skoplju daje oko 4,000.000 sadnica. Ostali rasadtiici obraduju se po zasadama nauke 

uzgoja šuma sa gredicama spuštenim ih uzdignutim prema tome, kako je za natapanje 

zgodnije. Ukupna površina sviju rasadnika iznosi 29 hektara, a produktivna 

površina 24,0 hektara. Rasadnici su u sjedištu šumarskih referenata, a iinamo 21 rasadmik. 

Kapacitet ovih rasadnika za jesensku i proljetnu kampanju radu iznosi oko 

7,5Ш.О0О raznih sadnica. Pri vađenju sadnica vrši se odmah izbor sadnica i dijele se 

ла sadnice sposobne za teren i sadnice: nesposobne za teren. Nesposobne sadnice 

бГ?

asađuju se, pa se iduće .ôdiîîe izdaju za radove na pošumljavanju. Sadnice u -rasadištu 

ne natapaju se, već se godišnje prema potrebi okopavaju jednom ili dva puta. 

Bianska Uprava izdala je posebna uputstva za uzôj i njegu sadnica u aâsadnicima. 

kojih se imaju pridržavati šumarski referenti. Po ovim upustvima produciramo manje 

sadnica po m-, nego li je to prije bilo, ali zato dobivamo daleko jace, zdravije i razvdjcnije 

sadnice, koje su sposobnije da kud i kamo bolje izdrže probu, koju na njih 

stavljaju klimatski i pedološki uslovi. Na 1 m" dobiva se do 40 sadnica lišćara a 124} 

četinjara. '["roškovi obrade i uzgoja iznašaju po m- oko 2.— din. Sjeme za rasadnikq 

nabavljeno je od tvrtke ^-'Fruktus^v iz Ljubljane, a djelomično sabrano je na ipodručju 

banovine. 

Čitava količina sjemena za rasadnike u 1932. god. biće prikupljena u vlastitoj 

režiji sa teritorija ove banovine. 

Kako sam napomenuo zatečenih radova na pošumljavanju bilo je dosta, ali uspjeha 

vrlo malo. Sadnja biljka vršena je u početku sadnjom u jame, docnije od godiiie 

1Ç>27. u šančeve. Metodu sadnje u šančcve u ovim krajevima primijenio je pok. 

Aleksandar Š a d s k i. Ovi šančevi nisu odgovorili zahtjevu, koji je na njih 

stavljen, bilo iz nerazumijevanja on'h, koji su ih pnmijenjivaU, bilo što nisu mogli 

dobro iskoristiti mikrorelijef tla. Na žalost manjka nam i pismeni rad ovog vrednog 

stručnjaka, pa nam nije jasno, šta je on stvarno htio polučiti sa oviim šančcvima. Po 

mome mišljenju mane sadnje u šanČeve na području ove banovine jesu slijedeće: 

1. Što aie mogu iskoristiti relijeî tla, ako se kopaju po izohipsama Ako se iie 

kopaju po izohipsama koristeći reMjef tla dobivaju stanoviti pad, te voda u njima ottče 

u smjeru pada, pa sadnice na nižem dijelu imaju previše a îui višem dijelu premalo 

vode (vlage). Kod iole jačeg pada djeluje voda erozivno i nastaje zamuljivanje: 

2. Što se gubi korisna vis'ina sloja zemlje najhranivijeg i najsposobnijeg za 

razvoj korjena, jer su Šančevi duboki 40—50 cm a na dnu se kopa jama, gdje dolazi 

korjen sadnice u zdravicu nepodesnu za dobro ukorjenjenje; 

3. Što korov sa šančeva preraste sadnice, koje ostaju kao u tunelu bez dovoljnog 

pristupa svjetla i zraka pa su sklerotične, a kad sunce korov sprži izlažu se sadnice 

naglo nepriučene insolacili, pa uslijed toga stradaju. К tomu izložene su sadnice 

u šančevima napadu raznih parazita, koji živu na korovu, a u prvom redu vašima. 

Oni režiseri radova oko pošumljavanja, koji su shvatih šančeve kao obradu 

zemljišta, a ne kao zaklon od insolacije, pa su iskopanu zemlju povraćali u šančeve i 

onda sadili u jame iskopane u nasutim šančevima, isïiali su uspjeha. Ovako je radio 

g. ing. Mihajlo Marković u Gradckom i g. ing. Đ. Vujačić u Štipu, pa su 

imai*i dobre uspjehe. Znači da dobra obradba više vrijedi nego ostale prednosti, koje 

su se pripisivale sadnji u šančevima. Banska Uprava kod svojih radova napustila je 

uobičajile šančeve, ipak) je uvela sadnju u jame smatrajući, da su jame isprekidani 

šančevi i niima se dadu potpuno iskoristiti bolji dijelovi terena. Veličitui jama ovisila 

je 0 pedološkom kvalitetu pošumljavanog zemljišta i ekspoziciji, a kretale su se od 

60 cm dubine i 70 cm širine pa na manje do 3i)'/35 cm. Što je zemljište aridnije i kod 

južnih jugo-istočnih i jugo-zapadnih ekspozicija kopale su se jame najjačih dimenzija. 

Jame su pripravljene na shjedcći način: gornji humozni sloi bačen je na jednu, 

a zdravica na drugu stranu. U jamu je pri sadnji vraćeno zdravice do 25. cm visine. 

na tu zdravicu je došla sadnica vrhom korjena. Oko korjena stavljen \c humozni sloi 

zemlje a preostala zdravica došla je na vrh jame. Zdravica je vraćena u jamu zato. 

du sadnica nade n prvo vrijeme prikladan razrahljen materijal, -da bi se mogla povoljno 

ukorjeniti i pripraviti da izdrži borbu za opstanak. U protivnom, kako sam već 

napred spomenuo, ne može sadnica n početku da i>robiia srčanicom scemcutirani sloi. 

pak pogiba ili, ako ustraje, dobn'u nežeijcm oblik. 

578

Po ] hektaru sadilo se 2.500 sadnica iia boljim terenima, a na lošim 1.2fKi sudnica. 

Kod potouKh je bila jača obradba zemljišta i jače sadnice, da bi se iispieh što 

bolje osigurao, 

Svedeno na novčani efekat jednaki sn troškovi po liektaru uspjelih kultura, gdjo 

je sađeno na 2 metra razmaka i onde, gdje je sadeno na 3 metra razmaka. Troškovi 

po sadnici kretali su se od 0;^1 din. do 3.— dinara. Najmanji su troškovi bili u području 

šumskih uprava Vranje i Lcskovac na području predratne Srbije, jrdjc su prilike 

za rad daleko povollnije. 

Banska Uprava radila je na 61 objektu sa ukupnom površinom od 258 hektara 

a posađeno je 625.(2186 sadnica sa ukupnim troškom od 8a4.000.— dinara iK З.Пб. 

dinara .po hektaru. Najviše je zasađeno bagrema oko 50%, zatim amerikanskog i crnog 

jasena, crnog bora, gledičije, belok^ duda, javora (acer nei-undo), alepskosr bora, шо~ 

like, pitomog kestena i oraha. Kulture su uspjele od 50'—100^% a najbolje bagrem te 

crni i amerikanski Jasen, pak glediičija i bijeli dud, zatim crni bor, javor, a najslabije 

alepski bon 

Ogledna polja na pošumljenim površinama pokazala su, da je bagrem i amerikanski 

jasen imao prosječan uspjeh sa m% a ostale vrste sadnica manje, alepski bor 

najslabiji uspjeh. Razlog neuspjehu ležao je u tom, što nije bilo dovoljno iskustva u 

rukovanju alepskim borom. Tokom pregleda kultura opazilo se je, da su uspjeli oni 

primerci, koji su kao jednogodišnje sadnice zasađene, a imale su postrane izbojke. U 

većem broju uspjeli su oni primjerci, koji su imali manji transport, naime, koji su 

zasađeni na objektima u blizini rasadnika. Ostale sadnice alepskog bora dvogodišnje, 

pikirane i nepiikirane nisu pokazale uspjeha. Može se zaključiti, da se alepskim borom 

može pošumljavati samo kao jednogodišnjim neplkiranim sadnicama, koje su u rasadniku 

na rijetko uzgojene pa ionaju postrane izbojko. Ne podnosi daleki transport, vrlo je osjetljiv 

na vađenje i prenos. Za ova naša opažanja našli smo potvrdu kod profesora 

F1 a h a u 11 a, pa će se na temelju gornjeg zapažanja provesti pošumljavanje sa alepskim 

borom u jesenskoj kampanji rada, i to specijalno u donjem Povardarju. gdje 

imade' uslova za uspjeh. 

Na svakoj pošumljenoj površini osnovana su ogledna polja do veličine od 0.5 

hektara, koja su nam služila za oglede, u pogledu izbora, vrsti, starosti, njege I uzgoja 

sadnica. 

Na rezultate nakon registracije oglednih polja' u pogledu izbora vrsti sadnica, 

načina uzgoja i njege kultura, osvrnuti ču se posebno u kojem od narednih brojeva 

Šumarskog lista. 

Nakon provedenih pošumljavanja ograđene su zašumljene površine bodljikavom 

žicom za zaštitu protiv ošteta stoke i ljudi. Ograde izvađala je Banska Uprava u vlastitoj 

režiji a negdje i opštine, kojim/a su pošumljeni objekti predani na čuvanje. 

Kulture se njeguju kroz dvije godine time, što su na teškim terenima prasene 

(okopavane) i čišćene od korova dva puta i to prvi puta u prvoj polovici maja, a 

drugi puta početkom juna, a na lakšim terenima po jedan put i to koncem mjeseca 

maja. Prašenje lima svrhu, da se razruše sitni kapilari, koji se obrazuju poslije kiše 

na skorenoj površini zemlje. Kako je poznato, ovi kapilari čim su finiji, to jače sišu 

vlagu iz zemlje, koja je preko potrebna sadnici. Okopavanjem sačuva se vlaga u 

zemlji, koju sadnica postepeno koristi i održava se u vrijeme, kada nema oborina. 

Ogledi su pokazali veliku razliku između prašenih i neprašenih sadnica. Prašene su 

sadnice jače, krepče, i zdravije, te se veći postotak i održao nego neprašenih, premda 

su imale ostale uvjete potpuno iste. 

Čišćenje od korova vrši se tamo, gdje isti bujno uspjeva, a čišćenje je potrebno 

radi toga, što korov preraste, zasjenjujc i uguši sadnicu, oduzima joj hranu i vlagu, 

a u mjesecu julu sunce osuši korov pa sadnica bude naglo izložena jakoj insolaciii 

579

od čega obično i strada. Prednosti korova su zaštita sadnica od inzolacije, no kad se 

uvaže raane i prednosti, rekompenzacija korova premaîa зе, da bi ga se trpjele. 

Držimo, da je njega sadnica ovom metodom potrebna kroz dvije godine, da bi se kultura 

sačuvala. Kroz to vrijeme ukorjene se ti ojačaju sadnice u dovoljno] mjeri, da 

mog-u bez njege odoijevati suši. Sve sadnice specijalno one listaČa sa 1* Jula uspjele 

su sa 100%, četinjari sa cirka 70%. Sušenje je uslijedilo tokom mjeseca jula a glavni 

dio posušio se u mjesecu augustu. Sadnice Ilstača nakon što se posade na terenu, 

prerezu se na 7 cm. visine, da se uspostavi! ravnoteža između korjena i stabla, U 

ovom pogledu vršeni su pokusi sa prerezivanim i neprerezivanim sadnicama, te će isti 

pokusi biti izneseni, kako sam napred spomenuo, u Sumarskorai Listu. 

Pošumljavanje u Vardarskoj Ban.ovmi za sada je propagandističkog smjera. 

Radilo se u glavnom pored varoši i sela uz putove i željeznice. Glavna vrsta drveta 

je bagrem i to iz dva razloga: ^to je otporan na sušu i zadovoljava se siromašnim 

tlom,, drugo, što na iole povoljnoj stojbini raste vrlo brzo a ovo je vrlo važno za 

ovdašnjeg seljaka, koji je vrlo konzervativan. Ako ne vidi brzo uspjeha i koriistî, gubi 

volju da sam pošumljuje. Bagrem će dobro poslužiti kao pretkultura, a na mladima 

je da riješe, koje vrste drveta i na koji način da kasnije uzgajaju, na ipovršinama koje 

pošumljujemo bagremom. 

^ 

Banska Uprava uočiv ogromne goleti i male budžetske mogućnosti resila se, 

da razviije propagandu medu pučanstvom i da ga pozove na saradnju око pošumljavanja 

goleti. Propaganda je vršena putem škola, učitelja, sreskih načelnika, opŠtina, 

crkava i t. d. Odziv je bio vrlo- dobar. Banska Uprava je raspisala, da će davati 

besplatno sadnice i upustva za sađenje i njegu sadnica onima, koji donesu potvrde, 

da su pripraviM jame dimenzija 60/70 cm. Koliko iskopanih jama, toliko dobije, molioc 

sadnica sa upustvom, kako treba saditi i njegovati sadnice. Stalo se na gledište da 

je bolje izdati manje sadnica pa osigurati uspjeh, nego izdati mnogo bez obaveze, 

što bi u glavnom značilo neuspjeh. Nasuprot ovako tešMh uslova ^potraživanje za sadnicama 

bilo je toliko, da Banska Uprava nije mogla podmiriti sva potraživanja. 

Tako su pretekle agrarne zajednice, koje su potraživale 2,500.000 sadnica. Premda 

je bilo nešto sadnica na raspolaganju, nisu izdate Zajednicama, jer su bile slabe 

pa smo se bojali neuspjeha. Ova potraživanja biće zadovoljena u jesen ove godine 

sa dobrim sadnicama. Uslijed sve jačeg potraživanja sadnica proširila je odnosno 

osnovala Banska Uprava nove rasadnike, koji će obzîrom na površinu, privatnom potraživanju 

udovoljiti u kvantitetu i kvalitetu sadnica. Pripominjem, da je privatna inicijativa 

zasadila 2,686.920 sadnica.' 

Povremeno karti Banska Uprava cijeli rad oko pošumljavanja prenijeti na privatnu 

inicijativu učestvujući u tom samo: 

L) Davanjem besplatno sadnica i sjemenja; 

2.) Davanjem nadzora i upustva oko radova po svojim stručnim organima; 

3.) Oslobođenjem posjednika zemljišta plaćanja poreze za vrijeme od 40 godina 

nakon što je pošumlienje uspjelo. 

Tek najmanji dio radova vodice Banska Uprava u svojoj režiji 

ИЕЖ. ЈОСИП Руголе (Ско-пље): 

ОПШТЕ ПРИЛИКЕ ШУМАРСТВА ЈУЖНЕ СРБИЈЕ СА ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ HA 

ИСКОРИШЋАВАЊЕ СУВАТА. 

. Одлука. да ce 55. редрг/иа ii (X.) Јубилпрпа глминм. скуиттппа Лугословенског 

Шумарско-г Удружења одржи y Царском (]копљу ue оппчп CMAIO !i;\.>Kii.y Удружен.>а 

према граду. Цара Душаиа и улоаи, к-)Ју je Окопљ(^ :iMyruiA-tiu!(,) y пс.тг.рпоко^г развоју 

нол1те Отаџбш-ге, Bch та оддука ;тачп и пажњу пре.ма uiyMnpi;.T!.!.v -Jyîuie (.-рбнје. Око 

• / 580 ^ '

}v WAU \\л]\л\м'\{ U4IV iKiiiU' jniuidcni —- U oiu' (•if>yMUf — iiiMiontitno, 11л-.учки скупиггпне ламсЈЈОи глм. да с ти\г иррдавањем 

лиоиндм ir oiic од шумнрп u i.aiurepeC'OBjuïux. iCo,pi исто mtoy ималтг лрилш;*? чути. 

-)*'дно11р^'мс1К1 д*>11уншn h\ г*' еуБатд. 

1. Развој Шумарства Јужне Србије почев од Балкаиских ратова. 

lio завршеаку Бадклиских paiuBa, таумске су власттг y ослобођеним краЈевнма 

оили тако гЈваик Шумски Пдсљцн код ОкружЈшх НачолстатЈа, подређенн y стручном 

погледу llIywapcKOM Плолектораау y Ск()ттл>у. Го-цте 19И). Ti! '*у Одсљдл иретворенл 

y икрул\'ке Шумск(> Уираве. Било дх јо свега 12. Ове отирав/вају к адАпптстратигши 

lux'uo салшстално, ис/стале су одвојсна надлеиива. 19'22. годино 1Т1умар*' рукуј^^ са свим неогранлченлм 

л огранлченлм државлллг тумамл u шу>к'кл\г зехљллхтима на тсрнторијл 

'}yжн(^ Србпјс Сез Ног.о-Лаларскор Санџака. a BO/UI иадаор над Л1умама С-ШГХ псталнх 

катогорија ВЈгаснпшхва. 

