You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
U OVOM BROJU<br />
MILOVAN DANOJLI]<br />
Duh ove epohe je<br />
bezdu{nost, praznina,<br />
malaksalost… i<br />
la`qivost, u svemu.<br />
str. 6.<br />
6<br />
10<br />
12<br />
13<br />
14<br />
15<br />
16<br />
20<br />
25<br />
28<br />
MILOVAN DANOJLI]<br />
Flert sa Evropom<br />
ZLATARPLAST<br />
Otporan na krizu<br />
SIKDIKAT PRAVOSU\A SRBIJE<br />
Temeq za socijalni dijalog<br />
AKTUELNO<br />
New yorker u U`icu<br />
TRIBINA<br />
Sindikalnom borbom do prava<br />
U^ITEQSKI FAKULTET<br />
Potpisan sporazum<br />
[QIVIK<br />
Bogatstvo izvornog melosa<br />
PRIJEM REPREZENTATIVKI<br />
U`i~anke ponos Srbije<br />
22 JUBILEJ<br />
Pi{e Olivera Mi}i}<br />
POQOPRIVREDA<br />
Najezda azijskih bubamara<br />
FK JEDINSTVO PUTEVI<br />
Pobeda u derbiju<br />
31 DTV PARTIZAN<br />
Vek postojawa<br />
MI]O ZORI]<br />
Moramo da se snalazimo,<br />
razumemo i po{tujemo<br />
osnovno pravilo<br />
ekonomije – ne smete<br />
tro{iti vi{e od onoga<br />
{to zaradite<br />
PROF. DR KRSTIVOJE [PIJUNOVI]<br />
Studijski program za smer<br />
matematike i fizike je<br />
pokreta~ i budu}ih<br />
kadrova. A na po~etku,<br />
pored nastavnika sa<br />
U~iteqskog fakulteta<br />
nedostaju}i kadar bio bi<br />
sa Prirodno matemati~kog<br />
fakulteta iz Kragujevca.<br />
str. 15.<br />
str. 10.<br />
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}<br />
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Popovi},<br />
@anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi} - Bogdanovi}<br />
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)<br />
KONTAKT: redakcija 513-256, oglasno 513-261, direktor 513-128,<br />
marketing 513-124, faks 511-941<br />
Zorica \okovi}<br />
28. oktobar 2011.
DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE U@ICE<br />
Депонија под лупом<br />
Povod za obra}awe javnosti u sedi{tu DSS-a bilo je otvarawe<br />
Regionalne deponije „Duboko“ koje ova stranka ozna~ava<br />
„medijskim spektaklom“ uz kako navodi prisustvo ministra<br />
Duli}a, zvani~nika nadle`nih evropskih instituciuja,<br />
ambasadora, predstavnika op{tina...<br />
ako DSS navodi ovaj „spektakl“<br />
Kje bio u funkciji predizborne<br />
kampawe i trebalo je da uka`e<br />
U`i~anima da imaju sposobnu lokalnu<br />
vlast koja efikasno re{ava<br />
najte`e gradske probleme i realizuje<br />
projekte od najve}eg zna~aja<br />
za grad i {ire. DSS je kako je na<br />
konferenciji za {tampu rekao<br />
predsednik Gradskog odbora Tihomir<br />
Petkovi} `eleo da upozna<br />
sugra|ane sa istinom i uka`e na<br />
velike opasnosti zbog neefikasnog<br />
upravqawa deponijom uz ocenu<br />
da uprkos ka{wewa u po~etka<br />
wenog rada nisu donete neke<br />
kqu~ne odluke niti stvoreni<br />
va`ni preduslovi od kojih zavisi<br />
rentabilno poslovawe „Dubokog“.<br />
- Nije doneta odluka o ceni<br />
deponovawa otpada prema lokalnim<br />
komunalnim preduze}ima,<br />
kqu~ni faktor (uz koli~inu<br />
prera|enog otpada) od kojeg zavisi<br />
da li }e preduze}e „Duboko“<br />
poslovati pozitivno ili ne. Zatim,<br />
nisu izgra|ene transfer<br />
stanice na teritoriji velike<br />
ve}ine Op{tina, korisnika usluga<br />
regionalne deponije kao va`an<br />
faktor za ostvarewe i uspe{no<br />
funkcionisawe projekta u celini<br />
i pod tri nije postignut ~vrst<br />
dogovor ni sa jednom op{tinom,<br />
osim delimi~no sa gradom ^a~kom<br />
kako, pod kojim uslovima, i kada<br />
}e po~eti doprema otpada na regionalnu<br />
deponiju. To zna~i da je<br />
medijski spektakl obaveqen uz<br />
prisustvo otpada samo sa teritorije<br />
grada U`ica, iako se radi o<br />
regionalnoj deponiji koja pokriva<br />
teritorije dva grada i 7 op{tina<br />
– re~i su Tihomira Petkovi}a.<br />
Zbog ovoga i ~iwenice da ovo<br />
preduze}e trenutno zapo{qava<br />
oko 35 radnika Petkovi} smatra<br />
da }e „Duboko“ sasvim sigurno u<br />
2011. i 2012. godini ostvariti<br />
vi{emilionske gubitke, a veliki<br />
deo po wemu mora}e da plate svi<br />
gra|ani iz buxeta grada. On je<br />
dodao da rad deponije u du`em<br />
vremenskom periodu sa samo<br />
delimi~no iskori{}enim kapacitetom,<br />
a time i rad sa gubitkom<br />
nosi jo{ jedan veliki problem:<br />
nemogu}nost vra}awa kredita Evropske<br />
banke, a to zna~i obavezu<br />
vra}awa dobrog dela tog kredita<br />
opet od strane U`i~ana, tj. wihovog<br />
gradskog buxeta. Predsednik<br />
odbora opozicionog DSS-a upitao<br />
je gradona~elnika i direktora deponije<br />
da li ih je makar malo stid<br />
{to su posle svega zloupotrebili<br />
ministra, predstavnike evropskih<br />
partnera u projektu, ambasadore i<br />
za malo predsednika Republike i<br />
Reakcija po ustaqenom [ablonu<br />
U saop{tewu za javnost povodom reakcije gradona~elnika<br />
U`ica Gradski odbor DSS-a navodi se da gradona~elnik<br />
reaguje po ustaqenom {ablonu. "Najpre optu`uje u`i~ki<br />
DSS i Tihomira Petkovi}a da iznose neistine i vode prqavu<br />
kampawu protiv wega, wegovih do sada nezapam}enih uspeha<br />
u rukovo|ewu gradom, a odmah potom i sam priznaje kako je<br />
ta~no ono {to smo rekli". U wemu se ka`e da je potvr|eno<br />
upozorewe DSS-a da }e zbog svih propusta preduze}e „Duboko“<br />
iskazati vi{emilionske gubitke koje }e morati gra|ani<br />
da pla}aju iz buxeta grada. „Jedino tvrdi da je neistina da<br />
je ve}ina zaposlenih u posledwe tri godine primqena bez<br />
konkursa. Mi i daqe ostajemo pri na{em stavu i pozivamo<br />
gradona~elnika da objasni gra|anima, ako je sve bilo regularno,<br />
kako su onda u „Duboko“ primqene sestre i supruge<br />
u`i~kih direktora i partijskih sekretara, tehni~ki sekretari<br />
i drugi aktivisti Demokratske stranke?, ka`e se<br />
izme|u ostalog u saop{tewu DSS-a od 21. oktobra ove godine.<br />
политика<br />
pozvali ih da prisustvuju sve~nom<br />
po~etku rada po wegovoj oceni<br />
lo{e vo|enog i za po~etak rada<br />
nepripremqenog projekta za otvarawe?<br />
Potpredsednica Gradskog<br />
odbora DSS-a Marija Markovi}<br />
kao jedan od razloga prihvatawa<br />
lokacije deponije na teritoriji<br />
U`ica bila je mogu}nost zaposlewa<br />
vi{e desetina, po prvoj verziji<br />
sto gra|ana. Ona je dodala<br />
da su gradska vlast i direktor<br />
preduze}a „Duboko“ na~inom realizacije<br />
procesa zapo{qavawa<br />
znatno umawili korist za gra|ane<br />
U`ica po tom osnovu.<br />
- U preduze}e „Duboko“ u proteklih<br />
godinu dana primqeno je<br />
znatno vi{e radnika nego {to<br />
je bili potrebno, s obzirom na<br />
veliko ka{wewe u realizaciji<br />
projekta. Time }e rad vi{ka<br />
iznad neophodnog broja zaposlenih<br />
pla}ati kroz buxet grada<br />
svi U`i~ani. U najve}em broju<br />
slu~ajeva zaposleni su primani<br />
bez raspisanog konkursa, tako da<br />
ogromna ve}ina mladih U`i~ana<br />
nije imala realnu {ansu da bude<br />
kandidat za posao u Deponiji. Kao<br />
posledica toga bili smo svedoci<br />
nezapam}enog nepotizma i partijskog<br />
kadrovawa, a za koje smo<br />
verovali da je daleka pro{lost.<br />
Zapo{qavane su sestre, supruge<br />
i poznanice u`i~kih direktora<br />
i partijskih prvaka, partijski<br />
slu`benici i politi~ku aktivisti<br />
stranaka vladaju}e koalicije, pre<br />
svega Demokratske stranke. [to<br />
je najgore primani su i oni koji su<br />
ve} imali posao u dobrostoje}im<br />
u`i~kim preduze}ima, umesto da<br />
je pru`ana prilika mladim nezaposlenim<br />
sugra|anima – rekla je<br />
Markovi} koja je dodala da nije<br />
ispuweno obe}awe dato gra|anima<br />
dela grada i prigradskih naseqa<br />
koja se naslawaju neposredno na<br />
lokaciju Duboko da }e oni imati<br />
prednost pri zapo{qavawu.<br />
@. Eri}<br />
GRADONA^ELNIK JOVAN MARKOVI]<br />
Прљава политичка<br />
кампања<br />
- Nikada se u U`icu<br />
nije vi{e radilo. I pored krize<br />
funkcioni{emo. Preko 30 projekata<br />
smo zavr{ili i imamo veliku<br />
podr{ku i ministarstava i<br />
Evropske komisije kao i veliki<br />
broj prijateqa koji }e u narednom<br />
periodu podr`ati ono {to<br />
jeste razvojni plan grada U`ica.<br />
Umesto toga, u proteklih nekoliko<br />
nedeqa imamo poku{aj pojedinih<br />
politi~kih stranaka da<br />
sve {to je dobro, na neki na~in<br />
ispquju i unize. [to se ti~e konferencije<br />
za {tampu DSS-a mogu<br />
samo da ka`em da je ona nastavak jedne prqave politi~ke kampawe<br />
sa nizom neistina koje se iznose na ra~un mene kao gradona~elnika,<br />
Demokratske stranke i vladaju}e koalicije. Imamo pojavu da {to<br />
vi{e radite, oni vas vi{e kritikuju i iznose neistine! Nije ta~no<br />
da se qudi zapo{qavaju bez konkursa i nije ta~no da je sve tako<br />
lo{e na deponiji „Duboko“. Ta~no je da imamo problema. Ta~no je da<br />
ovaj projekat koji je vredan preko 15 miliona evra do{ao u fazu, ili<br />
}emo ga zavr{iti, nastaviti, ili di}i ruke od onoga {to je ura|eno.<br />
Jedan od najva`nijih problema u realizaciji ovog posla jeste<br />
~iwenica da je predsednik op{tine u to vreme Tihomir Petkovi}<br />
potpisao kredit na 5 miliona evra bez saglasnosti Privremenog<br />
ve}a ~ime je dugoro~no opteretio i funkcionisawe preduze}a i buxeta<br />
grada. Zna~i bez tendera i javnih nabavki, bez procedura se potpisuje<br />
ugovor 19. marta 2008. godine i time se preduze}e dugoro~no<br />
uvla~i u problem. U me|uvremenu preduze}e „Duboko“ je platilo<br />
desetine miliona dinara za nepovla~ewe kredita, platilo na<br />
desetine miliona za {tetu po tom osnovu! Sve vreme poku{avamo<br />
da se ne osvr}emo na to, da prevazi|emo probleme i idemo napred.<br />
Ta~no je i to da je dve godine ranije potpisan ugovor, a da op{tine<br />
nisu potpisale me|uop{tinski sporazum o podr{ci projektu, da<br />
nisu izdvojile transfer stanice, da nisu utvrdile cene... Sada smo<br />
nametnuli re{ewa i na sastanku pre mesec dana op{tine su prihvatile<br />
da se napravi dogovor i oko cena, i ubrzawa svojih obaveza<br />
prema transfer stanicama. Nemamo drugo re{ewe nego da taj projekat<br />
za`ivi, jer kredit moramo da vra}amo, a ne mo`emo ga vratiti,<br />
ako nismo uvezali sve op{tine da doteraju komunalni otpad na deponiju.<br />
Planirano je da se kredit otpla}uje iz prihoda koje se ostvaruje.<br />
Krajwe je vreme (u decembru smo morali da po~nemo vra}awe<br />
kredita) da po~nemo otplatu, a to je prosto nemogu}e, ako nemate<br />
sirovinu. Zbog toga je sve ovo ubrzano. Mislim da }emo na}i na~ina,<br />
znawa i energije da taj posao privedemo kraju, da ^a~ak i sve ostale<br />
op{tine potpuno uve`emo u ovaj koncept. Ta~no je da predstoji<br />
te{ka odluka, a to je formirawe cene deponovawa otpada u U`icu<br />
i drugim lokalnim upravama, ali prosto to je neminovnost. Ovaj projekat<br />
treba da bude na ponos grada U`ica i ~itave Srbije i mi }emo<br />
ga zavr{iti – reakcija je gradona~elnika U`ica povodom iznetnih<br />
tvrdwi na konferenciji za {tampu u`i~kog DSS-a.<br />
@.E.<br />
28. oktobar 2011.
GRADSKO VE]E<br />
Стипендије за ученике<br />
и студенте<br />
Gradskog ve}a pokre-<br />
^lanovi<br />
nuli su inicijativu za formirawe<br />
Integrisanog univerziteta<br />
u U`icu. Posle uspe{nih razgovora<br />
u Ministarstvu prosvete i<br />
realizacije otkupa kasarne u<br />
Kr~agovu od Ministarstva odbrane,<br />
usvajawem ove odluke o<br />
pristupawu aktivnostima na<br />
ostvarivawu uslova za osnivawe<br />
Univerziteta, napravqen<br />
je novi i va`an korak napred u<br />
realizaciji ove ideje.<br />
Na ovoj sednici Ve}a,<br />
utvr|en je predlog Odluke o prihvatawu<br />
prenosa prava svojine<br />
kojim je definisana dinamika<br />
razmene stanova sa Vojskom<br />
Srbije na ime vojnog kompleksa<br />
kasarne IV puk. Stanovi, koji }e<br />
se graditi u Turici, Kr~agovu,<br />
na Carini i u Sevojnu, sukcesivno<br />
}e se prenositi u svojinu<br />
Ministarstvu odbrane i<br />
to 40 procenata neto povr{ine<br />
stanova do kraja 2013. godine, i<br />
po 30 procenata do kraja 2015.<br />
i 2016. godine. Grad U`ice }e<br />
obezbediti stambenog prostora<br />
u vrednosti od 5.137.260,67 evra<br />
koliko je Kasarnu procenila<br />
Poreska uprava Ministarstva<br />
finansija.<br />
Prihva}en je Pravilnik o<br />
stipendirawu talentovanih<br />
Nakon uspe{no zavr{enog<br />
Me|unarodnog de~ijeg festivala<br />
folklora „Licidersko srce“<br />
i nekoliko turneja i u~e{}a na<br />
presti`nim me|unarodnim festivalima<br />
u Evropi, Udru`ewe<br />
„ERA“ sve~ano obele`ava svoj<br />
deveti ro|endan. Naime, u<br />
petak 28. oktobra u Narodnom<br />
pozori{tu u U`icu „Era“ organizuje<br />
svoj Godi{wi koncert,<br />
u~enika i studenata kojim<br />
je odre|eno da ove godine<br />
za stipendije mogu konkurisati<br />
i studenti koji su na master<br />
akademskim studijama i<br />
osvaja~i sportskih nagrada na<br />
takmi~ewima i smotrama koje<br />
kalendarom utvr|uje Ministarstvo<br />
prosvete. Ove godine,<br />
za studente druge i vi{ih godina<br />
studija uslovi su da su na<br />
buxetu, da imaju polo`ene sve<br />
ispite iz prethodne godine i da<br />
su ostvarili prose~nu ocenu od<br />
najmawe 9,00 u prethodnoj godini<br />
studija.<br />
U delu izrade urbanisti~ko-tehni~ke<br />
dokumentacije,<br />
utvr|eni su predlozi odluka<br />
o pristupawu izradi planova<br />
detaqne regulacije dela Omladinske<br />
ulice, Radne zone D,<br />
Slobodne zone U`ice i Kasarne<br />
IV puk. Gradsko ve}e se saglasilo<br />
sa ovogodi{wim Programom<br />
organizacije radova na zimskom<br />
odr`avawu ulica, trotoara i<br />
drugih javnih povr{ina, kao i sa<br />
izmenama u buxetu grada gde su<br />
prihodovna i rashodovna strana<br />
uve}ane za 11.250.000 dinara<br />
kao u~e{}e grada na projektu sa<br />
ministarstvom poqoprivrede.<br />
UDRU@EWE „ERA“<br />
Годишњи концерт<br />
хроника<br />
S. P.<br />
na kome }e u~estvovati folklorni<br />
ansambli, peva~ke grupe i<br />
narodni orkestar. Ovaj koncert<br />
obele`i}e osve`ewe programa<br />
na svim poqima, i kao {to je ve}<br />
u`i~ka publika navikla, premijerno<br />
}e biti prikazan deo novog<br />
repertoara. Po~etak koncerta<br />
zakazan je za 19,30 i bi}e to<br />
lepo folklorno putovawe kroz<br />
Srbiju. R. V.<br />
Кул, ин,<br />
фенси...<br />
Sredom uve~e<br />
Dragi moji, da nije<br />
televizije ne bih znala da<br />
`ivimo u ru`i~astom svetu,<br />
da smo du`ni da budemo<br />
svi lepi, miri{qavi,<br />
Pi{e: Milica Turudi}<br />
naro~ito lepo obu~eni.<br />
Jer, dozvolite, kad vam sa<br />
ekrana po~nu da pridikuju {ta je sada in, fensi, u trendu,<br />
kul, fe{n, ja se prosto zbunim. Ama, gde da se udenem?<br />
Kako da to postignem da se ne postidim kad iza|em<br />
na uliicu, jer qudi se trude da mi budemo ba{ kako to<br />
zahtevaju najnoviji trendovi, a mi narod ni{ta.<br />
Iza|e{ na ulicu a ono pola smo obu~eni u kinesku<br />
garderobu, dosta toga iz one „druge ruke“, polovwaka<br />
od ko zna koliko godina na sve strane. Toga in ama ba{<br />
malo, kao da smo gluvi ili da dobro ne vidimo {ta nam<br />
govore, pokazuju, defiluju ekranom uzdu` i popreko, obilaze<br />
butike, biraju marke i boje. I verujte ja sam ube|ena<br />
da }e se taj lepi svet na TV na nas naqutiti za{to ih<br />
ne slu{amo {ta nam govore, savetuju. A to ~ine zaista<br />
ozbiqno.<br />
Pre neki dan estradna „zvezdica“ o{tro re~e devojci<br />
„baci to slobodno u kantu, to nije za tebe, izgleda{<br />
ba{ ko neka `enica"! Devojka sle`e ramenima prosto ne<br />
sme da ka`e da je haqina prili~no skupa i da ju je izabrala<br />
jer smatra da joj dobro stoji.<br />
I taman do|e{ ku}i, donese{ neku krpicu, kao {to<br />
rekoh iz radwi gde na{ nov~anik sme da zaviri, kad<br />
na ekranu fe{n vik, vitke cure defiluju , kometari<br />
odjekuju da je to za ovaj ili onaj period, da je ova boja<br />
aktuelna, da }e ovi modeli uskoro iza}i u prodaju, samo<br />
da se malo strpimo.<br />
Kao da mi ne trpimo, bar na to smo navikli. Kakva<br />
moda, bre! Samo se okrene{ oko sebe i sve ti je jasno.<br />
I jo{ ne{to, na{ ru`i~asti svet upotpuwuju putovawa,<br />
ali ne bilo kakva, nego ona oko sveta. I umudreno<br />
nam se savetuje da i mi krenemo. Ka`e, oni podigli<br />
kredit, jer vele, uspomene sa putovawa ne mo`e ni{ta<br />
da zameni, ne mo`e niko da vam uzme.<br />
Slu{am te savete i taman da se odlu~im da negde<br />
krenem shvatim da nemam dovoqno da do|em ni do<br />
Marinkove bare. Koji kredit, koje rate, koji svet?<br />
Dok plati{ da`bine, besplatno {kolovawe i le~ewe,<br />
pone{to pojede{, shvati{ da si ve} u minusu.<br />
Dodu{e, ima ne{to {to me raduje ba{ ovih dana,<br />
a nadam se da }e tako biti i nekoliko narednih meseci.<br />
Idu izbori pa predizborna obe}awa zvu~e ru`i~asto,<br />
ba{ kao i oni modni trendovi sa po~etka moje pri~e.<br />
I ma kako da je sivo ovih dana {to od sumaglice,<br />
{to od raznih politi~kih i ekonomskih gibawa, bar<br />
televizija ostaje ru`i~asta, i znam gde }e meni biti<br />
dobro.<br />
28. oktobar 2011.
e{ko je pronikuti u zvuk i receputuru kwige<br />
T„Dobro jeste `iveti“, posledweg od pet proznih<br />
naslova (biblioteka Albatros) Milovana<br />
Danojli}a o de~a~kom hodu po mukama i radostima.<br />
Ona je „danojli}evska“ u najboqem smislu<br />
te re~i, ne samo zbog blistave jezi~ke energije<br />
kojim odi{u sve wegove kwige, ve} i zbog toga<br />
{to preispituju}i vlastite `ivotne dileme<br />
beskompromismo preispituje i epohu ~iji smo<br />
savremenici, sa zabludama, posrtawima i kratkotrajnim<br />
uzletima zbog kojih, uprkos svemu,<br />
„dobro jeste `iveti“.<br />
Ro|en je u Ivanovcima, kod Qiga, 1937. godine,<br />
gde i danas dobar deo godine volterovski<br />
okopava svoj vrt. Wegov odlazak u Beograd<br />
i {kolovawe danas su dobro poznata „balada<br />
o siroma{tvu“. Objavio je vi{e od sedamdeset<br />
kwiga poezije, proze, ogleda… Prevodio<br />
je Brodskog, Siorana, Paunda, Aragona, Jejtsa,<br />
Klodela, Himenesa, [ekspira i Bodlera. ^lan<br />
je SANU. Ima tri adrese (Ivanovci, Beograd i<br />
Poatje), pa je mnogima te{ko da pomire trojicu<br />
Danojli}a u isto vreme, wemu ponajte`e.<br />
Godinama ve} `elim sa vama da<br />
prokomentari{em jednu pesmu ^eslava<br />
Milo{a - „Zaobilaze}i Dekartovu<br />
ulicu“:<br />
Zaobilaze}i Dekartovu ulicu<br />
spu{tao sam se ka Seni, snebvqivi putnik,<br />
Mladi varvarin, tek stigao u prestonicu<br />
sveta.<br />
Bilo nas je mnogo, iz Ja{ija i Klu`a,<br />
Vilne i Bukure{ta, Sajgona i Marake{a,<br />
A sramili smo se obi~aja na{ih zavi~aja<br />
o kojima ovde ni pred kim ni da zucnemo nismo<br />
smeli.<br />
O tom kako rukama pqesne{ da dozove{<br />
sluge, pa dotr~e devojke bose<br />
I poslu`e hranu, sve uz bajawe,<br />
Ili kako gospodar i svi uku}ani slo`no u<br />
horu ~itaju molitvu.<br />
Ja za sobom ostavih krajeve obla~nog neba<br />
I u|oh u univerzalno, zaslepqen i<br />
`eqan.<br />
Uskoro potom mnogi iz Ja{ija i Klu`a, iz<br />
Sajgona ili Marake{a<br />
Behu ubijeni, jer im `eqa be{e da napuste<br />
obi~aje svojih zavi~aja.<br />
Uskoro potom, wihovi vr{waci osvoji{e<br />
vlast<br />
Da bi ubijali u ime univerzalnih uzvi-<br />
{enih ideja.<br />
A za to vreme grad je `iveo onako kako je<br />
navikao,<br />
Sav u `amoru grlenog smeha kad padne<br />
mrak<br />
Peku}i duge hlebove i to~e}i vino u zemqane<br />
vr~eve,<br />
Kupuju}i ribu, limun i ~e{wak na uli~nim<br />
tezgama,<br />
Ne haju}i nikad ni za ~ast, ni sram, ni<br />
veli~inu i slavu,<br />
Jer sve se to zbilo da bi se zatim preobrazilo<br />
U spomenike {to predstavqaju niko ne zna<br />
koga<br />
U arije jedva ~ujne i u govorne obrte.<br />
I ponovo se naslawam na neugla~ani granit<br />
obale,<br />
I odjednom ugledam u svetlosti okretawe<br />
to~ka vremena<br />
[to pamti sru{ena carstva i one {to,<br />
nekad `ivi, sad su mrtvi,<br />
Nema vi{e prestonice sveta, ni ovde, ni<br />
nigde drugde<br />
I odba~eni obi~aji opet se po{tuju u svom<br />
uskom krugu,<br />
A ja znam da vreme qudskih pokoqewa nije<br />
isto {to i vreme Zemqe.<br />
[to se pak mojih te{kih grehova ti~e, ja<br />
naj`ivqe pamtim jedan:<br />
Kako sam jednog dana, prolaze}i {umskom<br />
stazom du` re~ice,<br />
Bacio kamen na belou{ku sklup~anu u<br />
travi.<br />
интервју<br />
MILOVAN DANOJLI], KWI@EVNIK<br />
Флерт са Европом<br />
O Dekartovoj ulici, o tome kako se izle~io od bespogovorne<br />
vere u Progres, o ta~noj re~i koja usre}uje duh, o tome za{to je<br />
izbegavao da pi{e o ocu za wegova `ivota, o na{em ludovawu<br />
u propasti, o duhu epohe i Emilu Sioranu…<br />
I to {to me je sna{lo u `ivotu bilo je<br />
samo kazna<br />
Koja, pre ili kasnije, svakog sti`e ko tabu<br />
neki prekr{i<br />
^itaju}i va{e kwige ~esto imam na umu<br />
taj zavi~ajni tabu, tu belolu{ku koju,<br />
ma gde bili, prosto ne smemo ubiti,<br />
jer time prizivamo veliku nesre}u,<br />
makar iz sujeverja. Da li vas je `ivot<br />
van Srbije nau~io da vi{e po{tujete<br />
zavi~ajne tabue?<br />
- Pesma je svo|ewe rauna pisca sa sobom i<br />
sa Parizom, iz godina kad se verovalo da svet<br />
ima prestonicu, i da se ona nalazi na obalama<br />
Sene. Sredinom XX veka to je uverewe bilo<br />
mnogo ja~e nego danas. Umberto Eko navodi ~ak<br />
i ime paprince u kojoj je kupovao sveske dok<br />
je pisao „Ime ru`e“: ona se i danas nalazi u<br />
srcu Latinskog kvarta. Krle`in hodo~asnik,<br />
rastaju}i se od Grada svetlosti, pewe se na<br />
jedno brdo i puca, iz revolvera, na Pariz. Svi<br />
mi, do|o{i iz dalekih i malih zemaqa, bili<br />
smo nesaop{tqivi francuskoj prestonici, a<br />
nije se boqe ose}ao ni Bodler, ro|en na Bulevaru<br />
Sen-@ermen: u nacrtu epiloga za „Cve}e<br />
zla“ on se obra}a Parizu kao ~udovi{te, silnoj<br />
droqi, groznoj, zloj i jakoj prestonici. A<br />
opet, takav kakav je, taj grad je, nekada, davao<br />
stvarala~ke podsticaje umetnicima. Markes je<br />
upravo u Parizu, ili protiv Pariza, ispri~ao<br />
svoju fantasti~nu, zavi~ajnu povest. U pesmi<br />
Milo{evoj, pored bolnog se}awa na belou{ku,<br />
uo~qiv je i nejasan odnos sa jednom ulicom.<br />
Zaobila`ewe Dekartove ulice mo`e se razumeti<br />
i kao prinudna sujeverna radwa, dakle,<br />
kao jo{ jedan, naknadno usvojen tabu. Kao mala,<br />
nere~ena i nereciva tajna. Ono {to je re~eno<br />
svodi se na lagodno ra{~i{}avawe opsesija i<br />
zabluda iz mladosti, na povla{}eni trenutak<br />
sagledavawa pro{losti, gde Pariz igra ulogu<br />
nevoqnog svedoka.<br />
[to se mojih iskustava ti~e, ja nisam bio<br />
toliko zasewen Parizom, koliko tu|inom koju<br />
je on oli~avao. Nisam se stideo obi~aja svoga<br />
zavi~aja. Naprotiv, razmi{qao sam o wima<br />
intezivnije nego dok sam ih izbliza pratio, a<br />
neke sam po~eo i upra`wavati, redovnije nego<br />
u Beogradu. A ku}nu zmiju sam, u rodnom selu,<br />
oko 1970, sasvim slu~ajno ubio. Prekopavao sam<br />
ba{tu, a ona se bila sklup~ala ispod jednog<br />
busena, pa sam je, nehotice, zaka~io motikom.<br />
Ako mi se desila neka nesre}a u `ivotu, dogodila<br />
se, tako|e, slu~ajno. ^eslav Milo{, kao<br />
katolik, veruje u automatizam ka`wavawa za<br />
prekr{ene zabrane, dok smo mi pravoslavci,<br />
liberalniji, ra~unamo s olak{avaju}im okolnostima.<br />
U Parizu sam pro`iveo petnaestak godina,<br />
zadivqen ali ne i zaqubqen. Wegova<br />
hladna lepota o~arava, i odbija. Pre ili posle,<br />
~ovek se zamori i zasiti, dosadi mu ve~no<br />
nere{en materijalni polo`aj. Milo{ je, posle<br />
desetogodi{weg boravka, oti{ao u Kaliforniju.<br />
Ja sam se smirio na jugozapadu Francuske, u<br />
jednom starom i mirnom provincijskom gradi}u.<br />
Pariz, uop{te uzev, velikodu{no prima svakog<br />
do{qaka, ali malo koga razume, i nema<br />
sluha za du{evnost „druge Evrope“. I {to je<br />
najgore, trenutno je sasvim ogluveo za poeziju.<br />
Kad je Milo{, kao ameri~ki gra|anin, dobio<br />
Nobelovu nagradu, u Francuskoj je taj doga|aj<br />
obele`en objavqivawem jedne ranije prevedene<br />
kwige ogleda. Poezija, za koju je dobio<br />
veliko priznawe, izi{la je kasnije, u tankoj<br />
svesci i kod malo poznato izdava~a.<br />
Slo`i}ete se da Milo{eva pesma otvara<br />
i pitawe slepe vere u Progres, i<br />
gledano iz dana{we perspektive, na<br />
izvestan na~in nagove{tava ~itav niz<br />
zlo~ina Me|unarodne zajednice u ime<br />
takozvanih univerzalnih ideja.<br />
- Ako mislite na stihove „Uskoro potom,<br />
wihovi vr{waci osvoji{e vlast / Da bi ubijali<br />
u univerzalnih uzvi{enih ideja“, moram<br />
priznati da mi oni nisu sasvim jasni. S obzirom<br />
na vreme pesnikovog boravka u Parizu, bi}e<br />
da se to odnosi na latinoameri~ke levi~are,<br />
pobornike Kastrove revolucije, kojih je onda,<br />
a i kasnije, bilo na pariskim fakultetima.<br />
Samo, Milo{ uo~ava tek jedan trenutak wihove<br />
metamorfoze, onaj koji mu je, kao izbeglici<br />
iz Isto~ne Evrope, i antikomunisti, najvi{e<br />
smetao. U posledwim decenijama pro{log veka<br />
zapadnoevropska levica, a sa wom i ameri~ka,<br />
pone}e barjak borbe za tzv. qudska prava, onako<br />
kako ta prava shvata imperijalna politika<br />
28. oktobar 2011.
