Å UMARSKI LIST 11/1931

заттремнну кстезањем. дакде да дебљају само ћелијкде, a не њихове мембране,
као што otr то ххео предстаБИТН г. В. To Je без сушЂс свако.ме јасио ш горљег
дитата само не г. В. — каа ir све остало. У осталок и Fitting (Lebrbuch der Воtanik)
гоБори о анатком повећавааБу (дебљању) мерпстемски-х ћелијнла iia стр 121. где
кал^е: »Mit diesem Lângenwachstum ist meist auch ein gewisses DickenwachsUim der
Teiïe verbimden, das wie das Lânsenwachstiim ledigHch auf der bedeutenden Vergrôsserung
der raeristematischen Zeileu wahrend ihrer Umbildung zu Dauerzellen, aber
nicht auf Zelîverrnehrimg beruht (p r i m a r e s D i ck e n \v a ch s t u m)y<
y тач. 18) KpiîTïïKe r. B. БСЛИ: ..Ш-IKOMO нсће битз1 >torylie да добије икакву претставу
0 тој деоби ћелија y тангендијалном иравцу помоћу радкјалних зкдова". Да noоијем
ову тврдњу г. В., кавешћу н ja нсти посуо п'! Fitting-a, no коме камбжја,лне
^хеЈпце »die in radialer Richtung: waclrsen, bletben dauernd meristematisch, und greben
durch fortgesetzte Teilungen mittelst tangentialer Scheidenwande...
Tochterzellen in radialer Richt-ung nach aussen, in viel grrôsserer Zabi aber nach innen
hin ab« (crp. 125). A o деобн камбпјалнкх ћелијица номоћу радијалнпх зидова Strasburger
велк следеће (Lehrbuch der B'otanik, стр. 109): »Die Teilimgen (der Cambiumzellen
'B) erfolgen durch tangenzial gericlitete Scheidewânde; von Zeit zu Zeit werden
auch einzelne Initialzellen durch eine radiale W.and verdoppelt.«
Даклс npoiia овпк цнтатпма ћслкјиде камбија-лзшг псртена деле ce тангенцпјалккм
-зидовЈша и дају пове ћелнјнце y радијалном правпу, a радијалшш зждовпма
y тангендијалком иравцу, a то сам ja и тврдио. Али г. В. то не зиа, као што не
зпа нп зпачеље речп »Vertnehrung«.
Одговор na тач. 19) садржан je y одговору на тач. 18 критике.
y тач, 20) г. В. Henipa све mro му дође na памет. Он тврдп: ,,да не само нема
срждцх зракова y лжкодрненом снопнћу, већ нема ни ликодрвепих cHonnha y смислу
морфшшшкп самостадипх елемепата" (код шибља и дрвећа); даље вели да није јасно
како постају секундарни сржни: зрадк и како н докле ce овн иротежу, na изводи ,догичан"
закључак „да ce и примарпк сржнп зради налазе y ликодрвеном снопићу".
Ha све ове бесмислпде навешћу само овај днтат из дендрологије В r е h m е r-a
(стр. 1128): »Der Holzkorper eines Laub- oder Nadelholzes besteht aiso anîânglich
aus den H'olzteilen der einzelnen Gefassbtindeln, dem von ihnen ...
umschlos&enen Mark und den zwischen ^ihnen liegenden priraâren Markstrahlen. Dièse
Gliederung bleibt in der Hauptsache auch erhalten; sie verliert in der Folge jedoch
raehr und mehr an Ubersichtlichkeit durch d'en Umstand dass in den sich almâhlich
keiîfurmig verbreitenden Holzteilen der Gefâsbiindel neue, sekundâre Markstrahlen
entstehen, die sich von den primâren wesentlich nur dadurch unterscbeiden.
dass sie nicht wie dièse bis ins Mark zuriickreichen.«
ÏÏ3 oBora цитата може, на-дам ce, н г. B. увпдетп, да ипак пма y младом дрвету
^1орфоло'ШГЈт самосталних дикодрвендх rnonnb-a. ва чак и: сржних зракова y љима! Б
алк TO г. В. ne зна, као п миого штошта друго. Па не самп то, већ софпстички лзводи
u најбесмпсленнје закључке —• na др. да ce и прплгарнп срЈКнп: зрадк нолазе y лпкодрвеппм
снозтпћпма само о тога што y мојој КХБПЗП (стр. 0.) стојн, да секундарни сржни
зради не додиру до сржтшце, и да ес тнме разлдкују од примарних сржнпх зракова.
Из Tora (})акта изводи: дакле г. В. тај своЈ „логичап" закључак, ма да je могао прочнтатп
>ia стр. G. моје ктвпго ово: , онк naic деловлт осповног ткива, који na попрочпом
пресоку стабла делс дикодрвоне cironnhe јодап од другог, п којп спајају сржппду са
кором, зову ce пркмарпп срлиш зради."
Даље тврди: „бесмнолтгда јо pehn. да сс ликодрвепп cnonnh „депа na Bohn број
се}:упда1Д1их (;ржпдх зракова'\ Мосто одговора паводпм опет из Brehmer-a (стр. П28)
следеКс: >.Es ist wohl unscJiwer einzusehen, dass mit der stetig waclisenden Menge
sekundârer Markstrahlen und der h i e r d u r c 1] bedingten f o r t s ch r e i t e n-
den Zer spal t II n .1^: der Gefasbundcl die Grenzen zwischen diesen iiiimer
5в;Ј