To стал.е трајо ciîe до uonua li>29. годинс. о.д када иочлл!, осшпиавем Шy^!гранпч(Ш(' KtyiMo л Јцумека .!омљтппта на истој терит(,ријл. 

y лролеће 193(). годиио додељују joj ce л трл Ulyjrncr Улј^аве: A>upiijc!,uri,a, 

Иодгорнда. Нлктић са тррлторнје даналпво ;-Јот(;кс БаноЈшнс. нрема чему Длреклија 

Шума СКОПЛЈС лма ''•пда 17 Шумсклх ^'лрав.и Шуме ^влх осталлх 1;атегорија власнлштва 

на њеној гехшторлји преитле су y ладлежност Шумаргклх Одс^кг« односикх Банеклх 

Управа. 

Рад,л колотатоваља Шумарс-клх одлоЛ1аја Јужлс (^^блјс одмах je no ;1дврли'тку 

Глш^ансклх Ратова. даклс јога 191îï. голине образована ј''дла ш)млгија од трп млана. 

Г-вакл од та трн члана гтодлео je овој засебан давештај којк су счзи е на лрнродан начин, a голетл вотумл.аватл 

вештичким лутем". 

581

Гвехокк рат 1914—1919. онемогућпо je, да ce ове иредложепе меро иркподе y 

живот. По ;5аг>ршетку iiaiv ОБегског рита. наша je млада држава имала на. све страи(- 

,туне гуко irociA y консо-чидацнјп приЈпша ii су лоследпца Велнког 1'атд. Моглибн 

ce peîiîT, да je J. ('рбиЈа y томе бнла Hif кнмало завидном месту. HeopebcKe ir т-шпсе 

ирилике y ''паком правцу разлогом су, ла je -чиновничкн кадар y отт струк^има, i!,i ц 

y шу.марској био no отручном к моралиом iciiarateTy врло слаб, нарочито први вр^^ме 

uocjie ратп. Uho je пак наЈгоре, J. Орбнја важила je као покрајнна за осветиЈгпи) neприште 

појединих мотућнЕка, којк су ту на службу шљЂаак своје протпвнпке — биагч 

личне, било пачелие. Другпм речкма-, као гато je јелан наш књЈгжевник назпао: ,.-Т y г о- 

с л 0 в е н с к II С и б II р". 

HpiT толе пеомем пропуститп, a да не наиомсвем лињ^^шту да je y хо-м протеклом 

ii[)uMeiiy после рата, година 192S. бнла прекретнида на боље. 

Te гидиие после Свог путовања no J. Србијп, Улвшиоптг каш Госиодар зг TToiqiuвнтељ 

Југословен'-ког Шумарског Удрулуења, Њ. В. Краљ Алексан71ар I. Карађорђевић 

лао je св.еглу лнЈ1ЦНЈа1:нву Овојом ндредбом y једном од пајважшгјих тгроблемл Јуилп- 

СрбпЈе; y пошумњаваљу голети! Исте je године обог дотадаи:>ег неповољиог ол1 глаеу; a нажалост, no некк ir 1:од Шул1сквх Унрава. Мођу 

Шефовшма >'iipnra има IBTIX глшЈе ir:^ бивше треће категорцје; a обратно факул[еглија 

незнатан број. Ба роонима 11а^1еђу квалифпковатшх чувара шгало јо пувссш! врем!' 

чуварп државпих' шул/а-дневничара, пријавс којвх властп нису призвавале. Да Cm у^ . 

хо y 1плчг>лвко Јмралисало, њихове су пријаве лотиисз1вали онп разврстани чуварц, a 

од KojîTX y: код иеке Управе бно само no један. Последњп избории режнм y лето 1927. 

годкне lîociaBiro je масу ксквалпфлкованог чуварског особља. диевппчара, сгалнпх 

шумеких pa илига п т. д., који nirey моглн битд ипгде упослеки кли ncKOpiti-oiieiiH, 

алп су вршплп диста разних злоупотреб,1, огсћајући ц самп да су кратког в.ека. Народни 

постанЈШп онемогућују савесп(ж оеопл.у вртвегве дужности no закоиу. CVLMD ÎMK 

особље мењапо толпко често, да ce na n"p. код једпе Управс за i;pe.\re од гами ro-nniv 

дака см*ч!нле п впмј^ова! Осим ка принадаежносгп n вошумљавање, a за orpaHirManaiBiкао 

иг^ил^ино нпд,1П'Шгво, ДпрекдиЈа nnje добпјала готови пикаквпх кредпта нлп и.лпуц« 

безначајне суме, тако да ce ннје могла вр^^1н)дитп штспекдија Управа од стракс Дирекцијсквх 

чЕШопника пптп Еоптролисатп рад чуваргког особља од страпе У11р,и-Ј-. 

Издаваље г^>[}^^ |;[)ПЈКЛО je чуварско особље no објавмма w, Управа, icoje еу гламги- i!,i 

толико II паиЈчо кубпка огрева пли грађо. Кошчишадија дрвета nnje вртена. M.iu ии 

код сече Brliux разчеј)ц, Е^О кредуз^т „Т])еека" y Рожајскпм шумама n oiinx iiptMyз*'ћа 

.Лвечлн" y Мојсгпрокпм шумама inije било обележапоње дубеће горе в \в1р],И' 

рмпл' r]y,iY)v y uiy,M0. РГитеррсавтап je п каракггристачаа факат за oiu> доба, ui v 1''iitn 

од yii[),u;:i uainMÎineaïïa такоу за гору иооеч^лгу y др/Кавншм тиумама no обкчним Ц(М^~ 

л>амп y в,)рми!!т n,L иијацп од људп, којп еу дрпо догонллц ту na продају. Нл].' r.n.ie 

ншсаквпх nouaaim о уфжавнлм n педржавшх.м втумаш n шумсшш земљиштима, ШТА 

вишс Дирсснији. тф. нмала nn 'Јзекералштабпих карата. У случају какво noipeoi^ 

582

До 19'2S. (\\ }4);iiiUt' .!*• ina иила n-spiihciui 'ipii cKcti.iio.i rjiufoiiH n.u.ui.i ii !o IU);Ï 

n, ма .va iifmiioMoii lucfjxiiia УпЈ-авл, но 

iïoiny,Mihai'.iiHn' (l')op( iipaiU) (мчнииама n \ cfMrii.i itn-iai. }-i uni a'р.иии) u'i cTitHîiP 

Гоисра.ат' Дцргкцијс Шума. MMXI.M upHoi Ги^ра. Pinaimnui с'гавл>ајућл y атару појединог 

'гсла. и.(ие''}п^ лелов.е ИЈумских колпшекса или сув>ата Л()влачен>(чм г[>аллчие лшшЈе ван 

Јл-те: п ipuB 1[у'г дајућл исго.и селу u унутар гранкчн*' линије иод влдом економске 

могЈзебе ло осиови мл. 2.1. бии. ^^акона 0 ()граничаван>у државних: гаума. Да екот10МС1сд 

потреба Л1-где дол'ча ллјо били голлка, zioj;a-3 je што нека села и;"1дају устуттљене комтмггкс!' 

rpeliiiM ллдпма лод Јебљавају их за свој^ економске лотре^, 

радл i^^)jIIX je устулливе ус.Ј1елнл 

eifiyK'e, фуикл^иониеала je iâo обичло (лреносно) тело кзмеђу Генералне Дкуекцлј'' 

([1>д!а и ЈИумсклх >'[£рава. A лримера ради HaBOZiH ce само то, да Днрекцнја 

!П.\ \!.i ('колље није ллка la имила, овлаигтоЈва постављати осо^л^е лредвиђано помпîBiiud.M 

уредбом 0 органиааилјн шумарске струтсе. 

Коначно: Е општа бозбедност Један je од pa,J.iora ралпјел! стан>у y В1умарС1ву, 

>р re y Hei;e Л1утдске Еомхвтге.ксо нлје смело нл долазити услед охгаспости uo жнвот. 

Такво je ста}ве констатовано на ттрвој конференл:нји y Jaiïyapy ]ft2S. год1ше. 

У^врђени су уароцк томе стињу к доаети па.к-1Бучци, који ce даље y делисти наваде, 

«ако би ce видсле тежње, 'које су олда umlirae Kiio иотребне радк унапређења шунар-

гтпл y Јужн' иаиред i)rnic;io, док ое јл 

ука:5а.11о као потреоно аау-нчи на х^онференцидг опакпс crau и ipavKUTii (^л1еД1'Н(' îe.\w. 

за иобољшањс и уканређење шумарсша: 

1. Да Ctt y Миннстарству lïïyua ir Рудиика као највишој uiyuap'ôj пнсханци 

ири решат1њу иродмета, којк oi^ одиосо iia uoiMOBaibf^ шумарскс cTpyjv4- ушдк лрпхвати 

мганљење ir дредлог само струмљака. Исто тако да ce ка полождје y Генернлној Дирскинји 

Шума доводе ca.Mii личи()(пч1 ^м иијвећим стручнпм тг морилним 1^и,1Л]1фикпднјлма. 

2. Да ce ооласннм Дирекцијама ИГума y oumrt', a y ови.ме случмЈу гш^цпгмпи^ 

Д1и1екдцји ТИума y СЕопљу, одреди a Ofiirypa довил>11а комиегспцкја y смислу уррдбе. 

y организацијн шумарске отрукг како y техинпком, тако к y 1Ш1>соналним вогледу. 

радц yirpoBiiiaBa адмЈпиштрадије д брљчп' отправљан.а иословп, чим(» oii с*' ]ИфОДне које служи ин иодручју Јужнс Сј)бије апсслутно 

обстоеди i.) i иолитичког упгдаја ii дсгаддњих честих промска. Исто аако да ce на одговарв-јућв 

иоложаје доводи особљ*' itfiwiT,y4Uiô en гтручнвм u моралним квалцфикаплјама. 

4. Да су одрсдк максимум од з. год. с.1[ужбе, коју треба да лропед*^ my.uapci\it 

слу',кбшп1к y Јужној Орбнјн, ira да бк после lora добпо ираво на премеигтај iro својој 

•жел>11 y ipyre крајеве. 

5. Да ce побољша материјалш) стање е особ-гва, јер ro длм;о уг^гед државе. fâje докаа н.еие м(>ћл и сгалности a ослгурап^ 

лридодауак старијлх искуслкх чиновилка. 

7. ДЕ1 ce служба y Лужлој ('рбијт[ не г.\иира n сада. за казну. le да сс л iip^-- 

MouiiaJH île i'-рше са Tai-euoM јаа;нолг цлл: лршсрлпеком намеро.м, јср то ублја Јшл.у ке 

гамо за стручни. него и за jap,tui рад. 

S. Да ce хитно paciipaue ц уреде ЛМОЈШЛСКН ОДЛОСЛ y 1и}гледу лсума, т. ј. -у^ v(- 

образоваа^ем довољлог бро.ја судова аа огра1Пгчаиак>е пр'л^аг.лих шума рад ва огранлчаиању 

игтих шта про окои^ха. 

9. Jta ее уредЈГ радиоиална ексилоа гадиЈа ;дЈеллх iu}yui као л ектлоимциЈз 

luywa y ujiuiTc. JlcTo такс, да ce иоболдла л а'ипгли(Др,1цлја, т^ако бл сс олактпале п 

зпдовољиле лотребе. 

10, Да с()Г1НР дотребе дотичлога краја. кћо л |ржапну касу. Да сл^ опп л-пЈедг. 

иотребло je лавршити ллвслтарлсатве суиата, проумптл н>лх))в међ>'собнл одиос Д1 

каквоћу, и лсиататн њлхо1; ;и{ачај, улогу л пажлост па ларочпу upiiiip(4\y с логл(*'Ц'\з 

на лотребе сељака као лил^опрлиреднпаа, зајлм 11р(>((ндд10]1илилх сточарл u сточари 

трговада. Ослм овога веома бц било логреоло слсЈЦталлллра гц лзвес'1ал орој ''тручл.ак^ч 

искл.учиво за рад y оиом ]ipaB]i,y. 

11. 1]»л-];отлти лошумл>ананл' y -fyaaiuj (-рбцјл п'мел>ниЈу п о Јбцл>инју иажкдл 

унета y тс 1шше слсте^а, јер тс лзлллиа упкмк сталлостЈТ л pii-miija код i]>al)îuw 

ОСоћај да^ с*^ fi 1мгма л JBTIX(>IIB,\( ^ал>лпм лпчргГхша u бчаг(>стап>у ио1џс p,44yii;i. 1*!Г^к 

Г)в4

oiioui у1'.(ч'ги y лспиот буџотом И[)гдг.и1)ени Ibioneirropu'i -ia пи1иу>.1л>апан>(; u ^пхттш 

ид\11И1ис1р,г!и1Ши iKK'Tynau .îa и1ЈИ[)одпо пој11>мљ;ии1ље. 

12. ДЕ1 ОГ adirumii ц ;i u;tTi|n4jf'H>y лоиа иосг.еги lu h,i )i,Mvii>a u ,i,i м' ИЈИ-КО идл- 

1ежн11\ .Minmcrape'iana утни о1н% дд со ciipciH Ги'СПЈ)г 'JUKOILU, lioJiniaiL-î 

lia iioiî- iLiâdiii |[}1Ј1П]1]а- Tci; ''[рогом upiuinioM аакиИа Л10Ж^ oe угирдиги килико oii 

иЛ101>.(ра приликамн ouoi гумр ва радоие iiu хихност. Ркиичк) je. ла ct^ i) i шг JajiUu фииаисирају 

1'1п)шкивц кол1И\ 

државндк iBjiMH u \.>п\лч\]о иоред осталиг, na icpt-T Т(;г jaj.Ma ла иади« ш>,\имњг др- 

.KajîîUix ахрада '.a cMruiiaj Јаигиц-ларнја uiy\i. цадл«ипава- јицлчлцтја Шумг\ ,\ (JK'HLUV 

II иодручних joj Шдмских ^'iipana, !ом < Ti,ни број особља долупиају. ла ч uo.r дену лалуре- 

Hocm особл>а Hd лнцу ir •jaEeiiapiuuiH.a CHop(\'iiuix иослов-а y EOIKKO n- игти .iôor физичких 

нсмогућности лебк могли свршкти на време. 

ИлраБНо да ce y овом п оваквом раду нлиу лшгли НЈбс^и »'ударк оа иитереснма. 

навЕкама к облчајима, како иојодинаца, тако читавлх груиа л крлјева, Tt- u са те^мљама 

лсткх ju ее -^алржл старо стаае, јер je ÎB-TO њима, до 1-виховогч глсдшлгу, тсон- 

Еенира,110. 

Исто тако природио je, ла тај noca(j iiiije oiio нн чало лак, ии чало ,Јахва.гак n 

да je долосио пуно бола, ра:!ОчаратБа, лслрлјатетвства ir напада. 1Га нпак ce Дир^иида 

држала лобројашгх аадлтака, корачала je одређеннм лравцем u трновлглм иутеч. те y -> 

велике иаиоре и не-^овољло помоћи, пршила je евој програм рада. 

Закључак oiior дела 1В!лаган>а јесте; како je рад на 1иумарству y (^влм icpajeunua 

лочео од скора л ла ce je ири том лочело од ншлта. 

Потребло je било изнети €ве OJÎO ла бп ce ЈЈПдело КДХЈЗ КОЈС je фаае оно lo ^анао 

арошло, ла да би изОило y лраг.оч ^ч^етлу дал>е иаве/х^^но садање стаље. 

585

2. Садаше стате y шумарству J. Србије са особитим обзиром на искориш^^авање сувата. 

ilpuKaa 110 овом одиосп ce на сддање отаБ.о inyMapoirta -J. Срблје само из наддежности 

Днрекције Шума Оконл.е. 0 онох нак п-) 1и1Длежности Iv'p, ЈЗанске Упрапс 

ЗЈардарске Бановике, љси je Отсек na Л1у.марсг!ш roion нлкети остало, y колико то з;еК 

делом нцје учлњоии. 