SAD. Levi~ari }e, jednodu{no, podr`ati bombardovawe<br />
Srbije, a Milo{ }e se, {to }utawem<br />
{to nekim izjavama, na}i u istom kolu. Nema<br />
kraja ostrvqenoj borbi za napredak. U wu se,<br />
od pada Berlinskog zida, ukqu~ila ~itava<br />
Me|unarodna zajednica, na ~elu sa SAD, a<br />
Milo{ je tu fazu borbe prevideo i od}utao…<br />
A {ta }emo sa ~esto bespogovornom<br />
verom do{qaka u sjaj civilizacije?<br />
- Rekao bih da je vi{e re~ o nadi, nego<br />
o veri. Nadali smo se, hteli smo da verujemo,<br />
da su negde u svetu qudi uspeli da organizuju<br />
prosvetqen i ~oveka dostojan `ivot. U onome<br />
{to smo videli bilo je i velikih, ohrabruju}ih<br />
postignu}a. Svako se od nas, u modernom dobu,<br />
pomerio sa mesta na kome se rodio. Moji seqaci<br />
su po~eli „izlaziti u Evropu“ onih godina<br />
kad su, zahvaquju}i rakiji {e}eru{i, nabavili<br />
traktore. Posle su do{li na red automobili,<br />
televizori, telefoni, ma{ine za prawe ve{a<br />
i fri`ideri. Ostalo im je da taj dekor ispune<br />
smislom i lepotom. Sa tehnikom, preuzetom<br />
od razvijenog sveta, mi smo prekora~ili na{e<br />
prirodne mogu}nosti, forma je prema{ila<br />
sadr`aj.<br />
Od bespogovorne vere u Progres izle~ili<br />
su me osvaja~ki ratovi, koje su, u Dvadesetom<br />
veku, preduzimale najnaprednije zemqe, bogate<br />
i visoko civilizovane dr`ave, kao {to su<br />
Nema~ka, Austrougarska, Amerika, Francuska,<br />
Engleska i Italija. Progres nam je ~esto dolazio<br />
u pohode sa avionskim bombardovawem, a<br />
~ovek koji, u podrumu, ~eka da pro|e vazdu{ni<br />
napad, prinu|en je na ozbiqno razmi{qawe.<br />
Bombe su bile, i ostaju, efikasno sredstvo za<br />
opame}ivawe od ideje Progresa.<br />
интервју<br />
torte. Tele je oti{lo budza{to, a na piscima je<br />
da ~uvaju u`e. Briga o jeziku je neodvojiva od<br />
brige o zemqi i wenoj sudbini. Kako jezik da<br />
bude ~ist, kad nam je zemqa zasuta |ubretom i<br />
otpacima, a uz to pod stranom dominacijom?<br />
ta pravog oca? Prepoznajete li katkad u<br />
va{im roditeqskim postupcima „o~evo<br />
nasle|e“? Uop{te, nije li arhetip oca<br />
u svima nama mo`da jedan od najja~ih<br />
pokreta~a stvarala~ke, i ru{ila~ke,<br />
dakako, destruktivne, energije?<br />
- Izbegavao sam da pi{em o ocu za wegova<br />
`ivota. Jednom mi je, gorko - tu`no, rekao<br />
da se prepoznao u Xonu Hohohondu iz pesme o<br />
Krsti Pepi. Kasnije, kad bih ga, neposredno ili<br />
posredno, negde pomenuo, gledao sam da to ne<br />
do|e do wegovih o~iju. I govor o roditeqima<br />
je tabu, te`i od belou{ki koje smo ga|ali kamewem,<br />
ili ih slu~ajno usmrtili. Kwi`evnost<br />
je izuzeta od strogih moralnih zahteva i<br />
konvencija, pa ipak… drznuo sam se da o toj<br />
„stvari“ progovorim vo|en izvesnim shvatawem<br />
istinoqubqa, a sad se molim vi{wim silama<br />
za pokoj du{e moga nesre}nog oca, i za opro{taj<br />
{to sam morao otkriti to bolno mesto iskustva<br />
i pam}ewa. Prikazivawe onoga {to je na ivici<br />
dozvoqenog i pristojnog- u javnom i u privatnom<br />
`ivotu- trajna je opklada kwi`evnosti.<br />
Ubistvo oca, stvarno ili simboli~ko, jedan<br />
je od kqu~eva civilizacijskog napredovawa…Sukob<br />
sa roditeqima je prirodan impuls<br />
odrastawa i osamostaqivawa, prevazila`ewa<br />
okolnosti koje su nas donele na svet. Taj otpor,<br />
tu `ivu potrebu za odre|ivawem sopstvene<br />
li~nosti, ose}am i kod svoje dece i to, kako<br />
god ponekad bilo neprijatno, primam s razumevawem.<br />
I moj otac je, naposletku, pristao<br />
na moj raskid sa wim i sa ku}om; u~estvovao je,<br />
na pasivan na~in, u mom udaqavawu. Vremena<br />
su bila druk~ija, obaveze prema patrijarhalnoj<br />
tradiciji `ivqe, a svest o pravima `ena<br />
i dece nerazvijena. Nedostaci svakog `ivog<br />
stvora donekle su uslovqeni sredinom i wenim<br />
kulturnim obrascima, a snaga pojedinca se<br />
potvr|uje u prevazila`ewu ograni~ewa. Svaki<br />
novi nara{taj kr~i svoj put kroz istoriju, da na<br />
kraju stigne na mesto gde je prethodni zavr{io.<br />
U me|uvremenu se pone{to i primeni, ili unapredi.<br />
U romanu „Oslobodioci i izdajnici“<br />
kriti~ki ste preispitivali politi~ke<br />
represije, ideolo{ka zastrawewa i posledice<br />
takvog zastrawewa po patrijarhalno<br />
srpsko dru{tvo. U kojoj meri<br />
su ideolo{ki refleski danas aktuelni,<br />
va`ni, koliko su u posedu istorijske<br />
nauke, a koliko u `ivom pam}ewu<br />
sveop{te, kolektivne nesanice?<br />
Poku{ao sam da napravim najmawi<br />
zajedni~ki sadr`alac va{eg dela.<br />
Jezik, priroda, detiwstvo su prve<br />
re~i koje su mi pale na um. Krenimo<br />
od jezika. Po~etkom osamdesetih godina<br />
Mihiz }e u jednom tekstu o vama<br />
zakqu~iti da je Milovan Danojli} „danas<br />
ponajboqi znalac srpskog jezika“.<br />
[ta zapravo „znalac jednog jezika“ zna,<br />
ume, vidi i sawa za razliku od mawe<br />
jezi~ki osetqivih qudi?<br />
- Mogu}no je da podsticaj za pisawe nalazim<br />
vi{e u re~ima, nego u stvarima i bi}ima. Pojave<br />
vidim i razumem onoliko koliko re~i znaju<br />
i koliko im jezik dopu{ta. Pisawe bez u`ivawa<br />
u jeziku je argatovawe mada se, priznajem, i tim<br />
putem mo`e posti}i estetski u~inak. Pritisak<br />
mi{qenog i do`ivqenog tra`i ta~nu re~, a<br />
ta~na re~ osloba|a i usre}uje duh. Da, jezik me<br />
zanima i kao pojava, ali ja nisam lingvinista;<br />
nisam znalal, nego talac jezika. Neko je, jednom,<br />
rekao da je glavni junak moje proze - jezik. To se<br />
mo`e uzeti kao vrednost, ali i kao nedostatak,<br />
ograni~ewe. Kao da nisam obuzet stvarno{}u,<br />
nego wenim znacima. Voleo bih da je druk~ije,<br />
{ta mogu, kad nije. Iz ove se ko`e u drugu ne<br />
mo`e.<br />
Kako se jedan jezik ~uva od kvarewa,<br />
uniformisanosti, kako se {titi od<br />
korozivnih nanosa medijske industrije?<br />
Prime}ujete li u Francuskoj<br />
sistemati~an rad, neku vrstu nacionalne<br />
strategije po tom pitawu, i {ta<br />
ona podrazumeva? Da li u tom smislu<br />
takozvani mali jezici imaju neku vrstu<br />
komparativne prednosti ba{ zato {to<br />
su „mali“?<br />
- Francuski otpor engleskom jeziku i<br />
varijanti zvanoj franglais nije dao zapa`ene<br />
rezultate. Vadaju}em jeziku na{e planete,<br />
koji nastupa sa raketama, dolarima, Internetom,<br />
masovnom kulturom, farmerkama i avaksima<br />
te{ko je stati na put. U Beogradu kao da<br />
mazohisti~ki u`ivaju u nasiqu globisha. Sve<br />
su mere, ina~e, realtivne: Francuzi se, danas,<br />
ose}aju inferiorno prema engleskom kao {to<br />
smo mi u podre|enom polo`aju prema francuskom.<br />
Mi smo okupirani duhovno, kulturno, teritorijalno,<br />
a jezi~ka okupacija je tre{wa na vrhu<br />
U nekoliko va{ih kwiga koje, izme|u ostalog,<br />
tematizuju detiwstvo, odrastawe<br />
i sazrevawe na selu, primerice, u<br />
„U~ewu jezika“, veoma kriti~ki pi{ete<br />
o ocu. Mogli bismo gotovo ~itav jedan<br />
poeti~ki stav izvesti o liku oca, o retorici<br />
sna`nih o~eva, ili o izgubqenim<br />
o~evima u srpskoj kwi`evnosti<br />
pro{loga veka. Interesuje me da li ste<br />
o „literatnom“ ocu pisali jo{ za `ivo-<br />
Milovan Danojli} u radnoj sobi u Ivanovcima<br />
- Ta kwiga, po mom ose}awu, vi{e ide u red<br />
ispovesti, nego „preispitivawa“ dru{tvenih<br />
kretawa. Krtika je u woj pridodati sloj.<br />
Ispri~ao sam kako sam, kao dete, pratio prevrat<br />
iz 1945. i rascep koji se, u seoskoj sredini,<br />
dogodio. Tada sam, prvi put, do`iveo nemo}<br />
malog, ostavqenog naroda, koja }e se, krajem<br />
veka, tokom rasturawa Jugoslavije, otkriti u<br />
jo{ mu~nijem vidu. Istorija pocepanosti na{eg<br />
narodnog bi}a je, ina~e, duga: po~ela je jo{ u<br />
XIX veku, sa sukobom izme|u Kara|or|evi}a i<br />
Obrenovi}a, pa je nastavqena kroz strana~ka<br />
sporewa, pre{la u sukob izme|u titovaca i<br />
dra`inovaca, danas se ogleda u trvewu izme|u<br />
patriota i mondijalista, nema joj kraja. Ovakve<br />
podele su, u velikim narodima, normalne, pa i<br />
podsticajne. Nevoqa je {to smo mi mali narod<br />
pa nam, u uslovima spoqa{ne ugro`enosti, pocepanost<br />
{kodi. Nama je danas potrebno jedinstvo<br />
u odbrani nacionalnih interesa, potrebna<br />
nam je saglasnost oko minimalnog programa, barem<br />
privremeno, dok se ne sredimo i ne povratimo<br />
od udara.<br />
Kao retko ko u srpskoj kwi`evnosti<br />
novijeg datuma, sa, rekao bih, bolnom<br />
iskreno{}u, u kwizi „Pustolovina ili<br />
ispovest u dva glasa“ razapiwete na<br />
vlastiti krst dileme, zablude, nade,<br />
zlo i strah pred onim {to nam se dogodilo<br />
i {to nam se doga|a. To je svojevrstan<br />
nastavak kwige „Dragi moj<br />
Petrovi}u“, ali sa daleko mawom literarnom<br />
distancom. Da li je to bila<br />
jedna od va{ih prekretni~ka kwiga, sa<br />
~ijom „istinom“ se nije moglo kalkulisati?<br />
Kako je nastajala?<br />
- „Pustolovinu“ sam pisao u mesecima<br />
28. oktobar 2011.
na{ih te{kih isku{ewa, izlo`en neprijateqskoj<br />
propagandi antisrpske koalicije, neprestano<br />
slu{aju}i la`i i poluistine o na{em narodu,<br />
wegovoj pro{losti i sada{wosti. Nastojao<br />
sam da se odredim prema vremenu koje je, u jednom<br />
trenutku, po~elo da srqa u provaliju, prema<br />
svetu koji se, odjednom, razotkrio u ranije<br />
nepoznatoj rugobnosti. Mislim na Veliki Svet:<br />
bio sam isuvi{e otvoren, isuvi{e dobronameran<br />
prema wemu, a on me je, u posledwoj deceniji<br />
Dvadesetog veka, stao tu}i po glavi. Vaspitavao<br />
sam se na francuskoj kulturi, a do`iveo<br />
sam da Francuzi, bez ikakvog razloga i povoda,<br />
bacaju bombe po Srbiji! Lom je bio takve siline<br />
da mi se ceo prethodni `ivot potresao…<br />
Otkako je kwiga iza{la iz {tampe<br />
nisam je uzimao u ruke i ~itao. Isuvi{e me je<br />
namu~ila. Ako sam je morao napisati, ne moram<br />
je ~itati. To je roman o kidawu sa iluzijama<br />
mladosti, a preko autobiografskih scena pokazuje<br />
izvore slepog poverewa u svetsku kulturu,<br />
poverewa koje sam negovao sve dok nisam<br />
udario glavom o zid. Od prvih stihova ja sam<br />
pisawe upra`wavao kao ispit iz iskrenosti, a<br />
sa „Pustolovinom“ sam, u kanibalskom ispitivawu<br />
svojih pobuda i zabluda, oti{ao za korak<br />
daqe nego u prethodnim kwigama. Nisam ~itao<br />
lekcije drugima, niti sam davao objektivne<br />
ocene o zbivawima; poku{ao sam da se suo~im<br />
sa svetom i sa vremenom, da odredim sebe u<br />
zbrci velikih zbivawa. Raduje me {to ste tu<br />
kwigu uzeli ozbiqno…<br />
U pomenutoj „hronici be{~a{}a“ ne bez<br />
gor~ine i jarosti pi{ete o novinarstvu,<br />
i novinarima. Imate li odgovor na<br />
pitawe kako koristiti medijsku kulturu<br />
a da ona ne iskoristi nas?<br />
- Kao i prema mnogim drugim pojavama, moj<br />
odnos prema novinama je protivre~an i dvosmislen.<br />
Odbojnost prema {tampi se pove}ala<br />
zbog wene uloge u propagandnom ratu protiv<br />
na{eg naroda, pre{la u ga|ewe. @ive}i u<br />
inostranstvu, odavno sam prestao kupovati<br />
dnevne listove, a i u Srbiji ih nerado uzimam<br />
u ruke. S druge strane, odvratnost prema sredstvima<br />
op{tewa nije li{ena izvesne gri`e<br />
savesti: u novinama sam, nekad, zara|ivao<br />
hleb nasu{ni, pa iako se ni u jednoj redakciji<br />
nisam zadr`ao du`e od godinu dana, ose}am, i<br />
danas, ne{to zahvalnosti prema ku}ama koje<br />
su mi, nekad, omogu}avale pre`ivqavawe.<br />
„Pustolovinu“sam pisao u vreme divqawa propagandne<br />
ma{inerije protiv na{eg naroda, {to<br />
me je podsetilo na nepodno{qivu povr{nost<br />
novinarstva kao takvog, Ta povr{nost, u ratnim<br />
uslovima, postaje kriminalna i ubila~ka.<br />
Novinska istina se konstrui{e na brzinu,<br />
prema potrebama finansijera i politi~kih<br />
vrhova. Jednostrana i upro{}ena obave{tewa<br />
malo se razlikuju od la`i, ako se ve} ne slu`e<br />
la`ima.<br />
Pisac u novinama - govorim o svom iskustvu<br />
- ose}a stra{an nesklad izme|u vi{ih oblika<br />
promi{qawa i saznavawa i brzopletog<br />
novinarskog interpretirawa, izme|u odgovorne<br />
i neozbiqne upotrebe re~i, izme|u slo`enosti<br />
`ivotnih pojmova, i prebijawa nadvoje - natroje,<br />
za dnevnu upotrebu. Novine su na klizavom<br />
tlu i kad se ograni~e na puko informisawe, a<br />
kad se u wihov posao ume{aju manipulanti i<br />
politi~ari, one upadaju u otvoren zlo~ina~ki<br />
poduhvat. Prva `rtva svakog rata je istina, a<br />
zapadna {tampa - uostalom, i na{a - otvoreno je<br />
u~estvovala u raspirivawu mr`we i dolivawu<br />
uqa na vatru. Ona nam je nanela {tetu koliko<br />
i navo|ewe raketa koje su ru{ile mostove i<br />
bolnice.<br />
Prime}ujete li danas u Srbiji neku<br />
vrstu moralne vrtoglavice zbog izneverenih<br />
nada u epohalne dru{tvene<br />
preobra`aje?<br />
- I vi{e od toga: na{ je svet izbio na<br />
bespu}e u kojem je, vaqda, bio u XIV veku, on se<br />
ni~emu vi{e ne nada, na u {ta ne veruje. Izgubio<br />
je samopouzdawe, zbunio se, ne zna na koju<br />
stranu da se okrene. Ubedili su ga da je sve do<br />
интервју<br />
~ega je dr`ao glupost i iluzija, da mu je cela<br />
istorija pogre{na, da mu je antifa{isti~ka<br />
orijentacija u pro{lom ratu donela nesre}u,<br />
da se u svim ratovima `rtvovao niza{ta. Jugoslavija<br />
i socijalizam su mu se olupali o<br />
glavu, ishodi oslobodila~kih ratova su mu<br />
poni{teni, pravo na `ivotni prostor u Staroj<br />
Srbiji, na Kosmetu, u Ra{koj, Vojvodini i Crnoj<br />
Gori mu je osporeno. Sve do ~ega su ~etnici i<br />
partizani dr`ali odba~eno je na |ubri{te istorije,<br />
a wihovi potomci, umesto da to shvate, i<br />
daqe se oko ne~ega sva|aju. U takvom, moralnom<br />
Duh ove epohe je bezdu{nost,<br />
praznina, malaksalost… i<br />
la`qivost, u svemu.<br />
i materijalnom kolapsu, do{lo je do odustajawa<br />
od `ivota, do mr`we prema `ivotu. Brakovi<br />
se ne dr`e, sterilitet kod mladih `ena<br />
je dobio katastrofalne razmere, natalitet<br />
je pao ispod krti~ike granice, svake godine u<br />
Srbiji odumre jedan grad od 30. 000 `iteqa.<br />
Zavladalo je tiho, sveop{te o~ajni{tvo. Na{a<br />
prestonica se odala provodu i no}nom `ivotu<br />
karakteristi~nom za umiru}e imperije, iz svih<br />
krajeva biv{e dr`ave hrle u Beograd, da se provesele.<br />
Po~elo je ludovawe u propasti, mno`e<br />
se lokalna slavqa, ro{tiqijade i kupusijade,<br />
a truba~i iz Gu~e predvode posmrtnu sve~anost.<br />
Sve nam je va`nije od Kosova, sve nam je pre~e<br />
od ra|awa dece. U ovoj obespu}enosti te{ko<br />
je do}i k sebi, stati na noge, usredsrediti se<br />
na male stvari, na istinu, na disciplinovani<br />
rad, iza`eti plodorodnu smislenost iz sr`i<br />
svoga bi}a. Obnova mora po~eti iznutra. Predaleko<br />
se oti{lo u flertovawu sa Evropom i<br />
sa smr}u.<br />
Verujete li u duh epohe?<br />
- Ja ovo vreme ose}am kao razdobqe mediokritetstva<br />
i bednih, priglupih vo|a, ne<br />
samo kod nas, nego na svim kontinentima. To<br />
je sve {to materijalizam i novac uspevaju da<br />
izgrade, to su wihova najvi{a postignu}a:<br />
niskost, glupost, {krtost, `ivotarewe u<br />
znaku Krize i straha od sutra{wice. Bez visokih<br />
dru{tvenih, nacionalnih, religioznih,<br />
nadzemnih ideala `ivot gubi smisao i vrednost.<br />
Progres, li{en duhovnih orijentacija,<br />
zavr{ava u o~ajawu i u vr}ewu u krug. Duh ove<br />
epohe je bezdu{nost, praznina, malaksalost…<br />
i la`qivost, u svemu.<br />
U jednom va{em zapisu tvrdite da ako<br />
je suditi po uspe{nosti u kro}ewu<br />
spontane ose}ajnosti, u posledwih sto<br />
godia ~ovek je vi{e ostario nego u prethodnih<br />
stotinu vekova. Imate li odgovor<br />
na pitawe za{to i roman, i pesma,<br />
~ak i film, zaziru od izra`avawa<br />
odve} burnih i neposrednih ose}awa?<br />
- ^ovek je stara, umorna `ivotiwa. Kroz<br />
sva{ta je pro{ao, sva{ta video i nau~io, a nagomilana<br />
znawa, po~ev od izvesne ta~ke, suzbijaju<br />
i krote vitalnu energiju. To je naro~ito<br />
vidqivo na civilizovanom Zapadu, a i kod nas,<br />
zbog razo~arawa o kojima govorim, sve vi{e<br />
izbija na povr{inu. Postojawe vaqa neprestano<br />
i `arko potvr|ivati, a tek onda o wemu<br />
promi{qati; Erosu nisu potrebni racionalni<br />
argumetni, on }e sti}i onamo kud treba i mora i<br />
bez razumnih obja{wewa. Qubav samu sebe dokazuje<br />
i opravdava. Za ludost uvek ima nade, a<br />
mudrost, bez snage opstajawa, bez ludosti, ne<br />
vredi mnogo. Jalovost i bezizlaz evropskog<br />
Zapada zastra{uju. Mi se jo{ nismo uzdigli,<br />
odnosno srozali, do tih, visokih ponora, ali<br />
po{to se kunemo u kapitalizam, na putu smo da<br />
ih dostignemo, ako se ne pojavi nara{taj koji }e<br />
nas otrgnuti iz agonije.<br />
[ta za vas zna~i pisati? Jednom ste<br />
rekli da je svako ostvarewe, svaki rezultat,<br />
izme|u ostalog, i plod nasiqa<br />
nad sobom i nad okolinom.<br />
- Jedan od mogu}ih odgovora bio bi: Pisawe<br />
je korisna upotreba teskobe i nervoze.<br />
Pod odre|enim uslovima, ovo poigravawe<br />
sa `ivotom mo`e imati {iri zna~aj, pomo}i<br />
bli`wima da se, kao ~itaoci, oslobode sopstvenih<br />
tegoba, prirediti im jednu vrstu zadovoqstva.<br />
Za poduhvat se tra`i mnogo rada i<br />
odricawa, dakle, nasiqa nad lenom prirodom<br />
stvari. Osim rada, nemamo drugog oru`ja u<br />
borbi protiv besmisla i ni{tavila. Poezija,<br />
od gr~kog pojezis (stvarawe) je sinonim za nadahnuto<br />
delawe, za ostvarivawe sebe, i sveta<br />
za sebe.<br />
„Ko dobije u metafori, izgubi u `ivotu“,<br />
pisao je Kafka. Da li kao pisac<br />
ponekad razmi{qate na taj na~in?<br />
- Da, svakako, ali je taj gubitak istovremeno<br />
i dobitak: drugi, sublimirani oblik<br />
ostvarivawa `ivota. Kafka je mislio na<br />
svakida{wicu, na trivijalno `ivotarewe,<br />
koje tako|e ima svojih slasti. Metafora je<br />
pro{irivawe `ivotnih mogu}nosti, trijumf<br />
wegove snage i smislenosti. Za {ta svako nema<br />
sluha, a ni potrebe. @ivot bez banalnosti bi<br />
zamro, a banalnost, bez te`we ka vi{im vrednostima,<br />
zavr{ila u divqa{tvu i `ivotiwstvu.<br />
Jedno drugo potpoma`e u hrani.<br />
Kako ste upoznali Emila Siorana?<br />
- Ne se}am se najboqe. ^ini mi se da sam<br />
oti{ao u ulicu Odeon, nedaleko od istoimenog<br />
pozori{ta, i pozvonio na vrata wegovog stana,<br />
u potkrovqu. Ve} je znao da sam mu preveo<br />
kwigu, a od Vaska Pope je ~uo da je prevod dobar.<br />
Posle smo se povremeno vi|ali i vodili<br />
duge, zanimqive razgovore. Voleo sam wegovu<br />
o~ajni~ku lucidnost, wegove paradoske. I on,<br />
i Kosta Papajoanu, za mene su bili pre svega<br />
Balkanci u Parizu. U`ivao sam, krajem sedamdesetih,<br />
u wihovom dru{tvu. Obadvojica su se<br />
preselila u rajska lovi{ta.<br />
Sioran je tvrdio da balkanski narodi,<br />
izuzev pojedinaca, nemaju {ansu u<br />
svetskoj preraspodeli mo}i o dobara<br />
bilo koje vrste. Zemqa budu}nosti za<br />
wega je Rusija, jer nije istro{ena, za<br />
razliku od, kako ka`e, iscrpqenog Zapada.<br />
Delite li Sioranovo mi{qewe?<br />
- Ne delim to mi{qewe, ali ga razumem.<br />
O sudbini Rumunije Sioran mi je govorio gotovo<br />
istim re~nikom kojim su na{i o~evi i dedovi,<br />
na svr{etku Drugog svetskog rata, govorili o<br />
nesre}i Srbije i o ^er~ilovoj izdaji. Patio je<br />
zbog ograni~ewa malog naroda, iz koga je poticao,<br />
a o Zapadu se izra`avao sa me{avinom<br />
divqewa, ga|ewa i mr`we. Hvalili su ga kao<br />
stilistu, a jedanput mi je rekao, doslovno, ovo:<br />
„Znate, kad god sednem da pi{em na francuskom,<br />
ja kao da obu~em luda~ku ko{uqu“. Prelaskom<br />
na francuski on se oslobodio bezobalnog<br />
mutqaga i pijanih maglu{tina materweg, rumunskog<br />
jezika. Pisawe mu je postalo efikasnije,<br />
ali ono, {to je odbacivawem mawe efikasnog,<br />
materweg govora izgubio on, u dubini du{e, nikad<br />
nije pre`alio.<br />
Zoran Jeremi}<br />
28. oktobar 2011.
LIDER URS MLA\AN DINKI] U U@ICU<br />
политика<br />
Децентрализација, је кључ<br />
URS }e u~initi sve da se vrati aktivizam gra|ana kroz proces decentralizacije. Mesne<br />
zajednice treba vratiti u funkciju i opredeliti znatno ve}i buxetski novac za wihove<br />
probleme. Kada mogu Ra~a, Medve|a i druga mesta koja su mawa od Sevojna da budu op{tine,<br />
za{to ne i Sevojno?<br />
arodni poslanik URS i<br />
Npredsednik Gradskog odbora<br />
stranke Branislav Mitrovi}<br />
podsetio je na po~etku<br />
konferencije za {tampu da je 1.<br />
oktobra po~ela primena Zakona<br />
o finansirawu lokalne samouprave<br />
po kome gradskom buxetu u<br />
posledwem kvartalu ove godine<br />
sleduje 105 miliona dinara,<br />
a idu}e godine preko 400 miliona<br />
dinara. Na upitnik URS<br />
o nameni ovog novca gra|ani su<br />
predlo`ili da on bude opredeqen<br />
za trudnice koje bi tokom<br />
trudni~kog bolovawa primale<br />
celu platu poput Beogra|anki, a<br />
ne 60 odsto. Mitrovi} je dodao<br />
da je od malih privrednika stigao<br />
predlog da se bar oslobode<br />
firmarine. Tako|e deo novca<br />
treba opredeliti mesnim zajednicama,<br />
poqoprivrednicima<br />
i studentima koji studiraju na<br />
strani kao podsticaj da se vrate<br />
i ostanu u rodnom gradu. Lider<br />
URS Mla|an Dinki} uputio je<br />
re~i zahvalnosti U`i~anima<br />
koji su sa preko 10.000 potpisa<br />
podr`ali inicijativu o<br />
decentralizaciji dok su dva<br />
od predlo`ena tri zakona<br />
usvojena. Dinki} je rekao da<br />
URS nisu zadovoqni {to nije<br />
prihva}en wihov predlog da se<br />
gradona~elnik bira na izborima<br />
direktno od strane gra|ana,<br />
umesto {to to ~ine strana~ke<br />
centrale. On je dodao da od<br />
gradona~elnika U`ica Jovana<br />
Markovi}a o~ekuje izviwewe s<br />
obzirom na iznetu ra~unicu pred<br />
usvajawe Zakona o finansirawu<br />
lokalne samouprave. Lider URS<br />
je rekao da }e kqu~ne ta~ke<br />
predizborne kampawe ove grupacije<br />
biti decentralizacija i<br />
Gra|ani smatraju da je pravo i trudnica u U`icu cela plata<br />
tokom trudni~kog bolovawa<br />
Branislav Mitrovi} i Mla|an Dinki} u sedi{tu URS u U`icu<br />
regionalizacija, novi ekonomski<br />
program i program za poqoprivrednike.<br />
Prema predlogu<br />
URS treba vratiti u funkciju<br />
mesne zajednice uz napomenu da<br />
5 odsto buxeta U`ica treba da<br />
ide ua rad {esnest mesnih zajednica<br />
{to je na buxet od 2,5<br />
milijardi kojiliko se o~ekuje<br />
idu}e godine 125 miliona za ovu<br />
namenu. Predlog URS jeste da<br />
se u Skup{tini grada formira<br />
i Ve}e mesnih zajednica, koje<br />
bi imalo i pravo veta ukoliko<br />
neka gradska odluka po wihovoj<br />
proceni nije u interesu gra|ana<br />
MZ. Dinki} je rekao da Sevojno<br />
treba da dobije status gradske<br />
op{tine sa buxetom od oko 300<br />
miliona dinara obzirom i na<br />
~iwenice da u Srbiji status<br />
op{tine imaju i Ra~a sa 12000<br />
stanovnika uz buxet od 410 milion<br />
a dinara, Medve|a sa 380<br />
miliona i druge mawe op{tine<br />
od Sevojna.<br />
- URS se bori za decentralizaciju<br />
u svim gradovima i<br />
op{tinama u Srbiji bez obzirao<br />
da li smo vlast ili opozicija<br />
i {to se ti~e naredne Vlade<br />
istraja}emo da se decentralizacija<br />
sprovede do kraja kao<br />
i regionalizacija – poru~io<br />
je Dinki} na konferenciji za<br />
{tampu u sedi{tu u`i~kog URS.<br />
On je dodao da su Zapadnoj Srbiji<br />
potrebne investicije i da je za<br />
wih kqu~na ta~ka auto-put Beograd<br />
– Zapadna Srbija do U`ica.<br />
Na pitawe novinara o velikom<br />
broju potencijalnih apstitenata<br />
na predstoje}im izborima<br />
lider URS je odogovorio da je<br />
to velika opasnost za dru{tvo<br />
i da }e URS u~initi sve da daju<br />
nadu i povrate „izumrli aktivizam“<br />
gra|ana uz napomenu da je<br />
najve}i problem Srbije to {to<br />
gra|ane niko ni{tva ne pita.<br />
Decentralizacija upravo zna~i<br />
preraspodelu vlasti, naveo je<br />
on i dodao da su URS spremni<br />
da istr~e na teren bilo kada<br />
budu raspisani izbori. O koaliciji<br />
na nivou Republike ova<br />
grupacija }e odlu~iti posle izbora<br />
uz iskqu~ewe saradwe sa<br />
SNS, dok }e na lokalnom nivou<br />
odbori imati potpunu samostalnost<br />
u odlu~ivawu sa kim }e<br />
u koaliciju. Jedno od pitawa<br />
odnosilo se i na kosovski problem.<br />
Dinki} smatra da su qudi<br />
na Kosovu sami vlasnici svoje<br />
sudbine i da Srbija mora diplomatski<br />
i ekonomski da pomogne<br />
qudima koji `ive na Kosovu<br />
oceniv{i pri tom da je trebalo<br />
tehni~ki re{iti pitawe pe~ata,<br />
u~e{}a Albanaca na skupovima u<br />
inostranstvu... a ne od wih praviti<br />
politi~ka pitawa. Predlog<br />
URS jeste i izmena Zakona o javnim<br />
preduze}ima. Prema ovom<br />
predlogu javnim preduze}ima<br />
treba da upravqaju menaxeri,<br />
a ne stranke dok dr`ava treba<br />
da se povu~e iz Upravnih odbora<br />
kako bi direktori profesionalno<br />
radili svoj posao. Dinki}<br />
smatra da partokratija mora<br />
biti prese~ena kao gordijev<br />
~vor, jer se ona ne mo`e razbiti<br />
marketin{kim potezima. Tokom<br />
posete U`icu lider URS razgovarao<br />
je sa gra|anima u Sevojnu,<br />
Qubawama, Volujcu i mesnoj zajednici<br />
Centar.<br />
@.Eri}<br />
Mla|an Dinki} na tribini u Sevojnu<br />
28. oktobar 2011.
привреда<br />
NOVA VARO[<br />
„Златарпласт“ отпоран на кризу<br />
Planirano je da u narednoj godini po~ne realizacija programa mre`a, odnosno proizvodwa<br />
opreme za protivgradnu za{titu naro~ito zna~ajnu za poqoprivredu. Vrednost investicije<br />
je oko dva miliona evra, a procewuje se da bi kompletna oprema sa postavqawem za jedan<br />
hektar vo}waka ko{tala 12.000 evra<br />
AD „Zlatarplast“ koji se<br />
bavi preradom plasti~nih masa po<br />
standardima ISO 9001, godinama<br />
je vode}i proizvo|a~ plasti~ne<br />
ambala`e u Srbiji, a sada je i jedino<br />
ve}e preduze}e u Novoj Varo{i.<br />
Zapo{qava skoro 300 radnika {to<br />
je polovina od ukupnog broja zaposlenih<br />
u proizvodnim delatnostima<br />
u ovoj op{tini u kojoj ih je pre dvadesetak<br />
godina bilo oko {est hiqada.<br />
Po mi{qewu Mi}a Zori}a, direktora,<br />
preduze}e je pre`ivelo sve<br />
dosada{we krize jer se rukovodilo<br />
osnovnim motom ekonomije, da ne<br />
tro{i vi{e nego {to zaradi.<br />
Svoju proizvodwu „Zlatarplast“<br />
je pro{irio na preradu gume i<br />
vo}a i u svakoj od celina u narednoj<br />
godini planira investicije. Prioritet<br />
je pove}awe proizvodwe u<br />
fabrici plastike kroz proizvodwu<br />
kompletne opreme za protivgradnu<br />
za{titu. To podrazumeva proizvodwu<br />
niti od kojih se plete mre`a<br />
i svih ostalih komponenti koje su<br />
neophodne za kompletirawe sistema<br />
protivgradne za{tite koja se u svetu<br />
primewuje vi{e od 15 godina<br />
-Program mre`a sigurno }emo<br />
po~eti da realizujemo na prole}e.<br />
Ovom opremom Srbija bi trebalo da<br />
se pokrije cela, jer garantuje siguran,<br />
a ako ho}ete i kontrolisan rod vo}a<br />
i povr}a. Kao i svaka investicija i<br />
ova je veliki rizik. Opremu nije skupo<br />
proizvesti, ali je skupa primena i<br />
to se ne mo`e sprovesti bez podr{ke<br />
dr`ave.Ranije su resorna ministarstva<br />
imala rezervisan stav,<br />
ali je sada{we Ministarstvo poqoprivrede<br />
iskazalo puno razumevawe<br />
i mislim da }e ono izna}i na~ine da<br />
podstakne gra|ane da je kupuju i koriste<br />
za kojom i ina~e ima sve vi{e<br />
potrebe,- ka`e direktor Zori}.<br />
Na osnovu istra`ivawa i<br />
pripreme programa koje je radio<br />
menaxment preduze}a, prose~na cena<br />
kompletne opreme za vo}wak po hektaru<br />
bila bi 12.000 evra, ra~unaju}i<br />
i postavqawe. Za maliwake nisu<br />
pravili procenu cene, ali se predpostavqa<br />
da }e mre`e za za{titu<br />
maliwaka biti znatno jeftinije<br />
zato {to su oni ni`i. Osim toga<br />
{to }e biti spas za poqoprivrednike,<br />
mre`e mogu biti kori{}ene i u<br />
gra|evini, za parking prostore.<br />
Za realizaciju ovog programa,<br />
potrebno je obezbediti oko dva miliona<br />
evra. Proizvodwa bi uglavnom<br />
bila plasirana na doma}em tr`i{tu,<br />
a mogla bi se raditi i konfekcija<br />
mre`a u ambala`u, vre}e i xakove.<br />
Sprovo|ewe programa po re~ima<br />
Zori}a, zahteva novu fabriku koja }e<br />
biti sagra|ena na prostoru na kojem<br />
je sada prazan deo fabrike gume.<br />
-Do sada smo uradili investicioni<br />
program, prikupqene su<br />
informacije za nabavku opreme,<br />
ostaje nam jo{ da prou~imo dokle<br />
su u toj proizvodwi stigli u Kini,-<br />
ka`e Zori}. Ovaj program znatno<br />
bi pove}ao proizvodwu u fabrici<br />
plastike. Ina~e, wena sada{wa<br />
vrednost na godi{wem nivou je oko<br />
desetak miliona evra i realizuje<br />
je na doma}em, ali i na tr`i{tima<br />
okolnih, susednih zemaqa, odnosno<br />
biv{ih jugoslovenskih republika.<br />
Ove godine kapaciteti u fabrici<br />
plastike uposleni su oko 70 procenata.<br />
Direktor Zori} o~ekuje da }e<br />
u ovoj poslovnoj godini biti ostvaren<br />
pozitivan finansijski rezultat<br />
na nivou celog preduze}a, u kojem je<br />
prose~na neto plata 34.000 dinara i<br />
ona nikada nije kasnila. Radnici ostvaruju<br />
i sva ostala prava koja im po<br />
zakonu pripadaju. Za razliku od onih<br />
100.000 radnika u Srbiji koji nemaju<br />
naknade za topli obrok i regres, ovo<br />
preduze}e ima i svoju menzu u kojoj,<br />
ako `elite, mo`ete da se zasladite<br />
i toplom ~okoladom.<br />
-Od kada smo po~eli da<br />
ose}amo uticaj svetske ekonomske<br />
krize imamo mawi pad fizi~kog obima<br />
proizvodwe, ali ne prestajemo<br />
da se borimo za svaki posao. Nije<br />
lako, naro~ito od kada su po~eli da<br />
nas kopiraju. Na primer, kom{ije su<br />
kopirale program plasti~nih buradi<br />
i razliku golim okom ne mo`ete da<br />
primetite. Isto se doga|a i sa nizom<br />
drugih na{ih novih proizvoda koji se<br />
istog momenta, kako se pojave, kopiraju.<br />
Ova dr`ava to te{ko mo`e da<br />
sankcioni{e. To je sramota i toga ne<br />
treba da bude u Srbiji,- ka`e Zori}.<br />
Vi{ak zaposlenih kojih je bilo<br />
u fabrici plastike, re{en je prirodnim<br />
odlivom i sada u woj radi skoro<br />
optimalan broj radnika.<br />
Fabrika plastike poseduje<br />
savremenu opremu poznatih evropskih<br />
i svetskih proizvo|a~a, a<br />
zadr`an je i veoma mali broj starih<br />
ma{ina zbog potreba proizvodwe.<br />
MI]O ZORI]- Moramo da se<br />
snalazimo, razumemo i po{tujemo<br />
osnovno pravilo ekonomije – ne<br />
smete tro{iti vi{e od onoga {to<br />
zaradite<br />
Novim proizvodima se prilago|ava<br />
zahtevima kupaca i tr`i{ta, ali<br />
okosnicu proizvodnog programa i<br />
daqe ~ini tradicionalna plasti~na<br />
ambala`a za alkoholna i bezalkoholna<br />
pi}a, pre svega za pivo i<br />
koka kolu. Osim jedne, sve pivare<br />
u Srbiji su weni kupci. Osim toga,<br />
jedini na srpskom tr`i{tu proizvode<br />
ambala`u za poqoprivredu,<br />
pekarsku industriju, hemijsku industriju,<br />
ambala`u za pakovawe pesticida,<br />
opasnih materijala, specijalnu<br />
ambala`u, ali i robu {iroke proizvodwe,<br />
kao {to su burad razli~itih<br />
Za sve pivare u Srbiji, osim za jednu, „Zlatarplast“ proizvodi<br />
plasti~nu ambala`u<br />
zapremina i oblika, kofe i drugo. U<br />
fabrici plastike zaposleno je 180<br />
radnika.<br />
Osim ove, u okviru „Zlatarplasta“<br />
posluju i fabrika gume i<br />
savremena hladwa~a kapaciteta<br />
1.500 tona. Hladwa~a je sagra|ena<br />
2002. godine kapaciteta od 500 tona,<br />
dok je u narednoj, 2003. godini on<br />
pro{iren za jo{ hiqadu tona. Savremeno<br />
je opremqena i u woj je uposleno<br />
70 radnika. Uveden je i primewuje se<br />
HACCP sistem, a proces proizvodwe i<br />
proizvodi hladwa~e sertifikovani<br />
su kod TUV. Ovo je prva hladwa~a<br />
i za sada jedina, ve}eg kapaciteta<br />
koja pokriva podru~je op{tina Nova<br />
Varo{, Priboj i Prijepoqe.<br />
- Dosta smo uticali na razvoj<br />
proizvodwe malina u ove tri op{tine<br />
kroz podr{ku proizvo|a~ima. Ove<br />
godine imamo 1080 kooperanata. Servisiramo<br />
wihove potrebe u repromaterijalu,<br />
a oni nama predaju maline,<br />
- ka`e Zori}.<br />
Ove godine otkupqeno je 1.100<br />
tona maline po ceni ne{to vi{oj<br />
od 90 dinara ra~unaju}i i tro{kove<br />
otkupa. Za najve}i deo ugovorena je<br />
prodaja na evropskom tr`i{tu. Ostatak<br />
kapaciteta hladwa~e popuwen<br />
je otkupom {qiva.<br />
Tre}a celina u okviru „Zlatarplasata“<br />
je fabrika gume, kupqena<br />
iz ste~aja.<br />
-Imali smo dosta razloga da<br />
je kupimo. Nalazi se u istom krugu i<br />
imamo zajedni~ku infrastrukturu.<br />
Snimili smo stawe i shvatili da<br />
fabrika mo`e i da radi. Pokrenuli<br />
smo proizvodwu pre godinu dana i ona<br />
radi u skladu sa zahtevima tr`i{ta<br />
koje je prili~no izgubqeno, pa se ne<br />
vra}a lako. Ova fabrika je propala<br />
{to se na tr`i{tu pozicionirala<br />
kako ne treba, mada proizvodni program<br />
nije bio za osu|ivawe i mi smo je<br />
pokrenuli na tom programu, na proizvodwi<br />
gumene obu}e i zaposlili smo<br />
80 radnika,- ka`e Zori} i napomiwe<br />
da povremeni preki proizvodwe nastaju<br />
zbog remonta. Mese~na vrednost<br />
proizvodwe je oko 15 miliona dinara<br />
{to za ovu bran{u nije lo{e.<br />
-Planiramo da u Fabrici gume<br />
radimo i razvojni program u oblasti<br />
plastike, a ostatak }emo kroz partnerstvo<br />
probati da je modernizujemo.<br />
Mislim da za wu postoji tr`i{te i<br />
da ima razvojnu perspektivu,- ka`e<br />
Zori}.<br />
Razvoj hladwa~e u narednom<br />
periodu, tako|e, ima perspektivu, jer<br />
qudi sa ovog podru~ja u poqoprivredi,<br />
u vo}arstvu vide dodatni, a za<br />
mnoge je to i osnovni izvor prihoda.<br />
U hladwa~i je planirano pove}awe<br />
stepena prerade i uvo|ewe ma{inske<br />
obrade maline koja sve vi{e postaje<br />
aktuelna u Srbiji.<br />
- U ma{insku obradu maline<br />
nismo jo{ krenuli, jer ona smawuje<br />
broj zaposlenih, ali su sve ~e{}i<br />
zahtevi zapada da tako radimo,-<br />
ka`e Zori}.<br />
„Zlatarplast“ je akcionarsko<br />
dru{tvo i po mi{qewu direktora<br />
Zori}a za daqi wegov razvoj veoma<br />
je va`no iznala`ewe strate{kog<br />
10 28. oktobar 2011.
привреда<br />
partnera. Privatizacija<br />
prostor. On je to iskapitalizovao,<br />
je zapo~eta 2001.,<br />
a zavr{ena 2006. Ve}inski<br />
preduze}e<br />
stoji i kada ga pitate<br />
vlasnici kapi-<br />
za{to ne radi, on<br />
tala, 78 procenata su<br />
mali akcionari, radnici<br />
i penzioneri, dok<br />
je u vlasni{tvu dr`ave<br />
ka`e: [ta se vi sekirate<br />
za moje pare? Na<br />
sre}u mi smo se spasili,<br />
a i namera nam je<br />
22 posto kapitala.<br />
bila da pre`ivimo<br />
- Li~no mislim<br />
sve probleme po~ev od<br />
da bi dokapital-<br />
izacija bila najboqi<br />
hiper inflacije, sankcija,<br />
preko rata, pa i<br />
model privatizacije,<br />
sada{wih kriza. Moramo<br />
jer bi privreda bila<br />
sa~uvana, samim tim i<br />
radna mesta. Me|utim,<br />
da se snalazimo,<br />
razumemo i po{tujemo<br />
osnovno pravilo ekonomije<br />
ovi na~ini privatizacije<br />
– ne smete<br />
u Srbiji su veliki Bure za vodwiku je jedan od novijih proizvoda tro{iti vi{e od onoga<br />
proma{aj. Mnogi nisu<br />
{to zaradite,- ka`e<br />
uspeli zbog toga {to je<br />
bilo zloupotreba i zato je ona jedan<br />
od najva`nijih uzroka {to su mnoga<br />
preduze}a zatvorena. Evo, u maloj<br />
Novoj Varo{i imamo primere da je<br />
kupovano preduze}e, a da budu}eg<br />
vlasnika, {to se kasnije i potvrdi,<br />
to preduze}e, odnosno, proizvodwa,<br />
uop{te ne zanima, ve} samo poslovni<br />
Zori} i dodaje:<br />
- I sada je privredni ambijent<br />
veoma te`ak, ali mislim da nije bez<br />
izlaza, iako je jo{ „nagra|en“ svetskom<br />
ekonomskom krizom.“<br />
Po re~ima direktora Zori}a,<br />
svetska ekonomska kriza odrazila<br />
se na „Zlatarplast“ kroz pad proizvodwe,<br />
prometa, a bilo je i nekontrolisanog<br />
uvoza plasti~ne ambala`e.<br />
-Srbija ima dobro razvijenu<br />
pivarsku industriju i mi smo jedva<br />
~ekali vreme kada je trebalo da<br />
promeni ambala`u, da se uklopi u<br />
evropske standarde. Kada je do toga<br />
do{lo, ipak su vi{e koristi imali<br />
svi drugi oko nas nego mi u Srbiji, jer<br />
je po~eo nekontrolisan uvoz. Dodu{e,<br />
dr`ava je to spre~avala, ali je bilo<br />
poturawa i la`irawa. Tako su dve<br />
tre}ine posla od zamene pivarske<br />
ambala`e dobila preduze}a iz okolnih<br />
zemaqa, a samo jednu tre}inu<br />
doma}a, srpska preduze}a, - ka`e<br />
Zori}.<br />
Rada Popovi}<br />
Ivica E`denci<br />
28. oktobar 2011.<br />
NACIONALNA AGENCIJA ZA<br />
REGIONALNI RAZVOJ – SAVETOVAWE<br />
Како до средстава<br />
европских фондова<br />
- Moramo imati kapacitete za pisawe i dobijawe<br />
projekata kod EU i na nama je da li }emo<br />
se organizovati kao Slovenija koja koristi<br />
90 odsto novca koji joj je dostupan iz fondova<br />
Evrope ili kao Bugarska i Rumunija koje<br />
apsorbuju samo devet ili 11 procenata tog<br />
novca,- rekao je Ivica E`denci, direktor Nacionalne<br />
agencije za regionalni razvoj<br />
acionalna agencija za region-<br />
razvoj organizovala je<br />
Nalni<br />
pro{log ~etvrtka u U`icu savetovawe<br />
o regionalnom razvoju Regiona<br />
zapadna Srbija i [umadija kojem<br />
su prisustvovali predstavnici<br />
op{tina i kancelarija za lokalni<br />
ekonomski razvoj sa ovog podru~ja.<br />
Ciq je bio razmotriti mogu}nosti<br />
organizovawa i delovawa regiona<br />
radi postizawa smawewa razlika<br />
me|u wima kao na~ine finansirawa<br />
regionalnih projekata koji se o~ekuju<br />
u narednom periodu.<br />
Posle savetovawa koje je odr-<br />
`ano za region isto~ne i ju`ne<br />
Srbije u Ni{u, ovo je drugo po redu,<br />
a narednog meseca se planira u Vojvodini.<br />
Ivica E`denci, direktor Nacionalne<br />
agencije za regionalni razvoj,<br />
rekao je izme|u ostalog:<br />
- U bliskoj budu}nosti ~ekamo<br />
odluku Saveta Evrope o prijemu<br />
Srbije za kandidaturu u ~lanstvo<br />
EU i tada nam se otvaraju nove komponente<br />
predpristupnih fondova<br />
upravo za regionalni razvoj i za<br />
razvoj qudskih kadrova. Za to su<br />
nam potrebne agencije koje postoje u<br />
regionu kao {to je RRA „Zlatibor“ u<br />
U`icu, da bi se dr`ava organizovala<br />
za apsorpciju tog novca. Zapravo,<br />
moramo imati kapacitet za pisawe i<br />
dobijawe projekata kod EU. Na nama<br />
je da li }emo da se organizujemo kao<br />
Slovenija koja iskoristi preko 90<br />
posto novca koji joj je dostupan iz<br />
fondova Evrope, ili kao Bugarska<br />
ili Rumunija koje apsorbuju samo devet<br />
ili 11 posto tog novca, rekao je<br />
E`denci.<br />
Koliko }e biti iskori{}eno<br />
sredstava iz evropskih fondova koja<br />
su namewena jednoj dr`avi za regionalni<br />
razvoj, po re~ima E`dencija zavisi<br />
uglavnom od qudskih kapaciteta<br />
u regionu i u lokalnim sredinama.<br />
Na regionalnom nivou postoji mre`a<br />
17 razvojnih regionalnih agencija<br />
koje su u postupku akreditacije.<br />
Dobijawem dr`avnog sertifikata<br />
wima se garantuje da su institucije<br />
koje imaju kapacitet da posluju i sa<br />
Slavko Luki}<br />
doma}im fondovima i privredom<br />
i da budu razvojni centar za vi{e<br />
op{tina, ali {to je i najva`nije,<br />
bi}e prepoznate i od strane Evrope<br />
kao neko ko ima legitimitet da mo`e<br />
da radi decentralizovano upravqawe<br />
fondovima.<br />
- Ovo savetovawe ima i<br />
strate{ku dimenziju. Zapravo, mi smo<br />
u procesu izrade nacionalnog plana<br />
regionalnog razvoja, ali i po~etka<br />
rada regionalnog razvojnog saveta<br />
koji je imenovan za Region zapadna<br />
Srbija i [umadija. Posle nacionalnog<br />
plana predstoji dono{ewe regionalne<br />
razvojne strategije za ovaj<br />
region, - rekao je E`denci.<br />
Regionalni razvojni savet<br />
za Region zapadna Srbija i [umadija<br />
~ine predsednik, a to je<br />
gradona~elnik Kragujevca Veroqub<br />
Stevanovi} i 16 ~lanova koji su<br />
predstavnici lokalnih samouprava,<br />
javnog i civilnog sektora.<br />
U ovom slu~aju re~ je o pet<br />
statisti~kih regiona, zapadna<br />
Srbija i [umadija, Vojvodina, Grad<br />
Beograd, ju`na i isto~na Srbija i<br />
Kosovo i Metohija. U Region zapadna<br />
Srbija i [umadija spada osam okruga,<br />
Moravi~ki, Kolubarski, Zlatiborski,<br />
Ma~vanski, Ra{ki, [umadijski,<br />
Pomoravski i Rasinski, odnosno 10<br />
gradova i 42 op{tine.<br />
Po re~ima Slavka Luki}a, direktora<br />
Regionalne razvojne agencije<br />
„Zlatibor“, savetovawe treba<br />
da uka`e na mesto i zna~aj RRA u regionalnom<br />
razvoju, u transformaciji<br />
javnog sektora.<br />
- Op{tine Ariqe, Prijepoqe,<br />
Nova Varo{ i Grad U`ice su dobri<br />
primeri prilago|avawa novom, projektnom<br />
na~inu finansirawa. To<br />
zna~i da se sredstva za investirawe<br />
ne o~ekuju samo od javnih prihoda<br />
ve} da se za wih i konkuri{e kod<br />
fondova koje nude na{a ministarstva,<br />
od evropskih fondova i bilateralnih<br />
donatora, rekao je Luki} i napomenuo<br />
da ima op{tina koje se jo{<br />
nisu orjentisale ka tom pravcu, ali<br />
ima i onih koje su postigle zna~ajne<br />
rezultate.<br />
-Na{ ciq je da transformaciju<br />
javnog sektora spustimo i na ni`e<br />
nivoe, na javna preduze}a i ustanove<br />
i da ta sredstva efikasno iskoristimo<br />
za infrastrukturno opremawe<br />
poslovnih, industrijskih zona za<br />
{to atraktivnije uslove i za doma}e<br />
i strane investitore. Na primer<br />
u`i~ko JKP „Vodovod“ je na konkursu<br />
za prekograni~nu saradwu dobilo<br />
dva projekta. Zna~i, bitno je da za<br />
investicije vi{e ne ~ekamo samo<br />
sredstva iz republi~kog buxeta,-<br />
rekao je Luki}.<br />
Edib Kajevi}, pomo}nik direktora<br />
Kancelarije za odr`ivi razvoj<br />
nedovoqno razvijenih podru~ja, podsetio<br />
je da je po novoj Uredbi koju je<br />
Vlada usvojila u septembru, u Srbiji<br />
46 najnerazvijenijih op{tina. One su<br />
u nadle`nosti ove Kancelarije koja<br />
se uvek pojavquje na skupovima koje<br />
Edib Kajevi}<br />
organizuje Nacionalna razvojna agencija<br />
jer nerazvijenih op{tina ima u<br />
svakom od statisti~kih regiona, a<br />
pro{le godine u ovoj grupi ih je bilo<br />
48.<br />
- @elimo da na{im projektima<br />
koje radimo i koje }emo raditi zajedno<br />
sa Nacionalnom agencijom i tim<br />
lokalnim samoupravama, ispravimo<br />
razlike koje postoje u stepenu razvijenosti<br />
unutar odre|enih regiona<br />
i da tako pomognemo najnerazvijenijim<br />
op{tinama, rekao je Kajevi}. U<br />
Regionu zapadna Srbija i [umadija<br />
ima 14 op{tina koje spadaju u grupu<br />
najnerazvijenijih.<br />
Rada Popovi}<br />
11
друштво<br />
SLA\ANKA MILO[EVI] PREDSEDNIK SINDIKATA PRAVOSU\A SRBIJE<br />
Tемељ за социјални дијалог<br />
Sindikat pravosu|a Srbije potpisao je 7. oktobra Protokol sa Ministarstvom pravde koji<br />
}e omogu}iti da se ispo{tuju prava na jubilarne nagrade za posledwe dve godine, ali se<br />
reguli{u i predstoje}i dogovori o visini zarada u pravosu|u u narednoj godini.<br />
ro{log ~etvrtka u Ve}u samostalnih<br />
Psindikata za vi{e op{tina Zlatiborskog<br />
okruga odr`an je sastanak predsednika<br />
sindikalnih organizacija u pravosu|u<br />
Zlatiborskog okruga kojem je prisustvovala<br />
Sla|anka Milo{evi}, novoizabrani<br />
predsednik Sindikata pravosu|a Srbije.<br />
Povod za sastanak je bio Protokol koji je<br />
ovaj sindikat potpisao sa predstavnicima<br />
Ministarstva pravde 7. oktobra. Sindikat<br />
pravosu|a Srbije deluje u okviru Saveza<br />
samostalnih sindikata Srbije i jedini je<br />
reprezentativni sindikat pravosu|a, a svoju<br />
reprezentativnost dokazali su 2009. godine.<br />
Sla|anka Milo{evi}, novoizabrani<br />
predsednik Sindikata rekla je za "Vesti":<br />
- Prvi deo Protokola odnosi se na<br />
prava na jubilarne nagrade zaposlenih u<br />
pravosu|u koje je predvi|eno Zakonom i<br />
na{im posebnim kolektivnim ugovorom. U<br />
prethodnim godinama ovo pravo nije bilo<br />
ispo{tovano. Sada smo postigli dogovor sa<br />
na{im resornim ministarstvom, pa je vi{e<br />
od dve hiqade zaposlenih u srpskim zatvorima<br />
i pravosudnim organima, ostvarilo<br />
pravo na jubilarnu nagradu za 2009. i 2010.<br />
godinu. Za razliku od prethodnih godina,<br />
ona je, umesto 50 posto prose~ne zarada koliko<br />
je bila do sada, jedna prose~na zarada<br />
za 10 godina neprekidnog sta`a u pravosu|u,<br />
za 20 godina uve}ana je za 25 posto, dok je za<br />
30 godina jedna i po prose~na zarada.<br />
Sla|anka Milo{evi}<br />
[ta jo{ sadr`i Protokol?<br />
- Deo Protokola odnosi se na pomo}<br />
porodiqama u pravosu|u kojih imamo 350.<br />
Mislim da treba podr`avati `ene u svakom<br />
pogledu. Odlu~ili smo se da im pomognemo<br />
zato {to ve}ina nije osetila pove}awe u<br />
zaradama koje je usledilo posle izmena Zakona<br />
u januaru. To je jednokratna pomo} od<br />
20.000 dinara. Mo`da to nije mnogo, ali }e<br />
sigurno zna~iti majkama koje su kod ku}e sa<br />
svojim bebama. Postigli smo dogovor i za<br />
jednokratnu pomo} od 10.000 dinara za na{e<br />
zaposlene koji su svrstani u {estu grupu,<br />
ima ih 657, a primaju zarade ni`e od minimalno<br />
zagarantovane. Za wih nije izmewen<br />
koeficijent pa i nisu osetili pove}awe<br />
zarada, tako da im Ministarstvo duguje za<br />
deset meseci otprilike 20 posto na zaradu,<br />
{to je po dve – tri hiqade dinara po osobi.<br />
U me|uvremenu, sindikat je podneo predlog<br />
za izmenu koeficijenata za petu i {estu<br />
platnu grupu u pravosu|u i u Ministarstvu<br />
su obe}ali da }e predlog podr`ati. Sve ovo<br />
odnosi se i na zaposlene u zatvorima. Mislim<br />
da smo sa Ministarstvom pravde postigli<br />
dobar dogovor, a to je usvajawe Uredbe<br />
za kolege koji rade u zatvorima. ^iwenica<br />
je da usvajawem izmene Zakona o platama<br />
dr`avnih slu`benika i name{tenika jedan<br />
broj zaposlenih nije osetio pove}awe,<br />
me|u kojima je slu`ba za obezbe|ewe koja<br />
radi vrlo nezavidan, specifi~an, a odgovoran<br />
posao. O~ekujemo da }e se wihov<br />
polo`aj re{iti kada se usvoji Uredba.<br />
Osim toga, deo Protokola odnosi se i na dogovore<br />
i pregovore za buxet za 2012. godinu,<br />
odnosno za pove}awe zarada u okvirima<br />
mogu}eg po projekciji Ministarstva finansija.<br />
Vide}emo {ta }e biti. Rekli smo da ne<br />
tra`imo ne{to {to je neprimereno. Nadam<br />
se da }e Protokol biti ispo{tovan. Mislim<br />
da je to i kamen temeqac za stvarni socijalni<br />
dijalog i izgradwu me|usobnog poverewa.<br />
Za{to su zaposleni u slu`bi obezbe|ewa<br />
bili izuzeti od pove}awa<br />
zarada?<br />
- Zato {to Zakon o dr`avnim slu`benicima<br />
svojevremeno nije predvideo da<br />
va`i i za zaposlene u upravi za izvr{ewe<br />
krivi~nih sankcija, pa je usvojena Uredba.<br />
Kada su usvojene izmene Zakona, Uredba je<br />
ostala da va`i. Nadam se da }e biti usvojena<br />
nova Uredba, jer ti qudi zaista imaju<br />
niske zarade.<br />
Koji je trenutno prosek zarada u<br />
pravosu|u nakon primene novih koeficijenata<br />
po~etkom godine?<br />
- Na{i referenti imaju neto oko 32.000<br />
dinara ra~unaju}i i stimulaciju od oko dve<br />
hiqade koju zaposleni u pravosu|u ina~e<br />
dobijaju. Me|utim, slu`benik obezbe|ewa<br />
u zatvorima ima mawu zaradu od referenata,<br />
a to je nedopustivo. Male plate imaju<br />
i zaposleni u zatvorskim bolnicama. Na<br />
primer, medicinski tehni~ari imaju zvawe<br />
referenata, a doktori zvawe savetnika<br />
i wihove zarade su ni`e od zaposlenih u<br />
op{tem re`imu zdravstva, a trebalo bi da<br />
bude obrnuto imaju}i u vidu uslove u kojima<br />
rade.<br />
O~ekujete li da Protokol zaista bude<br />
i ispo{tovan?<br />
- Zaista se nadam da }e biti<br />
ispo{tovan. Prvi deo Protokola trebalo<br />
bi da se ispo{tuje do 30. novembra, a onaj<br />
koji se odnosi na zarade i stimulacije za<br />
narednu godinu, rok je 31. decembar.<br />
Koji je najve}i problem sa kojim se<br />
pravosu|e sada suo~ava?<br />
- To je koli~ina posla. Niko ne spori<br />
da je reforma pravosu|a bila nu`na,<br />
me|utim, sada je nedovoqno qudi u odnosu<br />
na obim posla, a ograni~eni smo pravilnicima<br />
o odre|ivawu broja zaposlenih.<br />
Dodu{e, ministarka bi mogla da ih promeni.<br />
Verujem da ona i ima dobru voqu za to,<br />
ali na{i kadrovski planovi su uslovqeni<br />
i Ministarstvom finansija. Mislim da<br />
bi ministarka s obzirom da je u pravosu|u<br />
napravqen veliki rez, trebalo da ima ve}u<br />
podr{ku u Vladi. O~ekuju nas i pregovori<br />
za zarade za idu}u godinu, me|utim, ~ekamo<br />
da Ministarstvo finansija po{aqe smernice<br />
Ministarstvu pravde u koje mi treba<br />
da se uklopimo. Me|utim, mislim da u ovom<br />
slu~aju nema nezavisnosti pravosu|a, jer<br />
bi trebalo da se radi obrnuto, da sudovi<br />
svom ministarstvu dostavqaju smernice i<br />
planove koliko im je potrebno kadrova za<br />
nesmetano funkcionisawe, pa da se Ministarstvo<br />
finansija uklapa prema na{im<br />
smernicama i na{im potrebama. Pravosu|e<br />
~esto ima finansijsku om~u oko vrata,<br />
jer je uslovqeno novcem. Jasno je nama da<br />
dr`ava hroni~no pati od nedostatka para,<br />
ali, za neke stvari novca mora da bude. A za<br />
pravosu|e bi moralo da ga bude. Jer mislim<br />
da samo dobro i efikasno pravosu|e mo`e<br />
da nas pribli`i Evropskoj uniji, a ~iwenica<br />
je da smo spori, neefikasni, me|utim,<br />
sve ne zavisi od nas.<br />
Koliko je kona~no zaposlenih u pravosu|u<br />
ostalo bez posla tokom reforme?<br />
- Broj zaposlenih u pravosudnoj administraciji<br />
odre|uje se iskqu~ivo na osnovu<br />
broja nosilaca pravosudnih funkcija,<br />
odnosno, na osnovu broja sudija i tu`ilaca,<br />
a nekada je to bilo i na osnovu stru~nih<br />
saradnika kojih ima skoro isto koliko i<br />
sudija. Po{to preko 800 sudija nije izabrano,<br />
a za svakog se vezuje po troje zaposlenih<br />
u administraciji, jasno je da je oko 2.500<br />
zaposlenih ostalo bez posla, a mo`da i<br />
vi{e.<br />
Koji je osnovni ciq delovawa ovog<br />
sindikata u narednom periodu?<br />
- Bori}emo se za dono{ewe posebnog<br />
zakona za pravosudne slu`benike. Sada<br />
se to reguli{e zakonom koji se odnosi na<br />
dr`avnu upravu. Me|utim, mi sa wima nemamo<br />
ni{ta zajedni~ko, radimo druga~ije poslove<br />
i zato mislim da bi trebalo doneti<br />
poseban zakon kojim bi se ovo regulisalo.<br />
Koliko }emo biti uspe{ni vide}emo. Osim<br />
toga, nastavi}emo da se borimo za boqi socijalni<br />
polo`aj zaposlenih, za boqe plate,<br />
jer smatram da neko ko radi za dr`avu vrlo<br />
odgovorne poslove, ne mo`e da ima platu<br />
ispod prose~ne zarade u dr`avi kao {to<br />
je sada slu~aj kod nas. Zato je na{a vizija<br />
da na{a plata bude na nivou prose~ne u<br />
Srbiji i mislim da smo vrlo skromni u ovom<br />
zahtevu. @elimo da svi oni koji su na buxetu,<br />
a rade pribli`no iste poslove imaju i<br />
pribli`ne zarade i onda se ne bi doga|alo<br />
da referent u sudu ima duplo mawu platu<br />
od nekog drugog koji radi mo`da i mawe odgovoran<br />
posao, na primer u nekoj agenciji, sa<br />
istom stru~nom spremom.<br />
Rada Popovi}<br />
12 28. oktobar 2011.
NEW YORKER U U@ICU<br />
Модна компанија за<br />
младе<br />
Otvorena prodavnica u Robnoj ku}i<br />
„Beograd“<br />
актуелно<br />
New Yorker sa najnovijom kolekcijom izazvao je veliko interesovawe<br />
u U`icu. Ova modna kompanija iz Nema~ke u Srbiji<br />
posluje od 2007. godine a u`i~ka prodavnica je deveta po redu, naveli<br />
su predstavnici na zvani~nom otvarawu.<br />
Nova radwa nudi svojim kupcima {iroku paletu najnovijih<br />
trendova koje ~ine vlastiti brendovi fishbone, fishbone sister,<br />
smog, amisu i censored na vi{e od 600 kvadratnih metara maloprodajnog<br />
prostora. Moderni koncept prodavnice obe}ava prijatnu<br />
{oping atmosferu.<br />
Ovogodi{wa jesewa kolekcija iz New Yorker-a je elegantna i<br />
casual u isto vreme. @enstveni krojevi i lepi dezeni }e modernoj<br />
`eni dati glamurozan izgled. Tonovi zemqe i {umskog vo}a<br />
se sa vunom prepli}u u harmoni~noj igri. Dugi, topli kardigani i<br />
prsluci su u centru pa`we. Aplikacije od krzna ih ~ine posebno<br />
upe~atqivim. Predivno krojeni pon~o ogrta~i i pelerine su ne{to<br />
posebno ove sezone. Ko`ne pantalone su neizostavne u boji ove<br />
sezone-crvenoj, koja svaki outfit pretvara u vrhunski. ^ak se i<br />
mu{karci odlu~uju za vunene komade ove sezone. Norve{ki xemper<br />
slavi svoj veliki povratak u popularnoj kombinaciji crvene i bele<br />
boje. Casual isprani xins se kombinuje sa pletenim puloverima<br />
dugih rukava u kaki ili mornarsko plavoj boji.<br />
Ono {to daje upe~atqiv utisak je velika gu`va i mladi koji<br />
`ele da su u trendu.<br />
D. Cvijovi}<br />
28. oktobar 2011.<br />
13
привреда<br />
Zna^ajne investicije u “Drinskolimskim”<br />
hidroelektranama<br />
Ремонти по плану<br />
Za medernizaciju elektrana „Bajina Ba{ta” i<br />
„Zvornik” bi}e utro{eno 150 miliona evra<br />
U modernizaciju dve hidroelektrane, „Bajina Ba{ta“ i „Zvornik“,<br />
koje rade u sastavu PD „Drinsko-limske“ HE, bi}e ulo`eno oko 150 miliona<br />
evra. Pola predvi|enih radova na revitalizaciji HE „Bajina Ba{ta“<br />
je ve} zavr{eno, a u HE „Zvornik“ radovi }e po~eti 2013. godine. Tenutno<br />
najve}e investicije u Srbiji }e omogu}iti ve}u proizvodwu elektri~ne energije,<br />
a vek hidroelektranama je produ`en za 30-40 godine.<br />
U modernizaciju HE „Bajina Ba{ta“ bi}e ukupno ulo`eno za ~etiri<br />
godine 77 miliona evra. Uz pove}anu proizvodwu elektri~ne energije revitalzacijom<br />
}e se pove}ati i protok, {to je zna~ajan faktor u spregnutom<br />
sistemu rada sa HE „Vi{egrad“, a radni vek ove hidroelektrane bi}e<br />
produ`en za 30-40 godina. Do sada je zavr{en remont dva agregata i odmah<br />
su po~eli radovi na tre}em. Svaki od wih posle pu{tawa u rad proizvodi<br />
po 13 megavata struje vi{e, {to }e biti slu~aj i sa ostala dva agregata<br />
posle remonta. Tako }e HE „Bajina Ba{ta“ posle zavr{etka remonta sva<br />
~etiri agregata i kompletne revitalizacije imati snagu od 420 megavata ,<br />
umesto dosada{wih 368.<br />
Do kraja godine treba da se raspi{e tender i za revitalizaciju hidroelektrane<br />
„Zvornik“. Radovi vredni 70 miliona evra treba da po~nu<br />
2013. godine, a wihovim zavr{etkom na{a najstarija hidroelektrana }e<br />
imati snagu od 120,4 megavata umesto dosada{wih 96. U HE „Zvornik“ je<br />
ve} ura|en zna~ajan posao kaji je preduslov za po~etak medernizacije.<br />
Zavr{eni su radovi, vredni 800 hiqada evra, na produbqivawu korita<br />
Drine iz koje je izva|eno oko 140 hiqada kubika raznog materijala.<br />
R. Blanu{a<br />
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA ZLATIBORSKOG OKRUGA – TRIBINA<br />
Синдикалним организовањем до права<br />
U radno – pravnoj za{titi radnika prisutni su problemi, veliki broj radi na „crno“, lako<br />
dobijaju otkaze, naro~ito `ene, sedam posto zaposlenih u U`icu nema zdravstveno osigurawe,<br />
sporovi koje radnici vode dugo traju pa se doga|a da pojedini i umru ~ekaju}i presudu<br />
Momo Mi{ovi}<br />
e}e saveza samostalnih sin-<br />
za vi{e op{tina<br />
Vdikata<br />
Zlatiborskog okruga u saradwi sa<br />
{vajcarskom organizacijom SOLI-<br />
DAR Suissc, a u okviru projekta<br />
Podr{ka socijalnom dijalogu u<br />
Srbiji, organizovao je u utorak<br />
tribinu na temu Mesto i uloga<br />
inspekcije rada u radno – pravnoj<br />
za{titi uz u~e{}e predstavnika<br />
Ministarstva rada i socijalne<br />
politike.<br />
Po re~ima Petra{ina Drulovi}a,<br />
predsednika Ve}a saveza<br />
samostalnih sindikata za vi{e<br />
op{tina Zlatiborskog okruga,<br />
evidentan je problem u radno –<br />
pravnoj za{titi radnika.<br />
- U prilogu toga govori podatak<br />
da je nekada na podru~ju<br />
Okruga bilo 110.000, a sada oko<br />
58.000 zaposlenih i da je velika<br />
konkurencija. U takvim odnosima<br />
neminovno dolazi do arogantnog<br />
pona{awa poslodavaca, pa se<br />
svake godine sve vi{e kr{e prava<br />
radnika. Ovome su doprinele<br />
i izmene Zakona o radu,- tvrdi<br />
Drulovi} i napomiwe da i sudski<br />
sporovi koje vode radnici uz<br />
pomo} sindikata traju veoma dugo<br />
i navodi primer 12 radnika koji<br />
su bili zaposleni u trafikama<br />
„Politike“ u U`icu, koji vode spor<br />
u Beogradu vi{e od 12 godina. ^etvro<br />
od tih radnika vi{e nije me|u<br />
`ivima. Drulovi} ukazuje i na to<br />
da veliki broj zaposlenih radi<br />
na „crno“ i da im se ne upla}uju<br />
porezi i doprinosi, a samim tim ne<br />
te~e im ni radni sta`, a opet oni<br />
koji su zaposleni lako dobijaju otkaze,<br />
naro~ito `ene. Po wegovim<br />
re~ima, samo u U`icu oko sedam<br />
posto zaposlenih nema zdravstveno<br />
osigurawe. Da bi se svemu<br />
ovome stalo na put, sindikat i<br />
radnici su imali uspe{nu saradwu<br />
sa inspekcijom rada, ali ima i<br />
problema, jer se radnici povla~e<br />
pred inspektorima pla{e}i se da<br />
sasvim ne ostanu bez posla.<br />
- Radi re{avawa ovih problema,<br />
radnicima jedino preostaje<br />
da se oslone na sindikat.<br />
Me|utim, i tu imamo problema,<br />
jer mnogi poslodavci ne dozvoqavaju<br />
osnivawe sindikalnih organizacija<br />
u wihovim preduze}ima<br />
ili ~ak formiraju svoje sindikate.<br />
Me|utim mi jedino jedinstveni<br />
mo`emo biti jaki i posti}i<br />
21 te[ka povreda<br />
na radu<br />
Za devet meseci ove godine<br />
inspektori rada izvr{ili su<br />
1092 inspekcijska nadzora, od<br />
~ega 1012 po slu`benoj du`nosti<br />
i 80 po zahtevu stranki. Nadzorom<br />
je bilo obuhva}eno 5.792<br />
zaposlenih. Na radu je zate~eno<br />
bez zakonskog osnova 118 lica od<br />
kojih je 47 lica zasnovalo radni<br />
odnos po nadzoru. Inspektori<br />
su uradili i 33 potpuna inspekcijska<br />
nadzora po slu`benoj<br />
du`nosti 1012 delimi~nih inspekcijskih<br />
nadzora, tako|e, po<br />
slu`benoj du`nosti. Kod 258<br />
poslodavaca, inspektori su kontrolisali<br />
i po{tovawe Zakona<br />
o spre~avawu zlostavqawa na<br />
radu i u redovnom nadzoru je<br />
doneto jedno re{ewe. Inspekciji<br />
se niko od zaposlenih nije obratio<br />
za za{titu od zlostavqawa<br />
na radu.<br />
U postupku nadzora inspektori<br />
su doneli 112 re{ewa koja<br />
se ti~u otklawawa utvr|enih<br />
povreda prilikom zasnivawa<br />
odre|ene ciqeve. Zato apelujem<br />
na radnike da se izbore za formirawe<br />
svog sindikata u kolektivu,<br />
naro~ito u mawim preduze}ima, u<br />
kojima skoro da nema radnika koji<br />
su sindikalno organizovani, izjavio<br />
je Drulovi}.<br />
Momo Mi{ovi}, na~elnik<br />
inspekcije rada za Zlatiborski<br />
okrug je rekao:<br />
- Stawe na terenu nije<br />
sjajno, mada je u posledwe vreme<br />
poboq{ana situacija zbog toga<br />
{to je deo preduze}a koja nisu<br />
imala re{en status to uradila, pa<br />
je, samim tim i mawi broj radnika<br />
u problemu. [to se ti~e bezbednosti<br />
i zdravqa na radu i rada na<br />
„crno“ situacija nije mnogo boqa.<br />
Inspekcija rada se trudi da se<br />
sve ovo popravi, ali efekti nisu<br />
veliki, rekao je ovom prilikom<br />
Mi{ovi},. U oblasti rada na<br />
„crno“ inspektori su na podru~ju<br />
Zlatiborskog okruga uradili 192<br />
radnog odnosa, isplata zarada,<br />
isplata naknade zarade i<br />
vra}awa radne kwi`ice. Stranke<br />
su ulo`ile tri `albe na<br />
re{ewa inspektora rada. U ovom<br />
izve{tajnom periodu pokrenuto<br />
je 45 zahteva za pokretawe<br />
prekr{ajnog postupka, a<br />
prekr{ajni sudovi su doneli<br />
56 re{ewa od ~ega 33 kojim su<br />
izre~ene nov~ane kazne u ukupnom<br />
iznosu od pet miliona dinara.<br />
U oblasti bezbednost i<br />
zdravqe na radu, od januara do<br />
septembra ove godine, na podru~ju<br />
Zlatiborskog okruga dogodila<br />
se 21 te{ka povreda na radu,<br />
dve lak{e, a povreda sa smrtnim<br />
ishodom, smrtnih i kolektivnih<br />
povreda nije bilo. Po tri te{ke<br />
povrede zabele`ene su u oblasti<br />
poqoprivrede, preradi i obradi<br />
drveta, proizvodwi hemijskih<br />
proizvoda i plasti~nih masa, u<br />
proizvodwi metala i metalnih<br />
proizvoda. U ovom periodu, inspektori<br />
su u oblasti bezbednosti<br />
i zdravqa na radu izrekli<br />
meru zabrane rada u tri slu~aja.<br />
Petra{in Drulovi}<br />
nadzora i zatekli su 118 lica koja<br />
su nelegalno radila.<br />
- Zaposleni koji na ovaj<br />
na~in rade, retko se javqaju u inspekciju<br />
uglavnom to u~ine kada im<br />
gazda saop{ti da vi{e ne dolaze<br />
na posao i onda tra`e za{titu<br />
kod nas. Me|utim, tada je kasno.<br />
Imamo i anonimnih prijava da u<br />
odre|enim preduze}ima pojedini<br />
radnici rade na "crno", ali kada<br />
inspektori do|u, takvi radnici<br />
~esto pobegnu i sklone se. Tako<br />
da je nama veoma te{ko utvrditi<br />
ko radi na „crno“, ako radnici<br />
ne sara|uju. Takav je slu~aj i sa<br />
prekovremenim radom,- istakao je<br />
Mi{ovi} i dodao da se naj~e{}e<br />
kr{e prava radnika tamo gde su<br />
uslovi rada te{ki, kao {to je to,<br />
na primer u hladwa~ama.<br />
[to se ti~e bezbednosti i<br />
zdravqa na radu, iako mnogi poslodavci<br />
imaju lice za bezbednost<br />
i zdravqe na radu ili su<br />
anga`ovali agenciju i uradili akt<br />
o proceni rizika, va`e}i Zakon se<br />
jo{ uvek formalno primewuje.<br />
Mi{ovi} je ovom prilikom<br />
podsetio da je Evropska agencija<br />
za bezbednost i zdravqe na radu<br />
protekle sedmice od 24. do 28. oktobra,<br />
u okviru Evropske nedeqe<br />
bezbednosti i zdravqa na radu,<br />
sprovela kampawu „Bezbedno<br />
odr`avawe“.<br />
Rada Popovi}<br />
14 28. oktobar 2011.