ДпрехлЦИЈа Шума Скоиља рукујс са ciunia juin кеог]>а1П1Ч('Јт.м и до сада ограшгчрнкм 

цржавиим LLiyMaMa a Јиумским -^емљишгел! iiajr.eiuT дела Л. Србпје. Кан^емо, 

аајвећег 1гла Л. ('[KMijf Јклпти y 'iv Даргкцију ne ула;!Н лео J. Срблје, теригорија Ново- 

11а.зарск(л (^шџака сл тум. ynE)ai;,iM,t 11ле}!Л>е, Г>ело 1Т()Л>с (у Ди110К11;1ГЈи ТИума Сарајево) 

11 HuBii Jhwap (îR))^ Дирекцијом Шума ^1а'Јак)- 

По поллтичкој лоделк ове ce тумс н и^улгска ;.ч'мл-.пшта налазе jui територији 

Вардарске Вановнн«- са 'ipu срсза iMojâjiCKc Ј'>ак()вине к y јулпшј иоловшш Зетске 

Бановине. По ia)j;pif[}iiru л.Јнисс, око 450.000 хектара зиума, 180.00(* хектара сувата ii 

лланндскнх паливака са siKCioo ха крхла, голегл л лшкара. (Јд овог je до Oiîe годнле 

— uo Н(-'лио iïoc'tirypiiUM лодацлма оудова аа ()1раличаваљ(' — a ук.Ђучлво крш, голет 

л лшкаре, urp.mirieHo 2i)b.l8s хо]:та[)а лтуме л 142.119 хекаара с.увата. — Ди1)екција je 

сала аодрљрла ла 17 Шумсклх Улрава. Ако СР. ид ouoi opoja идблје Шумска Улра1!а 

y 11одгарш!,л, кој,и;итог iiocf i,a. Taj napiipa и:!међ> .s.ooo хсктара код ПГу.мске Улраво 

HiïKuiKfe (кои*{'лсковале luyMf) тг ш.ооо ха 111. У. Охрлд л (;з.0ОО ха код III. У. Штлп. 

однооло 75.000 ха 111. У. Тетоп(»; што улачл просечко 44.f)00 ха на једлу >'лраву, т. ј. 

OKU ^о.поо јуаара. 

Од л[у-\1арских огручњака нма ла уиравама са факултетском сиремом 15; са 

средЈвим шк()Л1)м 'Л: u нпжом лаишо.м (лређалта хргћа категоркја) четворица, од којих 

једал на ноложају Шефа Улраве л је'д[шл а1с једле ол највећих Улрава. Пор

'^и снму ce пак Дирокд\ију Шума imniaiuaiui, ju су ].(>д њс Г>или о i .-raiiiijer 

.•)(ufi,x;i ruAio двојцЈ^а ei!0 до ДјнашЈе годиие к,1Да јр y jfCeiuj лоотакљен !.u..Mih[. и 

4K4'Miii>aH Отоек зи ааксадиЈу, KOJU je i> \\u\^ uiiiaêi^ сиој рдд. IU-TC je годииг тм !,ii"beH 

JOUI јелан. a. ове године y лето даљЈшх диојцца сгаријих отручљаз.а. Ha лпиу -T ua цази 

il ^J]iclrJe иијс јо-ш иубггикопал. Ои со cariuju ииред 

шу.месе ivapTe A. ('роије и обилног сиашстичког мате![){[јала ïVi обраде cnu.v i^pyiiuiix 

11р(к')Лема Јпумарст1!а иа Jyiy, a ;тједШ) еа н.иЈођешш аакључЈшма iipeerauiâ ocpionnuy 

i'.a вођсна^ једпе шушфске иилитике, лрилагођене оеооитим ирплцкама itc. i ко.1И\!а rtpaaiiuja 

на1)одна Бр1115реда тс uoivpajuue. 11 ако информатдиан, отручну ^!,^ nj)«- ишгт 

додвлачпм нарочито иш, luro даЈгас на територијн Л. Гроије не.ма ini јсдног uuiaH,a 

а 

к основких котрепипина, ирикупл^ати на терену иодатке. До]!ољ1{п je ка.затп, 

да y пределима на којс ce дезао рад љен, нема пикакЈ^их склошгшта ла конак, никактгх 

етаиида уа снабдгиање: да je Koiuicuja мирал,1 форсирадо nujopinuKniuiTii лиho.ibBo 

иреме на тереиу, upHKîWbajyiiH лгааериЈал аа пзраду елабарата; ла ј(^ лшрала 

органпзовнти унакред п проддидети eue евеитуалиостк, које еу je ^ЈСЛле аалесши. Додајем 

као дриме!», да je та комисија ua чпсто ира];тичнн,\ ранлога, :^1орала iLaoauuTH 

€воја 'Гранспортка ореаства; кон>е са самарил1а и да je нмал,1 ви i M.uit- j>aptauhanux 

10 еудова; 1929. год. свсга 2 суда; 1930. шг ј^^лаи, ради иимањкања кредита, a y li);U. 

годпшг 5 судова ••>\ 

те Не.родимско-Језерачке ллаииле, пзра^енах лре 192S. годкке — н Muh&p \ гтлллма 

1929, н 1930. без таксатора Дпрекцлја je од Л1алос].к)јлог свог раслоложлв..)! uenô.-ba 

обру.-Јовала комксију »a иораду експлоатадиЈонтгх планог.а. Ова je комнслјо I92v. годнне 

корадила експлоатадијоне ллнове за оне лржавг^е Biy\ie, y којпма ce лрово-Ји режпјско 

58/

птчоваље, т. ј- прп Шумским Упрлиама Tetoiso u Т>сг.ђелији na иоирипшу :ï.iO(i MU 

>' i',!3t\ Г0ЛИШ1 i.^ ,te KnMiLOiijii Hjpa lii-ria их-подирску ocHuiiy -m држивио шуме Баол 

Сан. CqtMoi u 1>утг!м ичанина. тгршорпја 1Ј[у,мскс Viipaiie Кичеио, :m подручј*^ са 

гу1!,(гима «-i.oiM ^).1^и \а, 04 чега и>'i '"ЈоОодно-Ч ириирслком шумом •З.ОУО xn, од IVH),)«^ 

1)гилдл Hl г.1и'(Ччу шуму 2.5ÔS ха- a ua писку 5;u ха. г.атттие шуме 231 ха. (/ntî^''^^^-^ 

т[п1!цкоик OKO ово гогиодарскв ncHouo нзиогг 7s..i57 ûruapa. 04 којпх отаада днн. :)i).s45- 

иа iiar-aupiâiu' (ради. иа-ршде n оста.тш), a 27.512 дии. ua редовко 1шдаткр dipiuiatлслснопи 

nr'ia.iïUK •uiHoijiiTiKa). По јрдииил,^ илноои: 

на I ха иодрупја лотрошено цгрекгнч f u ïj3aK[i!а 1029. ц L030. битн оинсанк највећи и најважнпјн сувати на 

i>'PuiM[nijii Днрекиијо ЈИума Скопље. оспм оних кол Шумскнх Управа Штихг, Кума- 

Boui), lleh, i'iepaHe и Андрпјеглиа. 

y ирошлој u OBo.i roiuHit и:^1фшепе су и две peaci)i!amije тто лакону о :мипнт1Г 

до\тћ(^ дрвн(^ лидуст[)ије- 

1[ослолшен елаборат ua нродају око 1,оОо.()00 куб. м. букове 

ipiiHf мас(^ y државној Јиумк Н('род11Мско-Т«^:зерачке планине оа нзрађеним планом 

'•ксгглоагацпЈс за 2п ro аша. Дир^^кцнја ce нача, да Ko пмаш ycitoxa. око }Г1)0дај(' гог 

комилекга uouno inia mnepeccuma. предма обавдчик^њима о1!лав1њс трговачко-цнлуf'TpiiCKe 

коморе. 

y p(~iKH,i(4x0M 1госл(;ваН1у, Шумока je У1Ј[)аиа ']>(ч;1)0/31. год. 

5.000 пр. мсгара. Потрошља роисиЈсБИХ дрва била je ранијс ограпичена само na жчго- 

' {>^'Uiy околииу '-одивпа niu' Шум(ча' УпЈ-апс, 'лј>а1;Ј'1 

1и-вђеллја блла y лефл1МП'у. 

irpf* ijero uLTo бл лав upi-'Biao ла члото (чич1;лалио Јгнтадвр пл областк оК(Л1Лоатпппу^ 

il 1И-ЛЛК0Г BpHBptvinor нллчаја на и^риторији Д}1рекцлје ЈИума Скопље т. ј. im 

(ллсоршлћаван^е, сувата y iqtaTKo hy лаломолутц л успоРи\ слецлалне за жнвот Л1умарског 

особља„ ко,^ ту с^гужн. У првом ргд\ лгллчом да Дирокција кл да1шс IXVMÙ 

ЛА9

criojy ^rpaiy la, (ли-цпнЈ i.aïuio.nainî.M ii ,м . lauui.c ciior оииЗ b,i. ll'-jn т.ии» ILH Једка ЧЈ 

Шум. Vujvnia 1к\ма ^Ц^аду ^чгогм]>аЈуКу тицр^^Гмма hairunajmj. ii VA гтаиошш- оооб.-ка 

Уирава, ('иегл ДЈи-ари Уираи^ имају '-om!!,, нг iijta a .MIÏ ИГПО UM-IK^ J.I n>xî\oii(i iso- 

'rpeôe. Пмају и\ oiyia, luiu сд ro ro чградг uin'i 'ip iia и мшмтма. j yii tb.'iiiiMn ,\ cupxy 

подивап>а ^гградл Шум. Viipaia, Кад je lauo ra AiiptM.Uii,l"M ii г.ЈЈ1гк(. ом)п ht ucMa .nyiajH'Kirx ivyha, O i. uipMâmu' конфороцдијп 

пич^мо ce je la uytioiMii.i \i п^^ииил îa ираду Днрсицијс u ТИу.м. -N ni'ara na ce .](' y 

Јоме докекле и у'ц]жво y 1;еаи са jiiiuiMeiiuM еодипиа ^ iipai-a, након 

1ЛТ0 гаумс u ПЈум. !гмл.1гш'1и ка 'U'pinopRjn ДпремшЈа ôy ly or])aim4rii i u IIOUIT

icaiia7j;iïïeT ги 125 ди 53о rp.-ui сптис стоке на loo хн. ilu одштој класнфидацији од 

лменоваш!. iini сука-и-ка 1а1М1!Л!'К(Ч1 инјбиљи еу (;yr>iiTiL на Бистри-илиииии и то нарочито 

аа 0]Ц1,е-му.;п11цг. '["> our лају наЈ!;1Ш1г мл('В;1 :ia сооону, u л[Л('};о je аајмасније. IHiipaплаиика, 

иијц-д дпорпх ciiujiix ju'iiacniirra -îa ci:y стоку без Ј>азлике. одлккује ce П'>- 

ГОДШШ u ClU'iKILM iTUCliniTïLMil аа jjir^fibUf. 

:UTM4;.J cyi;ar,i y tMptMiicij иртфсди Л. Gpimje огроман je. Појединци, цсла села, 

опЈИтинг II MiHJum 1[[имгли Гкхгл' ce само стомарстг.ом као једином нривредаом граном, 

i>i даг.ие [iiMimu', Mtîwijyini му оолии ло данатшег љеговог иагледа. У улоређељу 

са осталлм гранама npiUiptM'-, сно ji^ y пређашља, гаолоћа можда бпла ннтен-ЈИВНО. 

Дакас jf сточарспи) oisiix iq>ajriia е^ствлрлгвпо л ллје лл мало налредовало према 

оломе. кака(. (ишЈн-дак iEi)Ka;iyjy ис1ал(^ rpaiie каро-дне лривреде код лас, да ое и не 

rojiopH 0 1ом(\ Kaivn ј.' fa\u) crouapcTfw) — л тп оло ллалинскик крајева y другим држава.ма 

далгко u.iiipr-i(pj;.i w uo CIÎO.M облшсу л релтцбллностп лскорншћнЈзања њсluBHX 

л[и>лук1Па. Но сува'1|ј nr лредс'1ављају ања гог ст(!чаЈила'Г 'îaïuiixuuba ]1[Јоучл, каки бл ce налЈле мере, да ce сточарсгву 

дад^ илај lio.iit'i UDJII га лрш-.редна грала ло ciiojoj 1;ажлос'ш аа крај, на којк 

je везана к по прпх^^ллма, j>.ojr 1(рлв[>едл[1цлма л државлој касл допоси, васлужује. У 

доказ те виАлтстл 1М1ГИ[>мКу 11[>еглсд ГЧОЕСО ЛО п[н:'П1 H>eiioj, a пулхтене на лилашу на 

др.кавне сувате од 1919. до 1929, 1\>длн(\ као и суме лрихода од хога. 

y гиди!иг 1919. iiyii!i4-]in сЕата ла држаЈли- суиате овала 29.602; јаг^ЦБада 1094; 

лоаа 2942; uf)H,a 190: n[4i\oia лаилаћево r)S.5yo удллара. 

192('. гоЛЈ]|[(- .aiaua Г)(;.421; јага}ваца. 70SS; Korui 926; к,рупле стоке 2431; Прихода 

202.Н9Г> днаарчК 

1921. пмлне: (tBaj!;a кикзпо; јагањаца 58.51S; 1;о;за 5754; крупне стоке 6198; наилаћело 

1,Ш).181 длнара. 

1922. 10 ittut'; (uuuui КЦ.^Л: јагајваца 72.1ГЈ4; ко;^а 4910: свил^а 420; крулне CTOÏX 

7002; лаллаћм[(^ 940.4(;2 лллар>1. 

1923. гидни!- о(!ала 170.IJS;Ï; Јагал>.аца нз.(г28; коаа 7303; крулне стоке 10.762; 

укулни л^иглаћело ј.;и'4.о4Г)ЛО длкара. 

i924, vojiimv: "ммца, I2(;.7is: јагал>аца OS.357; Ko;m 5269; јарнћа 2384; крулле стокс 

e'^ll; лаллаћеп*^ длуулло 2,l'S0.2(n длна[>а- 

1925. годплс: оваца 9!).7sала 64x63: коаа 19.474; јарића 12.102; крупне 

СТокс 5343; прих(Иа iiaii ijalunio 2 204.177.53 чилара. 

102(;. !oii[!ic, оиаца U>ojh\: Јагал,ада 71.{'»ОЗ; j.oaa 4400; јарлћа 421; крулне стоке 

49;s2; лр[1\'(1-л;, '2,(H>(;j)02.27 дшхара. 

3927. ri).uitfc: LHïaïui ii5.49;'>; јагањаца 9f).2no; коза 2929; крупне стоке 3050; на- 

B/iai-mufi 1.57.").047.ns ди[(ара. 

192Н. Јч.дпнг: пнаца l2o.42i; јагањаца S2.1(Kt; Ko;îa 337Ј; јарнћа 042; евлТБа 80; 

Круллс слл.с 5775; 1(аила!и-[В. i.;73.J 74,42 чллара. 

1929. rd'inui-: oiiiiivi 117.042; јагалхШа 79.259; ко.за boO; крулле стоке 12,974; 

CHEfH.a 40; прпхо la 2Л72.94;.4(| iiniajia, 

1оЛ1ГРвм !i)3n. jr [•;iir тога, 11Л\('!П1.|а. Стал.е je алалогно ошт \r.i 1929. годлне. 

Ла. ^>и oK.ij [[[иллрд, Ouo iKMiiyi! требаiru ил оидг додатл иолико je с>т.атске лог.рiBKiO' 

y кој(о u;i, Јк^бројанлх 1одлла иило лрелул1теи() oi;oj

l.Ullit М1>ПМа' 1101,]1ИП11Ц lia |М( l]tMnr.Uh\ П XUMILO M ИЈЛШК l.l hu 0|M)1 ( lOJ.P lu-in ri i 

МИРИИ^ТКЛ JIoupv nil.1 IH>('HMIM1\ iMljiHl ini U'IiMiJIjI linj, niHii ,,] ,^j ,T,, HU(\ И( U"- 

jUiurhaBaim ,\('n \ i)oi\u\\nrui мбраис и ; [I.M loi i iiiii.' ш .и ПЈ.,МЈ1 Vin iv тн^н-i lor.i 

iLutehi- co И! ifpi uiH'i ('!< iclm !aKh\4ah "> кмшп iipi JM-ÎMI n nm J pviiH,\ fTOI д H-L 

cimiv (a ()\irjio\! >.i i iqiMinu ip 10 _ -) к,,ма la i ипп MoKi,np,,i., n i n -> i m iiriK* l'tl'i. 