otpisivawe sporazuma o re-<br />
Palizaciji zajedni~kog studijskog<br />
programa za smer<br />
matematika i fizika izme|u<br />
dekana Prirodno matemati~kog<br />
fakulteta iz Kragujevca i<br />
U~iteqskog fakulteta iz U`ica<br />
sa rektorom Univerziteta u<br />
Kragujevcu novi je korak u razvoju<br />
visoko{kolskog obrazovawa<br />
u na{em kraju. Posle potpisivawa<br />
dokumenta potrebno<br />
je da usledi akreditacija ovog<br />
studijskog programa kao i odobrewe<br />
od Ministarstva prosvete.<br />
Prema najavama od naredne<br />
akademske godine na ovaj smer u<br />
~etvorogodi{wem trajawu bi}e<br />
upisano 30 studenata u U`icu.<br />
A oni koji bi nastavqali daqe<br />
{kolovawe master studije zavr-<br />
{avali bi na Prirodno matemati~kom<br />
fakultetu u Kragujevcu.<br />
studijski program sa Prirodno<br />
matemati~kim fakultetom je u<br />
skladu sa politikom Univerziteta.<br />
Dva fakulteta su na{la<br />
zajedni~ki interes i imaju standard<br />
kako se ti studijski programi<br />
otvaraju, jer Univerzitet<br />
je mesto gde studenti u~e, gde<br />
nastavnici obrazuju i bave se<br />
svojom strukom, rekao je rektor<br />
Arsenijevi}.<br />
Prema kriterijumima Ministarstva<br />
prosvete Prirodno<br />
matemati~ki fakultet u Kragujevcu<br />
je me|u prvih 10 nau~nih<br />
institucija u Srbiji. A deo nastave<br />
na u`i~kom fakultetu bi}e<br />
obezbe|en sa ovog fakulteta.<br />
образовање<br />
POTPISAN SPORAZUM IZME\U PRIRODNO MATEMATI^KOG FAKULTETA<br />
IZ KRAGUJEVCA I U^ITEQSKOG FAKULTETA IZ U@ICA<br />
За будуће професоре математике и физике<br />
Po dobijawu akreditacije i odobrewa od Ministarstva prosvete u prvu generaciju bi}e<br />
upisano 30 studenata. Na U~iteqskom fakultetu o~ekuju da }e sve biti zavr{eno i da }e<br />
studente na novi studijski program upisati naredne godine<br />
Prof.dr Krstivoje [pijunovi}, dekan U~iteqskog<br />
fakulteta u U`icu potpisuje sporazum<br />
Prof.dr Slobodan Arsenijevi},<br />
rektor Univerziteta u<br />
Kragujevcu<br />
Za integrisani<br />
univerzitet<br />
potreban je rad a<br />
ne pri^a<br />
Univerzitet u Kragujevcu<br />
je vrlo ozbiqan Univerzitet koji je prvi po nau~nim<br />
radovima po jednom profesoru. Ali to ne zna~i da mi imamo<br />
ne{to protiv da U`ice stvori integrisani univerzitet.<br />
Ako pogledate na{u zemqu mi imamo dva osnovna problema<br />
od kojih je jedan natalitet a i rezultati popisa to jasno<br />
govore, a drugi je mali broj visokoobrazovanih i to samo<br />
{est odsto. Zemqa koja bi vodila politiku da re{i ova dva<br />
problema ne bi imala razlog da se bavi dnevnom politikom.<br />
Pametan i mlad narod na|e svoj put.<br />
Kada su me pitali za Univerzitet u U`icu rekao sam da<br />
nemamo ni{ta protiv i da }emo i da pomognemo. Ali morate<br />
da budete svesni da pravqewe jednog malog integrisanog<br />
univerziteta bilo bi dobro ne samo za U`ice, nego i za ovaj<br />
kraj Srbije. Ali to je veliki posao. I to politika ne mo`e<br />
da uradi. Treba da se naprave studijski programi, struktura,<br />
da se pripreme dokumenta za akreditaciju, da to pro|e<br />
akreditaciju. Ako u|ete u tu pri~u Univerzitet u Kragujevcu<br />
}e da pomogne. Ako bi danas po~eli da radite treba}e vam<br />
jedno dve -tri godine te{kog rada da uradite to {to ste<br />
planirali.<br />
To je proces koji tra`i rad a ne pri~u, zakqu~io je rektor<br />
Arsenijevi}.<br />
Rektor Univerziteta u<br />
Kragujevcu prof. dr Slobodan<br />
Arsenijevi} naveo je da ovaj<br />
Univerzitet ~ini 12 fakulteta<br />
od kojih je {est u Kragujevcu a<br />
ostali su u drugim gradovima<br />
me|u kojima je i U`ice.<br />
- Ideja da se U~iteqski<br />
fakultet u U`icu razvija za<br />
28. oktobar 2011.<br />
Ovaj studijski program je pokreta~ i budu}ih kadrova.<br />
A na po~etku pored nastavnika sa U~iteqskog fakulteta<br />
nedostaju}i kadar bio bi sa Prirodno matemati~kog<br />
fakulteta iz Kragujevca.<br />
- O~ekujem da }e biti zainteresovanih<br />
za ove studije u<br />
va{em kraju jer postoji mawak<br />
nastavnog kadra matematike i<br />
fizike. Ali i uspe{noj saradwi<br />
u narednom periodu, istakao je<br />
prof. dr Dragoslav Nikezi},<br />
dekan PMFa.<br />
Upisom od po 30 studenata<br />
svake godine zadovoqao bi<br />
potrebe za kadrovima u ovom regionu<br />
i u budu}nosti.<br />
- U ovom trenutku prema<br />
na{im saznawima skoro 60<br />
profesora radi nestru~no na<br />
ovim predmetima i time je kompletna<br />
generacija osnovaca<br />
i sredwo{kolaca zakinuta<br />
za kvalitet u obrazovawu iz<br />
fizike i matematike. Programom<br />
je koncipirano da se<br />
{koluju profesori matematike<br />
i fizike. Veliki broj ~asova<br />
pedagogije, psihologije, didaktike<br />
izvodili bi nastavu<br />
predava~i sa ovog fakulteta<br />
Prof. dr Dragoslav Nikezi}, dekan PMF, prof. dr Slobodan<br />
Arsenijevi}, rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Krstivoje<br />
[pijunovi}, dekan U~iteqskog fakulteta<br />
a nedostaju}i nastavnici bili<br />
bi sa Prirodno matemati~kog<br />
fakulteta iz Kragujevca. Ovaj<br />
studijski program je pokreta~<br />
i budu}ih kadrova, ocenio je<br />
prof. dr Krstivoje [pijunovi},<br />
dekan U~iteqskog fakulteta.<br />
Potpisivawe sporazuma<br />
izazvalo je interesovawe i zbog<br />
najava da bi i U`ice uskoro moglo<br />
da postane univerzitetski<br />
grad. S obzirom da je U~iteqski<br />
fakultet deo Univerziteta u<br />
Kragujevcu re~eno je da bi u tom<br />
poslu mogli da pru`e pomo} sa<br />
ovog univerziteta.<br />
D. Cvijovi}<br />
15
друштво<br />
ima dugu tradiciju izvornog<br />
U`ice<br />
stvarala{tva. Smerne, o{troumne,<br />
{aqive Ere vekovima su stvarale svoje<br />
narodno blago. Pisali su, komponovali, izvodili,<br />
takmi~ili se, {ili narodnu no{wu,<br />
vezli, tkali, a uz sve to sadili {qivike.<br />
I ~im po~nu da izmi~u avgustovski dani<br />
krenu u sela da otresu Po`ega~u i druge<br />
vrste {qiva, stave ih u burad da vre, pa<br />
kad malo odmakne, uz pesmu se pe~e rakija.<br />
A vredne doma}ice prave slatko, stave u<br />
poneku {qivu i par~e oraha ili se odlu~e<br />
da kuvaju pekmez. Ovih dana pravo iz svojih<br />
{qivika U`i~ani su krenuli u RTS-ov<br />
„[qivik“ da poka`u {ta znaju i {ta to<br />
~uvaju. U Javnom servisu Srbije do{li su na<br />
ideju da realizuju novu emisiju izvorne narodne<br />
muzike, takmi~arskog karaktera koja<br />
}e prikazati veliko bogatstvo tradicionalne<br />
kulture Srbije, narodno stvarala{tvo,<br />
posebno u domenu vokalnog, instrumentalnog<br />
i igra~kog izvo|ewa. Zami{qena kao<br />
svojevrsna etnovizija, emisija je zabavno<br />
edukativnog karaktera, realizovana savremenim<br />
medijskim izrazom.<br />
Na avgustovskoj audiciji u U`icu odabrana<br />
su po dva kandidata u ~etiri kategorije<br />
koji su se takmi~ili u nedequ ve~e<br />
od 17 ~asova i 30 minuta kada je predvi|en<br />
stalni termin emitovawa ove nove emisije<br />
na Prvom programu RTS-a. U polufinale su<br />
se plasirali: `enska peva~ka grupa „Dukat“<br />
iz Kosjeri}a, frula{ Aco Markovi}<br />
iz @eqina, vokalna solistkiwa Slavica<br />
U@I^ANI U „[QIVIKU“ JAVNOG SERVISA SRBIJE<br />
Богатство изворног<br />
мелоса<br />
podse}aju}i da je svojevremeno u{ao u u`i<br />
izbor za novog prezentera vremenske prognoze<br />
nekada{we BK televizije:<br />
-Jako mi se svidela ideja RTS-a da u<br />
poplavi svega i sva~ega na muzi~koj sceni<br />
potseti na ono su{tinsko {to nosimo u<br />
krvi, ma gde bili. I {to je va`nije da uka`e<br />
da ono {to se nekada smatralo iskqu~ivo<br />
ruralnim, zapravo jeste deo folklora<br />
nacije, a samim tim deo i gradskog miqea.<br />
Dopada mi se i to {to se sa audicija apsolutno<br />
ne koriste oni detaqi koji na bilo<br />
koji na~in `ele da ismeju one kandidate<br />
koji jo{ uvek nisu ovladali vokalnom<br />
tehnikom kako bi se, navodno privukla<br />
pa`wa gledalaca. Mislim da se i tu me{aju<br />
„babe i `abe“ i ovom prilikom bih apelovao<br />
na udru`ewa ometenih u razvoju, kao i<br />
lekarske komore da javno stanu u odbranu<br />
takvom iskori{}avawu kandidata, a tako|e<br />
poru~io ~lanovima `irija da ni oni na svojim<br />
po~ecima nisu bili najsjajniji i da nema<br />
potrebe za omalova`avawem i ismevawem,<br />
naro~ito ne grohotom smeha i hvatawem za<br />
stomak. Ipak televizija treba da bude edukativnog<br />
karaktera, a ne da podsti~e primitivnost!<br />
O~ekujem da „[qivik“ traje i da<br />
se kona~no stvari vrate na svoje mesto, jer<br />
smo mnogo {ta „i{~a{ili“, ba{ kao i u ovoj<br />
na{oj novinarskoj profesiji!<br />
Emisija se realizuje u studiju sa<br />
Narodnim orkestrom RTS-a pod upravom<br />
Vlade Panovi}a. U toku emisije prikazuju<br />
se prilozi snimqeni na audicijama kao i<br />
turisti~ke razglednice bazirane na kulturnim<br />
i etnolo{kim znamenitostima kraja<br />
Milo{ ^oli} i Jordan Nikoli}<br />
muzike, u emisiji o U`icu to je bio kom{ija iz<br />
Mr~ajevaca Miroslav Ili}. Oni na stru~an<br />
na~in komentari{u nastupe izvo|a~a i tako<br />
ovoj seriji daju edukativni karakter.<br />
Serijal od 13 emisija predstavqa najtalentovanije<br />
izvo|a~e iz devet gradova<br />
Slavica Nikoli}, vokalni solista Etno<br />
udru`ewa Zavi~aj<br />
Nikoli} iz Potpe}i i ~lanovi KUD „Zlatibor“<br />
iz ^ajetine. Wihovi duelisti bili<br />
su: mu{ka peva~ka grupa iz Buara, frula{<br />
Marko Xambasovi}, vokalni solista Milo{<br />
^oli} i ~lanovi etno udru`ewa „Zavi~aj“<br />
iz Zlakuse.<br />
Na{ kolega Milo{, kome je pevawe jo{<br />
uvek hobi, ali su svi izgledi da }e pre}i u<br />
profesionalce s obzirom da je zavr{io i<br />
{kolu solo pevawa i da se od novinarske<br />
profesije te{ko `ivi, ka`e da mu je ovo jo{<br />
jedno od lepih, televizijskih iskustava,<br />
iz kog dolaze izvo|a~i-takmi~ari.<br />
Izvo|a~e-takmi~are ocewuje tro~lani<br />
stru~ni `iri: dr Dimitrije Golemovi}<br />
profesor etnomuzikologije na Fakultetu<br />
muzi~ke umetnosti u Beogradu, prorektor<br />
Univerziteta umetnosti u Beogradu i<br />
solo peva~, zatim Radojica Kuzmanovi}<br />
koregraf, direktor Nacionalnog ansambla<br />
„Kolo“, kao i priznati peva~ narodne<br />
Milo{ ^oli} i Dragica Radosavqevi} Cakana<br />
(op{tina - okruga). Najboqi predstavnici<br />
iz jednog grada idu daqe u polufinale, gde<br />
}e se gradovi me|usobno takmi~iti tokom<br />
tri polufinalne emisije. Na kraju je finalna<br />
emisija gde }e biti izabrani najboqi<br />
u svim kategorijama, a upravo u toj emisiji<br />
pravo glasa ima}e publika koja }e slati sms<br />
poruke. R. V.<br />
16 28. oktobar 2011.
aposleni sa svojim porodicama, po-<br />
partnerima, predstavnicima<br />
Zslovnim<br />
Direkcije za izgradwu i paraolimpijcima<br />
ukqu~ili su se u ure|ewe Skojevskog parka<br />
na Pori.<br />
друштво<br />
AKCIJA FILIP MORISA U PARKU NA PORI<br />
„Волонтирам, јер волим свој град<br />
I ove godine zaposleni u Kompaniji „Filip Moris“ organizovali su u U`icu i drugih 15<br />
gradova Srbije akciju ure|ewa, pod nazivom „Volontiram, jer volim svoj grad“. U subotu je<br />
ure|en Skojevski park na Pori, ofarbne klupe, postavqene korpe, ura|eno osvetqewe<br />
U ime organizatora akcije Branko Mijatovi}<br />
je potvrdio za „Vesti“ da je ovo tre}a<br />
akcija za redom, najavquju}i da }e sli~nih<br />
aktivnosti biti i narednih godina.<br />
- U dogovoru sa nadle`nima iz Gradske<br />
uprave odlu~ili smo se za ure|ewe parka<br />
na Pori, koji je bio zapostavqen, prili~an<br />
broj klupa je o{te}en. Ovo je tre}a po redu<br />
akcija, pro{le godine zaposleni u „Filip<br />
Morisu“ u U`icu radili su na ure|ewu korita<br />
reke \etiwe, zatim je u`i~koj Biblioteci<br />
uru~ena donacija u kwigama, - ka`e<br />
Mijatovi} nagla{avaju}i da su akcije dobro<br />
prihva}ene i zbog toga obe}avaju da }e ih<br />
biti jo{.<br />
Maje [otre.<br />
Milo{ Zari}, paraolimpijac, baca~<br />
diska, kopqa i kugle koji i ina~e ve`ba<br />
u parku na Pori podr`ao je akciju i zahvaquje<br />
se organizatorima {to ure|uju park<br />
i posebno Direkciji za izgradwu grada na<br />
postavqawu reflektora.<br />
Milo{ Zari}:<br />
- Hvala za postavqawe reflektora,<br />
jer ovde treniramo<br />
AKTIVNOSTI UDRU@ENJA<br />
„PENZIONER“ IZ U@ICA<br />
Бољи положај<br />
пензионера<br />
28. oktobar 2011.<br />
Branko Mijatovi}:<br />
- Organizova}emo jo{ ovakvih akcija<br />
U saop{tewu Kompanije „Filip Moris“<br />
se navodi da svaki grad treba da vodi<br />
ra~una o svojim sugra|anima i dodaje:<br />
- Ono {to ovu akciju ~ini zna~ajnom<br />
jeste ~iwenica da osim toga {to na vrlo<br />
konkretan na~in poma`e da na{ grad bude<br />
jo{ lep{i, ona {irewem volonterskog duha<br />
me|u kolegama, poslovnim partnerima i<br />
sugra|anima doprinosi op{tem boqitku<br />
dru{tva u kojem `ivimo“, navedeno je u<br />
saop{tewu menaxera za komunikacije i<br />
donacije kompanije Filip Moris u Srbiji<br />
Dragan ^orbi}<br />
Udru`ewe „Penzioner“ godinama se<br />
bavi pitawima vezanim za najstariju populaciju<br />
i iznala`ewa mogu}nosti kako da<br />
svojim ~lanovima pomogne. Osim toga, namera<br />
je da Udru`ewe po~ne sa pisawem<br />
projekata kako bi se obezbedila sredstva<br />
iz Evropske unije i omogu}ilo da wihovo<br />
~lanstvo bude anga`ovano na sprovo|ewu,<br />
ali i da se na taj na~in obezbedi adekvatan<br />
prostor i oprema neophodna za rad<br />
udru`ewa „Penzioner“.<br />
Nedavno je preregistrovano i po~elo<br />
da se ozbiqno bavi qudskim pravima kako<br />
penzionera u U`icu tako i u drugim mestima<br />
gde postoje podr`nice ovog udru`ewa.<br />
^lan Upravnog odbora Dragan ^orbi}<br />
isti~e da je ekonomska situacija prili~no<br />
lo{a i da se odra`ava posebno na penzionere,<br />
da je veliki broj onih koji primaju<br />
niske penzije i da bi budu}a vlada o tome<br />
trebalo da vodi ra~una. ^orbi} smatra da<br />
se razlozi ovakvog stawa kriju pre svega u<br />
Najmla|i u akciji<br />
- U ovom parku se pripremamo za<br />
takmi~ewa kada je lepo vreme, a bilo bi<br />
dobro da ima uslova u nekoj od sala da<br />
to ~inimo tokom zime, - rekao je medijima<br />
Zari} koji je do sada osvojio preko 30<br />
medaqa na brojnim takmi~ewima u Evropi<br />
i svetu. Na svetskom prvenstvu u Holandiji<br />
Zari} je osvojio srebro i zlato dok je sa<br />
takmi~ewa iz Hrvatske doneo u U`ice dve<br />
zlatne medaqe.<br />
R. V.<br />
neispuwavawu predizbornih obe}awa, gde<br />
je moralni lik politi~ara u krizi, a politika<br />
kao zanimawe nemoralno i omra`eno<br />
me|u narodom i da to mora da se mewa.<br />
- Raduje to {to smo uz pomo} na{eg<br />
predsednika Udru`ewa Dragana Cvetkovi-<br />
}a uspeli da preregistrujemo udru`ewe<br />
kako bi imali mogu}nosti da se bavimo i<br />
drugim poslovima a koji bi bili u interesu<br />
na{eg ~lanstva. On je u~inio puno toga na<br />
uspostavqawu saradwe sa Advokatskom<br />
komorom, gde je obezbe|eno nekoliko advokata<br />
koji zastupaju penzionere. Posebno<br />
isti~em pomo} oko ugovora o do`ivotnom<br />
izdr`avawu, gde je vi{e {tetnih bilo<br />
sklopqeno. Zahvaquju}i anga`ovawu advokata<br />
do sada je desetak takvih poni{teno,-<br />
ka`e za „Vesti“ ^orbi} i dodaje da je u proceduri<br />
jo{ jedan broj, pa o~ekuje da }e i oni<br />
biti re{eni povoqno po stare i bolesne<br />
~lanove.<br />
Prema re~ima ^orbi}a udru`ewe<br />
„Penzioner“ se zala`e za izbore jer tu vide<br />
{ansu za izlazak iz krize, poboq{awe<br />
standarda, re{avawe pitawa nezaposlenosti,<br />
ali i boqeg polo`aja penzionera.<br />
R. V.<br />
17
став<br />
SVE^ANI TRG, TRG PARTIZANA<br />
PRO[LOST, SADA[WOST I BUDU]NOST ( 2 )<br />
ne znaju ni wegovu istoriju. Ali<br />
taj Trg jednostavno pleni samim<br />
sobom.<br />
Se}am se da jo{ dok sam<br />
bio student, sa Trga je jo{<br />
mirisala boja i tada se ve}<br />
govorilo da je prevelik, da<br />
je predimenzionisan za jedan<br />
takav grad. To je bila jedna od<br />
kritika ali ja li~no mislim da<br />
nema predimenzionisanog trga,<br />
a naro~ito ne ovoliki kakav je<br />
ovaj razu|eni trg. Mnogo pametnije<br />
je uraditi dobru pripremu i<br />
jo{ diskutovati o trgu. Nijedna<br />
Сваки грађанин има право да<br />
штити Трг<br />
U okviru IV Me|unarodne konferencije „Nauka i visoko obrazovawe<br />
u funkciji odr`ivog razvoja – SED 2011“ u organizaciji Visoko<br />
poslovne tehni~ke {kole strukovnih studija u U`icu, sekcija<br />
Gra|evinsko in`ewerstvo i arhitektura okupila je zna~ajna imena<br />
iz ove oblasti koji su izneli svoje stavove na tematskom<br />
okruglom stolu „ Sve~ani trg, Trg Partizana – pro{lost,<br />
sada{wost i budu}nost“. Prenosimo stavove Dr Igora Mari}a,<br />
predsednika Udru`ewa arhitekata Srbije<br />
Svaki trg mo`e biti manifestacioni<br />
i ne znam za{to<br />
se to pe`orativno govori. Ili<br />
ideolo{ki. Ideja trga bila je da<br />
se on napravi za qude koji `ive<br />
u tom gradu. Vreme }e pro}i, a<br />
istorija to sasvim druga~ije interpretira.<br />
Ali dr`ava u tom<br />
Afirmisati<br />
vrednosti Trga<br />
Gra|ani su sami rekli<br />
da Trg treba da ostane takav<br />
kakav jeste, a oni su<br />
razli~itog kulturnog obrazovawa,<br />
saznawa a mnogi<br />
od wih ne znaju ni wegovu<br />
istoriju. Ali taj Trg jednostavno<br />
pleni samim sobom.<br />
trenutku je imala jasan projektni<br />
zadatak. Pravili su prostor<br />
i nisu imali strah od praznog<br />
prostora. O~ito da su neki qudi<br />
bili stru~ni u to vreme i da su<br />
znali {ta je trg. Za razliku od<br />
ranijih trgova gde su na wima<br />
bili crkva, gradska ku}a, na<br />
Trgu partizana je populisti~ko<br />
okru`ewe jer tu stanuju qudi,<br />
pa je tu i biblioteka…<br />
Trg s te strane ima fizi~ki<br />
okvir kakav treba da ima, a<br />
wegova veli~ina obele`ava<br />
U`ice na svaki mogu}i na~in.<br />
Sla`em se s kolegama treba ga<br />
za{tititi, a mnogi ne znaju da<br />
svaki gra|anin ima pravo da<br />
{titi trg. Bilo {ta da se desi<br />
na ovom Trgu gra|anin ima pravo<br />
da prijavi u sud i ka`e da se<br />
uni{tava paternitet i integritet<br />
dela, prema Zakonu o autorskim<br />
pravima.<br />
Najnormalnije je da Trg<br />
bude za{ti}en sam po sebi, da<br />
ne bi mogao neki gradona~elnik<br />
da ka`e-mi nemamo para za ovaj<br />
kamen, pa }emo staviti `uti ili<br />
neki drugi. Trg treba da ostane<br />
kakav jeste.<br />
A bilo je i konkursa vezano<br />
za trg. Ta priprema konkursa<br />
nije samo da se zna {ta se ho}e<br />
na trgu, jer ili se raspisuju da<br />
se apsolutno zna {ta se ho}e ili<br />
da u anketnom konkursu kandidati<br />
mogu da ka`u“ {ta im padne<br />
na pamet“. Ali, onda je to ~ista<br />
anketa da se ispita prostor.<br />
Ovde je bilo tih konkursa gde se<br />
~esto nije ni znao jasan program<br />
a ni jasan `iri. Konkurse treba<br />
raspisivati ali apsolutno profesionalno,<br />
sa dobrim `irijem<br />
i {to mawim uplitawem<br />
politi~ara.<br />
Ovde je mnogo {ira stvar<br />
nego kod nas arhitekata {ta<br />
}e se uraditi. Jer i gra|ani su<br />
sami rekli da Trg treba da ostane<br />
takav kakav jeste, a oni<br />
su razli~itog kulturnog obrazovawa,<br />
saznawa a mnogi od wih<br />
Dr Igor Mari}, predsednik<br />
Udru`ewa arhitekata Srbije<br />
vlast ni politi~ar na ovom Trgu<br />
ne treba da se upli}e u wegovo<br />
re{ewe, nego da se napravi<br />
kroz ovakve okrugle stolove,<br />
jedan dobar studijski tim koji<br />
}e da afirmi{e sve {to na tom<br />
trgu vredi. I ako je eventualno<br />
mogu}e da se ne{to na wemu<br />
onda doradi.<br />
[to se ti~e spomenika to<br />
je jedna „{kakqiva“ tema koja<br />
ima puno opravdawe kod kolega<br />
Po Zakonu o autorskim pravima<br />
Bilo {ta da se desi na ovom Trgu gra|anin ima pravo<br />
da prijavi u sud i ka`e da se uni{tava paternitet i integritet<br />
dela, prema Zakonu o autorskim pravima.<br />
koje su o wemu govorile. Za sve<br />
treba imati dosta hrabrosti,<br />
argumenata i jasno}e.<br />
Trebalo bi napraviti<br />
valorizaciju i ra~unicu koliko<br />
ko{ta rekonstrukcija trga i sa<br />
stru~nom komisijom utvrditi da<br />
li tu treba ne{to raditi. To su<br />
neke stvari koje treba postaviti<br />
za budu}nost.<br />
D. Cvijovi}<br />
18 28. oktobar 2011.
GOVOR SVETISLAVA BASARE<br />
SA SVE^ANOG OTVARAWA<br />
56. ME\UNARODNOG BEOGRADSKOG<br />
SAJMA KWIGA<br />
Опстанак књиге<br />
Pripala mi je ~ast da otvorim Sajam kwiga koji se odr`ava u<br />
godini, ili veoma blizu godine, koju je Osvald [pengler u svom<br />
vizionarskom delu “Propast zapada” ozna~io kao po~etak povratka<br />
u varvarstvo. Sa svih strana dolaze zastra{uju}a upozorewa da<br />
je duhovnost u krizi, ona to u izvesnom smislu i jeste, ali panici<br />
nema mesta: duhovnost i treba da bude u krizi, duhovnost, zapravo i<br />
nije ni{ta drugo do neprestano prebivawe u krizi i prevladavawe<br />
kriza. Sa druge strane, ako se samo osvrnemo oko sebe, vide}emo da<br />
je u jo{ ve}oj krizi ono {to se duhovnosti protivi, dakle varqivi<br />
svet merkantilizma, pohlepe, neobuzdanog sticawa i tro{ewa,<br />
koji se ubrzano raspada pred na{im o~ima.<br />
“Soko vi{e ne ~uje sokolara, sve se razliva, sredi{te<br />
popu{ta”. Tako je po~etkom pro{log stole}a pevao Vilijam Batler<br />
Jejts da bi wegovi stihovi svoje puno zna~ewe dobili tek na sumornom<br />
po~etku ovog veka u kome mnoge stvari nestaju i u kome se mnogo<br />
toga raspada. To, me|utim, nipo{to nije razlog za rezignaciju, jo{<br />
mawe za o~ajawe, jer u posledwoj analizi nestaje i propada samo<br />
ono {to i treba da nestane i da propadne. Ako je centar ugro`en,<br />
ako se wegovi temeqi klimaju, onda to zna~i samo jedno: da je centar<br />
bio postavqen na pogre{no mesto. Istinski centar nikada ne<br />
propada, uvek je – kao osovina na to~ku – izvan zahuktalih stiihija<br />
i uvek je na dohvat ruke, ovde je, u nama i oko nas, u ovoj hali, u<br />
starim i novim kwigama koje se nude na{oj pa`wi.<br />
Neki o~ekuju da iz ove velike konfuzije nastane novi kvalitet<br />
i novo dru{tvo, mo`da ~ak i nova kultura. Ne delim wihov optimizam<br />
uveren da konfuzija i nastaje iz prevelikog o~ekivawa od<br />
култура<br />
ovog sveta, iz poku{aja da se ovaj svet qudskim naporima pretvori<br />
u raj. Ali ono {to mi uliva optimizam jeste snaga sa kojom se kwiga<br />
odupire nasrtajima novih tehnologija i nenametqiva upornost uz<br />
~iju pomo} opstaje u {arenilu povr{nih zadovoqstava.<br />
Na ovogodi{wem 56. Me|unarodnom<br />
sajmu kwiga u Beogradu<br />
na u`i~kom {tandu u Hali<br />
1A na}i}e se 130 naslova od<br />
49 izdava~a iz Zlatiborskog<br />
okruga. Udru`eni izdava~i iz<br />
u`i~kog kraja predstavqaju se<br />
po 22 put na ovaj na~in. Do sada<br />
je ovakav sajamski nastupa finansiran<br />
uglavnom sredstvima<br />
Grada U`ica, a od ove godine<br />
u~estvova}e i druge op{tine.<br />
Tim povodom u Narodnoj biblioteci<br />
odr`ana je konferencija<br />
za {tampu na kojoj su<br />
direktorka Biblioteke An|a<br />
Bijeli} i kustos u`i~kog Narodnog<br />
muzeja Slavica Stefanovi}<br />
u ime organizatora istakle da<br />
U@I^ANI NA SAJMU KWIGA<br />
Преко 130 наслова<br />
sve op{tine, osim sjeni~ke,<br />
u~estvuju sa novim izdawima, a<br />
U`ice predstavqa 19 izdava~a<br />
sa 51 naslovom. Dominiraju<br />
naslovi iz oblasti prosvete i<br />
obrazovawa.<br />
Na promociji koja se<br />
odr`ava sali „Slobodan Seleni}“<br />
bi}e re~i o kwigama<br />
dr Stevana Igwi}a „U`ice i<br />
okolina: 1842-1914“ u izdawu<br />
u`i~kog Narodnog muzeja i<br />
Slu`benog glasnika, Novaka<br />
@ivkovi}a „[kole i u~iteqi<br />
u u`i~kom kraju u 19. veku“ u<br />
izdawu U~iteqskog fakulteta,<br />
Radojka ^elikovi}a „Kosjerski<br />
kraj u pro{losti“ u izdawu<br />
Op{tinskog udru`ewa potomaka<br />
ratnika ratova 1912<br />
– 1920 Kosjeri} i po`e{kog „@i<br />
ravca“, Dragoquva Gagri~i}a<br />
„Starovla{ka umovawa“ u izdawu<br />
op{tine Nova Varo{,<br />
Svetislava Basare „Tajna istorija<br />
Bajine Ba{te“ u izdawu<br />
Zavi~ajnog udru`ewa „Bajina<br />
Ba{ta“, Muja Bjelopoqca „Qudi<br />
sa razme|a istoka i zapada“ u<br />
izdawu pribojske galerije „Spirala“,<br />
Qubomira [uqagi}a i<br />
Haxa Mu{ovi}a „Prijepoqska<br />
gimnazija“ u izdawu ove {kolske<br />
ustanove, Qubi{e R. \eni}a<br />
Rujanskog „Crte`i i zapisi“ u<br />
izdawu Narodne biblioteke<br />
„Qubi{a R. \eni} i Slu`benog<br />
glasnika iz Beograda, a bi}e<br />
predstavqeni i novi brojevi<br />
U`i~kog zbornika i Po`e{kog<br />
zbornika.<br />
Kao i ranijih godina za autore,<br />
novinare i izdava~e organizovan<br />
je besplatan prevoz na<br />
Sajam kwiga.<br />
R. V.<br />
28. oktobar 2011.<br />
19
актуелно<br />
Fotografija za uspomenu<br />
Posle osvajawe titule evropskog<br />
prvaka, a pre po~etka<br />
bitke za Svetski kup koji }e se<br />
od 4. do 18. novembra odr`ati<br />
u Japanu, ~etiri dame iz U`ice,<br />
vrsne odbojka{ice i reprezentativke<br />
Srbije, obrele su se u<br />
svom rodnom gradu i to je bila<br />
prilika za dru`ewe u Gradskoj<br />
ku}i. Prijem je davno planiran<br />
ali su se tek sada stekli<br />
uslovi da se plan pretvori u<br />
„delo“ jer su devojke imale i<br />
klupskih obaveza pa su veoma<br />
malo vremena da se u istom trenutku<br />
sve na|u u rodnom gradu.<br />
Povod za okupqawe je lep pa<br />
je u kabinetu gradona~elnika<br />
Jovana Markovi}a vrvelo kao u<br />
ko{nici i mora se priznati da je<br />
bio tesan za sve koji su pozvani.<br />
Pored predstavnika lokalne<br />
samouprave, prijemu su prirustvovale<br />
i odbojka{ice Jedinstva<br />
sa rukovodstvom.<br />
Jovana, Nata{a, Ana i Tijana<br />
su poput pravih heorina<br />
strpqivo odgovarale na brojna<br />
pitawa. Znati`eqe je bilo na<br />
pretek, a gradona~elnik Markovi}<br />
je priznao da ni jednu<br />
utakmicu do sada nije toliko<br />
PRIJEM REPREZENTATIVKI<br />
Ужичанке<br />
Gradona~elnik U`ica Jovan Markovi} u<br />
nedequ priredio prijem za odbojka{ice,<br />
~lanice reprezentacije Srbije, Nata{u<br />
Krsmanovi}, Anu Antonijevi}, Jovanu<br />
Vesovi} i Tijanu Male{evi}. Prijemu su<br />
prisustvovale i odbojka{ice Jedinstva.<br />
Da bi pri~a bila potpuna, nedostajala<br />
je samo najboqi libero ovogodi{weg<br />
Evropskog prvenstva, Suzana ]ebi} koja<br />
zbog privatnih obaveza nije mogla da se<br />
odazove pozivu gradona~lenika<br />
Na dar umetni~ke slike<br />
Tijana Male{evi}<br />
Nata{a Krsmanovi}<br />
20 28. oktobar 2011.