T,() 1929 iioiicliao >f као i [icio n pji- 

\()да. Ti'.p;unio, la ,\ t o mn i нс 

Hpar.o БЈ)о1Поспт. 0 ipoûbaHA бет икаквих (Лпарии\ под.пак! n ixp^ la'ia ce ii» иајг.иип^ 

7 динара за снтну стоку. Toiuiio 1^20 такоа ]о поттшена i lu.unue иа Г> iiunpi i 

оиду 12 дпнара, која јо lauui u IOM мешог.ана калку тадшом 1'ио кч- рач,\нHT nptn ЧД мчихо 'pM.! 

la прерцђуЈу y orp масчо u друго за m)Kaiu\ lunpommy иетчИ \ пмп\ upi рч],11 im\ м 

591

вим^на овацо, упрсканим блатом раскпашгних идг*-лд y сгропша {,му'Пи\па") чисти v" 

кроч копе од џакоии ii плигна, Бачил!) су иригфеменог карактери од иждера, ](01-'риг>епа 

адамом. 11ре[»пда млека ткт.е iipuMHinr.iui, рукама, ио ;maii>y u искуству мајсторн 

„иача" Ск';! неких иш:гр,\мена1ка je -мирио iiacua иолазеки СА\ И1.М(Д

П|1Ј1 гиему TuMt- "a 1р,)-и1,п]( (јиич.уг ппи'laliinijmi ït,u[,iî,n\ y г.пцу ii]t 

иајповоЈБнијој детгп. Г1овр\' тога, i;ao сталегака оргаикзаипја шишП-к- IIKTO].I4'P стпм.^ра. 

Tpelie ce појативујо као лотимка nocjcuiua тр; учошће y изгралњк јгомуникација, улалро1)ењ(^ турпа\[,; тг т. д. 

Од мелкорацнја сувата остало бл ј^ш iâo најглагшлје, да др/кава ii;B[niur и 

ЈБИхову арозгдацкју, y колико су они гракичном лииијом илн сулс1;ом т1рос> то.м no 

113Вртен()Л[ (1граннчоњу лодољекк тако, да данас државнп ДРО ке ији-стив.лм v Р];('И icатационом 

с.\шслу суј-.атску дслпиу аа себе. 

За-вришлл: смо OBiL\t обраду градиг.а но ]1родуаотој тгми lipu то^г B-ipnHcMO уверењо, 

да. ћо лптаади увидети и оценптл н(> за лробломе шумаретва J. Србцје на Највишсм Месту, Ih. Б. Крал>а: 

увок onpeMii.i номоК Гослодпка Г>ана Варчарске Банопшхе, Живојлнл Лааића: 

брига МР1Н}давннх и надлежних, те разумоваљс околике, лају кам наду ii ггодстрек до 

потлуног у(Л1еха 5шшег рада. 

y нослшжма ПГу^гарства Државнпх Шу.ма, na челу еп иеумо1Шлм л иуним нниднјаттгве 

стручЈвакоМ, Днрехч-тором Дтгрекније П[ума Скоиље г. АГтгдотем К е TU к о- 

îiidhoM, y yeRoj сара.дзвп са кологама иа OTC(4ÙI ,UI 1Пумарс-п;о Вардареке Г>ани1лгле зд 

иослове, m њсгове надлежности. старијк и млађп стручњаци ил еппх }Д)о,1еви нате 

лрострапе Отаџбште, ПЈЧ^ВГЖИО еу схватилп eBt)j попив и дају т.лет нашој пелекој 

€труди на Југу. 

Ha другарскидг еаотаицима скудштинара. овогодпштБе гв^чтгив'' > Гк-тл^ кружплс 

су () ibiiMa речи: урођенн ii тгрпрођенз!. 

Kao прирођенн одужујемо ce omni нагаем Југу, Kt.jii je (Ч1ажио )ai;npti4ao боли.Ј 

будућностл y OKBiîpy наше Велике и ^'јсдин.ене Олаџбшге. 

693

ZAPISNIK 

VI. sîednice Upravnog odbora Jugoslovenskog šumarskog udruženja, održane um 

гг. augusta 193L u Zagrebu u prostorifama Jugoslovenskog šumarskog udruženja. 

Prisutni: 

••.: 

Predsjednik: Mlilojš ĆLrković, potpredsjednik MiUn L e п a r č î ć;- zar 

mjemk tajnika Dragutin Hradil; blagajnik Dragutin Hradïl Odbornici: 

В 0 i i č Savo, D 0 i k 0 V i ć V i 1 i m, M a .n o j 1 o v i ć Branko, Dr. P e t r o v i ć 

Dragoljub, R 0 h r Petar, S a c h e г Hugo, D u j i č Branko, S e v п i k 

Franc i Dr. В a 1 e n. 

Predsjeda predsjednik Cirković. Otvara sjednicu u 9 sati prije podne 1 pozdravlja 

prisutne. Prije prelaza na dnevni red saopćuje, da će sjednici prisustvovati 

i član Udruženja gosp. îng. M i k 1 a u kao gost. 

Ujedno predsjednik izvješćuje o svom boravku u Čehoslovačkoj i saopćuje, da 

je na skupštini u Čehoslovačkoj izražena želja, da bi se slijedeća Glavna skupština 

obdržavaia na Sušaku. Dr. Balen na to predlaže, da bi se sMjedeća sl

a) Poziv dnevni red à raspored: 

b) Izvještaj rada Cikiviie uprave .hi:j,asluv. imn. udru/eriia /a (Jlavmi skupštinu 

u Skoplju. 

Predloženi izvjesta], sastavl.ieîi po zarnjeuiku tajnika, preispitan je i sa manjima 

ispravcimu prihvaćen i za štampu određen. 

c) Zamjenik tajmika predlaže, da se podnese molba Oospodinu Ministru Saobraćaja 

radi popusta na željeznicama za vožnju uz jednu četvrtinu cijene i ])rcdlaže molba. 

Zaključeno je, da molbu sosp. predsjednik Cirković osobno preda (jospoduiu 

Min. Saobraćaja i da istu toplo preporuči. 

Т 0 ć k a 6. Eventuallja. 

a) Predlog za izbor počasnih članova na Glavnoj" skupštini Zamjenik tajnika 

izvješćuje ,da je u smislu zaključka prošle odborske sjednice Podružnica u Ljabljaui 

bila pozvana da predloži sa svoje strane jednog ili dvojicu od gospode iz Dravske 

banovine za počasne Članove. 

Podpredsjednik gosp. Lenarčić izjavljuje, da Podruziwca u Ljubljani nije 

mogla udovoljiti tom pozivu, jer još nije bilo odborske sjednice Podružni^ê. 

Odbor stvara zaključak ad a), da se predmet odloži do slijedeće odborske sjednice, 

koja će se održavati u Skoplju dan prije Skupštine i da će se taj predlog staviti 

Glavnoj skupštini. 

b) Izvještaj Prof. Dr. Petračića o deputaciji Gosp. Min. šuma i rudu Dr. 

S-t anku Šibeniku. 

Zamjenik tajnika čita izvještaj gosp. Dr. Petračića, koji izvještaj još usmeno 

nadopunjuje gosp. Dr, Bal en također kao član deputacije i referira o uspjehu deputacije. 

ad b) Odbor prima oba izvještaja sa odobrenjem na znanje. 

c) Ljubljanska Podružnica šalje povodom dopisa predsjedništva Jugoslov. šum. 

udruženja u vezi sa predlogom gosp. Franje Раћ crnika stavljenim na prošloj 

odborskoj sjednici, da Jugoslov. šum. udruženje intervenira, da povodom Zakona o 

kkvidaciji agrarne reforme šume u Gorskom Kotaru i Dravskol Banovini i snjima 

vezane šumske industrije ostanu sačuvane od eksproprijacije, kako ti bojektl ne bi 

došli u spekulativne ruke. 

Podružnica šalje Spomenicu, koju je ona u tom predmetu predložila Gosp. Banu 

Dravske Banovine. 

Nakon odulje debate odbor stvara zaključak, da posebni odbor sastavljen od 

gg. direktora D o j k o v i ć a, Rohra, Sachera i Ing. Sevnika sa tehničkim 

pomoćnikom gosp. Tng. Miklau-om izradi jednu predstavku, koju će Jugoslov. šum. 

udruženje predložiti na mjerodavnom mjestu. Izabrana gg. izjavljuju se spremni tomu 

zaključku u najkraćom vremenu udovoljiti. 

d) Podružnica u Beogradu šalje predloge za Glavnu skupštinu. Zamjenik tajnika 

čiita dopis Podružnice u Beogradu broj 97 od 15. VIIl. 1931. o stavljenim pitanjima, 

koja bi se trebala staviti na dnevni red Glavne skupštine, a to bi bilo: 

L Potrebno je da kod sklapanja trgovinskih ugovora sa stranim državama učestvuju 

i predstavnici Mhuistarstva šuma i rudnika. 

П. Stambeno pitanje šumarskog osoblja. 

Ш. Izmjena Pravila Jugoslovenskog šumarskog udruženja. 

IV. Komercijalizacija državne šumske uprave -~ eksploatacija državnih sama u 

vlastitoj režiji. 

V. Organizacija uzajamnih ekskurzija šumarskih stručnjaka između naše države. 

Francuske, Cehoslovačke, Polisko i t d. 

VT. Potrebno je što bolje organizovati obavještajnu i propagandnu službu г^ 

inostranstvu u zemljama, gdje eksportiramo, 

595

Vil. u Zavodu za unapređenje Spoijne trgovine pri Ministarstvu trgovine i 

industrije portebno ]e da šumarsku trgovdnu predstavlja i vodi šumarski stručnjak. 

ViLL Sreske poljoprivredne izložbe treba da obuhvate.i šumarsku privredu. 

Î.X. Prihodne tablice za naše šume. 

X. Tražiti, da se § 135 Zakona o šumama izmijeni na taj način, što bi za naobrazbu 

iugarskog osoblja služile isključivo lugarske škole. 

XI. Da se u lugarskim školama čuvari podučavaju u skijanju. 

XII. Zamoliti Gos-p. Ministra šuma i rudnika, da se što skorije izradi jedinstveni 

Pravilnik o lugarskim školama, uređenju šuma i šumarskoj i lovnoj statistici 

XÎÏL Da država povećanjem eksploatacije u sopstvenoj režiji učestvuje u svima 

licitacijama za nabavkn drveta za drž. ustanove. 

XIV. Da li postoji i u kojoj mjeri kriza drvne industrije kod nas i da li joj je 

i u čemu potrebna pomoć od strarie države? 

Da li bi 1 šta sama industrija trebala da preduzme od svoje strane radi ublaienja 

krize? 

XV. Osnivanje šumarskog. Saveta u smislu zakona . o šumama, 

XVT. Osnivanje Šumarskih zadruga. 

XVII. Izrada šumarske terminologije. 

XVIIT. Specijaliziranje šumarskih stručnjaka u pojedinim granama šumskog 

gazdinstva. , . ' ' ' „ 

ХВХ. Da li se kod nas godišnje posječe više drveta, nego što priraste? Potreba 

za izradom sistematskog programa-u izradnji šumske industrije i eksploatacione 

politike. ; 

Nakon debate u tom predmetu*Upravni odbor stvara slijedeći zaključak: 

Upravni odbor pozdravlja inicijativu beogradske podružnice i poziivlje istu, da 

podnese po pojedinoj točki tekst rezolucije o kojoj bi se imalo raspraviti na Qlavuoj 

skupštini. Predloži ti limadu stići najkasnije do 1. oktobra, 

e) Novi članovi, umrli članovi: 

Zamjenik 'tajnika čita molbu radi primanjaj u članstvo i to: za redovitog 

člana Ing. Juraja В a k r a n i n a, Šum. inžinjera vlastel. biskupije, Djakovo. 

Za po.magače 'Hikjfor V 1 a don i r, stud. forest,, Beograd, 

P 0 p 0 V i ć iM i 0 d r a g, • » » » 

Odbor zakljnčuje, da se gosp. ing. Juraj! Bakranin pozivlje, da svoju molbu 

nadopuni u smislu Pravila, da istu supotpiišu dvojica od članova koji ga preporučuju 

na prihvat. Članove ^pomagače prima upravni odbor obojicu. 

f) Zamjenik tajnika izvješćuje, da je stigla osmrtnica o smrti člana Ing. Ivana 

Dražen ovi ča, koji je 1. augusta t. g. u Vinkovcima umro naglom smrću. 

Odbor ustaje li kliče Slava mu! 

g) Državni fitopatološki zavod kod.„kr. zem. muzeja u: Sarajevu moli, da se 

Šumarski List šalje u zamjenu za njihov List. 

Odbor zaključuje raol'bi udovoljiti. 

• _ 

Tim je dnevni red sjednice iscrpljen te predsjednik zaključuje sjednicu u 7 sati 

na veće. 

IZVADAK ÏZ ZAPISNIKA 

VIL redovMe sfediiice Glavne Uprave, održane dne 10. oktobra 1931. 

ц Prosvietnom domu u Skopliu. 

Prisutni: predsjednik М. Ć i r k o v i ć, blagajnik D, H r a d 1 i, tajnik N. N e i d~ 

ћ a r d t, odbornici : O rLi n w a 1 d, R o h r, M i o d r a g o v i ć, В o g i č e v i ć, S a c h e r, 

М. a n 0 j 1 0 V i ć, P rp i ć. _ - , 

Predsjeda predsjednik М. Ćirkovič. 

1- Blagajnik čita blagajnički izvještaj, koji se prima u cijelosti. 

, • ^ 596

2. 'l'ajnik rcfcrišc o prlpremmnu za skiipšliiui i tekućim poslovima, koji su po 

tajiiii'štvu posvršuvani od prošle sjt-dnice. Pritna se do znanja. 

3. Odbornik g. in^^ li. Sa cher, čita predlog •'Pravilnika o konstituisanju ) radu 

Podružntca

сливенско шумарско удруже11>е унаи1>еђује и заступа лсумарство Haiue отаџбпне. Наш 

слаиии владар Краљ Александар I. нмаде великот разумнјеваЈБа к љубави ирома 

нашој етрудн. Ои je нашим Biicoiciui Покровктељем. Предлаже, m ce Краљу одашаље 

с^дједећи брзојав: 

.,Његовои Велкчанству К р a љ y A л е к с a н д р y T. 

Б е 0 г р a д. 

Југосдовеискн шумарп са1a увјорош! да 

ће ст]_-Јука палредовати ГЕОД Вашом тфховлом управом. 

Г[р(71сјсднпк: M л л о гл Ћ и р к о в ii ћ." 

Узима pïîjt^4 IJati Вардарске баиовлао г. Жлка Лазлћ: 

„Мепи je onoCniTi) мпло. BITO y Вама могу да лоздрпвим лрсдстпвлвкс струке, 

која чтш важан факти]) на[)ОД(ге околомлје, ло оамо no црлосреднчм ЛЈ^лиооу, којк 

698

lï'U''' l,'tn Ml Mil i iiM\ !мпг iipiif i,iMUl 1 il iM|in ,n; ill,,i 1 i.iT'' С"Т1]и>Ч,| 'Vif'lf'^ ^î '0'' 

Typucia Ш)ди-^Е рал y 

уједпњепој отаџбинд ВИДЈСТП Кемо, да ми uiyiJatm пмадемо доста дапа сјаја п uniiM'-j. 

али нажалост luiaiio ii фаоа, које оу морало дубоко де-пртшрагп cвaт;(â тилдмара п 

Еркзатеља шумарства. Ј'>рзо u лпхко ce руши, али тсшко ce градл. Углед ШУАЈЛЈК-ГЈ n 

leuiKO je страдао. Вјерује.чг, Да овом вашом Удружељу припада велика и ва-ал,. saдаћа 

иодиглутн увт1ед струке. довеотл ra na ону ашсину, која лу лрштада. Треба J,ITU 

уотрајан ii констр;^дели жпвим пл^еском. 

Тајклк чита миошаво поздравних брзојава н доппса, којп оу лосдапн колгр1^су. 

11редсјо71,нпк Мплош Ћирковић узпма рнјеч. Овај збор има да ce раду^о 

пригодом своје досетгодпшљлис, алп мора тапиђер y једну руку да будр ижа.лоиз11ен. 