актуелно<br />
emotivno do`iveo kao finale<br />
u Beogradu:<br />
- Bio sam zaista ponosan<br />
{to ste sve ovde ro|ene, {to<br />
ste potekle i prve odbojka{ke<br />
Odbojka{ice Jedinstva<br />
sada jer ste tek ovog vikenda<br />
sve bile u U`icu. @elim da vas<br />
ove slike koje smo vam namenili<br />
kao poklon, se}aju i na ovaj prijem<br />
ali i na va{ grad i na sve<br />
KOD GRADONA^ELNIKA<br />
Svi su hteli da se slikaju sa zlatnim devojkama:<br />
Natalija Vidi} novinarka RTS-a<br />
понос Србије<br />
korake nau~ile u U`icu. Hvala<br />
vam {to ste nam tu radost<br />
donele. Lepa vest je i da je Jedinstvo<br />
pobedilo Vizuru pa je<br />
posebno va`no da i ove sada{we<br />
odbojka{ice Jedinstva budu tu<br />
sa nama. Ta veza izme|u wih i<br />
vas koje ste nekada igrale u Je-<br />
ono {to ste u sportu do sada<br />
dale.- rekao je gradona~elnik<br />
Markovi}.<br />
Ilija Mi}evi}, ~lan Gradskog<br />
ve}a zadu`en za sport<br />
tako|e je ~estitao devojkama na<br />
uspehu, i po`eleo da bude jo{<br />
ovakvih, zlatnih medaqa.<br />
kvalitetnijim. Sport je zabava,<br />
sport je lepota i mnogo je boqe<br />
da treniraju nego da vreme provode<br />
u kafi}ima i na ulici.<br />
Tijana Male{evi} je tako|e<br />
istakla da je ponosna {to je ponikla<br />
u gradu odbojke:<br />
stopama i branite boje reprezentacije.<br />
Jovana Vesovi} uz osmeh je<br />
dodala:<br />
- Vidite u kakvoj smo mi<br />
prednosti. Dobro se poznajemo<br />
izme|u sebe, nas ~etiri smo<br />
Gradona~elnik Jovan Markovi}, Ilija Mi}evi} ~lan Gradskog ve}a<br />
i reprezentativke Srbije<br />
Ana Antonijevi}<br />
dinstvu i koje predstavqate ne<br />
samo U`ice ve} i Srbiju i na{u<br />
odbojku, mora biti neraskidiva.<br />
Va`no je da vidimo da podr{ka,<br />
novac i pomo} koju usmerava<br />
Grad u sport, ima efekta i<br />
te`imo da se nastave uspesi<br />
koji su godinama gra|eni u ovom<br />
gradu. Prijem smo organizovali<br />
Jovana Vesovi}<br />
Nata{a Krsmanovi} je uzvratila<br />
re~ima:<br />
- Definitivno smo mi U`i-<br />
~ani talentovani za odbojku.<br />
Ovde smo odrasle, zavolele<br />
ovaj divan sport, i ja bih samo<br />
poru~ila deci na{eg grada da<br />
{to vi{e rade, treniraju jer<br />
}e tako i svoj `ivot u~initi<br />
- Lepo je kada do|ete, i<br />
kada vas se qudi sete. Prijaju<br />
ovakve stvari, i mi smo ponosne<br />
{to smo na neki na~in ambasadori<br />
U`ica. –<br />
Ana Antonijevi} koja je sa<br />
nepunih 15 godina debitovala<br />
na evropskoj sceni u dresu Jedinstva,<br />
poru~ila je devojkama<br />
koje sada igraju u Jedinstvu da<br />
nastave wihovim stopama:<br />
- I mi smo nekada imali<br />
svoje uzore u devojkama koje su<br />
igrale za Jedinstvo. @elim da<br />
i vi jednog dana krenete na{im<br />
maltene do pre nekoliko godina<br />
igrale u Jedinstvu. To<br />
na{e dru`ewe poma`e nam i u<br />
reprezentaciji jer jednostavno<br />
dovoqno je da se pogledamo i<br />
znamo {ta }e koja odigrati ili<br />
uraditi. Dosta to zna~i. Sre}ne<br />
smo {to nas U`ice nije zaboravilo.<br />
Na kraju fotografisawe<br />
za uspomenu uz obe}awe da }e<br />
ponovo do}i sa novim trofejima<br />
i medaqama.<br />
Z. \okovi}<br />
28. oktobar 2011.<br />
21
U TUZLI<br />
Наступ ужичког<br />
Савеза слепих<br />
U petak 21. oktobra Tuzla je bila doma}in<br />
tre}em po redu Festivalu muzike i poezije<br />
slepih stvaralaca jugoisto~ne Evrope pod<br />
nazivom „Pjesme su na{a svjetlost“. Na manifestaciji<br />
je i u`i~ki Savez slepih imao<br />
vrlo zapa`en nastup.<br />
a organizaciji ove priredbe i Evrovizija bi Tuzli mogla poza-<br />
-kazao je Muhamed Mujkanovi}, legenda bosanskog sev-<br />
Nvideti,<br />
daha, ~lan muzi~kog `irija priredbe. Direktor festivala Sakib<br />
култура<br />
Arap~i} je sa svojim saradnicima u~inio sve da slepi umetnici iz<br />
Tuzle ponesu nezaboravne utiske.<br />
– Najlep{e {to sam u gradu soli do`iveo je prepuna sala<br />
velelepnog Kulturnog centra i aplauzi publike koja je od po~etka<br />
do kraja pozdravqala moju interpretaciju na dvojnicama, -ka`e<br />
U`i~anin Dragan Kuruzlija. Najboqi interpretator narodne<br />
muzike po oceni `irija bio je Suad Skopqak. Drugu nagradu osvojila<br />
je Tuzlanka Tawa Petrovi}. Me|u interpretatorima zabavne<br />
muzike za najboqeg je progla{en Nijaz Velagi}. Prva nagrada za<br />
instrumentalno izvo|ewe pripala je Seadu Konki}u. U poetskom<br />
delu programa u~estvovalo je devet pesnika. Prvu nagradu osvojila<br />
je Simonida Baweglav iz Beograda, drugu \uro Baki} iz Tuzle<br />
i tre}u Budimka To{i} iz U`ica. Po mi{qewu publike i u~esnika<br />
vokalni i estetski ukras festivala bila je Novosa|anka Gordana<br />
Pili}, interpretatorka zabavne muzike koju je nagrada ove godine<br />
mimoi{la. U revijalnom delu programa nastupili su Muhamed Mujkanovi}<br />
i mr Ranko Buri} solo i u duetu sa Vesnom Radulovi} iz<br />
Beograda. Buri}ev bariton neponovqive lepote i snage koga sa<br />
legendarnim Saramandi}em upore|uju u`i~ka publika imala je<br />
prilike da ~uje na kwi`evnim ve~erima, a ~u}e ga i 25. novembra<br />
na Smotri stvarala{tva slepih Srbije koja se u gradu na \etiwi<br />
odr`ava. Sa wim }e nastupiti Qiqana Vukovi} ~iji je glas nalik<br />
Carev~evoj violini trajno zabele`en u Radio televiziji Beograd<br />
kao ba{tina za budu}nost i Miroslav \or|evi}, najboqi evropski<br />
vokal na takmi~ewu kulturnoumetni~kih dru{tava u Minhenu.<br />
Prati}e ih orkestar KUD Sevojno, a gost na priredbi bi}e i pesnik<br />
Slobodan Ristovi}.<br />
D. K.<br />
ZA IZUZETAN DOPRINOS<br />
U LIKOVNOM IZRAZU<br />
Награда<br />
Јелени<br />
Тијанић-Савић<br />
Zna~ajno priznawe U`i~anki<br />
Jeleni Tijani}-Savi} na<br />
izlo`bi u beogradskom Art<br />
centru pod nazivom „Realnonadrealno“<br />
Jelena Tijani} Savi} prima nagradu<br />
Jeleni Tijani}-Savi} pripalo<br />
je zna~ajno priznawe na izlo`bi<br />
U`i~anki<br />
prire|enoj u galeriji Art centra lepih<br />
umetnosti, dizajna i zanata u Beogradu, pod<br />
nazivom „Realno-nadrealno“. Ona je za dve<br />
izlo`ene slike „^e`wa za mesecom“ i „Put<br />
ka visinama“ iz ciklusa „Balkanska rapsodija“<br />
dobila Godi{wu nagradu Art centra<br />
za izuzetan doprinos u likovnom izrazu na<br />
izlo`bi „Realno-nadrealno“. Nagrada „Qubomir<br />
Mici}“, koja se dodequje za poseban<br />
doprinos likovnoj avangardnoj kulturi, pripala<br />
je ove godine Rudolfu Rudiju Cetini}u<br />
za izlo`ene skulpture-karikature.<br />
Na likovnom konkursu „Realno-nadrealno“,<br />
koji beogradski Art centar raspisuje<br />
svake godine na nivou Srbije, dozvoqene<br />
su sve tehnike likovne umetnosti, a svaki<br />
autor mo`e u~estvovati sa neograni~enim<br />
brojem radova mla|im od pet godina, i sa<br />
slikama neograni~enog formata. @iri je<br />
ove godine radio u sastavu: Zora @ivadinovi}-Davidovi},<br />
Rade Markovi}, Goran<br />
Lon~ar, Mario Bjelanovi} i Darko ^onki}.<br />
Jelena Tijani} Savi}: ^e`wa ka mesecu<br />
Selekciju je pro{lo 47 autora iz cele Srbije<br />
sa 65 radova, dok su 53 rada odba~ena.<br />
Izlo`ba „Realno-nadrealno“ otvorena<br />
je 17. oktobra i traje do 29. oktobra, a nagrade<br />
laureatima uru~ene su na sve~anosti<br />
odr`anoj 24. oktobra u galerijskom prostoru<br />
Art centra u Ulici kraqa Petra 71 u<br />
Beogradu.<br />
S. T.<br />
22 28. oktobar 2011.
onkurs „Najboqi medijski prilog u<br />
Koblasti lokalne samouprave“ u organizaciji<br />
Saveta Evrope i Stalne konferencije<br />
gradova i op{tina, realizovan je u<br />
okviru programa „Ja~awe lokalne samouprave,<br />
faza 2“, koji finansira Evropska<br />
unija. Ciq Programa je pru`awe podr{ke<br />
centralnim i lokalnim vlastima u Srbiji u<br />
daqoj razradi strategije decentralizacije<br />
i primeni institucionalnih i pravnih<br />
reformi u oblasti lokalne samouprave<br />
u Srbiji, kao i uspostavqawa efikasnog<br />
sistema lokalne samouprave radi promovisawa<br />
dobrog upravqawa i efektivnijeg<br />
pru`awa usluga gra|anima.<br />
„Namera nam je bila da ovom aktivno{}u<br />
i ovim konkursom uka`emo na zna~aj lokalnih<br />
vlasti, oblastima kojima se one bave<br />
i wenim nadle`nostima, kako bismo rad<br />
lokalne samouprave, wen zna~aj i ulogu<br />
u dru{tvu pribli`ili gra|anima na{e<br />
zemqe“, rekao je Sa{a Paunovi}, predsednik<br />
SKGO na otvarawu skupa i dodao:<br />
„Veli~ina i obuhvat tekstova, sve ve}i broj<br />
pornim analiti~kim pristupom i be-<br />
ose}ajem za svo|ewe forme,<br />
Usprekornim<br />
deceniju i po unazad Aleksandra Gordi}<br />
gradi svoj likovni izraz. Sopstvena interesovawa<br />
iz slikarstva minimalizma<br />
i istra`ivawa svetlosti u posledwih<br />
nekoliko godina pro{iruje na poqe<br />
umetni~kog videa. Uzimaju}i od ovog medija<br />
sve komponente koje on pru`a, Aleksandra<br />
Gordi} nadogra|uje sopstveni umetni~ki<br />
izraz, ali ostaje dosledna svojim nastojawima<br />
i pravcima istra`ivawa. Ove apstraktne<br />
konfiguracije eksperimentalnog<br />
videa logi~an su sled wenog prethodnog<br />
култура<br />
PROGLA[ENI POBEDNICI KONKURSA<br />
„NAJBOQI MEDIJSKI PRILOG U OBLASTI<br />
LOKALNE SAMOUPRAVE“<br />
Награђен Ненад Ковачевић<br />
U kategoriji najboqi NACIONALNI [TAMPANI prilog<br />
nagra|en i u`i~ki novinar Nenad Kova~evi} za tekst<br />
„U{u{kani u hladovini tranzicije“, objavqen 7. jula 2011.<br />
godine u Novom magazinu.<br />
priloga koji bave pitawima lokalne samouprave,<br />
napori novinara da se temom grada<br />
ili op{tine bavi kroz istra`iva~ki pristup<br />
novinarstvu, samo ukazuju na ~iwenicu<br />
da lokalna samouprava zaslu`eno dobija<br />
mesto u na{em dru{tvu koje joj je oduvek i<br />
pripadalo, a to je da je ona oblik vlasti<br />
koji je najbli`i gra|anima, koji je kao takav<br />
od velikog zna~aja za na{ svakodnevni<br />
`ivot“.<br />
Mediji, a samim tim i svaki novinar,<br />
imaju eti~ku odgovornost prema gra|anima,<br />
s obzirom da mediji igraju kqu~nu ulogu u<br />
razvoju plurasti~kog i otvorenog dru{tva.<br />
Sloboda {tampe i istra`iva~ko novinarstvo<br />
su osnova demokratije, i novinari<br />
bi trebalo da obavqaju svoju profesiju bez<br />
straha, zakqu~ila je u uvodnom obra}awu<br />
Nadia ]uk, zamenica {efice kancelarije<br />
Saveta Evrope u Beogradu.<br />
Konkurs je trajao u periodu od 15. marta<br />
do 15. septembra, a novinari lokalnih i<br />
nacionalnih medijskih ku}a su konkurisali<br />
sa preko 60 priloga koji su zadovoqili<br />
KULTURNI CENTAR PO@EGA<br />
Изложба видео радова<br />
Александре Гордић<br />
kriterijume konkursa. Stru~ni `iri u sastavu<br />
Veselin Simonovi} – Blic, Biqana<br />
Vujasinovi} – B92, Nada Vasiqevi} – RTS,<br />
Ivan Cveji} – Beta i Zoran Baranac – Prva<br />
TV, doneo je odluku o pobednicima:<br />
U kategoriji najboqi NACIONALNI<br />
[TAMPANI prilog, nagra|eni su Ivana<br />
Pavlovi} za tekst „Izborne varo{arije“,<br />
objavqen 23. juna u Ekonomist magazinu<br />
i Nenad Kova~evi} za tekst „U{u{kani<br />
u hladovini tranzicije“, objavqen 7. jula<br />
2011. godine u Novom magazinu.<br />
U kategoriji najboqi LOKALNI<br />
[TAMPANI prilog, nagra|eni su Sla|ana<br />
Glu{~evi} za tekst „Kako su gradovi<br />
pretvoreni u siroma{na sela“, objavqen<br />
u dnevnom listu Dnevnik i Aleksandar<br />
Bjelogrli} za tekst „Decentralizacija<br />
izme|u `eqa i stvarnosti“ objavqen u listu<br />
Zrewanin.<br />
U kategoriji najboqi NACIONALNI<br />
ELEKTRONSKI prilog nagra|ene su Jelena<br />
Aleksi} i Sandra Mandi}, a u kategoriji<br />
najboqi LOKALNI ELEKTRONSKI prilog<br />
nagra|ena je Olivera Sa{ek Radulovi}.<br />
Autori najboqih priloga su nagra|eni<br />
studijskom posetom Strazburu i Parizu koja<br />
}e biti organizovana u periodu 14 - 18. novembar<br />
2011. godine, i u okviru koje }e imati<br />
priliku da posete pet renomiranih medijskih<br />
ku}a u Francuskoj, kao i institucije<br />
Evropske unije sa sedi{tem u Strazburu.<br />
Ceremonija dodela nagrada odr`ana<br />
je 25. oktobra u Medija centru.<br />
R. V.<br />
promi{qawa u crte`u<br />
i slici. Wena tema<br />
istra`ivawa u okviru<br />
elektronske slike<br />
jeste nesvakida{wi<br />
protok bespredmentih<br />
slika na koji se<br />
ne mo`e primeniti ni<br />
jedna uobi~ajena referenca,<br />
niti neko racionalno<br />
obja{wewe,<br />
pi{e Sla|ana Petrovi}<br />
Varagi} povodom<br />
izlo`be video radova<br />
Aleksandre Gordi} u<br />
po`e{koj Gradskoj galeriji,<br />
koja je otvorena 20. oktobra<br />
i traje do 3. novembra.<br />
Aleksandra je ro|ena<br />
1971. u Po`egi. FLU ,<br />
slikarski odsek, zavr{ila<br />
na Cetiwu u klasi profesora<br />
Dragana Karaxi}a. Postdiplomske<br />
studije zavr{ila<br />
je na Akademiji umetnosti u<br />
Novom Sadu u klasi prof<br />
Milana Blanu{e. ^lan je<br />
ULUS-a od 1997.<br />
Izlagala je na vi{e<br />
od 100 izlo`bi u zemqi i<br />
inostranstvu (Poqska, Japan,<br />
[panija, Ma|arska,<br />
Gr~ka, Rumunija, Srbija).<br />
Dobitnik je prve nagrada na<br />
21. U`i~kom regionalnom<br />
likovnom salonu.<br />
R. V.<br />
28. oktobar 2011.<br />
23
пројекти<br />
PO^ETAK SELEKCIJE OTPADA<br />
Коначно, креће примарна селекција<br />
Gra|ane ne ko{ta ni{ta a korist je za sve nas<br />
rvom fazom primarne selekcije<br />
Pobuhva}eno je oko 5 000 doma}instava u<br />
u`oj zoni grada i oko 1000 objekata (radwe,<br />
ustanove i drugo).<br />
Kontejneri za razvrstan otpad su pripremqeni<br />
i wihovo postavqawe kre}e od<br />
31. oktobra. U toku je i nabavka za kontejnera<br />
za staklenu ambala`u i oni }e uskoro<br />
biti postavqeni na odre|enim lokacijama.<br />
Podela `utih kesa po~iwe od petka<br />
28.oktobra i svako doma}instvo }e dobiti<br />
po ~etiri kese mese~no odnosno 16 za<br />
~etiri meseca.<br />
Flajeri sa uputstvom bi}e deqeni zajedno<br />
sa kesama a distribucija }e biti preko<br />
predstavnika ku}nih saveta. Doma}instva u<br />
ku}ama dobija}e direktno kese i flajere,<br />
najavqeno je iz Fonda za za{titu `ivotne<br />
sredine grada U`ica.<br />
D. C<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
BUDITE KONTROLOR U SVOJOJ SREDINI<br />
Уређење Коштичког потока идуће године<br />
Po{tovana redakcijo,<br />
u ime gra|ana nastawenih u jednom od centralnih naseqa u<br />
gradu, na Aleksi}a mostu, pitam nadle`ne kada }e biti re{en probelm<br />
fekalija u Ko{ti~kom potoku koji proti~e pored Maksija i<br />
zgrade Cvete Dabi}?<br />
Nadle`ni iz Direkcije za izgradwu najavquju da su radovi<br />
planirani za narednu godinu, a u odgovoru doslovno stoji:<br />
- Za buxtesku 2012. godinu planira se po~etak radova na zacevqewu<br />
Ko{ti~kog potoka. Paralelno sa ovim radovima re{i}e se<br />
i pitawe fekalne kanalizacije i parternog ure|ewa u zoni zacevqewa<br />
potoka.<br />
U ovom broju lista „Vesti“ u na{oj stalnoj rubrici „Budite<br />
kontrlor u svojoj sredini“ u Direkciji za izgradwu potra`ili smo<br />
i odgovor na pitawe na{eg ~itaoca koje glasi: Ko donosi odluke da<br />
se daju pare privatnicima za rekonstrukciju i asfaltirawe gradskih<br />
i prigradskih ulica, koji to rade lo{e. Takvi radovi ne traju<br />
ni godinu, ve} naredne mora se u wih ponovo ulagati?<br />
- U gradu i neposrednom okru`ewu jedino je JKP „Niskogradwa“<br />
U`ice, Javno preduze}e koje se bavi rekonstrukcijom i asfaltirawem<br />
ulica. Na iznetu pau{alnu konstataciju u vezi kvaliteta radova<br />
zaista je te{ko dati vaqan odgovor bez konkretnih slu~ajeva,<br />
vrste posla, lokacije, predmeta radova, konkretno izvo|a~a radova<br />
i sli~no. Poslovi se uglavnom finansiraju preko JP „Direkcija<br />
za izgradwu“, koje je u obavezi da shodno zakonu o jvnim nabavkma<br />
sprovodi tendersku proceduru izbora najpovoqnijeg ponu|a~a za<br />
predmetne radove. Ponude se {aqu kvalifikovanim izvo|a~ima<br />
sa liste izvo|a~a, vez obzira na vlasni~ki status preduze}a, - stoji<br />
u odgovoru nadle`nih iz Direkcije za izgradwu Grada U`ica.<br />
24 28. oktobar 2011.
пољопривреда<br />
Најезда азијских бубамара<br />
^este pritu`be gra|ana se zabele`ene u na{oj slu`bi. U sun~anim<br />
jesewim danima,masovne pojave azijskih bubamara su prime}ene na<br />
fasadama ku}a sa tendencijom ula`ewa u objekte.<br />
Trenutna masovna pojava azijskih bubamara nas je obavezala da<br />
gra|ane informi{emo o datoj vrsti.<br />
Pi{e: Zorica Lazi}, dipl. in`.<br />
za{tite biqa<br />
Azijska bubamara (Harmonia<br />
axyridis Pallas) je tipi~na<br />
po izgledu i ne razlikuje se<br />
puno od ostalih vrsta bubamara.Po~etkom<br />
80-ih godina<br />
XX veka zvani~no je uneta u<br />
SAD,kao biolo{ki agens u borbi<br />
protiv biqnih va{i.Brzo<br />
se aklimatizovala i postala<br />
dominantna bubamara u novoj<br />
sredini.Posle 20 godina brzo se<br />
ra{irila po SAD, Kanadi,Ju`noj<br />
Americi,Evropi... Kod nas je<br />
prvi pun zabele`ena 2008.godine<br />
na teritoriji Nacionalnog<br />
parka Fru{ka Gora.<br />
U jesen kada joj nestane<br />
hrane dobija nagon za rojewem.<br />
Kad vidite jednu, budite sigurni<br />
da sledi jo{ mnogo wih jer<br />
odrasle jedinke ispu{taju feromon<br />
koji privla~i ostale bube<br />
i tako u roju tra`e odgovaraju}e<br />
mesto za hibernaciju(prezimqa<br />
vawe).<br />
Po na~inu ra`mno`avawa,<br />
vrsta H.axyridis ima potpuni<br />
ciklus razvi}a, prolazi kroz<br />
stadijume jajeta, ~etri larvena<br />
stupwa,prepupa, pupa i imago.<br />
Prose~an broj generacija je 2,<br />
ali u povoqnim klimatskim<br />
uslovima mo`e da razvije i do<br />
4 generacije godi{we. Du`ina<br />
`ivota zavisi od uslova<br />
sredine,ali prema podacima iz<br />
literature 15-20% populacije<br />
`ivi i do 3 godine.<br />
U pogledu ishrane, hrane<br />
se lisnim va{ima i {titastim<br />
va{ima,larvama predatora.<br />
Vrlo su pro`drqive, dnevno<br />
pojedu i do 600 va{i. Zbog toga<br />
ih nikako ne treba uni{tavati.<br />
Zahvaquju}i svom ogromnom<br />
apetitu larva azijske vrste<br />
bubamare poje{}e za 4-5 nedeqa<br />
deset puta vi{e hrane no {to je<br />
sama te{ka.<br />
Tako|e su i fitofagne,<br />
prave {tete na zrelim plodovima<br />
vo}a.Zbog izra`enih invazivnih<br />
osobina potiskuje<br />
druge vrste predatora na putu u<br />
potrazi za hranom.<br />
Kad je bubamara u opasnosti<br />
brani se ispu{tawem hemolimfe<br />
iz no`nih zglobova. Zbog<br />
sadr`aja kokocinelina odbija<br />
ve}inu ptica i mrava. Kad ih<br />
na|ete u ku}i, ne bi ih trebalo<br />
ubijati mehani~kim putem, preporuka<br />
je da se izbri{u lagano<br />
metlom ili usisiva~em da ne<br />
bi do{lo do prqawe zidova i<br />
ispu{tawe neprijatnog mirisa.<br />
Ova vrsta za sada ne<br />
prestavqa ekonomski zna~ajnu<br />
{teto~inu. Korisnost ovih insekata<br />
se ogleda u smawewu populacije<br />
lisnih va{i. Svetski<br />
stru~waci rade na pronala`ewu<br />
na~ina da kontroli{u populaciju<br />
azijskih bubamara istra`uju}i<br />
potencijalne prirodne neprijateqe,<br />
koji bi smawili brojnost.<br />
Otporne su na biqne<br />
bolesti i parazite. Prou~avawe<br />
wene bioekologije u klimatskim<br />
uslovima na{e zemqe tek predstoji.<br />
Izvoz maline<br />
Вредност извоза<br />
104 милиона евра<br />
Proizvodwa maline u 2011. godini iznosi<br />
95.565 tona, ubranih sa ukupno 15.750 hektara,<br />
objavilo je Ministarstvo poqoprivrede<br />
i trgovine pozivaju}i se na podatke<br />
Republi~kog zavoda za statistiku.<br />
Prinos maline po hektaru ove godine je iznosio 6,06 tona.<br />
Ukupna ovogodi{wa proizvodwa je uve}ana za jo{ 10.000 tona<br />
prelaznih zaliha maline roda 2010. godine. Prose~na otkupna cena<br />
u sezoni berbe ove godine je u Zlatiborskom okrugu (Ariqe, U`ice,<br />
Po`ega, Kosjeri}, Bajina Ba{ta, Nova Varo{) iznosila 75 do 80<br />
dinara za kilogram (din/kg) za esktra klasu, 60 do 65 din/kg za prvu<br />
klasu i 50 din/kg za drugu klasu. U Kolubarskom okrugu (Vaqevo,<br />
Mionica, Ose~ina) cene su bile 80 din/kg za ekstra klasu, 70 din/<br />
kg za prvu klasu i 50 din/kg za drugu klasu. U ostalim okruzima<br />
cena maline prve klase iznosila je od 70 do 100 din/kg, dok je za<br />
malinu druge klase pla}ano 60 din/kg. Maline su u sezoni berbe<br />
na kvanta{koj pijaci u Beogradu imale cenu od 130 do 150 din/kg,<br />
dok se cena na lokalnim zelenim pijacama u Beogradu kretala od<br />
180 do 200 din/kg. Prema podacima Uprave carine, od januara do<br />
kraja septembra 2011. iz Srbije je izvezeno 60.350 tona maline u<br />
ukupnoj vrednosti od 104 miliona evra. U Ministarstvu napomiwu<br />
da se koli~ine plasirane u pomenutom periodu ne odnose samo na<br />
maline roda 2011, ve} i na prenesene zalihe iz roda 2010. godine,<br />
kojih je bilo od 10.000 do 15.000 tona. Sve`a malina se izvozila<br />
najvi{e u Nema~ku i Austriju, “rolend” u Nema~ku, Belgiju i Francusku,<br />
“griz” u Francusku i Nema~ku, “bruh” u Nema~ku i Belgiju,<br />
28. oktobar 2011.<br />
U~e{}e maline iz u`i~kog kraja 40 odsto<br />
“blok” u Nema~ku i Francusku, “original” u Francusku i Belgiju, a<br />
preostala malina u Nema~ku i Austriju.<br />
R. V.<br />
25
elom u autorskom, a delom<br />
Du izdawu Odbora za Drugi<br />
pomen petrovskom robqu Gojne<br />
Gore, Milivoje Trnavac objavio<br />
je u veoma luksuznom izdawu<br />
kwigu „Samo su smrti istine –<br />
Petrovsko robqe i druge `rtve<br />
sela Gojna Gora u ratu 1941 –<br />
1945“. Ovom kwigom (recenzent<br />
je Aleksandar Maru{i}, kustos<br />
– istori~ar) Trnavac je ispisao<br />
najboqu povest o svom rodnom<br />
selu i wegovim `iteqima, na<br />
ponos predaka ali i potomaka.<br />
Kwigu je posvetio<br />
senima Gojnogoraca ~asno<br />
izginulih u ratovima za<br />
slobodu, nevinim `rtvama<br />
bratoubila~kog rata 1941-<br />
1945, ratnicima i borcima<br />
koji slobodu donosi{e i<br />
senima Dragutina Kujovi}a<br />
(Berane, 1919), |aku – radiotelegrafisti<br />
Vrhovne<br />
komande Jugoslovenske vojske<br />
u otaxbini, koji herojskom<br />
smr}u Gojnu Goru u<br />
Petrovskoj blokadi od pogroma<br />
okupatorskog spase.<br />
U ovu dokumentarnomemoarsku<br />
kwigu, koja<br />
ima 170 strana, autor je<br />
ugradio svoj dvogodi{wi<br />
istra`iva~ki rad, u kojoj<br />
je ispisao povest o Gojnoj Gori,<br />
koja se prvi put pomiwe u turskim<br />
defterima – popisnim<br />
kwigama iz 1476. godine, objavio<br />
biografije najznamenitijih Gojnogoraca<br />
Arsenija Lome i Sime<br />
Radojevi}a, a zavr{io sa 1945.<br />
godinom.<br />
Kwiga ima {est poglavqa .<br />
Najve}u pa`wu ~italaca svakako<br />
privla~e tri najzna~ajnija i<br />
najobimnija poglavqa (106 strana)<br />
– potresna svedo~anstva o<br />
Petrovskoj blokadi Gojne Gore<br />
jula 1943. godine: Petrovska<br />
blokada, Kazivawa o blokadi<br />
i Petrovsko robqe u logoru na<br />
Bawici U petom poglavqu pi{e<br />
o poginulim partizanima i ~etnicima<br />
iz Gojne Gore, o likvidacijama<br />
u me|usobnom obra~unu,<br />
o streqanima od partizana i<br />
likvidiranim posle rata. O<br />
civilima –`rtvama okupatorskog<br />
terora, o `rtvama ~etni~kog i<br />
partizanskog terora, o nestalima<br />
~ija je sudbina do danas ostala<br />
nepoznata, o stradalim i<br />
umrlim od posledica rata, ali<br />
i o poginulim iz drugih krajeva<br />
, koji su sahraweni u Gojnoj Gori<br />
(partizani, ~etnici, nedi}evci<br />
i qoti}evci). U {estom poglavqu<br />
objavqena su imena<br />
134 ratnika iz Gojne Gore koji<br />
su poginuli u oslobodila~kim<br />
ratovima Srbije 1912-1918. godine.<br />
U ovom poglavqu autor je<br />
objavio i Naredbu vojnoupravnog<br />
komandanta Srbije generala<br />
Badera od 28. februara 1943.<br />
godine i izvornu narodnu pesmu<br />
iz Gojne Gore „Da je meni rujnom<br />
zorom“. Na kraju kwige dati su<br />
kori{}eni izvori i literatura<br />
i bele{ka o autoru.<br />
Do 1. januara 1955. godi-ne<br />
Gojna Gora, Bogdanica i Dru-<br />
`eti}i bili su u sastavu Sreza<br />
Po`ega, a od tada u Srezu Gorwi<br />
Milanovac,danas op{tina.<br />
Za Gojnu Goru, kao i za jedan<br />
broj sela iz Po`e{kog, Crnogorskog<br />
(Kosjeri}kog) i Gorwomilanova~kog<br />
sreza najtragi-<br />
~niji doga|aj u toku Drugog<br />
svetskog rata bila je nema~ka<br />
operacija „Norgenluft“, izvedena<br />
u vremenu od 14-22. jula 1943.<br />
godine, u kojoj su u~estvovali delovi<br />
297. pe{adijske divizije,<br />
Slu`ba bezbednosti, Drugi<br />
bataqon Petog motorizovanog<br />
policijskog puka, jedan bataqon<br />
puka „Branderburg“ i bugarske<br />
jedinice. Ciq ove nema~ke<br />
operacije bio je uni{tewe<br />
{taba Dra`e Mihailovi}a,<br />
jer su Slu`ba bezbednosti i<br />
Obave{tajno odeqewe [taba<br />
komanduju}eg generala Badera<br />
utvrdili da se Dra`in<br />
{tab nalazi u po`e{kom selu<br />
Dru`eti}i. Dra`in {tab nije<br />
uni{ten, ali je zato u znak odmazde<br />
za wihov neuspeh ova<br />
operacija bila obele`ena<br />
paqevinama, ubijawima, hvatawem<br />
talaca i wihovo odvo-<br />
|ewe, prvo u sabirni centar u<br />
Ra`ani kod Kosjeri}a, potom u<br />
centralni zatvor u U`icu, odakle<br />
su transportovani „}irom“<br />
u Beogard, u koncentracioni<br />
logor Bawica. Posle fizi~kog<br />
mu~ewa i psihi~kog iscrpqivawa<br />
li{avani su `ivota na<br />
strati{tu u Jajincima. Ova<br />
nema~ka operacija ostala je do<br />
dana{wih dana upam}ena u Gojnoj<br />
Gori, a i u drugim selima kao<br />
Petrovska blokada, a uhva}eni<br />
taoci u woj zovu se petrovsko<br />
robqe ili petrovski mu~enici,<br />
po prazniku Petrovdan.<br />
Petrovska blokada u na{oj<br />
istoriografiji nije obra|ivana.<br />
нове књиге<br />
OTRGNUTO OD ZABORAVA<br />
Повест о страдању житеља Гојне Горе<br />
Milivoje Trnavac:“Samo su smrti istine – Petrovsko robqe i druge `rtve sela Gojna Gora u<br />
ratu 1941-1945“, 2011.<br />
Prvi koji je o ovom doga|aju ne{to<br />
dokumentovao, ali samo uzgred<br />
objavio dr Venceslav Gli{i} u<br />
svojoj kwizi „Teror i zlo~ini<br />
nacisti~ke Nema~ke u Srbiji<br />
1941-1945“, koja je {tampana<br />
1970. godine. Kada se ovo ima u<br />
vidu, kwiga Milivoja Trnavca<br />
popuwava ovu veliku prazninu,<br />
pa je utoliko i zna~ajnija za<br />
na{u istoriju Drugog svetskog<br />
rata, koja se o wu ogre{ila.<br />
U desetodnevnoj Petrovskoj<br />
operaciji nema~ke<br />
i bugarske jedinice<br />
su uhvatile 455 qudi<br />
– talaca, najve}im delom<br />
seqaka, a 21 ku}a<br />
spaqena. Od uhap{enih<br />
talaca, koji su se potom<br />
na{li u logoru Bawica,<br />
150 qudi je streqano,<br />
najvi{e iz Dru`eti}a i<br />
Prawana. Te jeseni 1943.<br />
godine crni barjaci su<br />
se videli na ku}ama<br />
i u po`e{kim selima<br />
Gojna Gora, Bogdanica,<br />
Qutice… u kosjeri}kim<br />
selima Mionica, Skakavci,<br />
Rosi}i.. u gorwomilanova~kim<br />
selima<br />
Leu{i}i, Ko{tuni}i…<br />
U toku nema~kog<br />
pohoda, u Bogdanici je 16. jula<br />
ubijen Miqko (Vi}entijev)<br />
Stjepanovi} iz Gojne Gore. Od<br />
uhap{enih gra|ana Gojne Gore<br />
koji su oterani na Bawicu, u<br />
Jajincima je wih 15 streqano<br />
25. septembra, 1. i 21. oktobra<br />
1943. godine. Streqani su: Adam<br />
Babovi}, Konstantin Mari},<br />
Milan Mari}, Milojko Stjepanovi},<br />
Milorad Stjepanovi},<br />
Milo{ Stjepanovi}, Aleksa<br />
Timotijevi}, Dragan Timotijevi},<br />
Milija Tomovi}, Vojimir<br />
Trifunovi}, Jevto Trnavac,<br />
Krsta Uro{evi}, Qubivoje<br />
Uro{evi}, Mileta Uro{evi}<br />
i Mitar Uro{evi}. Dobrivoje<br />
Uro{evi} nije do`iveo sudbinu<br />
svojih kom{ija i ro|aka, pa je<br />
ostao u logoru do 24. februara<br />
1944. godine kada je od strane<br />
Gestapoa upu}en na prinudni<br />
rad u Francusku, pre`iveo je<br />
rat, otisnuo se u Ameriku gde je<br />
ostvario i penziju i tamo je umro<br />
sredinom osamdesetih godina<br />
pro{log veka, pre toga tri puta<br />
posetio svoju rodnu Gojnu Goru.<br />
O svima wima, pored objavqenih<br />
biografija i fotografija,<br />
objavqena su i kazivawa<br />
16 potomaka, ~ija kazivawa<br />
je zabele`io autor. Uz svakog<br />
kaziva~a objavqena je i fotografija<br />
i najosnovniji kra}i<br />
podaci.<br />
Svi oni na veoma upe~atqiv<br />
na~in kazuju kakva je petrovska<br />
nesre}a 1943. godine zahvatila<br />
nedu`no stanovni{tvo ne samo<br />
Gojne Gore, ve} i drugih sela, a<br />
Milivoje Trnavac<br />
(1943), profesor srpskog<br />
jezika i jugoslovenske<br />
kwi`evnosti najve}i<br />
deo radnog veka proveo<br />
je u Ivawici, u Osnovnoj<br />
{koli „Milinko Ku{i}“.<br />
U Ivawici, a i u drugim<br />
sredinama gde je radio kao<br />
prosvetni radnik, ostao<br />
je upam}en kao kulturni<br />
poslenik.Bio je pokreta~,<br />
glavni i odgovorni urednik<br />
{kolskih listova „@uborewa“(Ivawica),<br />
„Desankini<br />
vrtovi“ (Gorwi Milanovac),<br />
„Polet“ (Smederevo)<br />
i „Na{e staze“<br />
(Prawani). Autor je i koautor<br />
vi{e kwiga, od kojih<br />
navodimo dve koatorske sa<br />
dr Miodragom Igwatovi}em<br />
– „Leksikon pisaca prosvetnih<br />
radnika“ i „Krilate<br />
ruke qubavi – Antologija<br />
qubavne poezije prosvetnih<br />
radnika“. Uz to, Milivoje<br />
Trnavac je pesnik,<br />
pisac recenzija biografija<br />
i {kolskih uxbenika,<br />
leksikograf, sakupqa~<br />
usmenog narodnog<br />
stvarala{tva, novinar i<br />
urednik kwiga. Dobitnik<br />
je vi{e dru{tvenih priznawa,<br />
ali i deset nagrada na<br />
konkursima za poetska ostvarewa.<br />
Posle odlaska u penziju<br />
vratio se u rodnu Gojnu<br />
Goru, gde `ivi i radi, kojoj<br />
se u toku ove godine na<br />
najboqi na~in odu`io.<br />
posebno wihove najmilije.<br />
Ovom kwigom Milivoje<br />
Trnavac je podigao svojevrsni<br />
spomenik Gojnoj Gori i wenim<br />
`iteqima, posebno stradalima,<br />
bez obzira da li su nastradali<br />
kao civili ili kao borci u<br />
~etni~kim ili partizanskim<br />
uniformama, od neprijateqske<br />
ili od bratske ruke.<br />
\or|e Pil~evi}<br />
26 28. oktobar 2011.
U u`em izboru za najboqu<br />
reporta`u bilo je 14<br />
reporta`a od 9 autora.<br />
- I pored vrednosti svih<br />
odabranih reporta`a,- stoji<br />
u odluci `irija,-`iri se<br />
odlu~io na jo{ u`i izbor od 5<br />
reporta`a (autori Nada Selakovi|,<br />
Emilijan Proti}, Olivera<br />
Mi}i}, Miqko Mitrovi}<br />
i Marina Deli}), a na kraju<br />
odabrao tekst Olivere Mi}i}<br />
„U~esnik i svedok stradawa“<br />
za nagradu „Slobodan Bobo<br />
]etkovi}“.U ovoj reporta`i<br />
na veoma slikovit na~in, data<br />
je, sa puno ponirawa u sudbinu<br />
ratnika Radojka ]etkovi}a,<br />
u~esnika u Prvom svetskom<br />
ratu. Ima u ovoj reporta`i<br />
puno lirike, kao, na primer,<br />
sa po~etka teksta, a ove<br />
lirike ima i u ~itavom tekstu,<br />
{to sve, uz opise, stradawa i<br />
do`ivqavawe ratnika, ~ini<br />
reporta`u zanimqivom da se<br />
~ita i du`e pamti.<br />
Nagradu „Slobodan Bobo<br />
\etkovi}“ uru~io je nagra-<br />
|enom autoru Miladin Ostoji}.<br />
NAGRA\ENA<br />
REPORTA@A<br />
U^ESNIK<br />
I SVEDOK<br />
STRADAWA<br />
Tamo gde nebesko plavetnilo<br />
qubi morsku povr{inu, na<br />
prostoru Plave grobnice, brod<br />
se zaustavi. Tajac. Na zati{je<br />
boji{ta pred bitku ne ~ini se<br />
neumitnijim. Samo krik galeba.<br />
Pa muk.<br />
Starine, negda{wi ratnici.<br />
Solunci, u stavu mirno.<br />
Pluta lovorov venac.<br />
Plutaju karanfili tim plavetnilom.<br />
Pogledi put wih.<br />
Misli poniru u dubinu se}awa.<br />
I u o~ima U`i~anina Radojka<br />
\okovi}a dve suze spremne da<br />
izdajni~ki kanu, da iskapaju<br />
tugu, taj gr~ {to grlo ste`e, na<br />
tom mestu gde je do{ao da se<br />
pokloni senima jedne mladosti,<br />
na tren prekinute a na vekove<br />
produ`ene. Tim svojim<br />
drugovima ostalim tu u Plavoj<br />
grobnici, ali i onim na Krfu,<br />
Vidu, Tirani, San Matijasu,<br />
Gruni{tu, Dobrom poqu, Veterniku,<br />
Kajmak~alanu.<br />
A po iskrcavawu sa broda<br />
28. oktobar 2011.<br />
na Krfu, ~inilo mu se, kao da<br />
je vreme stalo. I qudi i kosturnice,<br />
i ku}e, i masliwaci, u<br />
znaku su tog minulog vremena, u<br />
znaku golgote jednog naroda, wegovog<br />
masovnog umirawa.<br />
Sve je to zapisano u istoriju.<br />
A deo te istorije i tog vremena<br />
je i stari ratnik Radojko \okovi}.<br />
Ni tolike decenije nisu<br />
izbrisale iz wegovog zaborava<br />
sve te dane, godine kroz koje ga<br />
~uvala i odr`avala neka ~udesna<br />
snaga i podarila mu krepost,<br />
bodrost, visprenost i danas kad<br />
ide u susret stotoj.<br />
- I sad se se}am kako sam<br />
iz rodnog Radaqeva, ko na<br />
krilima, po`urio u U`ice da<br />
se javim komandi. Dve godine<br />
pre roka me regrutova{e, i to u<br />
bolni~ku ~etu Drinske divizije.<br />
A ja `alim se, ho}u na front,<br />
pa zaboga bolni~ar ne nosi ni<br />
oru`je, ho}u u prve redove; brata<br />
Bo`a ho}u da osvetim, pao je<br />
na Ceru. Nije mi uspelo. Komandir<br />
re~e da je korisniji, brz,<br />
ve{t bolni~ar, nego ni{anxija u<br />
prvom borbenom redu...<br />
Tek, obreli smo se u<br />
Vaqevu posle kratke obuke.<br />
Tu sam do`iveo prvo vatreno<br />
kr{tewe u svom zadatku. U gimnazijsku<br />
zgradu, improvizovanu<br />
bolnicu, donose te{ke rawenike<br />
sa boji{ta. Bile su to<br />
prave slike u`asa, vidim ih i<br />
danas. U`asavao sam se se~ewa<br />
nogu, ruku, tolike krvi. Nisam<br />
dozvolio da se ti delovi tela<br />
srpskih junaka bacaju u kante,<br />
sahrawivao sam ih. Tada sam<br />
shvatio {ta donosi rat, shvatio<br />
da je to jedna qudska klanica.<br />
Ali sam tada shvatio svu plemenitost<br />
zadatka bolni~ara.<br />
Ustaje stari ratni bolni-<br />
~ar dok pri~a, pokazuje slike,<br />
kwige, zapise. Vid ga izdaje<br />
da bi ~itao, ali ta~no zna gde<br />
je {ta zapisano- on o drugim i<br />
drugi o wemu. Se}awa ne blede.<br />
Mladost ratnikova je u wima. Tu<br />
mladost Radojka \okovi}a ni<br />
pegavi tifus nije zadr`ao da ne<br />
po|e sa svojom bolni~kom ~etom.<br />
Sustigao je na putu za Kosovo.<br />
I sada, u se}awu, po ko zna koji<br />
јубилеј<br />
УРУЧЕНА НАГРАДА ИЗ ФОНДА<br />
„СЛОБОДАН БОБА ЋЕТКОВИЋ“<br />
НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ<br />
РЕПОРТАЖУ- ОЛИВЕРИ МИЋИЋ<br />
Prema odluci `irija (Miladin Ostoji} predsednik, mr Stanko<br />
Jovan~i}evi} i Milica Zdravkovi}) najboqa reporta`a objavqena<br />
u „Vestima“ od 1.oktobra pro{le godine do sada je, „U~esnik i svedok<br />
stradawa“. Autor reporta`e je Olivera Mi}i}, novinar, urednik<br />
u „Vestima“, a reporta`a je objavqena u listu od 29.novembra<br />
1988.godine.<br />
put u svome veku, pre`ivqava<br />
jo{ jednom odstupnicu preko<br />
Albanije sa ~etom, u za{titi<br />
~etvrtog kowi~kog puka Drinske<br />
divizije. Sve te strahote...<br />
Sve te slike iznemoglih,<br />
izgladnelih, promrzlih qudi,<br />
prepla{enh poterama i zasedama.<br />
Pa padawe qudskih tela<br />
sa Vezirovog mosta. Pa telesa<br />
smrznutih mladih qudi, |aka,<br />
izbeglica, {to im je ~ekawe na<br />
la|u, na spas, smrt prekratila.<br />
Koliko li ih je sahranio u Tirani<br />
u tu masovnu grobnicu za koju,<br />
ka`e, ni krsta se ne zna i to ga<br />
boli. Tako dve pune nedeqe, pa<br />
na Dra~, neznano kud. Tek, Radojko<br />
se sa svojom ~etom obreo na<br />
Krfu. Zahvaquju}i tom wegovom<br />
organizmu, toj izdr`qivosti,<br />
brzo se oporavio. Za mnoge<br />
spasa vi{e nije bilo. I sada,<br />
dok pri~a, a i koju godinu ranije<br />
kada ga je pohod ratnika<br />
doveo na Krf, ne ostavqaju ga<br />
te strahote masovnog stradawa,<br />
ti jauci, zapomagawa, tiha umirawa.<br />
A hteo je pomo}i svakome<br />
vr{e}i tu svoju vojni~ku i qudsku<br />
du`nost.<br />
- Mnogo zapisa ima o tome,<br />
ali u mome srcu je zauvek zapisan<br />
deo tih uga{enih `ivota.<br />
Vidim, i o~iju zatvorenih,<br />
tela mojih drugova po morskoj<br />
povr{ini.<br />
Kasnije smo ih vezivali da<br />
potonu pod teretom. Tonuo je i<br />
deo mene, ~ini mi se, sa wima...<br />
Beza patetike, onako iz<br />
srca, kazuje deda Koko, kako<br />
ga od milo{te deca zovu. Koliko<br />
im je puta pri~ao kako je<br />
sa francuskim artiqercima<br />
no}u lovio `abe, kidao `abqe<br />
batake, jeo.<br />
Kazivao im je pri~e o patwi<br />
i stradawu, ali o veri da<br />
}e, kao pobedncii, do}i ku}ama.<br />
Voleo je da ka`e da je svoju<br />
mladost u ratu proveo, ali da<br />
ni jedan, ama ni jedan metak ispalio.<br />
Toliko je tih slika upe-<br />
~atqivih jo{ `ivih, kao da su se<br />
ju~e dogodile. Toliko detaqa,<br />
a svaki je pri~a. [ta pre zapisati:<br />
Gruni{te – prsa u prsa,<br />
Kajmak~alan – ponos i strava.<br />
Ili, ili... I ba{ kad se osetio<br />
dah slobode, Radojka \okovi}a<br />
prekaqenog bolni~ara, zadesi<br />
te{ka neka bolest. U Engleskoj<br />
bolnici u Vertkopu, pa u Vodnom<br />
na oporavak. I, kako je on mnogim<br />
ratnicima `ivot spa{avao – i<br />
wegov bi spa{en. Dok se oporavqao,<br />
~ak je zavr{io kurs pa<br />
~im je probijen front u Prilepu<br />
u vojnu po{tu gde je na zadatku,<br />
ta~no to pamti ostao do prvog<br />
maja 1919. Ku}i je do{ao pe{ice<br />
preko Skopqa, Kosovske Mitrovice,<br />
Ra{ke, Javora u rodno mu<br />
Radaqevo.<br />
***<br />
E, tu bi zapo~ela jedna duga<br />
i druga pri~a o putu i zaslugama<br />
Radojkovim kao dr`avnog ekonoma<br />
zlatiborskog i u`i~kog<br />
sreza, na pionirskom poduhvatu<br />
u unapre|ewu poqoprivrede,<br />
zadrugarstva, meteorolo{ke<br />
slu`be. Odli~ja, zvawa i prizna-wa<br />
govore koliko je uspevao<br />
u svemu ~ega se latio, {ta je<br />
oblagoro|avao. Svom geslu ne<br />
posustajati pred nevoqama,<br />
Radojko \okovi} ni danas nema<br />
{ta dodati. A da ne posustaje<br />
godinama, to raduje sve koji ga<br />
znaju. Kod wega se i danas dolazi<br />
na ~a{icu optimizma.<br />
27
JELEN SUPER LIGA<br />
BORAC - SLOBODA POINT 1:2 (1:2)<br />
Stadion kraj Morave.<br />
Gledalaca: 800. Sudija: D. Mihajlovi}<br />
( Vrawe). Pomo}nici:<br />
D. \ur|evi} ( Kru{evac) i G.<br />
Koji} (Popovac). Strelci: 0:1<br />
– Kova~evi} u 3, 0:2 – Tijago<br />
u 21, 1:2- Alve{ u 32. minutu.<br />
@uti kartoni: Mladenovi},<br />
Prodanovi}, Spirovski (Borac),<br />
Bo`ovi}, Bosman, Vrawkovi},<br />
Kasalica, Golo~evac, Memedovi}<br />
(Sloboda P). Crveni karton:<br />
Kasalica (Sloboda P) u 90+4<br />
minutu.<br />
BORAC: Milojevi}, Mili-<br />
~i}, Igwatovi}, Alve{, Mladenovi},<br />
Prodanovi} (Nikodijevi}),<br />
Krasi}, Kne`evi}<br />
(Sepuja), Spirovski, Radivojevi}<br />
(@ivanovi}), Damjanovi}.<br />
SLOBODA POINT:<br />
Bo`ovi}, Vasili}, Vrawkovi},<br />
]ulibrk, Mari}, Bosman ( Pilipovi}),<br />
Golo~evac, Memedovi}<br />
(Pejovi}), Kova~evi} (Gojkovi}),<br />
Tijago, Kasalica.<br />
Iznenadio je Savo Kova-<br />
~evi} ve} u 3. minutu kada se<br />
odlu~io za udarac sa preko 30<br />
metara. Lopta je poput projektila<br />
pogodila dowi desni ugao.<br />
U 21. minutu usledio je jo{ jedan<br />
{ok za publiku. Tijago je prevario<br />
odbranu Borca, usledio<br />
je sna`an udarac a golman Milojevi}<br />
mogao je samo pogledom,<br />
nemo}no da je proprati u sopstvenoj<br />
mre`i. Po~asni pogodak<br />
za doma}ina postigao je Alve{<br />
u 32. minutu. Radivojevi} je uputio<br />
dobar centar{ut sa leve<br />
strane, Alve{ je bio najvi{i u<br />
skoku i {aqe loptu u mre`u.<br />
Trener Slobode Qubi{a<br />
Tijago Galvao<br />
Stamenkovi} je posle utakmice<br />
pohvalio svoje igra~e:<br />
- Za razliku od susreta<br />
sa BSK-om u ovom su ispoqili<br />
mnogo vi{e hrabrosti, `eqe<br />
i htewa. Napravili smo sjajnu<br />
uvertiru pred dolazak Crvene<br />
Zvezde.-<br />
U narednom kolu Sloboda<br />
na svom terenu do~ekuje ekipu<br />
Crvene Zvezde. Utakmica se<br />
igra u nedequ 30. oktobra na<br />
gradskom stadionu sa po~etkom<br />
u 14 ~asova.<br />
Do trenutka zakqu~ewa<br />
ovog broja Vesti, U`i~ani su<br />
odigrali i utakmicu osmine<br />
finala KUP-a Srbije protiv<br />
Smederava i izgubili na penale<br />
4:2, u regularnom delu 1:1.<br />
Z. \okovi}<br />
SLOGA - Polet 2:0<br />
Трећа победа Слоге<br />
Posle dve tre}ine jeseweg prvenstva u Srpskoj ligi Zapad, Sloga iz<br />
Bajine Ba{te nalazi se na 11. mestu sa isto toliko bodova. Oni su uvek osvajani<br />
kod ku}e, a sa gostovawa jo{ nema povoqnih rezultatskih vesti. S<br />
obzirom kroz {ta je Sloga pro{la po zavr{etku pro{log prvenstva, ostvareni<br />
rezultati mogu se uvrstiti u kategoriju solidnih i daju nadu da }e se<br />
zadr`ati srpskoliga{ki status.<br />
Nade u realnost ostvarewa ciqa vezanog za opstanak u ovom rangu<br />
naro~ito je podgrejao posledwi suret sa Poletom. Goste iz ~a~anskog<br />
predgra|a Qubi}a predvodio je sa klupe Dejan Nikoli}, tri sezone Slogin<br />
trener, a na terenu kapiten Ivan Radovanovi}, koji je tako|e do letos nosio<br />
dres Bajinoba{tana. Te ~iwenice bile su jedan od motiva da se pru`i dobra<br />
igra. To se i desilo. Sloga je na teren istr~ala u sastavu: A}imovi}, Stojkanovi},<br />
Kamberovi}, Mijatovi}, Baro{, Blagojevi}, Ne{i}, Andri}, Jankovi},<br />
Bo`ovi} i Pavlovi}. U igru su jo{ ulazili \or|evi}, Savi} i Gligi}.<br />
Prvi gol postigao Jankovi} posle sjajnog bega gotovo sa polovine terena,<br />
u{ao je u kazneni prostor“grebi}a“ i efektno zatresao mre`u u 11.<br />
minutu. Osam minuta kasnije Ne{i} je izveo slobodan udarac, a neodlu~nost<br />
golmana i beka gostiju kaznio je {toper Baro{ uklizav{i na loptu nepun<br />
metar od gol linije posle ~ega se na{la u mre`i. Grogirani gosti oporavili<br />
su se u pauzi pa su drugo poluvreme zapo~eli ofanzivnom igrom u `eqi da<br />
u~ine ne{to vi{e. Ipak, naum im se nije ostvario. Sloga je igrala sigurno, a<br />
mogla je u dva navrata i da povisi rezultat.<br />
- Bila je to odli~na igra, onakva kakvu smo dogovorili u svla~ionici<br />
i rezultat nije izostao. Mnogo nam zna~e ovi posledwi bodovi. [to se ka`e<br />
sad se lak{e di{e. Va`no je da smo zaustavili trend nepovoqnih rezultata<br />
pa o~ekujem da }e posledwa tre}ina biti ravna bar onoj prvoj. U tom slu~aju<br />
mogli bi dosta mirno da odemo na zimsku pauzu- ka`e Slogin trener Dejan<br />
Timotijevi}.<br />
R.B.<br />
спорт<br />
SRPSKA LIGA ZAPAD<br />
JEDINSTVO PUTEVI - MA^VA<br />
3:2 (1:1)<br />
Stadion u U`icu. Gledalaca:<br />
2000. Sudija: Zoran<br />
[iroki ( Smederevo). Strelci:<br />
To{i} u 45. (iz jedanaesterca)<br />
i 88. i Milivojevi} u 49. za Jedinstvo<br />
Puteve, a B. @ivanovi}<br />
u 12. i Gavri} u 58. minutu za<br />
Ma~vu. @uti kartoni: Neori~i},<br />
To{i}, Milivojevi}, Marjanovi}<br />
( Jedinstvo Putevi), Pejovi}, Radovanovi},<br />
Tarabi}, \ukanovi}<br />
( Ma~va).<br />
JEDINSTVO PUTEVI:<br />
Marinkovi}, Markovi} ( Savi}),<br />
Lukovi}, Neori~i} (Mudrini}),<br />
@uni}, @ivkovi}, Vasi}, Nikitovi},<br />
Milivojevi} (Marjanovi}),<br />
Arsi}, To{i}.<br />
MA^VA: Raduki}, Pejovi},<br />
B. @ivanovi} (Vukovi}), Lujanovi}<br />
(Ristivojevi}), A. Radovanovi}<br />
(Zari}), \ukanovi},<br />
Milutinovi}, Samurovi}, I. Radovanovi},<br />
Gavri}, Tarabi}.<br />
Svi koji su tog dana na<br />
gradski stadion do{li da bodre<br />
„putare“ nisu za`alili. Mogli<br />
su istinski da u`ivaju u vrhunskoj<br />
fudbalskoj predstavi.<br />
Vi|eno i pet golova i na kraju<br />
slavqe doma}ina.<br />
Poveli su gosti u 12. minutu<br />
kada je Boris @ivanovi}<br />
u skoku preduhitrio golmana<br />
Marinkovi}a i glavom poslao<br />
loptu u mre`u. Potom su usle-<br />
Trener Gavalovski i Ristanovi}<br />
dile dve stopostotne {anse<br />
mladog Marka Markovi}a, a<br />
onda se „iskupio“ u tre}oj kada<br />
je poku{ao iz blizine da {utne<br />
loptu, sru{io ga je Radovanovi}<br />
pa je sudija bez dvoumqewa pokazao<br />
na belu ta~ku. Siguran<br />
izvo|a~ jedanaesterca bio je<br />
Nemawa To{i}.<br />
U nastavku susreta sva nastojawa<br />
da se stigne do vode}eg<br />
gola urodila su plodom u 49.<br />
minutu. Na centar{ut Vasi}a,<br />
najvi{i u skoku bio je Milivojevi}<br />
i loptu prosledio u nebraweni<br />
deo mre`e. Gosti se<br />
nisu predavali pa se do novog<br />
izjedna~ewa stiglo u 58. minutu<br />
kada je Gavri} iskosa sa deset<br />
metara pogodio levi dowi ugao<br />
Marinkovi}evog gola. I kada su<br />
svi pomislili da }e se derbi<br />
zavr{iti remijem, rezervista<br />
Marjanovi} je centrirao a najboqi<br />
pojedinac na ovoj utakmici<br />
i prvi strelac lige Nemawa<br />
To{i} sa devet metara glavom<br />
poslao loptu u mre`u.<br />
Posle utakmice trener<br />
Ma~ve, Jane Gavalovski je rekao:<br />
- Derbi je u potpunosti<br />
opravdao o~ekivawa. Videli<br />
smo pet prelepih golova. Tok<br />
utakmice je bio ~udan, poveli<br />
smo rano a onda su se doma}ini<br />
„vratili“ u igru zahvaquju}i<br />
na{im gre{kama. Mo`da bi me~<br />
imao druga~iji tok da se sudija<br />
oglasio u 45. minutu, ali ne mogu<br />
to da komentari{em dok ne odgledam<br />
snimak, niti `elim time<br />
Bitka za bebe<br />
Humanitarna akcija<br />
„Bitka za bebe“ dobila je<br />
svoje aktere i na ovoj utakmici.<br />
Ulaz je bio besplatan,<br />
a dobrovoqni prilozi<br />
nameweni su humanitarnoj<br />
akciji Bitka za bebe. Prikupqeno<br />
je 109. 214 dinara.,<br />
ostatak sredstava do<br />
vrednosti inkubatora za<br />
bebe donira}e preduze}e<br />
Putevi U`ice i privreda<br />
U`ica.<br />
da umawim pobedu Jedinstva<br />
Putevi. Do{li smo da odigramo<br />
otvoreno, nadigravali smo se<br />
~itav me~, na `alost dobar rezultat<br />
je na kraju izostao.-<br />
Trener Jedinstvo Putevi,<br />
Predrag Ristanovi} imao je razloga<br />
da bude zadovoqan i igorm<br />
a i rezultatom:<br />
- ^estitao bih mojim igra-<br />
~ima na velikoj pobedi. Ovakve<br />
utakmice vra}aju veru u fudbal.<br />
Zaslu`eno slavimo pobedu, ali<br />
ne bi bilo nezaslu`ena ni da je<br />
Ma~va pobedila. Utamica se lomila<br />
tokom ~itavih 90. minuta,<br />
imali smo vi{e koncentracije i<br />
sre}e u zavr{nici.-<br />
U narednom kolu U`i~ani<br />
se na gostuju}em terenu sastaju<br />
sa Slogom ( PM).<br />
Z. \okovi}<br />
28 28. oktobar 2011.
KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE<br />
SLOGA – SLOBODA 106 : 79<br />
(29:23, 25:29, 26:20, 26:17)<br />
спорт<br />
ODBOJKA- VINER [TEDI[E SUPER LIGA<br />
VIZURA- JEDINSTVO 2:3<br />
(25:18, 19:25, 24:26, 25:20, 12:15)<br />
S.D. u Kraqevu. Gledalaca:<br />
400. Sudije: Ma`i} i Strika<br />
(Beograd), \o|evi} (Ni{).<br />
SLOGA: M. Popovi} 18, B.<br />
Popovi} 7, Bo`ovi} 21, Jovi}<br />
11, Mareqa 12, Bjeli} 3, Trivunovi}<br />
15, Risti} 2, Ja}ovi} 8,<br />
Kasar, Vuleti} 9, Si}evi}.<br />
SLOBODA: Kuburovi} 20,<br />
Mi}evi} 17, Popovi} 11, Jevtovi}<br />
6, Ga}e{a, An|i} 9, Radulovi}<br />
5, Vasi}, Arnautovi} 9,<br />
Arsi} 2, Vu~i}evi} i \uri}.<br />
Posle po~etnog vo|stva<br />
od 11: 4 videlo se da su doma}i<br />
ko{arka{i ~vrsto re{eni da<br />
stignu do pobede. Indisponirani<br />
gosti ni do kraja susreta nisu<br />
uspeli da prona|u adekvatna<br />
re{ewa pa se pokuwenih glava i<br />
bez bodova vra}aju u U`ice.<br />
Priliku za popravni ima}e<br />
ve} u subotu 29. oktobra, kada u<br />
Veliki park sti`e ekipa Vojvodina<br />
Srbijagas. Utakmica<br />
po~iwe u 19 ~asova.<br />
Z. \.<br />
ATLETSKI KLUB MLADOST<br />
Велика награда Мирку<br />
Петровићу<br />
Zavr{nica ovogodi{we<br />
serije kroseva<br />
RTS odr`ana je pro{log<br />
vikenda u In|iji. Mirko<br />
Petrovi} je u trci seniora<br />
osvojio drugo mesto<br />
iza Ma|ara Bena Beba{a:<br />
- Staza je skoro ista<br />
kao ona na Krosu Srema.<br />
Po silasku sa brda Ma|ar<br />
je iskoritsio da se malo<br />
odvoji i pobedu u fini{u.<br />
– rekao je Mirko odmah<br />
posle trke.<br />
Iako je zauzeo drugo<br />
mesto, to je bilo sasvim<br />
dovoqno da u kona~nom<br />
zbiru sva ~etiri krosa<br />
osvoji prvo mesto. U istoj<br />
trci Bogdan Panti} je<br />
osvojio peto mesto u kategoriji<br />
juniora. U~e{}em<br />
u ovoj trci i sa svoim<br />
plasmanima Mirko i Bogdan<br />
su izborili mesto u<br />
reprezentaciji za u~e{}e<br />
na Prvenstvu Evrope u<br />
krosu koje }e se odr`ati<br />
u Sloveniji.<br />
Narednog dana na<br />
trci u Beogradu Mirko<br />
Petrovi} je ponovo zauzeo<br />
drugo mesto.<br />
Z. \.<br />
28. oktobar 2011.<br />
Novak Popovi}<br />
Sveukupni pobednik Mirko<br />
Petrovi}<br />
S.D. Vizura. Gledalaca:<br />
300. Sudije: V. Simonovi} (Kragujevac)<br />
i D. Rogi} ( Beograd).<br />
VIZURA: \uri} 7, Savi}<br />
16, Mati} 5, ^ikiriz 9, Bu{a 9,<br />
Radoji~i} 16, Vukomanovi} (libero),<br />
Petrovi}, Lazi}, Rankovi}<br />
13, Mirkovi}. Nikoli}.<br />
Trener: Branislav Moro.<br />
JEDINSTVO: Tripkovi}<br />
10, Trivuni} 9, Jelisav~i} 5,<br />
^e{qar 7, Avramovi} 15, Terzi}<br />
25, Spaseni} (libero), Dumawi},<br />
Aleksi}, Kutle{i}. Trener:<br />
Sa{a Nedeqkovi}.<br />
MVP KOLA<br />
Aleksandra Terzi}<br />
je progla{ena za MVP<br />
tre}eg kola, i sigurno je<br />
najzaslu`nija za pobedu<br />
Jedinstva na gostovawu<br />
Vizuri. Aleksandra je<br />
predvodila Jedinstvo do<br />
pobede protiv jedne od<br />
naj{ih najboqih ekipa, a za<br />
pet setova Terzi}eva je osvojila<br />
25 poena.<br />
Jedinstvo je ostvarilo<br />
i drugu ovosezonsku pobedu.<br />
Ovog puta u derbiju kola savladale<br />
su ekipu Vizure, aktuelnog<br />
vice{ampiona. Utakmica<br />
izuzetno uzbudqiva donela je<br />
i dramati~nu zavr{nicu. U taj<br />
breku re|ao se poen za poen do<br />
5:5. Tada su U`i~nake zaigrale<br />
jo{ borbenije, povele sa 8:5<br />
{to ih je na kraju dovelo i do<br />
kona~ne pobede.<br />
U narednom kolu odbojka-<br />
{ice Jedinstva gostuju ekipi<br />
Varadina.<br />
Z. \.<br />
ODBOJKA- DRUGA LIGA ZAPAD<br />
TAJM - LEPOSAVI] 3:0<br />
(25:14, 25: 18, 25:20)<br />
S.D. Veliki park. Gledalaca: 100. Sudije: N.Jakovqevi}<br />
(Vaqevo) i N. Obradovi} (^a~ak).<br />
TAJM: D. Andri}, T. Bo{kovi}, Ga~i}, Jovanovi}, S.<br />
Bo{kovi}, Tomi}, Ki{dobranski, Vitorovi}, Rankovi}, A. Andri}.<br />
LEPOSAVI]: Bata}anin, Bi{evac, Milanovi}, Danilovi},<br />
A. Timotijevi}, Krstovi}, D. Timotijevi}, Radosavqevi}.<br />
Posle pobede u prvom kolu na gostovawu u Trsteniku, mlade<br />
odbojka{ice Tajm-a predvo|ene trenerom Vojkanom Gordi}em<br />
zabele`ile su jo{ jednu maksimalnu pobedu. Od starta su zaigrale<br />
borbeno i anga`ovano, pa do kraja susreta wihova pobeda<br />
nije dolazila u pitawe.<br />
U narednom kolu, u nedequ 30. oktobra, U`i~anke na svom<br />
terenu do~ekuju ekipu Mali Zvornik. Po~etak utakmice je zakazan<br />
za 12 ~asova.<br />
Z. \.<br />
29
Karatisti bajinoba[tanskog<br />
Omladinca okitili se medaqama<br />
na Evropskom prvenstvu<br />
Потврдили квалитет<br />
Na minulom Evropskom prvenstvu u karateu za juniore<br />
i kadete i Evropskom kupu za decu uzrasta do 15 godina<br />
odr`anom u Ma|arskoj, Karate unija Srbije osvojila je 25<br />
medaqa.<br />
Ovom lepom uspehu veliki doprinos dali su predstavnici<br />
KK Omladinca iz Bajine Ba{te.Oni su doneli {est<br />
bronzanih medaqa i tako pokazali da je klub iz Podriwa<br />
nepresu{an izvor talenata, ali i sredina u kojoj se izuzetno<br />
dobro radi pod vo|stvom slektora Karate unije Srbije trenera<br />
Omladinca Milenka Ordagi}a i wegovih kolega Nedeqka<br />
Ordagi}a, Nenada Bogdanovi}a, Branislava Jawi}a i Vesne<br />
Filipovi}.<br />
U juniorskoj reprezentaciji Srbije u borbama, kojoj je<br />
pripala bronzana medaqa, na EP u \eru nastupila su dva<br />
predstavnika Omladinca, Miodrag ^vorovi} i Milan Zmijanac.<br />
U pojedina~nom nadmetawu u borbama za medaqu su se<br />
izborili kadeti Lazar Bogdanovi}, Mihailo ]ori}, pionir<br />
Sr|an Milosavqevi} i pionirka Kristina Milo{evi}.<br />
- Omladinac je imao na ovom takmi~ewu devet svojih<br />
predstavnika, a dve tre}ine ih se vratilo sa medaqama.<br />
Zna~ajan je to uspeh uz napomenu da su i ostala tri ~lana<br />
bili solidni. Jovan Negi} je izgubio me~ koji je odlu~ivao<br />
o medaqi, An|ela Gligi} ispala je u tre}em kolu, a Pavle Zmijanac<br />
u drugom. Junorska reprezentacija u borbama stigla je tako|e<br />
na domak medaqe, ali je por`ena od Italije pa se morala zadovoqiti<br />
plasmanom od 4-6. mesta. Wene boje branila su dva ~lana<br />
na{eg luba, Lazar Bogdanovi} i Dejan Ni~i}.- ka`e {ef struke u<br />
спорт<br />
Predstavnici Omladinca sa trenerom Milenkom Ordagi}em<br />
na EP u Ma|arskoj<br />
Omladincu Milenko Ordagi}.<br />
Trenutno KK Omladinac ima preko 150 ~lanova svih uzrasnih<br />
kategorija, a u toku je redovan godi{wi upis novih. Prema re~ima<br />
Milenka Ordagi}a, u wihove redove do}i }e jo{ nekoliko ~lanova<br />
KK Sutjeske iz Fo~e, od ranije su tu Sini{a i Ogwen Bodiroga.<br />
R. Blanu{a<br />
KARATE KLUB U@ICE<br />
Ужички победник 2011<br />
U organizaciji karate kluba U`ice a pod pokroviteqstvom<br />
Grada U`ica, pro{log vikenda u hali Veliki park odr`an je ~etvrti<br />
po redu tradicionalni turnir U`i~ki pobednik 2011. Na<br />
turniru je u~estvovalo 27 klubova iz Srbije, Crne Gore i Kosova.<br />
U~esnike je pozdravio predsednik kluba Du{an Kne`evi},<br />
a turnir otvorio Ilija Mi}evi} ~lan Gradskog ve}a zadu`en za<br />
sport. Turnir je protekao u fer i sportskom nadmetawu, a pobednici<br />
u seniorskoj konkurenciji pored pehara i medaqa osvojili su<br />
i prigodne nagrade.<br />
Rezultati: seniori borbe apsolutna kategorija: 1. Stefan<br />
Joki} (Borac, ^a~ak), 2. Neboj{a Jeremi} (U`ice), 3. Adis Dridi}<br />
Trener Milo{ R{umovi} sa najmla|im ~lanovima KK U`ice<br />
(Sjenica) i Lazar Jeremi} (N. Pazar). Seniorke, borbe, apsolutna<br />
kategorija: 1. Nevena Nikoli} (U`ice), 2. Du{ica Vitorovi}<br />
(U`ice), 3. Jelena Alempijevi} (^a~ak) i Sla|ana Peri} (N. Varo{).<br />
Najuspe{nija takmi~arka je Sne`ana Vasilijevi}. Karate klub<br />
U`ice nije u~estvovao u rangirawu za sveukupnog pobednika, tako<br />
da je na drugom mestu ekipa KK Kosovska Mitrovica, a na tre}em<br />
KK 014 iz Vaqeva.<br />
R. V.<br />
KARATE KLUBOVI ARIQE I<br />
ME]AVNIK<br />
Бројне медаље<br />
Na karate<br />
turniru [umadija<br />
open 2011, ~iji je<br />
organizator Karate<br />
federacije<br />
Centralne zapadne<br />
Srbije koji je nedavno<br />
odr`an u<br />
Gorwem Milanovcu,<br />
u~estvovali su<br />
i ~lanovi karate<br />
klubova Ariqe i<br />
Me}avnik, ~iji je<br />
trener Obradin<br />
Kova~evi}, i postigli<br />
zapa`ene rezultate.<br />
Rezultatiti:<br />
KK Me}avnik:<br />
Ksenija Kova~evi}<br />
starija pionirka,<br />
kate 3. nivo drugo<br />
mesto, Kristina<br />
Bo`i} s. pionirke<br />
kate 2. nivo prvo<br />
mesto i u borbama Ksenija Kova~evi} i Obradin Kova~evi}<br />
prvo mesto. Liqana<br />
Milosavqevi} nade 3. nivo prvo mesto.<br />
KK Ariqe: Katarina Lojanica sreniorke, kate prvo mesto,<br />
Kristina Todorovi} kadeti 3. nivo kate tre}e mesto, Tamara<br />
Blagojevi} u kadeti, borbe prvo mesto, Lela Jovanovi} nade 1.<br />
nivo, kate, prvo mesto, Ogica Vasiqevi} poletarci bez nivoa,<br />
kate drugo mesto, Lazar Nedeqkoiv} nade, kate 3. nivo prvo<br />
mesto i u borbama prvo mesto. Du{an Tanovi} mla|i pioniri 1.<br />
nivo kate drugo mesto, i Zoran Planojevi} kadet 3. nivo kate<br />
drugo mesto.<br />
Z. I.<br />
30 28. oktobar 2011.