јер je пемила с.мрт из средине паше «тела ini-! нагаих одллчппх н дугогодппањих 

чланова. Тако су y лрошлоЈ годишг умрлп €,п1[једећи друговп, којлма капкннмо једнодушно 

„Олава пм!": 

Иван Мајсторовић, шум. надсавјотник, Завал^е; 

Вјендеслав Оиручек, шум. равкатељ властелинства, Нуштар; 

Јозеф Хаваз кр. vrapcicii мпн. саг>јегклк у. IT., Вуданест: 

Максо Браузил, кр. тумарски надсавјетшж, Загреб; 

Јован Отапић, шум. надсавјетнлк, Срем. Мнтровииа; 

599

JoiuuL МсПнћ, П1>м. lia ичшјстннк, Срем. AhiTpor.iuia: 

Д['агутт{ JlaOiV.iH, шум. cunjciiiiiK, K'-ipioium; 

Рикард Шмпллкгер, кр. зем. шу:\г. caujtTiniK y. ri., Варажднн; 

Јаспп rpiu-uia'i.i a ia,r rT;iiini,[im h мии 

pïi'îinM 1пи;л1>Пл1а, ииџ сл, y ];\)]\тт\и в ufiaiicifa 

iJO 

Ù'OO

Pa-ïHiija fo i) i.\ KM i(û,i^t,i ^, којој ^'>дјел,у,1у тг. Др. 13, Јовановић ti днж. l> л- 

[>ана11, u.U) Il Cl.a П|м1 na иат^јрштаЈ о гтању д[)уштве11(' UHOT-IHUC. БлагаЈНлк niria и^јиу-^ттл], 

Kojii cKyrniiTirua ирима до ;ui,ui>a, ило и liJujcuiTaj iiujuKjiJfiHa.nuor одОсра. Подјољује '-е 

разреш1ТП!\а Г.наиној ^'ripaiar sa 11])ошлу Г(*дгј11у. 

Предсјед1ги1>. 11ред.оаж е сувата". Т»Чид. je mru. 1гумдавач 

оболпо, прочитао je вредаваље caisjeiiiiiK дпреташје шума y Отишп^-у г. инл.. 

Руголе J 0 с и п. Скупш глклри су саслуталл лредавањг са вегппшм лнтеросо^!. 

lipnje лрелаза на дал-^њи тневли ред предлаже крсдсзецшк. да сс ттампају 'м-а 

три предавања са cKynnmnie што скорлје y Шумарском Лпсту. с)спм тога, да ce na 

рачун УдружеЈва сачинп лотребап број сеааратнлх отгтсака. Сепарати да ce стаие ua 

рнсполагањс Kp. банској упрашх y Скопљу, да п\ ona раздпјели учлп тдша, лидп,1ма, 

n слпчио y сврху проиагавде шумар-ства, Скултлтшга прихваКа тиј )i[)o ii'^r једногласво. 

Прелазл со на точку 4. длевпоиг }>еча: ,1! з б о р n о ч a с п it х ч л an о u a 

Удружсња", иредоједннк разлаже како шмаде међу натпм чп.аговпма гоеподе, 

која су душм нпзом годипа раллли ла псљу гаумар^-тва. Служллп су стварл зташе 

струке пожртаовно ii племенпто. Важпо je nanoce нагчаслтп, да ппсу nnuaia прекинулп 

свој рад око унапре1)пв

УЈИма 1'ЛЈ^'Ч госи. праф. Др- T.. Л oi; a н оJ-S ii h. У нродлогу Ирдвидаикч, којк je 

Fjidiîiid уирава нзрадпла, дрод1-^н1;

они госпадирски офоктп зшји vy y стаљу да опраида.ј^ (']•>' 'г, гиј.омк! JUIJTI nfHKji\ lï 

све велцке Аттсрпјалш' л.ртве, које гу j;i CBiM-ijiano iinij.i.ii \\]А mt I I mi i цц;^ ЦГ^-ЈН 

лотреби^^. 

Оама господарењр, nu BP.THIKHM тшнрштгпама исул:^^ y иутл^ < \и[г--пу ]чгу''П1 да 

даде све оно вред1П)ач\ j:o.ir ј!()ргд ликалиига, км)'Ду ir ц.мличо ЧИЈИЧ^ТИ'' U U>\ iiipi-tninj. 

увијвк нли цајсаварЈПхјо сул\\^ ()п})синт'Ј зтгкчБе y itjuii р* iiin i ц гппи>1,)[)гк^т ^virnur>. 

Напоов y жкБОгу народа ir -цтаие, Luja ое iioaa- да ISILMH-UI CI ЈХЛИКПА! ТЈОСТГЈТКОМ 

својб шумоснтогтп, 

Дрли4т: ce luro ]i|iiiiiiiii!i,i i i-li у^ u -^,iL,оЈ \r].'i,ip,i л м,\у\лп.п\ ()о xci/iapci: за CaiicKy 4.(*(iu \а; ^а 

Врбаску 5.000 ха; за Прлморску lo.uoo ха лтд. BOBeliaBajylm уз пгијоак' Bpi-TEoOTaBKo 

ту поврлЈИну за 30% О/ЈИОСНО за 100%; — a лрема г>еллчллл оОЈ!--кта BviBBcyje н број 

стручних ллца (§ 135.). 

Из овога логлчло (;лиједд, да ce шумсхшм објекалма кајв: б]1мје маљл број 

хектара, нс лрндаје толлка народио-гооло.дарпка ]'.ажиост, т. ј. да наЈ)0^1лга важно^-т 

поједлнога ацумскога објекта лочнма тек тамо. гдје закон плшсратпвло одређује noстављаље 

стручлог лица оа лотпулом струковлоЈГ квалл(1жк^и1;лјом. 

Тим гледа-њем на ствар нотгтуио бл со дала слижзпч! л стг>арла л лде.]1В1 'мдржина 

гоч. 4. § 24. закона о ллквидадијл аграјишх олиоса, јор с ту лмпоратлввп 

каже, да ce „приликом скспролрлјацкје шу.ма лмадс г.одлти рамула кави >> с a - 

ч y в a н> y л ј с л и н е г о с п о д a р с к и х ј е д л н п ц a т a к о л о п о т р о б a м a 

III y M с к е и н д y с т р и ј е н a п р е о с т a л и м д о в р ш к н a м a (î л л о с н о г a 

ввледосЈед a". 

Очнт je С1-;лад, који лровејава илтеншгјом закопа о шумама y §§ I3i. до 135. 

са интенцијом. којом одшие точ. 4. § 24. закона о ЕОКИЧНОЈ ллг^влдадији аграрне рсформе! 

Закон 0 шумама желБ:, да на повр]Линама стаи1)В11те всличило буде ислгурала 

квалификована, да1сле одговорна стручна улрава. т-caiô бл свн важнијл олћи л спедлјални 

момснти jnyiMCKor гослодарства дошлл до пуног кзраж^ја y c.Mjoi>y олће користи, 

— створив тако л пајам за најмању гослодарску управпу цјелнпу; — закон о лпквидадијл 

аграрних одЈШса жсли лсто, т. ј. да усчра .диелине гоепидарских ј'-дллкца" к 

да ce осигурају потробе гаумске лндустријс. 

Полазећи са тога гледишта лије право схватљдва одредба точ. 7 ^ 24. закона 

0 лдквидацдји аграрддх оддоса, којом ce омог^ћује скспролријаддја свлх ондх дгу^1а. 

које су y Дравској бановини веће oj[ looo ха, a y сј)езовнма Оушак Делнлие д Врбовско 

Савске баковиде всће од lOoo јутара као сие дајплжс грлдиде, y које г>к ге 

жждлк у1шучитд н сви момедти, којл су садрл^анд y точ. 4. § 24. Логдчвија бд бнла 

складност са чл. L Правилдика к § 133. Закода о шумама. 

Кав'0 je закон о ликвидацији аграрне реорме међутдм већ ступдо на снагу, 

морало бд ce нарочнтим, досебндм днструкддјама одроддти баре.м то, да ce дригодом 

схварне дроведбе закона, установе точке 7. § 24. дозивно на одредбе д интенцдју садржкне 

точ. 4. § 24. доведу y склад са гледиштем, које je фиксдрано § 133. закона о 

шумама. односно члаиом I. дридадајућег лравнлддк-а. 

608

ir.Li"i4ULy I'M'HÏV И.1 o ip.i. ui>i uivMric !iiLi,\( L[iH)s K('j 1).1Ш'ч,1 oifliM' m,\M,ipf n i Jirt 

|ecre ii оотаје узгоЈ тгсоких ui>.Ma 

i'a Ш!(1 ч\ hiAi iMi\niiînM IL ,\ )ii)ji \i Ш ГП [ [)(• imijnx i;p( ra. дрг.ета ca што ]ачк.\х л кваninanjuîio 

мп i,u4 ui\M il'ијама ' iaoar[,i j, p fg |( [)oôa 3i! ipr. To je роба, коју трал\х1 

inroie\L(Xpu 

To ]f' [njôa, lopi да]'' niaL^y II ua/iuxocT кашоЈ гргопшхп y jiiio'ieJiciBy. 

(Д i^ ГО Mw I p M MM« iitliii (,iHo хое1Х(>даретв'лг на т'.ел1Х1,к\х лопршпиама. 

.Ј\Т()('Т11Ч I iiM,iL 111}>1,1['1 ^киу ' I irnFioco.A! 'хд ivOjioiату,|у евоЈс задо1'>оч>с'1во, што je 

voiijc'io о tMi[iai iiiKH Lii lola i iîora (Buioi.uxaia yujepixiri xi иајмјородавххххја 

напга одлучујЈћа 

мр ' I I I i[ Il I ] I' \ i< пгучхш чле то вачегЕо до^Зило своју саххххцију lï са те стране, 

са cip IHH U I I I !I pii I li iii!]( ia liaiLTera форума y иуноме ()jrcer> — барем 'îa онај дио хвтхе 

др.какио r^piiinpifii \^'>].\ (1^ дп( a та n п|)гч,вшг ipnjena под (тапипм вригиг-ком i,yroïp[ijirc 

oTiiii 

]( I iiM npi I ( ifM I 1 чпмм li il li'K ji lOMio-iipai !te nv( iiî vpiioeui. 

ilMiL4\liii iM M •)]( , loi n I i 1! M I Kl pi iv'irai i !M/hi]foia II искрекога ïBieiojaiBa 

funx y -fvinf'[iM^.i'iB i n\L m\\'.ip'io\i \ji)V/ivi']hy yi|)\/iiini\ ЈУПК-ЈВЛЛСПГХСИХ ш\мара, не- 

П(м f'MM I ifif п[и п|\'Г|( m iiii li i!ii\ ,ii>pim\44ir ihipiiii '\ IÔOTB' omiv uainir\ тума i:oje 

( y u "i Î! [l \1 IMl i M 1 тч! i\l,! -^ _: I .u iji.t п lili I 11 laini |li ,11 papu- ]l( (l)Op\lc В)ШЛе y 

ixpyro Ц1Н 1!(;Лпл,аЈ, la м о г y oiim iM.v-ieri' {)-\ iMirpaTUo iio< т nwp I ilil ii\I КЛ1 BBIBT11 MaТХ 

f-И'' !'' 'îum iMi.M \п\1и|[() тм iUVNBBy npm p< i\ iinu r/i je * ,v eMr>niiiia pi m Î 'juxiai- 

' ' '! l'IMMii 1 li-I iiiM I, ,11 , I мГ,р1и — 1,, (^ upaiM'ii ('\BJat, Д(Ч11ии\е в Г>рГи}1 .'uo 

в ini |i i\n lUMp , 4|t Ip 11 ( I I M itiui une ' 

H '00 t' oM![fO Ј[Л |< MMUloiaïaiJ \ l јИ ГВО Гу оЧ[НМ(\У t> ^l. y faivOTl TM. (lilllSMllO 

" ' '"'''" 'I ' l'O a ] I ni I Ml on[M 1111 liî ( Miami m Ma ooi \ imiM i pipi laia иомоше, 

'^'1' î Uwip II II . рачм! !n\ Ml i, I M i I I, ip\ u oop I un , ,, M M 1)1 Ma 

eoi

И.1К0 (.4' иили, д caMyt-iiLy iijrïïinii ЕИНШИЈМП 

једштши iMKu и о иотребама шуме-к< лидни^иЈо lui иреосталпм попршинам.! м HUM nm,I 

испоиосЈрда"; 

иако je jatiio, Јд и р лчрлг-и 

Jep оно uiTo j(^ JyrofUoBciicivo лгумарско уд1)>Н1си>е run:maj nyid [K-r.iisio v 'МПЈИМ 

pamrjiei оломопииама и Л[к"и'Т,и.иама, п-!глед лл 

прпближла слпка п])аве врнЈс IHOCTU шумсћога к-м вшптл, л"Ј! К' ларочнти и утшпм 

ваљалоЈа госиодарел> Лпр1\и11ГИ П иојРКреМЈЛи .^Î10- 

стављснл j)anij('[) ( јВ)мелу1ПХ кгатлтатлвлих Lpiiiexiiuia — лип ce iuio г.кше lu- i \m]e 

мегнутл ли с у.мл, да je y врнједногтл Л1ум(> B'îpa/K(4ia ле I. hr}\ nu'С 

penpf )ein.\ јо иа га Je BcMurylic еппмллирагп зи ралуна. 

()0б

cii'ii Г)\ îvi.i гл л,1љpii[td к i'iie Јсдиеи ijMH n цгБа на Гм л — к.иаотјЈПДКог niicior прихода?! Не хгитају 

ce U) ( д.\[о они, кего u UILJ' ЧО шумарс1чп jtuimcr' 

lûna( 1дч1 Г1[ц чиепг Г1[М1>:од 1;ид LUVMCKUKI тап 1Ч)едодује иам чксту годишњу 

p^'inv ш\мпа'га u MT>irun\i; a cacïojiiaci ['^'И|" '' '^0 1'' Ц'"^^ ^ч^-^Ј нрипггеђешг — гохдашљк 

ii[4tpatT т;рпао лгасе кчЈу je вдасник iipiiiuic иич iv,\y je не ôii уз{м> шшакав обаи]) ггјш одмјерпеању 

tvauri-Te. 

Taj irpiriiuufi .le уостаиол! иравдлнпк -Јакона о лдкшдаццји: аграрних одлоса y 

vLoM чл. f).'). ;а ирикут]v[iii'i •.емљил1те н уеоојио, ie je irercaTi.iruo rïaïUTO ce истгг ке 

iipiEMjeli} je 11 :ja Д1ул1е. 

Требадо r>ir ce д.^к-к^ > ma y 06!Д]! noct-oi-iu одЈИГету за шумско x.ao поиут ii агрику.ггурнога 

тла — хМ,1ка];' fi na Kaiai rp TI ограде " ни осталом агра1)Иом зс-мл.шлту, јер разллка шмеђу дрлне israce 

y шу.мскдхч u л^одкпама iia пољојфилрндаом зелхљкшгу лежи једкио y томе, што лрирод 

лољопрлпред^^ релре.'^олтује редоппго Ti'K ј(-дал годллтњл прлход a код шумс више- 

1ч)дигаљл. 

Haiioce iia.\t Je лстат^лутл ллслну илд\ културилх тр1)ШКГ1ва, Јхојп су лотребити 

за лошумљен>|' пид хешкл^! лхжликама за лрлјеме од jruciiiije рата, те калптализовану 

ВрИјидЛОГТ СВИХ ОСТаЛИХ редоВИТПХ 

Тј)ОШКОВа. 

Затп смо -мшлљења, да je база oopa'iyiiaBatLa влсиле одшк-те за скспр{|Прдсање 

шумо одако-, ка];о je дравдлилколх оиређена де гамо недраведда л нелсдравн 

a н е г (I ј е д н 0 с т a в н 0 л е м о г y ћ a. 

>? 31. Зак(Л1а 0 кодачдој лдкЕддадлјд .1грарлдх односа npenyciKo je утврђиван>е 

одштетног иостуика П'/себпим дравнлпш-су, — очихо само нато. што je законодавац 

дмао пред одлма деправдлјд д ако ком"длдцд[»адлјл начтг лзрачулаиатБа (*ддттехв ло 

ондм лрднцлима шумарсгва, на којдма лочлва лаука о дзралуиавању врнједдостп 

шума. Свакако алд другачдЈе, ]ioro je УТВЈ)1)(Ч-1Ј1 оддиеха за ексдродрдсано земљдште 

aip]n;yîiTypHo (§ 2b. закона) јор ддаде iw бл одреддо да сс литимл шумарске науке д ;рдчл'1о фикс.ирао — то сматрамо истовремено, 

да jc срећа, BITO y даном случају јодт д гакова помугња тгаје удгла y сам закон, 

него lOK y лраслпадк, који ћс сс лахко MOIUI H уло'1дуд11Тл, т. ј. промнједити, те iiuie 

евшгако iT точлг) угла];итд лачин обрачуна-наља врдједностл оддттете no засадама науке 

0 ифачудаг,ад>у врп.иддоегд шума, да макар oaut д у, п[)Л1\гјоду фактора, којд нвће 

даиг ,,првскуле ' розЈлтахе. 

Југисдоведско дгумарсхсо удрун-геље cMaTjia своЈом дужношКу, да y днтересу ж 

Драиеддости, још вдшс иил y днтереоу угледа шумарске датдс струке, свратлмо пажву 

да ту фаталну иелрдлнку са молбом. да ce дста д дсправд. 

Југословодг-ко шумарско удружетве je надал^е (иЕободло овратдтп дaлvн>y ла жалг]1у 

чиЕБедлду^ која јо сигурло тек резултат дезгоддога случаја. Закол je заборалдо 

наимо рлјгнддтп iucraê будукгостд д судбдле инлх особа, 4inioB[aiuu те ооталдх намрчплчоЈКд 

л глу.кбелдка. којк с} ладосленд на ()6jejainia, к'ојл he ce ег>ентуалио 

е!;слр1шр]1сатч.

0 лш;ш1да]1,1!јн аграра ,> гном мл.тд vti rn ишим 1м|нм 1ми']мл]11. iveaq),uа arp.ipрнкх 

субјеката; да ce пспита фактичиа оправланосг њпховпга трал;«на ли ^-лучаЈ '4.'-- 

лропријадије; 

;з. Да ce прлтико-м » тварања одлуке наЈсавјеспије iipînijeibvjy :^ста1Г(>ве точ. 4. 

§ 24. y смјеру оспгуравања иаљњега просдернтета пал>анигл iii,>iBipcTLa на, ж надаЂе 

велеиооЈеду пропуштеним шужкнм објектп^1а. 4yBajyliiî ИЈолину њихових господар-^кхгх 

јединица и ш no мотућностп уз пртшјврену лримјепу oH'^ra гтедпшта. K(\ie je утврђено 

§ 133. закона о лгумама, односно чтапа I. приладајућег му л[|авпллшчл. 

4. Да ce оглгура да1Т.њл ^лгвот л ])ад UHOJ ллдустрпЈи, ivoju р Bt^âHi уа свој 

ПЈумскл објекат из icojera je л досад а.лимективала — барем ло лрнндлпима зат^она о 

заштлтл домаће дрвне икдЈчлрлје; 

5. Да ce одмах долесе законско ослгуран>е однисло рпЈошсл^е судблне свих на 

екслроприсаним објектлма залосленлх члловллка к лнлх стулхпеллка те лелзисаторд 

како истн са својим лородллама без својс крлвње не бл nanii y биједу оставшл без 

службе, стала, бсз огрева, одјеКе ii круха. 

6. Да ce Еовим правилииком утврди праведнлји начлк лзрачулавања одштете 

за експроприсане шуме, л то као јодлно ислравпл начлн само ла базн иллх начела, 

која je фиксирала шумарска знакост. 

в07'

П.^носећи ^'*^f ^> доп[)ОНамјо[1а y 10ЛИКО. um^ г. иредлагач тражи ла етучента ио сг-.ршешш счудтгјама Гфате 

боскаматп(. caii nniinu ул[)ул;сњу. KOJTI ([овац су за нријеме отудЈгЈа добилп [тутем стиден 

шја. Глакна yiipaini ]),1С![ра1'.л>агта je нл сједниди дпе to. октоора о предлогу rocii. 

професора 7lj. -Joi-.aHiiUiiha. Зоог иодесне rpyiiajîije тгоједиких чланиН:! штила je таЈ 

правилнпк бол-пм 0 1 cfu)ra paimjer iJ[)ojeLaa, иа га предааже екуиштинц с том иомјеном, 

да ce бришу сг.и ставовк. који roLu)pi' о томс, la студе}1т мора no ciipujeiroM студнју 

вратпти Удружењу сиоте с KoJHiia ce je гиколао. 

Након Kpahe дебате о прцццппу, да ли да ^хшколанн студсши т-^раћају стипендиЈу 

плп не. iipjïxr>aha скупштика станошгште, да ce своте не дмирају вратити. 

11[1нхпаћа ce y цијелостн слиједећи: 

П р a в 11 л н н к 

0 иодељкпарву стииецдија сптенди(ЛЛ1ма Југосливецскиг Шумарског Удрул?дња. 

Чл. 1. 

Југословенско шумарско удх>ужен>с оснива код сноје Слагајпе депозит за додељн&аљс 

дкеју стипекднја студентима шумарстг.а na нашим 11ол:>от1ривредно-шумарскнм 

фпкултетима y Загррбу ii y Beorpaziy. 

Св^же го ише уносиће ce, no решењу Главве скушлтине Уд])у'/Кеља буџетом мотућа 

сума y овај делознт. Неутрошепе суме ua стипендије остају y депозигу ради 

обезбеђеља потребнс cyire за стштеидије a,i спучај да je Koje голине пемогуће дотнрање 

делокутпге потребке суме буџетим. 

Чл. 2. 

11ЛД депознт достипге толпку виснну, да. ce од камата депозитне суме могу даватЕ 

дие стигилпије, опла ће ирестатк лаље дотнраље буџетом } деашзкт, ако Главпа 

t>rmH-li UMr имИ*Т1,\|(- yiip,M;mi u Ин,р ц,, ,,< 1!MI,,\ П.ПЈ. Ч,||Л I МЈП ),Г ГМГШ >)Г1.И1:!ПЧ1 

lipo 1И)чп!;п im,..4M,< ro.imrc y Uly.M.iiK J.WM /liu-iy n u[n \.o .ич.шига Лиљшгрцгаи-ЛЈиш,^ 

л!а[)с"1П1\ (ît;i!;y'i[ci;i. 

На'[ј('Чи,| i.i iiuiu' сппичЈ iiifTc. o uinciio criiiicii iiijc (|Г,.]аил irimh.' г(^ по и^тп^у i! и уги'1)1Л[>(' — irn^rLiTiaj 'it-ivaiinra фа!чултота о иоложрплм 

uciriiTiiMa. ако je које иолагао са на^тачењсд! y(-noxa. 

:Ï. yî;opeH>e о сиромаигтиу. 

Стлдендисти оу дужзЈи да KjiaJeM спагсог сгместра (»ДИОАНО i,])aji'M сиатч ШТ^ОЛСКР' 

тодинс, подпосе У1[]»ар.и УлјЈужсља ЈЈ^ии-штаЈс о споме тшакгтииању са vi.^ [и-иал1 — 

лз1;еттајсм декаиата факултвта о ПОЛСЈЖРШГМ испЈипма, и о пој;ачаном успрху. 

TKO ce од стипендиста покаже неуј)сдш1м y cisoMe зшголоваЈБу. ма y кимо лптледу, 

0 чему he Управнн одбор подпти строга рлчуин илн nr ноложи гм хтоирпм уогтлхом 

исттите, које je Гжо дужан полагати, a уврок не oapaiîa. губи стппрнддју као ii 

право на повраћај стипеидије. 

y оваком случају Уиравнн lie одоор Д()1тети ("Bojy одлуку- коју ћо саипштити 

доткчкоме креко факултвтск(~ |;л,|сг1г п iiarniioain иатјечај лл иовог сттк-Бшсху. Од~ 

лухла he ne o6jar.irnr y Шумареки^г Листу. 

Чл. 7. 

8а стпиендисту. који je no одлуци Управног одбора кагубпо спшешпју, бтже 

Управни одбор одредити да мора вратпти Улруж1чву eue дотпе лршјЛчти' с.\М(- na пмо 

•стипсндије са ваконом прописаном ка.матом. 

Овај Правгтлтгак прихваћси je на гједтиш Уирлвног одбора Југослое.екског niyмарског 

удружен^а на лан 10. окто-бра lôai. гол. a олобрен од страпе Гпавне скупштине 

Удружења, одржане зш дан U. и 12. октопра ]93]. гол- y Скоиљу. 

Правкдннк етуиа на снату ио onjaiâi y Шумареко^г Лигту. a сишендије олобреие 

no овом правилнпку. даваће ср од дапа, који ће y евојој одлуцп стапши Управтги 

•одбор. 

3. Гооп. проф. Др. 13. Јовановић чита слЕЈелећп п]н-ллог Правилшша о надавању 

стручннх књига: 

П р a Т! TI л н ir к- 

0 издавању стручних шумарских књигп п поука. од71исно о потпори лисипма --ïa 

иадаваље стручшгх књпга ii иоука. 

Чл. 1. 

- Лугослсиимк-ко тумарско уд1)ужење осиива }:од своје благаЈ1№ депо.шг ;ia и-Јдаваље 

сгручних кшпга, одногно за потпоре ш}

(^luiKr ro.unie .^ноглКе ce no решењу Г-чавис скупишоте a >ia лр(-^длог ^правног 

одбора, буздотом MoiyIiига- iôjp CP ycxyiiajy ^'аружеЕБу y имс отт1л4itii\ ut)i!,yfiM|ai!i\ n : i ui>ir,(ML \ тумарсис.ч afncry, 

Hci, 1:ош;у[к-у MoL.v улег'11-.оиаГ1! ren П)> \ia|)'air < гр>чп,адп n СВОЈС радове аоста- 

ШГГК ynpar4[nNL i; 1ммр,\. 

Pa Toi,c nîî[,_\ jf^ [le i4ï4ut'»mt сдоср \л[)улчлва n иодпосп рсф(^])ат ,^npaBiio\t од- 

'И)ру iin јичи^л},^ Ол. (i \. 

t'i f"i î i^''lH Ih uyiiv npii ,iiia [LU sa ili ришап c, cpaliafv *•'' Јитсцчмп. 

610

'-"*'' P'i i"i'' ivniîi гг iiM.niii.ijv H Tpomis_\ intMiina иишпк» iJM.ii i,i (ч-г h n 7.Ч 

yiipiMiKU M UH)[> ;U'!iOC|l Ih'K Mq)i'Mciin ц n,ii_M.y n niKiniiJ lUUp.iU' [[liilillM.i wILHu y НоПДу, 

Члг. 9. 

Oitaj iiikiiHuiHUK 11|П!\1мКо11 jr OJ, n]taiii' Г.лиииг i i.yiiijiiiinc Улру^кччг,а 

uio 11. И Г2. oivTon[)a y ('копљу. 

ту^клми 

Ијиишлдии oiwij i-i\iui ][,i ctiiU'y ]i(> uojniai > П1,\ мдр-м.ом Лцгту. 

Скуиштина ii[nixBuhiV горил! ирави-пник ^ и^ајглос^тк. 

-1. ПдпорјПЈк Ihiviv. Г^ 0 f ]i ч г п 11 h 4]iT;i глпјг u'Ky priuiîuijy y пр л ирсдиогтн 1-тлниг.а лрж. 

службенпка г^ађаиеког р о д u, л-ишлс' y n]4ijy '2is. LXIX. (\тужо(Ч1[1\ Новкна 

од 2К iX. 19Л1. 

Госиодинс MiiuHcipe! 

Југослииенскц шумарп сакупљеии иа слом ;ЈГ)0Ј)У y Скоил^у wioGo uui су скреп^т:!? 

iiHM«by на театкоКе иримвнс те штамо ;а cr.ojy ДУ/KIWCT да ек]Јенем 

iiavKH^y Вгтшел! Госиодству па кзвеснс чиљеиице к околиости, Еојо гмГмгч хслгфоигком 

мрвжом, ллв (•(-• y њи.ма лалазе л nanecaic с 1ул\бгие np(i

Ha основу горе излаженога молимо Ваше Госиодство j\ii y кнторесу спме аттужбе 

СБоЈим ауторитетом порадн око тот, да сс номенута уредба нс ирп.чени кн спужбемике 

шумарске струке, него да ce заменк другом, "чије ће одрвдбе кишс водлти бригу о 

опецијалним прнлнкама шумарске слунсбе. 

Скупштжна прпхваКа резолуцтгју y дпјелости која ce нма послатд r. Мииистру 

шума п рудпнка. 

5. Члан Главне уираве госп. Њш-,. Б. Манојлор.ић чит слиједећу резолуцију, 

коју такођер скупштина прихваћа једногласна 

Резалуција 

Јушсловенског myiiapcKor удружења прихваћена на Главној скупштини ад 12. ХЛ931. 

y Скопљу y предмету н a к н a д е и y т ii н х т р о ш к о в a ш y м a р с к н х 

службеника. 

Г'о

'pe;uwAi Minni('Ta[H'Tfui niymi и [).удш1ки од ayrycui, Ј9Ј9. dp. 10.378 ciiojcHf cy 

tx'H^ закладе, oiia iia Бојиодину те она ua Хрг.атску и Славоннју y јвдно. 

Међупш Гла1^ла Контрода, својим актом од 42. фебруара ПУ29. год. бр. 122.191/1928. 

)»ошн4а je, да ce има обус-тнвити даљље ri.ua}uni>e аакс.м и км-ииг аа înjun^y. a. читава 

înîoBEHa аакЈ]а.де, да. ce нма ставити y државпу КЖЈ. 

Југословеисда! шумарско удруже11>е y Ј)пгас je 1ширата МОЈШЛО Министа^нзтво 

шума, како Cm со оно аа^уаело ва Т(Ј, да ce 11[>омјени ретење Глаине Контроле. Ако ce 

iêh залидадп одуанмљу приходи, односно. ако je пећ обустаиљеио дал.н>е плаћање 

0,2%, некл ce од аакладс iic узимље љсна имовина. Ta iiwowiHa нпкако није државни 

иоиац, Не iiory ce држамшм HOBii,eii сматрати све он& свох07. 

ôp. 23.402., a;oJ3i гласп; -„Прпходн за1и1аде јесу: 

1. Пристојбе које плаћају y благајну закла.де досталци проданих стабала н дрiiOHc 

роое y niyiiaûi крајлгаких IIÎOBHIÏX опћвна, аатпм лодуаегницц. 

з^ојж за крајншкс нмовне опћпне извађају бнло каЈчове врсти гра^евнна, кли добављају 

грађу ллн огрпјев, надаље закупиицп (п;пх олој главлиди закладе." 

Зар ce на тезмељу тога члала кроз лулнх 20 годпна саЕсупљене своте, дак,ле своге 

БЗ недржавнлх Л!ума, ошју ух^рститн y дрлшвну касу. Сматрамо, да зато нема 

дравнога ослонца. 

К томе за-клада нмаде холлко ллеменнту сврху, да je управо вјечпа штета од 

ihfà одузлматн све, HITO лма л онемогу^лти je уопће. Зар ле би голема лсправда бпла 

учнљена стављаљем иметка закладе y државку касу л оилм лриватннм ллцБ:л1а л корлорадијама, 

коЈе су своједобЈго давало добровољно прнлоге заклади. Онл су лх давалл 

имајући ла млслл ллемениту следдјаллу сврху закладе. 

Да подкријелллЈО на.пЈо мишљење о лредм.ету, доносимо мишљење сгалло-правлог 

одбора Минисхарсхва фллалснја бр. 15.115/27., ксје je гласнло: 

:,Министарс'лзо флнансл^ја, сталан лравпп одбор лма част y предложеној cTi;a])n 

датл слиједећс мишЈвење: 

Из y актима со лалазећих стат^^та угарског Мнннстарства лољолрнврсдо од 7. лолембра 

1892.JE-L 19.831/L 1892. H лравлллика од 4. јуна 1907. год. број 4992 видк CÔ, да 

je већ 1892. год. oOpaaoiia.Ha дрн Млллстарству пољолрлвреде логлорна заклада (фонд) 

•љ узгој дје;1,е чнновника државног лгума1Х'Тва. 