ve godine DTV Partizan slavi 100 go-<br />
bavqewa sportom i rekreacijom.<br />
Odina<br />
Jubilej je obele`en nizom akcija, a sve je<br />
upotpuweno u~e{}em na tradicionalnom<br />
Let festu 2011. odr`anom krajem leta u<br />
Tivtu. Na turniru su u~estvovale ekipe iz<br />
31 grada iz ~etiri dr`ave: Rumunija, Crna<br />
Gora, Makedonija i Srbija. U`i~ani su osvojili<br />
tri medaqe. Darko Smiqani} je osvojio<br />
zlatnu medaqu u basketu do 35 godina<br />
i srebrnu tako|e u basketu, preko 35 godina<br />
i Zorica Raki}a srebrnu u vi{eboju. Ina~e<br />
su se u Tivtu takmi~ili u vi{eboju, odbojci<br />
na pesku i basketu.<br />
DTV Partizan iz U`ica je na Let festu,<br />
dobilo plaketu „ Sport za sve“ povodom<br />
100 godina bavqewa sportom i rekreacijom<br />
, a wen predsednik Uro{ Bo{kovi} je dobio<br />
plaketu za `ivotno delo.<br />
- Moram priznati da me je ovo priznawe<br />
obradovalo. To je potvrda dugogodi{weg<br />
rada i zalagawa u sportu. Na{e dru{tvo<br />
trenutno broji oko 100 ~lanova, u~estvujemo<br />
u organizovawu takmi~ewa, po~ev od onih<br />
{kolskih pa do sportskih susreta radnika.<br />
Poma`emo pri su|ewu, i uop{te oko<br />
svega kada je u pitawu organizovawe neke<br />
sportske manifestacije. U na{em dru{tvu<br />
Statistika<br />
Uro{ Bo{kovi} je od 1980. godine<br />
do 2010. godine odr`ao 2282 treninga<br />
za mu{karce, gde je u~estvovalo 41<br />
345 rekreativaca, a kod pripadnica<br />
lep{eg pola od 2001 do 2007. godine<br />
odr`ano je 255 treninga, gde je<br />
u~estvovalo 3063 `ena.<br />
спорт<br />
PRIZNAWE<br />
Сто година ДТВ Партизан<br />
DTV Partizan iz U`ica spada u red najstarijih dru{tava u<br />
regionu, a i {ire. Godinama dru{tvo okupqa zaqubqenike<br />
u sport, rekreativce, kojima nije te{ko da i pored napornog<br />
posla i mora drugih obaveza odvoje malo vremena za sebe i<br />
pre svega, svoje zdravqe.<br />
su najaktivniji bi{i<br />
sportisti, ali ima<br />
i onih koji se nikad<br />
nisu bavili sportom.<br />
– isti~e Uro{<br />
Bo{kovi} i dodaje:<br />
- @ao mi je {to<br />
vi{e ne postoji organizovana<br />
gradska<br />
rekreacija. Nismo<br />
bogati i ne mo`emo<br />
da pla}amo termine<br />
za treninge pa<br />
se snalazimo kako<br />
znamo i umemo. Na{i<br />
jedini prihodi su<br />
od Grada i donatora<br />
koje sami na|emo.-<br />
Bo{kovi} isti-<br />
~e i da je dru{tvo<br />
preko Ministarstva<br />
sporta ukqu~eno u<br />
akciju pospe{ivawa<br />
kori{}ewa travnatih<br />
tera koje su<br />
donirali Norve{ka<br />
ARIQE<br />
Гости из Аустралије<br />
vlada. Igra se fudbal<br />
a jednu ekipu<br />
~ine po tri devojke,<br />
devoj~ice i tri<br />
de~aka. Na utakmici<br />
ne postoji sudija,<br />
ekipe se okupe pre<br />
utakmice i dogovore<br />
se o pravilima<br />
pona{awa:<br />
- Mi }emo biti tu samo u ulozi medijatora,<br />
da ka`emo da li je ova ili ona ekipa<br />
u pravu Nema sva|a, stvar je u komunikacji<br />
izme|u dece. Ova akcija }e se odr`ati u<br />
svim gradovima gde su donirani tereni, i<br />
mislim da je jako zanimqiva. – zakqu~io je<br />
na kraju Bo{kovi}.<br />
Z. \okovi}<br />
Gosti iz Australije odu{evqeni lepotama Ariqa<br />
Ariqe je nedavno ugostilo ~lanove sportskog kluba “Beograd”<br />
iz Adelaide ( Australija). Delegacija od 16 de~aka i dve<br />
devoj~ice ro|enih 1995. godi{ta, predvo|eni vlasnikom kluba<br />
Dragomirom Kqaji}em upoznali su se sa bogatom istorijom kao i<br />
sa onim {to Ariqe danas mo`e da ponudi svojim gostima. Ina~e,<br />
gosti su boravili na Zlatiboru, u sportskom kampu “Partizana”<br />
koji vodi Radovan Vrani}, trener [kole fudbala “Budu}nost”,<br />
pa otuda i prilika za saradwu. Pored qubaznih doma}ina,<br />
u`ivawa u seoskom turizmu gosti su mogli da se upoznaju i sa<br />
potencijalima lovi{ta u ariqskom kraju.<br />
I. Pavlovi}<br />
28. oktobar 2011.<br />
STONOTENISKI KLUB JEDINSTVO<br />
Друга победа<br />
U tre}em kolu Kvalitetne lige Srbije stonoteniseri Jedinstva<br />
savladali su na gostovawu u ]upriji ekipu Ade rezultatom<br />
4 : 3. U`i~ani su nastupali u najja~em sastavu (sa dva ovogodi{wa<br />
poja~awa). Pored standardnih igra~a Darka Tripkovi}a i Branka<br />
Mi}ovi}, igrali su jo{ i Damir Halilovi} -poja~awe iz Tutina i<br />
\or|e Pejak iz superliga{a iz ^a~ka. U posledwem dramati~nom<br />
me~u u dublu, Pejak/Halilovi} su pobedili sa 3 : 1 i obezbedili<br />
drugu pobedu za ekipu „Jedinstva“. U narednom kolu Jedinstvu na<br />
megdan dolazi ekipa Jagodine.<br />
Z. I.<br />
31
О Г Л А С И<br />
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ<br />
ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА У УЖИЦУ<br />
на основу члана 112. став 1. Закона о полицији<br />
(«Службени гласник Републике Србије», број 101/05 и 63/09 Одлука УС)<br />
ОГЛАШАВА<br />
ЈАВНИ КОНКУРС<br />
за пријем у радни однос на неодређено време за рад<br />
у Полицијској управи у Ужицу на радна места:<br />
1. административно – технички послови у Одељењу<br />
криминалистичке полиције, Полицијска управа у Ужицу<br />
– 1 (један) извршилац (завршен IV степен стручне спреме;<br />
дактилограф 1- а или 1- б класе)<br />
2. административно – технички послови у Одељењу<br />
саобраћајне полиције, Полицијска управа у Ужицу – 1<br />
(један) извршилац (завршен IV степен стручне спреме;<br />
дактилограф 1- а или 1- б класе)<br />
3. административно – технички послови у<br />
Саобраћајној полицијској испостави 2. категорије,<br />
Одељење саобраћајне полиције, Полицијска управа у<br />
Ужицу – 1 (један) извршилац (завршен IV степен стручне<br />
спреме; дактилограф 1- а или 1- б класе)<br />
4. административно – технички послови у Одсеку<br />
за вођење прекшајног поступка, Одељење саобраћајне<br />
полиције, Полицијска управа у Ужицу – 3 (три) извршиоца<br />
(завршен IV степен стручне спреме; дактилограф 1- а или<br />
1- б класе)<br />
5. административно – технички послови у<br />
Одељењу за логистику, Полицијска управа у Ужицу – 1<br />
(један) извршилац (завршен IV степен стручне спреме;<br />
дактилограф 1- а или 1- б класе)<br />
другим прописима или актом о унутрашњем уређењу и<br />
систематизацији радних места у Министарству<br />
КАНДИДАТИ УЗ ПРИЈАВУ НА ОГЛАС, СА<br />
БИОГРАФИЈОМ, ПРИЛАЖУ:<br />
1. оригинал извода из матичне књиге рођених<br />
Републике Србије – не старије од 6 (шест) месеци;<br />
2. оригинал уверења о држављанству Републике<br />
Србије - не старије од 6 (шест) месеци;<br />
3. оверену фотокопију дипломе о завршеном IV<br />
степену стручне спреме, сходно условима наведеним у<br />
тексту конкурса;<br />
4. уверење Основног и Вишег суда да се против<br />
кандидата не води кривични поступак за дела која се гоне<br />
по службеној дужности - не старије од 6 (шест) месеци;<br />
5. оригинал извода из матичне књиге венчаних (за<br />
кандидате женског пола) – не старије од 6 (шест) месеци;<br />
6. оверена фотокопија радне књижице (стране од 1<br />
до 6) – са датумом овере не старијим од 6 (шест) месеци<br />
7. оверена фотокопија личне карте - са датумом<br />
овере не старијим од 6 (шест) месеци<br />
Лице задужено за давање обавештења у вези јавног<br />
конкурса: Ана Бошковић, телефон 031/596-131.<br />
ЗАЈЕДНИЧКО ЗА СВА РАДНА МЕСТА:<br />
Кандидат мора да испуњава следеће услове за<br />
заснивање радног односа у Министарству унутрашњих<br />
послова Републике Србије:<br />
- да је држављанин Србије, са пребивалиштем<br />
односно боравиштем у Републици Србији;<br />
- да нема двојно држављанство<br />
- да је пунолетан<br />
- да има општу здравствену способност<br />
- да има прописану стручну спрему<br />
- да није осуђивано због кривичног дела за које<br />
се гони по службеној дужности или против кога се води<br />
кривични поступак за такво кривично дело, да није<br />
осуђивано на безусловну казну затвора у трајању дужем<br />
од од три месеца и да му служба у државном органу или<br />
правном лицу са јавним овлашћенима није престала<br />
због тешке повреде службене дужности правоснажном<br />
одлуком надлежног органа;<br />
- да испуњава друге услове утврђене законом,<br />
Пријаве са документима предају се лично у писарници<br />
Полицијске управе у Ужицу, Министарство унутрашњих<br />
послова Републике Србије или препорученом пошиљком<br />
са назнаком: «За јавни конкурс», на адресу Полицијска<br />
управа у Ужицу, Наде Матић број 8, Ужице.<br />
Право првенства у поступку одлучивања имају<br />
кандидати са радним искуством на одговарајућим пословима.<br />
Кандидати који испуњавају услове предвиђене јавним<br />
конкурсом, биће обавештени о месту, дану и времену када<br />
ће се обавити провера оспособљености, знања и вештина<br />
кандидата у изборном поступку.<br />
Неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или<br />
непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени<br />
сви потребни докази, конкурсна комисија одбациће<br />
закључком.<br />
Рок за подношење пријава је петнаест дана од дана<br />
објављивања огласа у «Службеном гласнику Републике<br />
Србије».<br />
32 28. oktobar 2011.
DAN JKP „VODOVOD“ U@ICE<br />
Подржали акцију<br />
„Битка за бебе“<br />
Pre 115 godina, 24 oktobra u U`icu su pu{tene<br />
u rad tri ~esme: kod Malog parka, na Rakijskoj<br />
pijaci i na sada{wem Trgu koja je kasnije preseqena<br />
na Slanu{u. Taj datum obele`ava se kao dan JKP<br />
„Vodovod“ U`ice.<br />
Povodom toga, u ponedeqak 24. oktobra u<br />
sve~anoj sali Grada U`ica je odr`ana zajedni~ka<br />
sednica Upravnog i Nadzornog odbora na kojoj je<br />
odlu~eno da se podr`i akcija „Bitka za bebe“ u kojoj<br />
se nabavqaju inkubatori za u`i~ko porodili{te.<br />
Umesto sve~anog ru~ka Upravni odbor je na predlog<br />
predsednice UO Mirjane Kojadinovi} i predsednika<br />
Nadzornog odbora Milomira Mitra{inovi}a<br />
doneo odluku da se akcija „Bitka za bebe“ pomogne<br />
sa 50.000 dinara.<br />
Sve~anoj sednici su prisustvovali predstavnici<br />
Grada U`ica Jovan Markovi} gradona~elnik,<br />
Milovan Petrovi} zamenik gradona~elnika, predstavnici<br />
javnih preduze}a, dobitnici jubilarnih<br />
nagrada i zaposleni u JKP „Vodovod“.<br />
R. V.<br />
хроника<br />
Sa zajedni~ke sednice Upravnog<br />
i Nadzornog odbora<br />
POZIV NA PRIKUPLJANJE PONUDA ZA KUPNJU NEKRETNINA<br />
d.d.,<br />
Cesta Ste Marie aux Mines 5, 4290 Tržič, Republika Slovenija<br />
poziva na prikupljanje pisanih ponuda za kupnju nekretnina:<br />
1. Predmet prodaje su sledeće nekretnine:<br />
- Arandjelovac, Maršala Tita 239, lokal površine<br />
78,82 m2.<br />
- Novi Beograd, Palmira Toljatija 5, lokal površine<br />
127,00 m2<br />
- Beograd, Kralja Aleksandra 204, skladište površine<br />
27,00 m2<br />
- Bor, Nikole Pašića, lokal i skladište površine<br />
108,75 m2<br />
- Čačak, Trg ustanka 13, površine 102,35 m2<br />
- Kosovska Mitrovica, Kralja Petra 20, lokal i skladište<br />
površine 138,00 m2<br />
- Kragujevac, Ulica 27. marta i ulica Kralja Aleksandra I.<br />
Karađorđevića, površine 128,00 m2<br />
- Kula, Ulica Maršala Tita 95, lokal površine 122,21 m2<br />
- Leskovac, Masarikov trg b.b., lokal i skladište površine<br />
143,80 m2<br />
- Niš, Kralja Milana 15, lokal 67 m2 i 44,60 m2 skladišta<br />
- Niš, Drvarska 3, kuča površine 248 m2 i zemljište broj.<br />
k.č. 1869 k.o. Niš Crveni krst 11, površine 508 m2<br />
- Novi Sad, Pozorišni trg, skladište površine 54,04 m2<br />
- Pančevo, Karađorđeva ulica 4, lokal površine 50,07 i<br />
skladište 96,38 m2<br />
- Pirot, Ulica branitelja Pirota 15, lokal površine 77,08 m2<br />
i skladište 152,29 m2<br />
- Sremska Mitrovica, Ulica Narodnih heroja 1, lokal i<br />
skladište površine 135,50 m2<br />
- Šabac, Gospodar Jevremova 8, lokal 70,16 m2<br />
- Zemun, Gospodska 11, skladište površine 75 m2<br />
2. Uvjeti prodaje:<br />
2.1. Na javnom natječaju mogu sudjelovati sve fizička i<br />
pravna lica;<br />
2.2. Sudionici natječaja dužni su pisanu ponudu dostaviti<br />
u zatvorenoj omotnici poštom preporučeno ili osobnom<br />
dostavom u roku od 30 dana od dana objave natječaja u javnom<br />
glasilu, na adresu: Peko d.d., Ste Marie aux Mines 5,<br />
4290 Tržič, Slovenija, sektor upravljanja nekretninama ili na<br />
e-mail4: mojca.cvetko@peko.si<br />
2.3. Ponuda mora obavezno sadržavati :<br />
- ime i prezime, prebivalište ili boravište odnosno naziv i<br />
sjedište ponuditelja,<br />
- preslik Rješenja o upisu u sudski registar za pravne osobe,<br />
izjavu ponuditelja da u svemu prihvaća uvjete natječaja;<br />
- ponuđeni iznos za poslovni objekt ili objekte za koji se<br />
daje ponuda;<br />
2.4. Ponuda se može dostaviti za pojedinačni poslovni<br />
objekt ili za sve;<br />
2.5. Obavijest o rezultatima natječaja dostaviti će se sudionicima<br />
u roku od 8 dana od dana donošenja odluke.<br />
2.6. Sudionik koji uspije na natječaju obvezan je sklopiti<br />
Ugovor o kupnji nekretnine za koju je dao ponudu, u roku<br />
od 8 dana od dana prijema obavijesti, da je njegova ponuda<br />
prihvaćena, a po principu viđeno-kupljeno.<br />
Prodavatelj zadržava pravo da ne prihvati ni jednu ponudu.<br />
Porez na promet nekretnina kao i ostale izdatke u svezi<br />
s prodajom i upisom prava vlasništva u zemljišne knjige snosi<br />
kupac.<br />
2.7. Sve informacije u vezi ovog natječaja mogu se dobiti<br />
na mail mojca.cvetko@peko.si ili na telefon broj:<br />
00386 4 53 79 267.<br />
28. oktobar 2011.<br />
33
М А Л И<br />
О Г Л А С И<br />
PRODAJEM - KUPUJEM<br />
• Potreban investitor za<br />
izgradwu apartmana na Zlatiboru,<br />
naseqe Zova II .<br />
062/ 10 25 204<br />
• Prodajem plac na Tari,<br />
udaqen od Zaovinskog jezera 100 m.<br />
Prikqu~ak, struja, voda.<br />
Tel: 062/ 10 25 204<br />
• Povoqno prodajem {poret na<br />
~vrsta goriva „Kaloreks 85“ Alfaplam.<br />
Tel. 064 167 89 44<br />
• Povoqno prodajem tri radna<br />
mesta sa ogledalima i pult za kasu,<br />
kao i profesionalni aparat za nadogradwu<br />
kose.<br />
Tel. 065/ 55 89 032<br />
• Kupujem stan do 50 m2 u<br />
U`icu.<br />
Tel:064/266 82 43<br />
• Prodajem renoviran trosoban<br />
stan povr{ine 70 m2, terasa, CG,<br />
klima, kablovska, na Aleksi}a mostu<br />
(kod Maksija). Mogu}nost zamene za<br />
mawi uz doplatu.<br />
Tel: 061/ 197 -12 -85<br />
• Prodajem ve}u dobro o~uvanu<br />
me{alicu<br />
Tel: 064/307 6 872<br />
• Prodajem TA pe} „CER“ 6kw,<br />
cena 50 e i 2 kancelarijska stola,<br />
mawi 20e, ve}i 25e.<br />
Tel:065/ 554 6666<br />
PRODAJEM STAN U<br />
KR^AGOVU, NOVOGRADWA,<br />
POTKROVQE, ~etvorosoban<br />
73M2, BEZ POSREDNIKA.<br />
Tel: 064/ 22-99-747<br />
• Prodajem komplet opremu i<br />
ma{ine, sve za pravqewe krofni<br />
i peciva, plus tehnologija proizvodwe.<br />
Telefon: 063/ 525- 870<br />
• Prodajem mawu ku}u sa pripadaju}im<br />
objektima, ca 1 ha obradive<br />
zemqe u Ka~eru – Zbori{te. Asfalt<br />
do ku}e, voda i struja.<br />
Tel: 064/466 7071 i 064/312 56<br />
45<br />
• Prodajem gara`u u novoj zgradi<br />
preko puta Bagrema.<br />
Tel: 065/64 25 800<br />
• Prodajem poslovni prostor u<br />
ulici Mage Magazinovi} (S soliter),<br />
tri kancelarije povr{tine 58 m2, uz<br />
mogu}nost pro{irewa.<br />
Tel: 063/ 682 -369<br />
• Prodajem objekata od 140 m2<br />
pored „Tempa“, uz ulicu, pogodan<br />
za sve namene i objekat u centru<br />
Kosjeri}a od 300m2 i 11 ari placa<br />
(ogra|en). Ima upotrebnu dozvolu za<br />
otkup ko`e.<br />
Tel: 063/ 682 -369<br />
• Prodajem farmu za tov junadi<br />
u Sirogojnu, povr{ine hiqadu m2, opremqenu<br />
sa bazenima za sila`u, za<br />
automatsko iz|ubrivawe, vodu. Asfaltinar<br />
krug, prilazni put. Farma<br />
u upotrebi ve} 20 godina.<br />
Tel: 063/ 682 -369<br />
• Prodajem Fiat Uno, 1988<br />
godi{te, 1500 kubika, turbo, u<br />
odli~nom stawu. Servo volan,<br />
{iber, elektri~ni podiza~i stakla,<br />
aluminijumske felne, centralna<br />
brava. Povoqno.<br />
Telefon: 064 120 93 92<br />
• Veliki izbor mu{ke i `enske<br />
sportske opreme. Veliko sni`ewe<br />
do kraja septembra i do 70% ispod<br />
cene. Novo !<br />
• Prodajem Prodajem plac na Beloj<br />
Zemqi, odli~an, povoqno.<br />
Tel: 063/ 89-06 -795<br />
• Prodajem TA pe} od 3.5 kw,<br />
Tel 064-86-61-249<br />
• Prodajem se plac oko 15 ari<br />
u Kr~agovu, pored „Rakete“ po vrlo<br />
povoqnoj ceni, sa infrastrukturom<br />
(voda, struja i kanalizacija), pogodan<br />
za stambenu izgradwu, povrtwak,<br />
maline.<br />
Tel: 031/ 531-623<br />
• Prodajem stolarsku ma{inu<br />
konbinirku, sa svim pozicijama<br />
rada, stolarski bansek, dve stolarske<br />
tezge, stolarski bokovi<br />
drveni, polovan gater, tri elektro<br />
motora ispravna (trofazna), okruglu<br />
{lajfaricu za drvo, novu testeru<br />
za obarawe oble gra|e, oko 5<br />
m 3 smr~eve gaterske daske razne<br />
dimenzije, razni probor uz ma{ine<br />
kqu~evi i dr. Sve navedeno mo`e se<br />
videti na licu mesta u biv{oj radwi<br />
stolara Sre}ka Mili}a u U`icu, na<br />
Aleksi}a mostu u ulici Dimitrija<br />
Tucovi}a 120, svakog dana.<br />
Telefoni: 031/ 512- 929<br />
i 066/ 912- 67- 03<br />
• Prodajem krzneni tepih, francuski<br />
le`aj, tu~anu kadu (veliku),<br />
povoqno.<br />
Telefoni: 553- 105<br />
i 064/ 322- 39- 78<br />
• Prodajem „fi}u„ 750, 85.<br />
godi{te kao nov, bele boje, u<br />
odli~nom stawu.<br />
Telefoni: 031/ 518- 081<br />
i 065/ 518- 08- 10<br />
• Veliki izbor mu{ke i `enske<br />
sportske opreme. Veliko sni`ewe<br />
do kraja septembra i do 70 % ispod<br />
cene. NOVO!!!<br />
TEL.:063-7834-544<br />
• Prodajem stan 65 kvadrata, CG,<br />
II sprat blizu de~ijeg dispanzera.<br />
Tel: 061/186-85-81 – zvati posle<br />
14 ~asova.<br />
• Kupujem polovne direke za<br />
maline.<br />
Tel: 064/50 -59 -359<br />
• Dajem na kori{}ewe<br />
neistara{ene stan, koji se nalazi u<br />
u`em centru grada.<br />
Tel: 064/ 20- 44- 955<br />
• Prodajem u Sevojnu parcelu od<br />
30 ari sa vodom (povoqno) za ba{tu,<br />
vo}wak, maline.<br />
Tel: 064/14 92 777<br />
• Prodajem YUGO SKALA 55,<br />
pre{ao 75.000 km, 1995. godi{te,<br />
plin ugra|en, cena po dogovoru.<br />
Tel: 031/ 521 -794<br />
• Prodajem stan u Beogradu 50<br />
m2, ¤ sprat, lift, centralno grejawe,<br />
[umice, preko puta Hotela „Srbija“.<br />
Tel: 063/ 173 23 53<br />
• Prodajem dvosoban stan u centru<br />
U`ica.<br />
Tel: 064/67 43 122<br />
• Mewam jednosoban stan u<br />
Sevojnu sa grejawem za odgovaraju-<br />
}i u U`icu.<br />
Tel: 064/ 494 55 71<br />
• Prodajem ku}u u U`icu 300m2,<br />
mo`e i polovina. Vojvo|anska 23 a<br />
Tel: 064/322 0 899<br />
• Prodajem placeve na<br />
Zabu~ju. Kroz plac pro{la voda<br />
lokalnog vodovoda, a pored placa<br />
pro{la gradska voda, trofazna<br />
struja i asfaltni put.<br />
Tel: 571 – 945<br />
• Prodajem traktor „Toma<br />
Vinkovi}“ 18 ks, abrihter, bansek<br />
stolarski, tezgu stolarsku.<br />
Tel: 031/522 -809.<br />
• Prodajem plac 17 ari - UZI]I<br />
BLIZU MAGISTRALE. Pogodno za sve<br />
namene. Svi prikqu~ci na placu.<br />
Tel:060/05 -30 -520<br />
• Prodajem plac na Beloj Zemqi,<br />
povoqno, sun~ana strana, struja,<br />
voda, asfalt.<br />
Tel: 063/89 - 06 -795<br />
• Prodajem stan, trosoban, 65m2,<br />
CG, II sprat, sun~an, kablovksa.<br />
Tel: 064/255 – 94 -86<br />
• Prodajem ku}u na Beloj Zemqi.<br />
Za detaqnije informacije tel. 066<br />
206 499<br />
• Prodajem Rover 214 SI, 1998.<br />
godi{te. Tel. 518 888<br />
• Prodajem stan, ukwi`en, 83<br />
kvadrata, 137.000,00 eura Beograd,<br />
kod Hrama<br />
063 80 98 624<br />
• Prodajem jarca, dve koze i<br />
dvoje jaradi braon boje.<br />
Tel: 532-305 (zvati uve~e).<br />
• Prodaje se legalizovana i<br />
ukwi`ena ku}a, prizemqe i potkrovqe<br />
- Bela Zemqa. Povr{ina je<br />
70m2, dvori{te, voda, struja, asfalt<br />
do ku}e.<br />
Telefon: 064 - 17 43 798<br />
• Prodajem hitno, vrlo povoqno,<br />
plac od 4 ara na Zlatiboru<br />
(naseqe Zova 3), dozvoqena gradwa.<br />
Ova ponuda va`i mesec dana. Tel:<br />
064/22-56-360<br />
Trgovinskom preduze}u<br />
potrebna sekretarica.<br />
Ponude slati na:<br />
Coffegolddoo@gmail.com<br />
• Prodajem plac od 4 ara pored<br />
puta u ulici Nikole Tesle 102.<br />
Tel. 3516 596 ili 065 523 1542<br />
• Prodajem ku}u u Sevojnu 60m2 i<br />
5 ari placa. Veoma povoqno.<br />
Tel:060/532 3 330<br />
• Prodajem plac veli~ine 6 ari<br />
u Ul. @upana Brajana.<br />
Tel. 031/513-131<br />
i 062/85 67 664<br />
• Prodajem nedovr{enu ku}u u<br />
Haj Nehaju. Povoqno. Tel: +382-69-<br />
602-503<br />
• Prodajem stan 65m2, centralno<br />
grejawe, trosoban, blizu trga.<br />
Telefon: 066/91 85 015<br />
• Prodajem mawi jednosoban<br />
stan u prizemqu nove stambene<br />
zgrade sa grejawem i podrumom.<br />
Tel. 516- 089<br />
• Prodajem dvosoban stan, 60m2,<br />
II sprat, CG, sun~ana strana, Ul.<br />
Kraqa Petra I 70, 42 000 evra.<br />
Tel: 064/44 87 497<br />
PONIKVE, blizina aerodroma,<br />
prodajem vikend<br />
ku}u 70m2, ogra|en plac 5<br />
ari, mogu}nost pro{irewa<br />
placa.<br />
Tel: 064/ 911 64 94<br />
• Prodajem seosko doma}instvo<br />
sa ku}om, pomo}nim objektima i<br />
imawem od 8.0 ha u Staparima.<br />
Tel: 031/ 518 122<br />
• Hitno potreban uredan jednosoban<br />
stan u centru grada (Trg i<br />
Glavna ulica) sa CG i liftom.<br />
Tel: 031/524 -501 do 20h i 061/695<br />
21 63<br />
• Prodajem povoqno juga 45<br />
neregistrovanog.<br />
Tel: 031/511 351<br />
i 069/40 83 410<br />
• Tra`im name{ten trosoban<br />
stan u ku}i u U`icu.<br />
Tel: 031/511 351 i 069/40 83 410<br />
• Prodajem ili mewam plac u<br />
Semegwevu – Zlatibor za auto. Veoma<br />
povoqno.<br />
Tel: 064/14 92 777, 063/108 74 01<br />
i 062/80 25 914.<br />
• Prodajem oblice za brvnare.<br />
Povoqno.<br />
Tel: 063/108 74 01<br />
i 062/80 25 914.<br />
• Prodajem povoqno novu stolarsku<br />
ma{inu sa vi{e radnih operacija.<br />
Tel: 031/553 -408.<br />
• Prodajem frezer stolarski i<br />
APAH –motor.<br />
Tel:031/514 -805<br />
i 064/ 97 57 614.<br />
• U ZLODOLU prodajem<br />
vi{e parcela obradivog<br />
zemqi{ta, {ume, vo}waka,<br />
pa{waka.<br />
Tel: 064/ 911 - 64 - 94<br />
(od 12 - 22h)<br />
• Mewam ili prodajem stan u<br />
porodi~noj ku}i od 76m2 plus gara`a<br />
18m2 u U`icu za odgovaraju}i ili<br />
mawi u ^ajetini ili na Zlatiboru.<br />
Tel: 031/ 561-659 i 065/ 66 24<br />
788.<br />
• Prodajem staru ku}u brvnaru<br />
8h5, nalazi se u Potpe}u, zvanom<br />
„kr{“ i drvenu kacu od 12 kazana.<br />
Tel: 031/518 -592<br />
• Prodajem balirano livadsko<br />
seno dobrog kvaliteta.<br />
Vlasnik Jovan ^elikovi}<br />
– Ka~er.<br />
Tel: 064/ 149-2507<br />
• Prodajem ku}u u centru Sevojna<br />
sa 5 (pet) ari placa i gara`om.<br />
Komunalno opremqena, kablovska,<br />
ukwi`eno.<br />
Tel: 066/932-27-43 i 064/244 -52-<br />
21<br />
• Prodajem dvosoban stan u<br />
Beogradu, Ul. Rastka Petrovi}a,<br />
Vo`dovac - Medak, 55 m2, VPR, TA,<br />
dvori{te. 60.000 evra.<br />
Tel. 064 119 19 40<br />
i 011 2435 137<br />
• Prodajem stolove, dva ve}a,<br />
dva mawa, pet ko`nih foteqa sa<br />
liftom<br />
Tel: 066 -512 -70 -80<br />
• Prodajem stan-poslovni<br />
prostor, Beograd, Mekenzijeva, cg,<br />
ukwi`en, 82m2,<br />
Tel: 061 /643 -26- 40<br />
• Mewam stan od 76 m2 i gara`u<br />
veli~ine 18m2 u U`icu za stan u<br />
^ajetini.<br />
Mo`e i mawi po dogovoru.<br />
Tel: 031/ 561 -659 i 065/66 -24 -<br />
788<br />
• Prodajem {kodu feliciju<br />
1,3 benzin/gas 1999, drugi vlasnik<br />
110500km, siva – 2 450 eura.<br />
Tel: 064/308 50 70<br />
• Prodajem fotequ „Mojca“, dva<br />
„francuska“ le`aja i komodu.<br />
Hitno zbog selidbe.<br />
Tel:031/ 518-341 i 064/82-45 -699<br />
• Prodajem dvosoban stan 60m2<br />
C.G. odmah useqiv, u ulici Kraqa<br />
Petra I<br />
Tel: 031/521-402<br />
i 064/837 00 54<br />
• Prodajem ku}u za odmor 150<br />
kvadrata sa tri zvezdice, sa placem<br />
od 14 ari, na Lokvi u [qivovici, 250<br />
metara od magistralnog puta. Ku}a je<br />
opremqena, voda, struja, telefon.<br />
Cena po dogovoru.<br />
Tel: 063-87-85-292.<br />
• Prodajem apartman, drvena<br />
vikendica, 60 kvadrata, sa 10 ari<br />
placa, 250 metara od magistralnog<br />
puta, na Lokvi u [qivovici.<br />
Obezbe|eni voda i struja. Cena 300<br />
evra po kvadratu. Tel: 063-87-85-<br />
292.<br />
• Prodajem hitno i povoqno<br />
parcelu (livada i {uma) u Uzi}ima<br />
u blizini magistralnog puta U`ice<br />
– Po`ega.<br />
Tel: 724-640 i 064/14 16 941<br />
• Prodajem stan-poslovni prostor,<br />
Beograd, ukwi`en, Slavija,<br />
83m2<br />
Tel: 061/643 2640<br />
• Mewam stan u Po`egi od 50 m2<br />
za odgovaraju}i u ^a~ku, po dogovoru.<br />
Kontakt: 064/91-70-347.<br />
• Prodajem kompjuter kasu, vagu,<br />
opremu za video nadzor, profesionalni<br />
toster, pe}nicu, kancelarijski<br />
sto, gondolu sa korpama za vo}e i<br />
povr}e<br />
Tel: 060/760 60 90<br />
• Prodajem trosoban stan, 65 m2,<br />
CG, ££ sprat<br />
Tel: 066-9-185-015<br />
• Prodajem Zastavu 101 registrovanu<br />
do juna 2011. godine.<br />
Tel. 031/519-182<br />
064/643 9247<br />
• Prodajem {iva}u ma{inu<br />
„Slavica“ sa vitrinom i motorom u<br />
dobrom stawu.<br />
Tel: 031/519-231<br />
• Prodajem plac, pored asfalta<br />
iznad naseqa Marin breg, ispod Tatinca.<br />
Na placu se nalaze borovi i<br />
listopadna {uma. Cena 1000 evra.<br />
Tel: 031/521-173<br />
• Prodajem dvosoban stan 55m2,<br />
Druge proleterske brigade 21 ili<br />
izdajem, ili zamena za Beograd.<br />
Telefon: 011/ 2270143<br />
• Prodajem RENO – 4, 1991.<br />
godi{te, plin, registrovan do<br />
06.2011.<br />
Tel: 064/230 20 49<br />
• Prodajem lova~ki karabin<br />
kal. 30-06 potpuno nov sa 80. komada<br />
metaka. Cena povoqna<br />
Tel: 031-520-322 i 063-875-1425<br />
IZDAJEM<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan 38 m2 sa centralnim grejawem.<br />
Informacije na tel:<br />
061/140-50-50<br />
• Izdajem poslovni prostor u<br />
ulici Nikole Pa{i}a 30, povr{ine<br />
17m2.<br />
Tel: 061/666 79 53<br />
• Izdajem name{tene sobe<br />
za u~enike, studente i samce sa<br />
34 28. oktobar 2011.
М А Л И<br />
О Г Л А С И<br />
kori{}ewem kuhiwe i kupatila.<br />
Tel: 064/800 -54 -64<br />
• Izdajem stan u Beogradu,<br />
Slavija, 55 kvadrata, name{ten, centralno.<br />
Mob. 062 2688 36<br />
Izdaje se pola kioska<br />
na glavnoj ulici na ulazu u<br />
„Simpo“.<br />
Tel: 061/ 321 56 42<br />
• Izdajem jednosoban stan<br />
nename{ten (name{ten) u ulici<br />
Kara|or|eva 36/a, preko puta “Reno”<br />
servisa, stambena zgrada IV sprat.<br />
063/613-081<br />
064/122 -1881<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan Me|aj 2, kod Po{te.<br />
Tel. 512- 941<br />
• Izdajem mawu ku}u i jednosoban<br />
stan.<br />
Tel: 521 -461<br />
063/73 150 37<br />
• Izdajem stan u Beogradu,<br />
Slavija, 55 kvadrata, namesten, centralno.<br />
Mob. 062 2688 36<br />
• Izdajem jednosoban stan u stambenoj<br />
zgradi IV sprat preko puta<br />
„RENO“ servisa, Kara|or|eva 36/1.<br />
Dovarje.<br />
Tel: 063/613 -081<br />
• Izdajem jednosoban stan 33m2<br />
sa parnim grejawem u ul. Mage Magazinovi}<br />
18 za |ake, samice, samce.<br />
Tel: 062/ 85 67 664<br />
• Izdajem dvosoban stan u ku}i.<br />
Zaseban ulaz i parno grejawe, Ratarska<br />
br. 74<br />
Tel: 064/12 64 033<br />
• Izdajem stan u Beogradu,<br />
Slavija, 55 kvadrata, namesten, centralno.<br />
Tel: 062/ 26 88 36<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan u U`icu u ulici M.M. Magazinovi}<br />
br.7.<br />
Tel: 060/ 521 – 71 – 33<br />
• Izdajem sobu u strogom centru<br />
U`ica sa centralnim grejawem,<br />
upotrebom kuhiwe, kupatila i<br />
kompjutera.<br />
Tel: 061/ 67 62 949<br />
• Izdajem trosoban stan 72m2,<br />
CG. Osmi sprat strogi centar U`ica-<br />
Tel: 065/428 8296<br />
• Izdajem name{ten stan u<br />
Kara|or|evoj na Dovarju, zaseban<br />
ulaz, parno grejawe.<br />
Tel: 064/44 38387<br />
• Izdajem jednosoban stan. Ku}a,<br />
Carinski most. Grejawe TA pe}. Zaseban<br />
ulaz.<br />
Tel: 062/80 25 002<br />
• Izdajem dva dvosobna stana:<br />
na spratu name{ten, a u prizemqu<br />
nename{ten.<br />
Tel:3857 319 zvati od 20 do 22h.<br />
Mobilni 064/553 0869<br />
• Izdajem jednosoban stan u ulici<br />
Kara|or|eva 36/A, ~etvrti sprat<br />
Dovarje. Perko puta „Reno“ servisa.<br />
Tel: 063/613 081<br />
• Izdajem name{ten dvosoban<br />
stan za dve u~enice - studentkiwe,<br />
veoma povoqno (sve {kole blizu<br />
stana).<br />
Tel. 060/ 130 40 79<br />
• Izdajem stan u Beogradu 56m2,<br />
Vojvode Stepe 343 – Vo`dovac, potpuno<br />
name{ten sa grejawem, klima,<br />
CG, terasa.<br />
Tel: 064/ 182 - 82 - 82<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
na Carini, TA grejawe.<br />
Tel: 061/ 666 -79 -53<br />
• Izdajem dvokrevetnu sobu sa<br />
kupatilom i ~ajnom kuhiwom. TA grejawe<br />
Ṫel: 064/ 13- 26- 454<br />
• Izdajem kancelariju u ul.<br />
Nikole Pa{i}a 30.<br />
Tel: 061/ 666 -79 -53<br />
• Izdajem jednosoban stan. Parno<br />
grejawe.<br />
Tel: 515-815<br />
• Izdajem trosoban stan 72m2,<br />
CG, osmi sprat, strogi centar u<br />
u`icu.<br />
Tel: 064/22 11 554<br />
• Izdajem nename{ten stan od<br />
58 m2 u centru grada, pogodan za poslaovni<br />
prostor.<br />
Tel: 060/514 -24 44<br />
• Izdajem se lokal u ulici<br />
Kara|or|eva 72.<br />
Tel: 031/ 564 -163<br />
• Izdajem u Vaqevu jednosoban<br />
name{ten stan.<br />
Tel: 064/ 20 – 69 – 134 Biqa<br />
• Za potrebe studentkiwa, radnica;<br />
izdajem le`ajeve u jednosobnom<br />
stanu iznad @elezni~ke stanice,<br />
centralno grejawe, poseban ulaz.<br />
Telefoni: 031/ 517- 786 i 064/<br />
82- 87- 815<br />
• Izdajem dvosoban prazan stan,<br />
nova gradwa, na spratu, parno grejawe-<br />
54m2- Kara|or|eva, Dovarje.<br />
Tel: 563 -253<br />
• Na Vo`dovcu u Beogradu,<br />
izdajem dva stana za studente, kompletno<br />
name{ten, nov, odmah useqiv.<br />
Telefon: 064/ 668- 66- 01<br />
• Izdajem name{ten jednosoban<br />
stan na Pa{inovcu, Vase<br />
Pelagi}a broj 5.<br />
Telefoni: 031/ 582- 770 i 069/<br />
513- 06- 22<br />
• Izdajem name{ten jednosoban<br />
stan za |ake ili studente u<br />
Ko{tici. Tel: 063/143-53-90<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan, Ul. K. Qubice. Cena 80 eura.<br />
Tel. 062/259 790<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
za dve u~enice na Rakijskoj pijaci,<br />
CG.<br />
Tel: 064/ 18 -63-767<br />
• Izdajem name{ten stan,<br />
preko puta Medicinske {kole, studentima<br />
i |acima. Tel: 062/882-71-10<br />
i 064/826-98-60<br />
• Izdajem gara`u na Aleksi}a<br />
mostu. Tel: 064/826/98/60<br />
• Izdajem dvokrevetnu sobu,<br />
parno grejawe, za dve u~enice – studentkiwe,<br />
preko puta Maksija. Tel:<br />
064/170-26-98, 031/521-588 i 521-608<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan (zaseban ulaz) za sudente i<br />
|ake. Rosuqe. Tel: 031/518-081<br />
• Izdajem dvosoban nename{ten<br />
stan u U`icu. Odmah useqiv. Tel:<br />
031/858-945 ili 064/974-64-96<br />
• Izdajem u~enicima i studentima<br />
(mu{karcima) name{tenu<br />
dvokrevetnu sobu u U`icu, zaseban<br />
ulaz, sa centralnim grejawem, kuhiwom<br />
i kupatilom.<br />
Tel: 031/ 541-545<br />
ili 064/846 -78 -75<br />
• Izdajem sobu sa parnim grejawem,<br />
upotrebom kuhiwe, kupatila,<br />
za samca ili samicu.<br />
Tel: 031/541-165<br />
• Izdajem name{ten stan na Terazimaja,<br />
ispred „Vodovoda“, za 3 studenta<br />
ili |aka.<br />
Tel: 064/23 - 64 - 522<br />
i 064/18 -54 -123<br />
• Izdajem nename{ten stan od<br />
58m2 u centru grada, pogodan za poslovni<br />
prostor.<br />
Tel: 060/514 -24 -44<br />
• Dve sestre studentkiwe,<br />
tra`e jednosoban name{ten stan<br />
(Novi Beograd, bli`e mostu, Autokomanda,<br />
Vo`dovac).<br />
Tel: 031/522 846 i 064/ 32 23 723<br />
• Izdajem name{ten dvosoban<br />
stan i garsoweru za u~enike i studente,<br />
{iri centar.<br />
Tel: 064/0122 198<br />
• Izdajem name{ten stan studentima<br />
u Turici, preko puta studentske<br />
menze.<br />
Tel: 064/ 632 7 914<br />
• Izdajem kompletno opremqenu<br />
garsoweru na Rakijskoj pijaci za dve<br />
u~enice, CG.<br />
Tel: 064/18 -63 -767<br />
• Izdajem dvokrevetnu<br />
sobu za dve u~enice ili studentkiwe.<br />
Grejawe. Ostale<br />
informacije na tel.<br />
064/185 94 72<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
na Carini. TA grejawe.<br />
Tel: 064/132 64 54<br />
• Izdajem dve jednokrevetne<br />
sobe, zaseban ulaz, centralno grejawe<br />
na Rakijskoj pijaci.<br />
Tel: 031/523 -157<br />
i 064/120 -94 - 57<br />
• Izdajem u~enicima i studentima<br />
name{tenu dvokrevetnu sobu u<br />
U`icu, zaseban ulaz, sa centralnim<br />
grejawem, kuhiwom i kupatilom.<br />
Tel: 031/ 541-545 ili 065/479<br />
2308<br />
• Izdajem u~enicima, radnicama,<br />
studentkiwama le`ajeve u jednosobnom<br />
name{tenom stanu iznad<br />
`elezni~ke stanice. Poseban ulaz,<br />
CG.<br />
Tel: 031/517 786 i 064/82 87 815<br />
• Izdajem dvosoban stan i jednosoban<br />
stan za u~enike u centru<br />
grada.<br />
Tel:063/805 1 462<br />
• Izdajem dvosoban stan na<br />
Aleksi}a mostu. Zvati od 20 do 21<br />
~as.<br />
Tel: 063/699 530<br />
• Izdajem nename{ten stan u<br />
ku}i, u {irem centru grada.<br />
Tel: 064/ 20-44-955<br />
• Izdajem lepe apartmane i sobe<br />
u privatnoj ku}i u [u{wu, kod Bara.<br />
Tel. 0038230350476<br />
• Izdajem od 1. jula jednosoban<br />
stan u Me}aju. Zaseban ulaz.<br />
Tel. 060/ 554 21 81<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan u Beogradu-Vo`dovac.<br />
Tel. 063/ 704 23 49<br />
• Izdajem poslovni prostor<br />
-biro, 18 kvadrata, klimatizovan,<br />
sre|en. Beograd, Vra~ar, Hram,<br />
066 512 70 80<br />
• Izdajem povoqno lokal u<br />
Tr`nom centru „Moda“ u U`icu. Tel:<br />
063/612-537<br />
• Izdajem lokal (27m2) u stambenoj<br />
zgradi u Vidovdanskoj ulici.<br />
Tel: 062/882 72 24<br />
• Izdajem studentkiwama i<br />
u~enicima dvosoban name{ten stan u<br />
u`em centru grada.<br />
Tel: 061/ 135 47 70<br />
ili 060/519 35 10<br />
• Izdajem prazan jednosoban<br />
stan u ku}i, Ulica Kneza Mihaila u<br />
U`icu.<br />
Tel: 063/844 2 574<br />
i 011/218 3 609.<br />
• Izdajem prazan jednosoban<br />
stan Terazije 51.<br />
Telefon: 064/82 73 601<br />
• Izdajem poluname{ten dvosoban<br />
stan u ulici Nikole Pa{i}a 3.<br />
Pogodan i za kancelarijski prostor.<br />
Zvati od 18 do 20 ~asova na tel. 064<br />
311 45 45<br />
• Izdajem praznu garsoweru, u<br />
ulici Nikole Pa{i}a sa centralnim<br />
grejawem i terasom.<br />
Telefon: 062/8827258 i 031/562-<br />
038 (posle 15 ~asova)<br />
• Tra`im dve cimerke za<br />
stanovawe u Bulevaru Kraqa<br />
Aleksandra u Beogradu.<br />
Tel: 031/553 -491 i 069/42<br />
44 150<br />
• Izdajem dvosoban stan u centru<br />
grada, name{ten, CG, prvi sprat.<br />
Tel: 065/ 83 13 064<br />
• Izdajem malu name{tenu garsoweru<br />
u Beogradu – Stari Cerak na<br />
du`e studentima, TA, 90 evra plus<br />
depozit.<br />
Tel: 011/ 308 62 83<br />
i 062/431-256<br />
• Izdajem ve}u name{tenu garsoweru<br />
sa dva le`aja – {iri centar,<br />
sun~ana strana.<br />
Tel: 064/01 22 198<br />
• Izdajem U Sevojnu parcelu od<br />
1 hektar na du`i rok. Povoqno.<br />
Tel: 064/14 92 777<br />
i 062/80 25 914.<br />
• Izdajem prazan dvosoban stan,<br />
parno grejawe, renoviran, struja zasebno,.<br />
Tel: 064/ 149 -2507<br />
• Izdajem dvosoban name{ten<br />
stan-TA.<br />
Tel:063/ 879 -0 -821<br />
• Izdajem stan u centru grada,<br />
novogradwa, za dva ili tri studenta<br />
(|aka).<br />
Tel:065-4842-825 i 031-842-825<br />
• Izdajem ve}u name{tenu garsoweru<br />
sa dva le`aja za jednu ili<br />
dve osobe- {iri centar, sun~ana<br />
strana.<br />
Tel: 064/0122 198<br />
• Izdajem dvosoban name{ten<br />
stan u zgradi, telefon, TA grejawe,<br />
Ulica Vuka Karaxi}a.<br />
Tel: 064/344 8 324<br />
• Izdajem dvoiposoban stan,<br />
nova gradwa, za kancelarije.<br />
Tel: 031/842-825 i 065/ 48 -42-<br />
825<br />
• Izdajem lokal, Jug Bogdanova<br />
1.<br />
Tel: 512-748 i 064/924-03-17<br />
• Izdajem lokal u T.C.J.<br />
GARA@A II sprat 17m2 name{ten sa<br />
stvarima za kancelariju na sun~anoj<br />
strani. Cena 60 E.<br />
Tel: 064- 535-4-804<br />
• Izdajem kancelarije u ul. K.<br />
Lazara<br />
Tel: 063/63-20-74<br />
• Izdajem sobu u centru grada za<br />
u~enike i studente, povoqno.<br />
Tel: 519-684 i 065 645 69 29<br />
• Izdajem stan na Rakijskoj pijaci<br />
kod Istorijskog arhiva, ulica<br />
Neranxi}eva br.13<br />
Tel: 519 – 448 i 064 2706 706<br />
• Izdajem lokal 35 m2 na Sewaku<br />
pored apoteke.<br />
Povoqno.<br />
Tel: 564-016 i 565-403<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
30 m2 u zgradi sa CG na Rakiskoj pijaci<br />
Tel: 064-1777-122<br />
• Izdajem stan studentima. Garsowera.<br />
Tel. 063-612-537<br />
• Izdajem neneme{ten jednosoban<br />
stan u ul. Vidovdanskoj. zvati<br />
posle 16 h.<br />
Tel: 031 3522-721<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan sa CG kod Rakete<br />
Tel: 064-377-00-99<br />
• Izdajem garsoweru u zgradi sa<br />
parnim grejawem u Sevojnu povoqno.<br />
Tel: 064/61-23-937<br />
• Izdajem name{tenu sobu za 1-<br />
2 osobe, kuhiwa, kupatilo, zaseban<br />
ulaz<br />
Ṫel: 518-238, 064-93 67 953<br />
• Izdajem gara`e u strogom centru<br />
grada.<br />
Tel: 064-146-16-16<br />
• Izdajem sobu<br />
Tel: 064-569-7071<br />
• Izdajem sobu za jednu devojku,<br />
upotreba kuhiwe i kupatila TA pe}<br />
– u u`em centru grada.<br />
Tel: 065-513-7500<br />
• Izdajem dvosoban stan u Jug<br />
Bogdanovoj ulici.<br />
Tel: 065/511-43-11<br />
• Izdajem dvosoban name{ten<br />
stan u U`icu, za porodicu ili<br />
u~enice.<br />
Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21 do 23<br />
~asa<br />
USLUGE<br />
Stru~no ospsobqena osoba ~uvala<br />
bi decu.<br />
Tel. 061 676 3041<br />
• Tra`im `enu od 30 do 35 godina<br />
radi bra~nog razumnog `ivota<br />
i `enidbe.<br />
Tel: 522 -063<br />
• Zdrava mlada `ena negovala<br />
bi posle podne i vikendom decu<br />
(mo`e i u mom stanu). Tako|e bi pomagala<br />
starijim osobama pri kupovini<br />
hrane i lekova u svako doba, kao i<br />
pri raspremawu stana.<br />
Tel: 061/67 62 949<br />
• Frizerskom salonu na Terazijama<br />
potreban mu{ko –`enski<br />
frizer.<br />
Tel: 065/ 255 3 456 i 553 – 456<br />
ili 552 -905.<br />
• AutoCAD tehni~ko crtawe<br />
i grafi~ko modelirawe, projeketovawe<br />
i obuka, ~asovi po~etni i<br />
sredwi nivo.<br />
Tel: 031 553134 064 1461890<br />
• ^istim stanove, lokale,<br />
apartmane, negujem stare osobe<br />
do`ivotno.<br />
Tel: 064/150 6147<br />
• Nudim odgovaraju}u pomo}<br />
starim qudima i osobama koje imaju<br />
pote{ko}a u samostalnom obavqawu<br />
svakodnevnih poslova.<br />
Tel: 031/518-306 i 064/61-33-082<br />
• Engleski jezik, prevodim u<br />
oba smera i dr`im ~asove.<br />
Tel. 064/ 27-88-771<br />
28. oktobar 2011.<br />
35
Ч И Т У Љ Е - О Г Л А С И<br />
Dana 29. oktobra dava}emo<br />
~etrdesetodnevni pomen<br />
na{em<br />
Milo[u- Miko[u<br />
Veqa[evi]u<br />
Te{ko je prihvatiti istinu da<br />
vi{e nisi sa nama.<br />
S qubavqu i po{tovawem<br />
~uva}emo te u srcima.<br />
Supruga Nada, sin Branko,<br />
}erka Branka, snaha Sne`ana,<br />
unuka Vawa i unuk Aleksandar<br />
Dana 29. 10. 2011. godine<br />
navr{ava se 40 dana<br />
od prerane smrti na{eg dragog<br />
Miko[a<br />
Odmaraj tvoje plemenito srce<br />
i tiho po~ivaj u miru.<br />
Tvoja sestra Vukica, zet Slobo<br />
i sestri~ine Sne`ana i Vesna<br />
sa porodicama<br />
Na osnovu ~lana 8. Pravilnika o stipendirawu talentovanih u~enika i studenata (broj 67-5/11, 20.10 2011.god.),<br />
Komisija za stipendirawe talentovanih u~enika i studenata<br />
grada U`ica<br />
raspisuje<br />
I Pravo u~e{}a na konkursu imaju:<br />
K O N K U R S<br />
za dodelu stipendija talentovanim u~enicima<br />
i studentima za nastavnu 2011/2012. godinu<br />
a) U~enici sredwih {kola i studenti I godine studija<br />
prvog stepena<br />
na visokim {kolama i fakultetima ~iji je osniva~ Vlada<br />
Republike Srbije, ~ije se {kolovawe finansira iz Buxeta i<br />
koji imaju prebivali{te na teritoriji grada U`ica najmawe 1<br />
godinu neprekidno pre datuma objavqivawa konkursa,<br />
ukoliko su u prethodnoj {kolskoj 2010/2011. godini ostvarili<br />
slede}e rezultate:<br />
- prose~nu ocenu najmawe 4,80<br />
- u~estvovali na takmi~ewima iz pojedinih predmeta /<br />
u~estvovali na sportskim takmi~ewima u pojedina~nom sportu<br />
kao predstavnici {kole koju poha|aju, i osvojili jednu od<br />
slede}ih nagrada:<br />
1. prvo mesto na op{tinskom takmi~ewu<br />
2. prvo ili drugo mesto na okru`nom takmi~ewu<br />
3. jedno od prva tri mesta na republi~kom takmi~ewu<br />
4. jedno od prvih pet mesta na me|unarodnom takmi~ewu.<br />
* Osnov za dodelu stipendija su samo nagrade osvojene<br />
na takmi~ewima koja su obuhva}ena Kalendarom takmi~ewa i<br />
smotri u~enika sredwih {kola, koji donosi Ministarstvo prosvete<br />
Republike Srbije za svaku {kolsku godinu.<br />
Uz prijavu dostaviti:<br />
- uverewe o prebivali{tu.<br />
- svedo~anstvo o zavr{enom razredu {kolske 2010/2011.<br />
godine<br />
- diplomu ili potvrdu o rezultatima na takmi~ewima u<br />
{kolskoj 2010/2011. godini<br />
- potvrdu o upisu razreda - za u~enike sredwih {kola<br />
- potvrdu o upisu prve godine visoke {kole ili fakulteta<br />
- za studente<br />
- polo`eni svi ispiti iz prethodne godine studija;<br />
- ostvarena prose~na ocena, iz prethodne godine studija,<br />
najmawe 9,00<br />
Uz prijavu dostaviti:<br />
- uverewe o prebivali{tu.<br />
- uverewe o upisanoj godini studija i statusu studenta koji<br />
se finansira iz buxeta<br />
- uverewe o prose~noj oceni sa napomenom da su polo`eni<br />
svi ispiti iz prethodne godine studija i ostvarenim brojem<br />
ESPB bodova.<br />
Napomene:<br />
- Uz prijavu se mogu podneti kopije tra`enih dokaza.<br />
- Tra`ena uverewa mogu biti iskazana na jednoj ili vi{e<br />
isprava zavisno od prakse fakulteta/visoke {kole i obrazaca<br />
koje koriste.<br />
- Obrazac uverewa za potrebe postupka po ovom konkursu<br />
koji se overava na visokoj {koli/fakultetu mo`e se preuzeti na<br />
sajtu grada ili u pisarnici gradske uprave<br />
II Konkurs }e biti objavqen na zvani~nom sajtu grada<br />
U`ica www.graduzice.org, u listu "Vesti" i na oglasnoj tabli<br />
gradske uprave.<br />
III Prijave sa tra`enim dokazima o ispuwewu uslova<br />
podnose se gradskoj Komisiji za stipendirawe talentovanih<br />
u~enika i studenata, preko pisarnice gradske uprave do<br />
15.11 2011.godine.<br />
b) Studenti II godine i vi{ih godina studija prvog stepena,<br />
kao i studenti studija drugog stepena<br />
na visokim {kolama i fakultetima ~iji je osniva~ Vlada<br />
Republike Srbije i ~ije se {kolovawe finansira iz Buxeta i<br />
koji imaju prebivali{te na teritoriji grada U`ica najmawe 1<br />
godinu neprekidno pre datuma objavqivawa konkursa,<br />
ukoliko su u prethodnoj {kolskoj 2010/2011. godini ostvarili<br />
slede}e rezultate:<br />
Kontakt osoba:<br />
Qiqana Jovanovi},<br />
tel. 031/ 513-731, 590-154,<br />
062/8827035,<br />
ljiljana.jovanovic@uzice.rs<br />
Komisija za stipendirawe<br />
talentovanih u~enika<br />
i studenata<br />
36 28. oktobar 2011.
Ч И Т У Љ Е - О Г Л А С И<br />
Na[ dragi<br />
Milan<br />
Sretenovi]<br />
T e n a<br />
Dana 21.oktobra 2011. godine navr{ava se duga<br />
i tu`na godina od kako nije sa nama na{a<br />
draga mama, baka i ta{ta<br />
Voqen i nikad zaboravqen.<br />
Tvoji s qubavqu i tugom:<br />
supruga Natalija,<br />
sin Nikola i k}erka Svetlana<br />
Se]awe<br />
Radivoje<br />
S. Markovi]<br />
31.10.1996 - 31.10.2011.<br />
@ive}e ve~ito u na~im srcima.<br />
Se}a}emo ga se uvek sa tugom i<br />
ponosom.<br />
Wegovi:<br />
Seka, Svetislav, Branko,<br />
Vladislav, Sr|an,<br />
Nela i Mi}o<br />
Branislava Popovi]<br />
profesor latinskog jezika<br />
1915 - 2010.<br />
^uvamo je od zaborava dok smo `ivi<br />
a uspomena na wenu dobrotu i plemenitost<br />
ne bledi.<br />
Weni najmiliji:<br />
}erke Mirjana i Biqana,<br />
unuke Lidija i Bojana,<br />
zetovi Zoran, Igor i Vuk<br />
Povodom smrti moje majke<br />
Suboti] Olge<br />
`elim ovim putem da se<br />
zahvalim lekarima ku}ne nege<br />
i celom medicinskom osobqu<br />
a posebno lekaru<br />
Aleksandru Risti}u<br />
i doktorki Veri Tanovi}<br />
koji su po`rtvovano dolazili<br />
i pomagali u najte`im<br />
trenucima wene bolesti.<br />
Zahvalna porodica:<br />
k}erke Vera i Svetlana,<br />
sin Jovan sa porodicama<br />
ANDRI] PREDRAG<br />
1964 - 2011.<br />
Iznenada preminuo dana<br />
25.10.2011. godine.<br />
Sahrana }e se obaviti u petak<br />
28.10.2011. u 13 sati<br />
na grobqu Sari}a Osoje.<br />
Majka Milenka,<br />
otac Aleksandar,<br />
porodice Pavlovi} i @uni}<br />
Obave{tavamo rodbinu<br />
i prijateqe da }emo dana<br />
29.10.2011.godine u 13 ~asova<br />
davati ~etrdesetodnevni<br />
pomen na{oj dragoj majci,<br />
baki i prabaki<br />
Suboti] (Save) Olga<br />
1921 - 2011.<br />
Hvala ti za sve {to si nam<br />
pru`ila u `ivotu.<br />
Ve~no zahvalni:<br />
sin Jovan, k}erke Svetlana<br />
i Vera, zetovi, snaje, unu~ad,<br />
praunu~ad i ostala<br />
mnogobrojna rodbina.<br />
28. oktobar 2011.<br />
37
С Т И Л<br />
САВЕТИ ЗА ЛЕПШИ ЖИВОТ<br />
Frizerka Stojanka Dimitrijevi} Coka, vlasnica frizerskog<br />
salona Mimi u ulici Kneza Lazara 2, (tel. 511- 904) u<br />
narednim brojevima na{eg lista poku{a}e da vam pomogne.<br />
Dava}e vam prakti~ne savete za negu kose, a i vi ukoliko imate<br />
neki problem ili nedoumicu, mo`et postaviti Coki pitawe na<br />
na{ e-mail: vesti.ue@ gmail.com, sa naznakom - pitawa za Coku.<br />
PITAWE:<br />
Interesuje me da li hormonalni<br />
poreme}aj mo`e biti<br />
uzrok opadawu kose, i uop{te<br />
zbog ~ega nekome kosa opada?<br />
(Tijana, 45 godina, U`ice)<br />
ODGOVOR:<br />
Ve} smo ne{to govorili o<br />
opadawu kose, ali nije naodmet<br />
o toj temi jo{ malo pisati. Gubitak<br />
kose mo`e biti rezultat<br />
hormonalnih poreme}aja koji<br />
se doga|aju u odre|enoj fazi<br />
`ivota. Tako, do opadawa kose<br />
mo`e do}i prilikom po~etka<br />
ili nakon prestanka uzimawa<br />
kontracepcije, trudno}e, nakon<br />
poro|aja, menopauze ili posle<br />
odstrawivawa materice i jajnika.<br />
Zbog disbalansa hormona<br />
mnogo vi{e folikula vlasi<br />
ulazi u fazu mirovawa, pa zbog<br />
toga dolazi do opadawa. Ukoliko<br />
ne mo`ete sami odrediti<br />
uzrok ipadawa kose va{ doktor<br />
vas mo`e uputiti na odre|ene<br />
preglede kako bi se utvrdilo<br />
da li slu~ajno nemate problema<br />
sa {titnom `lezdom, odre|ene<br />
autoimune poreme}aje, mawak<br />
gvo`|a ili na primer neku<br />
bolest ginekolo{ke prirode.<br />
[to se ti~e samog opadawa<br />
kose, znate da svaki dan,<br />
primetili vi to, ili ne, izgubimo<br />
oko stotinu vlasi, {to<br />
je sasvim normalno. Ali kada<br />
taj proces opadawa izmakne<br />
kontroli, rezultat mo`e biti<br />
zabriwavaju}i.<br />
Primera radi, bolest ili<br />
operacija mo`e tako|e biti<br />
uzrok poja~anog opadawa kose.<br />
Telo koje je pod stresom zbog<br />
odre|ene bolesti, kao {to je<br />
anemija, lupus, jaka infekcija<br />
ili bolest {titne `lezde,<br />
prilago|ava svoju funkciju pa<br />
se fokusira na podru~ja koja su<br />
va`nija za `ivot od rasta kose.<br />
Akcija u frizerskom salonu „Mimi“<br />
Ovog meseca u frizerskom salonu „Mimi“ u ulici<br />
Kneza Lazara 2 traje akcijsko sni`ewe. Po izuzetno<br />
povoqnim cenama bi}e vam pru`ene usluge fenirawa,<br />
{i{awa (mu{ka i `enska), farbawa, {atirawa,<br />
sve~ane frizure. Nemojte propustiti da za svoj novac<br />
dobijete pravu vrednost.<br />
Nakon {to se re{i zdravstveni<br />
problem, potrebno je nekada<br />
i do {est meseci kako bi kosa<br />
ponovo po~ela rasti.<br />
Nutritivni problemi koji<br />
su rezultat rigoroznih dijeta<br />
ili poreme}aja u ishrani, mogu<br />
tako|e dovesti do {oka u organizmu<br />
zbog koga }e kosa privremeno<br />
stati sa rastom. Kao {to<br />
je slu~aj kod bolesti, telo se<br />
prilago|ava nedostatku proteina,<br />
vitamina i minerala, pa sve<br />
te funkcije koje nisu primarne,<br />
telo stavqa na „~ekawe“, u koje<br />
izme|u ostalog spada i rast<br />
kose.<br />
Nastavak u slede}em broju<br />
Salon radi i nedeqom<br />
Zbog velikog broja zainteresovanih, frizerski<br />
salon Mimi je po~eo da radi i nedeqom od 8 do 13<br />
~asova. Zakazivawa na telefon 064/ 310 10 12<br />
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 28.10. до 4.11.2011.<br />
Va{ borbeni Mars se polako kre}e<br />
kroz vatreni znak Lava, {to je povolna<br />
okolnost da se dobro ose}ate i<br />
da radite na svojim prioritetima,<br />
na statusu i karijeri.Istovremeno,<br />
qubavni odnos je ispuwen neophodnom<br />
stra{}u. Partner se zanosi svojim `eqama,<br />
idealizuje mnogo toga, pa je na vama da poka`ete<br />
pravi put i na~in za oboje. Izlasci }e vam prijati,<br />
ne}ete mirovati ni trena, bez obzira na<br />
jesewe vremenske prilike i neprilike.Buntovni<br />
ste prema nametnutim autoritetima i<br />
ograni~ewima. Istra`ujte `ivot i wegove lepote.<br />
Kreativni ste.<br />
Upu}eni ste na druge, u svemu {to<br />
radite. Poslovna situacija ne zavisi<br />
samo od vas, ve} i od nekih<br />
drugih osoba i okolnosti. Sve dok<br />
se dr`ite svojih stavova i na~ela,<br />
bi}ete zadovoqni u domenu svojih<br />
mogu}nosti i realizacija. Trudite se da<br />
sa~uvate ste~eno i zara|eno. Nije vreme za nove<br />
poduhvate. Sve }e te}i po ustaqenom redu i<br />
navikama. Ni{ta novo na vidiku. U qubavi }ete<br />
biti skloni preterivawima, tro{kovima i<br />
pogre{nim procenama u odnosu na dragu osobu.<br />
A to }e vam doneti probleme koje ne}ete mo}i da<br />
re{ite u dogledno vreme.<br />
Nesta{ni Merkur se ne}e razdvajati<br />
od prelepe Venere, {to ukazuje na<br />
qubavnu prepisku, nagla{enu komunikaciju<br />
sa dragom osobom, smsove,<br />
susrete i dobar provod u dvoje.<br />
Mogu}e su i gorke re~i, tvrdoglavost i qubomornwe<br />
secene, ali, sve je to deo igre, na kraju<br />
krajeva. Bar za vas. Vodite ra~una da partner ne<br />
razmi{qa i ne ose}a na taj na~in. Naprotiv. Poslovi<br />
koji ukqu~uju odre|ene poteze koji se ne<br />
vide ili nisu po zakonu, vam ne}e goditi. Nekom<br />
drugom ho}e. Dugoro~ni planovi }e se aktivirati,<br />
jer }ete raditi na wima.<br />
U narednom periodu }e Mesec opadati,<br />
{to je dobro za zavr{etak<br />
zapo~etih aktivnosti, pogotovo u<br />
poslu, koga }ete i nadaqe imati<br />
preko glave.Tokom vikenda }ete<br />
se opustiti u pravoj porodi~noj<br />
atmosferi, a nadaqe }ete raditi bez rezerve,<br />
sa gotovo mladala~kim entuzijazmom. Dr`a}ete<br />
do sebe i svojih postignu}a, samouvereni, {to<br />
mo`e izazvati odre|ene probleme sa saradnicima.<br />
Tro{i}ete novac, gotovo automatski.<br />
Izbegavajte sva|e i sukobe bilo koje vrste. Jer,<br />
tu nema pobednika, svi su gubitnici. Partner<br />
`eli sve ili ni{ta.<br />
Sunce }e sijati u vazdu{nom znaku<br />
Vage, u dru{tvu Saturna, {to zvu~i<br />
lo{e, ali pod vladarstvom Venere,<br />
{to zvu~i dobro. Dakle, Ima}ete<br />
dobru koncentraciju za ozbiqne<br />
projekte i intelektualne poslove,<br />
za pisawe i u~ewe, dugotrajnu saradwu u bilo<br />
kom domenu. Bi}ete strpqivi i usmereni na<br />
druge.Na li~nom planu }ete i daqe biti motivisani<br />
i aktivni, vredni i radni.Neophodno je da<br />
defini{ete svoje ciqeve i prioritete. Partner<br />
}e te`iti putovawima i romantici, {to se ba{<br />
ne}e uklopiti u va{e vreme i interesovawe.Dobar<br />
status u karijeri.<br />
Saradwa i dogovori sa kolegama,<br />
pogotovo uz du`no uva`avawe pretpostavqenih,<br />
}e vam obezbediti dobre<br />
uslove i prilike za rad i napredak.<br />
Istovremeno, neke nove veze i<br />
kontakti }e delovati obe}avaju}e.<br />
Ali, budite oprezni, jer osoba sa kojom }ete<br />
sara|ivati nije ni malo naivna. Sve ima svoju<br />
cenu, pa pazite da ne bude prevelika. Povedite<br />
ra~una o svom zdravqu i posetite doktora. Vi{e<br />
se odmarajte i {tedite energiju. Kra}i put }e<br />
biti veoma prijatan i koristan, pogotovo ako je<br />
sa dragom osobom. Qubavno ~avrqawe.<br />
Sre}an vam ro|endan! Jo{ uvek je<br />
Sunce u va{em znaku, pa je i va{<br />
godi{wi horoskop u punom intenzitetu.<br />
Na osnovu de{avawa i situacije<br />
u sada{wosti, mo`ete predvideti<br />
i aktuelnosti u budu}nosti.<br />
S tim, {to se sarada sve vra}a korak unazad,<br />
da bi od Nove godine po~elo da se razvija u<br />
pozitivnom usponu. Saturn vas }vrsto dr`i na<br />
zemqi, sa sve ~etiri, pa vam se nigde ne `uri.<br />
Uzimate u obzir i data ograni~ewa.Vodite<br />
ra~una da ne smr{ate previ{e, ve} tek toliko<br />
koliko je potrebno za lep izgled i zdravo telo.<br />
Samo}a vam prija.<br />
U va{em znaku su udru`eni Merkur<br />
i Venera, dete i devojka, intelekt<br />
i umetnost, pa iskoristite tu pogodnost<br />
{to boqe mo`ete. Pi{ite,<br />
stvarajte ne{to kreativno, putujte<br />
sa voqenom osobom. Sve vam je dozvoqeno,<br />
sem da povre|ujete sebe i druge. A to se<br />
lako mo`e desiti, ako preterate u dramaturgiji.<br />
[ekspir nije dobro rekao ono Biti ili biti,<br />
jer to donosi tragediju. Mudraci ka`u i biti<br />
i ne biti, samo treba znati kako. Zbog toga, izbegavajte<br />
iskqu~ivost u bilo ~emu, pogotovo u<br />
li~nim odnosima. Partner popu{ta na lepu re~<br />
i ne`nost.<br />
Te`ite dalekim i ambicioznim ciqevima,<br />
poslovima, ali to ne ide<br />
tako lako. Mo`ete u~initi prvi korak,<br />
zavr{iti i raskinuti sa onim i<br />
onima koji vam vi{e nisu aktuelni,<br />
ali za nove po~etke }ete sa~ekati<br />
boqe uslove i okolnosti, od slede}e godine,<br />
kada bude vi{e novca. Pogotovo u privatnom poslu.Emotivno<br />
ste izlo`eni raznim uzbu|ewima,<br />
susretima, rizicima, sve i da ne}ete. Ipak, to<br />
nije ono pravo i nije vam dovoqno. Te`ite slobodi<br />
i avanturisti~kom duhu.Budite fizi~ki<br />
aktivni, {etajte se, planinarite, bavite se<br />
sportom, putujte.<br />
Saturn se pokrenuo, krenuo, laganim<br />
i utemeqenim koracima. Poput<br />
stene koja kro~i, mrve}i sve pred<br />
sobom. To je dobra vest za vas, jer<br />
se time otvaraju te{ka vrata da<br />
pro|ete kroz wih i napredujete, polako<br />
ali sigurno, u skladu sa svojim dugoro~nim<br />
planovima. Stabilni ste u karijeri. Mogu}nost<br />
avanzovawa je sasvim izvesna. Posmatraju vas<br />
i ocewuju, vrednuju, imaju poverewa u vas, a to<br />
je sve baza za uspeh.Dani brzo prolaze, ali ne i<br />
vama. Promi{qeni ste i u qubavi, ra~unate na<br />
iskrenost, lepotu i vernost. Prijateqstvo.<br />
Veseo vikend }e brzo pro}i, uz<br />
dobro dru{tvo i jo{ boqe vesti.<br />
A zatim }ete se truditi da se<br />
koncentri{ete na posao i zaradu,<br />
ako mo`e. U ovom periodu vam nije<br />
lako da budete smireni i realni. Radije bi<br />
ma{tali, pogotovo u qubavi. Obratite pa`wu na<br />
odnose u karijeri i sa pretpostavqenima. Neko<br />
}e dobiti, a neko izgubiti, na tu| ra~un. Ne budite<br />
dobrodu{ni u startu. Pustite osobe da se<br />
poka`u u svom pravom svetlu. Imate mogu}nosti<br />
da ure|ujete svoj dom i ulep{avate mesto u kome<br />
provodite najvi{e vremena. Neko vam se vra}a.<br />
Volite sve {to volite, `elite sve<br />
{to `elite, a to je daleko vi{e od<br />
mogu}nosti. Insistirajte na svojoj<br />
slobodi i kreativnosti u radu, budite<br />
kampawac, pravite ~este pauze<br />
i mewajte mesto boravka. Tako }ete<br />
izbe}i frustriranost. Prija vam da len~arite<br />
u povu~enosti nekog svog prostora, da gledate<br />
filmove ili slu{ate muziku, ne misle}i ni na<br />
{ta, pogotovo od kada jesen postaje hladnija.<br />
Spavajte du`e i poboq{ajte svoj imunitet. Ne<br />
~inite ni{ta silom, ve} u svemu prona|ite<br />
smisao i motiv, ciq i rezultat. Novac vam<br />
hroni~no fali. Zaradite ga.<br />
38 28. oktobar 2011.
Change language