613

узго] и^'Де ппм(1)гк11\ uiiHomiiiKi \ Крд h. i ifii IM • \|'1 И( ко1 к GTICIBOIUIJ]! (Злклллпца ii 

наредоа Ч' ''^^.г^£'f i^^' t'^«'u oij. и u vinuLUbi по. !мп а 01 о1.и\ лк LMIUU имап1 y Ï u < он> :)11ри,\ ,i iJ.i i .o[) иад љом uijnmu jc >i Mu- 

>]îicia[i(iio ii.H,uiipiit |п i^ ишмип \jiiiuui >^\1мм i 1,1адл, очјр т Ï.I \Ј1\1Hiix гица, a И' t p''> '' '' 

Hi roui рдзг1()1и (п:д(' ur\ia MP( r,i ијтмоли чпана îlb ^ M.usa \o]) (c iiouiopa ui uainleiiiix 

закпа la uao ио(ео)ги\ or, ip/Kai i o и o|pmiv i[pa[>inr\ ir вмпг.нкх суб1 ira. Ha 

TOMP Ufunra Lfp ди^н.а иколвом, (mo iiuint и ,1 np лмт uuf ïai'J.iii 'амии, u ip iiiti 

ПД логт[(|В,( дpлâbни\ одпосно iio i ip.KuiioM MipaioM ( inj(>luix ш\ \ia i^p |0 м iipjiMiiii\ 

ЧЛ. 1И). Уг гава o ur^^jio ' амо то м м [la m t) imniv ц Î ЦјД^апко ivarc iiiio i>v ly lui ji 

sîiyâj. A татхе in КОЈИХ ce — iiopeii, ipyrux Ti[ni\o 1д .__ a чвмевгир.) |;\ а]хДППе шку 

1три\од од дра/Kiitîe касе, Beli jeiaii puniMi ivopî чиие Uorrroiu" 

(a Д]>/Iâвoлr, (Мређел о^ na l'BvKiiitx J>iïai LB ,\ IIOIMMIX I I p\\ i)Mii\paiBa врихои la- 

I. inia\bi îVi,iio\i inm 1 opiM [рмим закоЕГом д(Ч)о1правв. 

]I[Mi во no(7()|ûbf' iai.aad 't n ^ i i ui uii!ii,i iipninb 1 М'таиа ]-i(t .^'iiUti BI \и. M 

ставихв ^ иигав.о У[)еаоа f'E a\r\ua l')i1,асис фов вм-л 

y вв^у, 1 fb и 1Л1 Raae oi ep* ш ' 

^*'"'"* i'''iai' L.oju[)oii M ui \иипл,1'в>1' пц|' qi i n ir iurjc ÔB-KI уи>1имп ^, милр^ 

y B[](M\ipr, iâ bi |(' довшета puiUBMia м tt пммт 1111,1 MI la'b .\bpcifT \ дри^чП п\ \ u y 

67/

Mo 111\и' 11,11 1(11, i.i M' M(\ ли ,ii |l Itni hl 1 '\! lIp.iMo 1М,|Г)(('1,1]М, i.i г Ihil |ju[i,l i (Ml II П ilJiiMln ' ПркЧЈ m niLUKi'IiUî.d 

Up.t liHIIMlX И\1и| nil\ MlliIilM < \M l.M,iI\ iil\ M.ljn I ll\ ЧПИ1'( lliliul МИ> Jl lll\ \) MniIOl IHlLy 

l]).t IMvIIV (\llp,lMI![\l iMiiiiKUi Jl il M НИ!Ј1[|!1\ -.1 )i lililll.! UOj.l I ,lu pfMM.imi \ ЧМПШН 

' UJ(M !Ц1 1

По нашем мншљењу један од разлога, којтг yinijeK доводн y шттте деиутот.ч 

шум, осабља лежи y томо, UITO ОД СВИХ струка иредратие Орбије, a које ii данас ужнвају 

неке нарочите додатке y нагури плн иовду, јодино шумарн иису корпспгли до^ 

да, које им Je давао чл. 50. старог закона од 1891. год. na ce арема 'го^хе мнсли, да 

су овакоБИ додаци непотребни. Теже бп било нредпоотавити, да ce вредност депутата 

шум. особља обзиром на објам ii тежину a y поређењу са на пр. 1000 дигарета монополског 

чкновннка сматра одвише велшитм. Уколнко би овај разлог п остао, riamio ce 

овакав аргуменат не уиотребц и ;ia дрво, које прштју на пр. о(1)иди[)И. Haoaiuia цепену под најтел-агм условима. 

Душевни рад н>ггхов скопчан je са тешким п фпзичким натторпаш, услпЈед којнк 

ријетко Kojir да није већ ii ирије lo годкна слунсбе присшвен тран^ити лекара и 6aH>iï 

бжло због лечеља већ задоби]!ене болестп, било због тгрег>ептпвног сузбнјан>а болести, 

KO ja je на помолу. Уза све ово честп су обзпром на нарав службс и лпчнд сукобм 

скончани са животним опасностима. Старк закон о чхшог.нЕцима узимао je y обаир 

струке 11 крајеве y којима св вртди служба са нарочнтлм напорпма клд са опа^нос1Ч1м& 

до живот (чл. 40). 

ад 2. Шума je увдјек. y очии^ ладка a д днтелдгедцдјо смптрана објекто.ч ла 

лдчну сдекуладдју, да ндје ии чудо, што ce y такд^ дрдлдкама вртд покаткгад u атах^ 

на савест шумара. Да лд ће свакд поједЈшад, којд je дрдсдљен ца чак д дрво 

ï^yiïyje y шумд са којом удравља, н одте]К!1-1ен јоиг к тому к бројдом дородидом. 

моћн да дздржи овакав атак? 

ад 3. Рад на тереду вршд ce дод таковдм 'л^рснекдм u iïpeмeR(ч^и^г д^-иогодлма. 

да je шумару котребно готово за свлко годдшње доба нарочдЋ) одело, o6yiia д pyo^fvC 

за рад, што код ооталдх струка пнјо дотребно. Оснм тога мора, iiiyMap д ван терсиског 

рада бити одјевен достојдо доложају државдог чддог>ника. 

ад 4. Коментар сувдшан. 

ад &. Шумарско особл.е je д рандјс, 1^1д оу жкпотдц условд Гтш куЈх д киш> 

liojio-JbHHJK, када оодијалдо !г културде потр(^бе IBKXOUI^ пгису биле толдке \;ао счдг, 

уждвало већ обзнром на, даЈ)ав саме службс ji:aiK)4iiTe додатке y дрву д земљшдту. 

Овд додадн иису y ндједној дЈЈжани билн сматранк 1ге11отре

Из овнх раалога потггуно je одрав/^а.но, да ие /^еиутати u y ДрЈ^У ^^ У земљишту 

и надаље иснлаћују бсз ккакових сдбитака. 

8. Ha предлаг г. ироф. Др. ТЈ. Јовановића T-uaiiiui ^'куишигна иакљупује, да 

ce иорадц око о о u и в a ib a G л a в е н с к е ш y м a р с к е з a ј е д н н д е. Овлаштена je 

Главна у1[рава, да ла томе порадп. 

9. Ha преддог г. 111)оф. Др. 13. Јопаиовнћа аак-ључује ск.упшт11на, да ce y 

запионик унесе, да je главни збор иримио до 8naii>a решоље Мннистарства унутрашњкх 

посдова, да Југословенеко ]uyiiai>0K0 удрулсење иије ггрофеслонално удружен>е државннх 

чиновника y смислу чл. 76. Вакона о чшшвнпцима од 3Ï. III. 1931. године. 

10. TaJHiiK чнта олпјодећп предлог о Керешкекије1!ој захслади:, који ce прима 

јодногласно: 

Главна окуиштина Југословеиског шумарског удруже1Ба y Окопљу 1981. године 

закључуЈс, да имаде одбор настојати, како бн Керсшкењнјеин ^тклтада (фонд) за потлору 

шумарских удопа п сирочади што вив1е пора6uje није до сада бнло 

темељних података. Мишгстарство шума имаде y овогодишњем буџсту осигурано. да 

ce штампа дјело г. Др. инж. Д. Петровића ir шгж. X. Ема, који су no Hapeî)i4i>y 

Министарства дуго сакулл>алк сав материјал о лгумама и лаумарству Јужне Схћшје. 

Од одлучне je важлости no проспернтет нашег Југа, да ce тај материЈал што лрије 

објелодани, како бн ce њлме могли користитп свн 1вумарл. Чптава. пгумарска политнка 

за те крајеве треба да доблје ткме своју базу. Прсдлажс, да ce за^шли МинЕстарст1'.о 

шума, ica'KO бп лристуллло длто прлје оојелодавању сломенутог рада. 

Скупштина нрихваћа једногласно. 

12. 3aiur>y4yje ce, да ce слиједећа годлшња Гла1'.на скулштлна одрлш na Сушаку. 

13. Како су шумарским члновнлдима државне лгум. управе нздатп депутатп y 

години 1931. до 1. октобра, a код балскс, лолнтнчке улраве je исллаћено само до 

1. априла, закл>учује ce замоллтк Млнистарство лгума ir рудллиа. да ce и лхумаримл y 

лолитичкој слуа^бн дозначс деиутатл до l, октобра, ла којс депутатс ло закону о чиновницима 

имаду лраво. 

14. Госп. инж. Баранад G л о б о д a н 31редлаже. да скувштлла одахпа-Јке лргдотавку 

Милпстарству шума y лред-NteTy шум. стручне лраксе чтшовшпса прштравлнка. 

]1риправницл врло често немају прнлпке, да ce пракглчкп jiiyxe y разне П(>сло!'>е 

зцумарства. Долазе стога на практшшп лслит неспремип. У правплнику о полагаЈБу 

држ. стручког исплта требало бн тачгшје одредитн врст ираксе за лрнправнике. Ако 

ce приправннк ва.11>ано не упутл y радово за врлјеме cTîoje лрнггравие службе. 1ола-зн 

Kao посљедил^а тога ш' само слабо зна1ве на стручлом ксплту. већ ii иеслгураост н 

лезадово.л>ство icpos чатав л^лвот. Често ce Јшсолиентн факултета стављају и без цраксе 

за шефове шум. управа к за СЈШСКС шум. рофе1)Скте. Тиме ce став.тг>а-ју y врло тешке 

лоложаје. Без водства п узора тешко им je сг>ладати потребе службе. 

Предлаже, да скупштииа ло томе сг>акако неллто закључи y интересу стрр;е тг y 

ннтсресу помлатка ЛЈум. стручл>ака, в-ако бл струка, добнла ст}>учњаке слгурве ÎÏ вЈ*-п1те 

свим пословима a к томе и идејно јаке. 

Узима ријеч ло истоме иредмету госл. инж. Мплпвој Отевановић. ЛСивнм 

рнјечима оллгује пот1К^бу. да лрплравнндкма даду шефови л старнји друговн н јејну 

617

баау u оспоиу Ж.1МИТП, ,а ux .im, ги.у,«и,К)« cipy-moM руком UOIUMV 

ННЧКУ (Л'1УЖГ>У. 

• :3а]м1.н.у r о л ст п ir к р lu en a y 

Ју;к1мч CiMMfJK". Рачлплаги je cv.r ïrDiicnhr тога |.ада, грул л и

W'rd-Vrlmiku; Lovrić Ante, Fu/inc (i za ^об. 1930. Oijn. ИКК—^); Lončar Iliju, Zai>Teb; 

Lach (lusiav. Bjelovar; Ljusliiia Mihajlo, Novi Sad; l.jubjucki Vasiiijf, Devcleliia; 

1)г. Liikinaii PritiriclK IJiibljaiia; |\'\iklau/ić Josip, Miirska Subota; Marković Mihailo. 

l^coj^rad; Miilević Kiizmaii, Olovo; Moćnik l^nijacijc, iâbino polje; Milić Đuro, Bačka 

Palanka; Milić (iaio. Delnice; Alilckić Sreta. .laksić; A'liljnš Nikola, Split; Milosevic 

Ante. Teslić; Mihald/ić Vidoje, (larešnica; Mundorfer Lujo. Banja Luka; Matizović 

Dra.ico. Za^^reli; No\'oviić Marko, Babna-Barnnja; Nei.^rcbaucr Lmanuel, Podprcska: 

Nikolić Borislav, Beograd; Nikolić P. Nenad, Faraćin: Ncšković MiloJ^, Skoplje; Ncdok 

'Cedoinii, Cačak; Obcrei^ner Lniil, Ljubljana; Felrak Juraj, Beograd; PiJiiković Antt% 

Karîo\'ac; Petro\-ić Branko, Bannt. Karlo\'ac; Peršić Nikolu, Daruvar; Peroković Ivo, 

Čabar: Polil Ldo, Brod na Kupi; Palme Josip, Studeîiec; Rcs-Konitić Vlado, Glina; 

Res-Koritić Ante, Za^^-eb (i za .i;-od. Ï929. i }93'if. Din. '?;)1J.—); Radošević Vjenccslav, 

Otočac; Radonić Vaša, .Apatin; Radojćić Svctozar, Kamenica; Samide Josip, Pod 

sîenica: Stipčić Fil'ip. Bjelovar; Sodnik Ante, Ljubljana; Stivićević 'Nikola, Karlovac 

(i гл II. polK. 1930. Din. 50.—); Štefović Josip, Križevci (i za god. ]920. i 1930. Din. 

2(i(t.—) ; 

Schmid Jo-sip, Koprivnica; Šurić Stjepan, Sušak (li za u"od. ]93()- Din. ÏOl).^); 

Švcrko 

Ivan, Sušak; Sevćik Franjo, Ljubljana (i za .icod. 1930. Din. 100.—); Šnajder 

Luka, Sr. M i tro vica; Trifunović Dratcoljub. Alorović; Veličković Dragoljub, Pirot; 

Vučković Milan, Županja (ii za .ijod. 1932.); Vejvoda Franjo, Voćin; Vukmirović Bogdan. 

Kumanovo; Vrlmjak Vinko, Pišeće; Vlaho Lovro. Sarajevo (i za K:od. 1932- i 1933.); 

Zupančić Radovan, Krauj. (lora; Živković Mihajlo, Vinkovci. 

Redoviti uplatiše: Arslanajîć Arif. Sokolovac, Din. 1б0.— za ÏL polugodište 

1928. i 1929'.; Berzcnković Ante. Apatin. Din. 1(Ш.— za god. 1930.; Dukčević Martin, 

Vrbanja Din. U>0-— za god. 1929.; Fitzc Karlo, Sarajevo. Din. 50.— za И. polg. 193L* 

Gaković Dušan. Turbe, Din. 100.— za god. 1930.; Најек Bogoslav, Zagreb, Din. 50.-- 

za. ll.polg. 1930.; Jvić Franjo, Varaždin, Din. 50.— za И. polg. 193L; Iveljeći Jm'ai. 

Banja-Luka, Din. 100.— za god. 1930. Kutlešić Miodrag, Veles, Din. 50-— za Ï polg. 

193L: Mazanko Konstantin, Niš, Din. O'O.— za II. polg. 1931.; Metlaš Jovan, Novi Sad. 

Din. 50.— za 11. polg. 1931.; Peršić Nikola, Daruvar, Din. 100'.— za god. Î930.; Šooš 

Đuro. Križevci, Diiii. lOO.— za god. 1912^8.; Tnrkatj Zlatko, Ogulin, Din 64,— za П. polg. 

1931.; Žagar Bogoslav, Kočevje, Din. 50.-~ za И. polg. 1931.; Dr. Balon Josip, Beograd, 

Din. 150.— za god. 193^0. i L polg. 193L; Jankavić Ilija, Banja-Luka, Din. 20.— upisnina 

za god. 1931.: Lazarević Dragomir, Zagreb. Din. 50,— za 1. polg. 192'9.; Dr. Petraćić 

Andrija. Zagreb, Din. 72.— za li. polg. 1931. 

Članovi pomagači: Cubelić Slavko, Zagreb, Din. 90,— za god. 1930. -i 193L; 

Šter Milan, Kragujevac, Din. 50:— za god. 1930.; Pelrović Franjo, Zagreb, Din. 30.— 

za ]. polg. 193L; Brkljaćić Nikola, Zagreb. Din. бО-.— za god. 19;31. i upis; Coki Martin, 

Zagreb, Din. 00.— za god. 193L i upis: Merjavec Dragutin, Zagreb, D-Jn. 20.— za 

god. 1931. 

Pretplata. A. Ortinwald, Wiencr-NeustadL Din, 20:i.— za god. 1930. i 193L; 

Orašćina uprava Boštanj. Din. lOO.— za god. 193L; Šumski ured vlastelinstva Vukovar, 

Djn. кик— za god. 1931.; Bosansko d. d. Banja-Luka, Din. 2O0.— za god. 1930. i Ï93L: 

NJhag d. d. Zagreb, Din. lOO.— za god. 193L; Virbo d. d. Virovti'tica, Din. 200.-— za 

god. 1930'. i 1931.; Štefinović Josip. Zagreb, Din. 200.— za god. 1930. i Ï931.; Miller 

Jaroslav, Uherčice, Din. 50.— za 1. polg. 1931. 

ИСПРАВЦИ ПОДРУЖНИЦЕ J. Ш. У. У БЕОГРАДУ. 

[ v г о r Л (( u (• u I- к О Л1 П1 y M .1 J» е !v 0 .M У л p y >К i' њ y 

-3 л г p (• (1 

y 'M[inf!!ili;y (-(" inniU' VnpMiann n lOojia >' 0'^'"''OUi>;i o l 2(,. ;|UpU.l;l !9Л1. Гп I. iii']M' f 

:n-iii.]4] И;1Л1,| ni ce n l[.ij;il;;i Г. Г"'ГП lirinih;! Л.'П-1,г;)и Lp.i. Ч\.\Пл >'up,iiaior iUO'iji;!, r.lt» 

61U

келк. да je ге к-.хо м'!;;и .Viip.umvr o;iix)pa Учружсља ппгјавко au плана wîe П-одружнжцдpyжIUIiI;a, Обзирол! на 

предпдућп текст записшгкп, да ое, закљумити. lui со i\ Богић^^пнћ не 6п yiiiicao за чланн 

11олружнши\ да je TO -uj-ao. na п-ЈМода. као да од стране ^ЈСННвача Подружнпде y том 

иогдеду UHO об.маиут. 

Ouaj и оиакав павод Вапи-г aamic}ua;a нс одгоиара г-.тиарности, јер ce иа тшсма 

Подружнице од 3. IL 19:n. год. бр. 9. којо je г. Боткеикћу уиућено било преко- г. Г>ерзеркотшКа 

Антут1а, u. саветника Дггрекдијо тут y Апатину, приЈаасом оснплања Иод|)ужни1];е, 

a ради yinica y чланстио исте, jaoiio пишг, аа коЈу ce терхггорнју жодедоo-ciToiuira 

Роиружнцдл. 

Ha канс1итујг]);1ју1и)ј скунштпин адржаној iia дан 8. марта т. г. Пројекат подружнпчких 

прат1ла претресан je дота^ио, ч.дак no члан, н од стране криоутних 

једногласпо iipirxiuiKei-i. Г. БопЉевић je као чла1[ Подружнидс био хакође ирк-сутан 

OBuj cKyauiïiîHH. iia екуишгииског ааписнпка не тшди ce, да je г. БогићевиК yaiiai№ 

узимао pe-i, Himi чииио .ма ^акав irprooop, un Ta/ui на ки додније, ни уомено ни EÎIсмено, 

y иогледу гериторијалие надлежи1х;ти Иоаружпиде. a нсти ce п данас води као 

љен чдан. све ДОЈ; не oir пзјавио лротивко. 

Ha основу иадиженог част нам je за-мотилл: Bac, да y лаЈ)едном ороју Шумарског 

листа дадете потребну псправку дстлне радк. 

За Подружницу Југословенског шумарског Удружења y Београду 

Београд, 17. IX. 1931. 

С е к р ехар : Прехсе д ни к : 

С. Баранац, Др. Ђ. Јовановић. 

Београ [ 23. ЈХ. 19S1. 

J y г 0 с л 0 в е к с к о м Ш y ii a р с к о .\г У д р y ж е њ y 

3 a г р с (1. 

y запнсиику Ш. родовне ссдниде Улравног одбора тога Удружеља, одржане на 

дан 2(>. алркла 193i. год. y Беогрпду, кајл je отл1'ии[иан y П1ума|>(;1ан[ Листу, свесцк за 

јунн т. г. као Y\i. тач1сн л,итл1>а vr лоллс ^шдсаветиика Илг. v. Pyuniha y предмету 

ове Ио^Јружнлде. 

Мођу осладлм y том доппсу калсе ce: 

1. да су госиода ла Ј>еограда ралпје ол.пи пајл>ућ[г ПЈи)ти^нлцл ооиивања Њ>друлпшда; 

2, да Cl' ова Иод])у;килца уотаповлда ('ама. од себе; 

-•>- да Подружииј|,а о cjioMe оспие.аљу iiaLumiTa-iui >"др^>к'ел-.о icao себл једнакЈ 

усгалор.у; ц 

4. да јр ова Подружллпа (шиспа зл п-гр'л,'ал>е re.MfsJba лаигег једлш'Х1и^ног 

Удружеља. 

В'ако ови л OBaiŒH луводи пом(Ч{утог дочжт ве одговарају ствариосги, част lui-M 

je залшллтл Ви(\ ЛЈ|, y хатар истлио, a y 11ар(\т;лом б]>оју Шума1хЧу01' Лпста отлп-.кмпате 

ову иолравку. 

Наводи: ,.да су 1Ч)СЛо'[а ла Б('.огра/[а, paimj«' бллн [гајљућгЕ лротивлкци осииваша 

1Ј(»дружнлда", ке одлосц ce ла чла}гот'>е блшие upuispcMcue 5'приве one Подружииде, 

који су иаврншлл шч^ивањс л лроведп оргаккпмпију ово Родружнцде, л ^киш^ y 

Београду. 

Подружлида je ословааа y елтсду ЈГ духу чд. 2ii. ЈЈраиида Л'/]^ружеии1, (a чијлм 

ce пг-иииав.ем енгдисно л Улравии одбор >'д1)уж(Л1>п, uaniaiuiUL na je м оспииаљг y 

6:20 

•

саглпсности и ira јодиуг илн inruie оуседних срезова, 

како je та оио случај ол oinm 11(^чруж1!пц(>м, тгего je lo јвдини Јгут ir пачик, пошто 

ce no наређенлгма., h'ojujMa y овашигм сдучајег.пма ne ou имало мсч;лл, осипвање нодружнице 

не oir дало извсоти. 

Према аоме пребациван)^': ,.да ce OB!I Иодружннда уење г. Ружпћево y 

калред дптиралом лаводу (И1ул1аЈ>окл лнет за јунл — Занлспик JIL редосне седнтгде 

Улравног одбора J. ТП. У. одржане 2G. алрила 1031. год, y Bc-orpaiy.) 

Оваквој тврдњи нема места un стога, лпо je icao ЛЈТО je j;eh речено, к

LIČNE VOESTÏ 

t KARMELO ZAjC 

кг. šumarski tiadsavjctnik u. p. 

Nemila smrt pokosila je opet jednog od naših 

stariii iskusnih šumara, jednog od stare generacije, 

bivših apsolvenata nekadašnjeii gospodarskog i šumarsko.i: 

učilišta u Križevoima. Dne 23. augusta t. g. 

ispustio je svoju plemenitu dušu nakon kratke i teške 

bolesti Karmelo pl. Z a j c, kn šum. nadsavjctnik 

u p. Kr. Direkcije šuma u Zagrebu. 

Pokojnik se rodio 16. jula 1860. na Trsatu kraj 

Riiekc kao sin našeg velikog i slavnog muzičara 

^ Ivana pL Zajca. Osnovnu školu polaz'io je na Trsatu, 

a gimnaziju na Rijeci. Kako je bio velik prijatelj 

prirode, posvetio se šumarskoj struci. 

Godhie 1882. svršio je pokojni Zajc šumarske 

nauke. Nakon svršenih studija imenovan je \Ш. decembra 

1883. po tadanjem c. i kr. glavnom namjesništvu 

u Zagrebu šumarskim vježbenikom kod šumarskog 

ureda u Ogulinu. Nakon položenog državnog 

ispita za saniostahio vođenje šum- gospodarstva imenovan je god. 1885. po kr. ug. 

ministarstvu poljodjelstva šumarom И. razreda i premješten na kr. šumariju u Karlobagu. 

(jedine 1892. imenovan je kr. šumarom k razr. i premješten kr. šumaniji u Škarama, 

gdje je god. 1897. imenovan kr. nadšumarom. U jeseni iste godine premješten je 

šumarskom ravnateljstvu u Zagreb, gdje je god. 1907. imenovan kr. šumarnikom, a 

godine 1918. 'po tadanjem narodnom vijeću kr. šumarskim savjetnikom. U februaru god- 

1021. imenovan je ukazom Ni. Veličanstva Kralja kr. šumarskim nadsavjetnikom u 

Zagrebu, gdje je dne 30. novembra iste godine stavljen u penziju. 

Pokojni Zajc bio je vrlo dobar šumar i pokazao se kao takav uvijek na svom 

mjestu. Bio je revan i marljiv činoviiik i stoga uvijek Štovan i cijenjen od svojih pretpostavljenih. 

U privatnom ie životu bio iskren kolega i prijatelj, čovjek plemenite i poštene 

duše, te č\Tstog karaktera. Nu svima mjestima, gdje je službovao, ostavio je najljepšu 

uspomenu, a vrlo je bio cijenjen od podređenog lugarskog osoblja radi svoje blage 

ćudi i pravednosH. 

Uza svu svoju visoku starost ćutio se pokojnik uvijek potpuno zdravim, te nije 

na smrt skoro nikćid ni pomišljao. Još smo ga ljetos skoro dnevno viđali na savskom 

kupalištu krepkog i zdravog i ne misleći, da nm je smrt tako blizu. 

Pokojnik je još nedavno radi proslave stogodišnjice rođendana svog blagopokojnog 

oca stajao pred mikrofonom zagrebačke radiostanice, te je puiiim svojim glasom 

pričao o /ivotnhn običajima svog oca. Malo zatim spopala ga teška bolest srca, pa 

je morao leći u krevet. Bila mu je \-rnća želja, da doživi još veliku proslavu stotog 

rođendana svog velikog i slavnog oca, ali kruta sudbina ne htjede mu da j)riušti tu 

posliednjn žeijn. Kada gu je bolest shrvala i kada ie tek shvatio ozbi^ljnost te bolesti, 

tad je izrazilo želju, da bar još 2—3 mjeseca proživi, da sluša u kazalištu djela svog 

(jca. Kao čuvar tradicije svoga oca pokojni Zajc budno je iiazio na svaki očev manuskript, 

te je sve rukojMSc čuvao u najboljem redu- Mnoge vrijedne stvari pokojnog 

îuaestra Zajca poklonio je našem gradu, |)a se na taj način mogao otvoriti Zajčev inuzej. 

f-)32

Pokojnik je bio oženjen si\ suprugom Danicom rođenom Domines, .i? којс^ ie 

braka poteklo Četvero djece i to tri sina i jedna kćerka. Saliranjen je 25. kolovoza 

o. jc. na Mirojïoju uz brojno učešće prijatelja, znanaca i kolega. 

Neka ie vjeciw pokoj plemenitoj duši Karmela pl, Zajca. 

Đ. Hradîl. 

ПРОМЈЕНЕ y СЛУЖБИ. 

>'lwl.i(^! fb. li.'b' , l>il 1)1 2. ,ir.r.Vfl^ 4s.. 4*1. ц 2().l ''>,iKnii,i o 'junuMiintfni.i — 

y Ji I- 1) t I! II {•) : 

-{,i, ni^\ M.i[i( ivor iniimr ii|iiii'iaiMi ,\ ''IMMN 4mi(ii,Hii4i.,\ rji.\ii\ 1,0 f JIIVUI'KI \И[М1,Г y 

r>iJiJiby — niy iintiriv* HAiniau' uiiiinaur Харамија Виктор, TII\ м.ци кп (t]iiicr-i!i \ ' 1,-ид fpccicnr иаЧ(>лгт1 a > 'Iîai.iM;y 

Штефановић Мата, потшумар I к;гаге y осмој чтги|;п1гч1,-\] 1[>уп]г u 11р],мм ifcpnu truuM 

uomujJitTioM 1УОД дегот п.ик^п^ п.л: 

аа m)fuiy4.ipa 1 i. i,u г \' ее IM> ЧЕПинатчку ip.Ui.v i;n i iiiy^Mi кг yH[iai4 > Нпиоч 

Иазару Косић Ачим, тгоииумај» 1 кдасе y ОСМИЈ чикетшчкоЈ групп la ipvioM т-])И(>> 

(ЧС

;u дот11[умп['и ! иласе y седму чиаотишчку ri-yiiy код luyiicKP управе y Алекшпцу 

Младенови!» Андреја, лотпхумлр I класе y осмој чиновн1ГШОЈ групи са друто.м 

кор-нод1 иииитицом К(*д нсте ynpaiê; 

an noiiuyMa]u\ I K.n;u-c y седму чиновничку грУ^^У ^^од шумеке управе y Јагодини 

Љубисављевић Сима, noTmy>tnp I клпсе y 'н-мој мииовннчкој грутш са лрво^! период- 

GKOM lîoBïnunuoM î^'Xi, исте ynpar.f^: 

M шпшу\и\1Ул i класе y се^^му чииог.ничку груиу ^«^Д среске испоставе ira- Ра.бу 

Новак Винко, lUi'iniyAiap 1 класе y ш-мој чинопничкој групп са Јгрвом периадском повишидом 

кад игтг iu-iB>rTaiu'; ïi 

au Biiiih-r i^\\iai4K(tr маициуланта y ce OO' чиповничЈсу rpyiiy код гаумске улраве 

y h'tiytirrîiiiy'PMCTHii Петзр, };iiuni технЕчки ма.шшулант y осмој чиновничкоЈ групн са 

]i])i',OM [ц-риодском иовпшидом К{!Д исте уираве. 

Господин Мннпстар шума к ру агнка редхељеи CBOJK.NL ОД 31. августа 19;u. Бр. 

2;>,7iH y сагла je iâ К(>нтрак1ут1Г(>г чиновника-економа кол uiyMa'pcice гаколе y МариГ-иру 

га мссечнсм наградоч О"Ј; 1400.— дипара Битезника Богомила, ciï-ршеног ђаЈса 

4. разреда пп[на.ш.ј^ y Идрнји са слог.ежчхдм Haorar.nmi јеаиком и двогодишњом трговачком 

niKCvioM y Горнцк. 

Указом lb. В. КраЉа од 5. јуна 1931. Бр. 20357 у. сагласиости са Рретседнпком 

Мкнистарског савсг,1 поставл^сн je за Јиумарског саветника y iriecToj чино1'.ш1Ч1хОЈ групк 

код дирекције шу\и\ y Скапл^у Крстић Орестије, секретар iipue категорије Б1есте ri^yne 

y оетавди. 

Госполик ЈМдидста!) 1дума д Ј)удника раља од 18. апгуста 1931. Бр. 23.737 y гагласности са Претеед- 

Ш1К0М Мндвстарског савста, унапређени ву; 

за вншег счшетниЈса дпрекдије шума y lV-1 чиновнкчку груду код дирекције 

цгума иетроварадинске имовне општиие y Сремпа)ј Млтровидн Бени^» Емил, вилтл сове-Јиик 

дпр^^рсцлје тдума y TV-2 чиновничкој групл са лрвом лер11одског атсека 

кр. бапске управе y Загребу Гринвалда Јосипа, uiyMapoKor влшег саветиик-а y T^'-2 

чилшшнчкој грулл код л1умарског отсека лсто балске управе; са лрвом лериодском 

Јкупптппом: 

:ia Д]1ректора ]пума y IV~l чиновннчку грулу код днрекдије шума y Скопљу 

Нешкови^а Милоша, директора шума y IV-2 чиловнлчкој грулт еа iipiso.M лерлолском 

БовнгаидоЈМ код исте дирекциЈе; 

na вишег саветника Мннистарства y lV-2 чиноплнчку груну КОЈ^ Одељења за шумар^тво 

Мллдстарства шума и руднтгка Чајиановић Марко, савегннк Миннстарелиа y 

noT(fj чин(>ендчкоЈ rp,\4Uï са другом иерлодском лов>лцшцом код иетог од(^љел>п. 

6М

OGLASI 

DMCH, INDUSTRIIA DRVn D. D. 

SREDIŠTE: ZnCREB. GMIU ULICA BIL 35./1. 

Podružnice i pilane: Capragr I Virovitica 

Telefoni : Zagreb 42-45 

Sisak (Caprag) 41 

Virovitica 15 i 8. 

Brzojavi : Drvodrach Zagreb — Drach Caprag i Virovitica. 

Proizvodnja svakovrsnog hrastovog, bukovog, jasenovog i brestovog raaterijalaj 

grade za željeznice i dužica. 

Šumslcei inclustrljai 

Filipa Oeutscina Sinovi 

Vrliovl3eva ulica 1 ZAQREB Telefon 1>гоЈ 30

NASICKA TVORNICA 

TANINA I PAROPILA 

D. D. 

1 

Marulićev trg liroj IS, 

Parne pilane % 

Gjurgjenovac, Ljeskovica, Andrijevci, Podgradci, 

Karlovac, Zavidovići, Begovhan, Novoselec-Križ, 

Dugoselo i Dolnja Lendava. 

Tvornica tanine, parketa^ bacava, pokućtva u 

Gjurgjenovca, tvornica škatulja i Ijuštene roi>e 

u Podgradcima, Impregnacija drva u Karlovcu. 

Drvare : Zagreb, Osijek, Brod n/S. 

m 

626

Å UMARSKI LIST 11/1931

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?