Pogledaj

More documents

Recommendations

Info

друштво SLA\ANKA MILO[EVI] PREDSEDNIK SINDIKATA PRAVOSU\A SRBIJE Tемељ за социјални дијалог Sindikat pravosu|a Srbije potpisao je 7. oktobra Protokol sa Ministarstvom pravde koji }e omogu}iti da se ispo{tuju prava na jubilarne nagrade za posledwe dve godine, ali se reguli{u i predstoje}i dogovori o visini zarada u pravosu|u u narednoj godini. ro{log ~etvrtka u Ve}u samostalnih Psindikata za vi{e op{tina Zlatiborskog okruga odràn je sastanak predsednika sindikalnih organizacija u pravosu|u Zlatiborskog okruga kojem je prisustvovala Sla|anka Milo{evi}, novoizabrani predsednik Sindikata pravosu|a Srbije. Povod za sastanak je bio Protokol koji je ovaj sindikat potpisao sa predstavnicima Ministarstva pravde 7. oktobra. Sindikat pravosu|a Srbije deluje u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije i jedini je reprezentativni sindikat pravosu|a, a svoju reprezentativnost dokazali su 2009. godine. Sla|anka Milo{evi}, novoizabrani predsednik Sindikata rekla je za "Vesti": - Prvi deo Protokola odnosi se na prava na jubilarne nagrade zaposlenih u pravosu|u koje je predvi|eno Zakonom i na{im posebnim kolektivnim ugovorom. U prethodnim godinama ovo pravo nije bilo ispo{tovano. Sada smo postigli dogovor sa na{im resornim ministarstvom, pa je vi{e od dve hiqade zaposlenih u srpskim zatvorima i pravosudnim organima, ostvarilo pravo na jubilarnu nagradu za 2009. i 2010. godinu. Za razliku od prethodnih godina, ona je, umesto 50 posto prose~ne zarada koliko je bila do sada, jedna prose~na zarada za 10 godina neprekidnog staà u pravosu|u, za 20 godina uve}ana je za 25 posto, dok je za 30 godina jedna i po prose~na zarada. Sla|anka Milo{evi} [ta jo{ sadrì Protokol? - Deo Protokola odnosi se na pomo} porodiqama u pravosu|u kojih imamo 350. Mislim da treba podràvati ène u svakom pogledu. Odlu~ili smo se da im pomognemo zato {to ve}ina nije osetila pove}awe u zaradama koje je usledilo posle izmena Zakona u januaru. To je jednokratna pomo} od 20.000 dinara. Mo`da to nije mnogo, ali }e sigurno zna~iti majkama koje su kod ku}e sa svojim bebama. Postigli smo dogovor i za jednokratnu pomo} od 10.000 dinara za na{e zaposlene koji su svrstani u {estu grupu, ima ih 657, a primaju zarade niè od minimalno zagarantovane. Za wih nije izmewen koeficijent pa i nisu osetili pove}awe zarada, tako da im Ministarstvo duguje za deset meseci otprilike 20 posto na zaradu, {to je po dve – tri hiqade dinara po osobi. U me|uvremenu, sindikat je podneo predlog za izmenu koeficijenata za petu i {estu platnu grupu u pravosu|u i u Ministarstvu su obe}ali da }e predlog podràti. Sve ovo odnosi se i na zaposlene u zatvorima. Mislim da smo sa Ministarstvom pravde postigli dobar dogovor, a to je usvajawe Uredbe za kolege koji rade u zatvorima. îwenica je da usvajawem izmene Zakona o platama dràvnih slu`benika i name{tenika jedan broj zaposlenih nije osetio pove}awe, me|u kojima je slu`ba za obezbe|ewe koja radi vrlo nezavidan, specifi~an, a odgovoran posao. O~ekujemo da }e se wihov poloàj re{iti kada se usvoji Uredba. Osim toga, deo Protokola odnosi se i na dogovore i pregovore za buxet za 2012. godinu, odnosno za pove}awe zarada u okvirima mogu}eg po projekciji Ministarstva finansija. Vide}emo {ta }e biti. Rekli smo da ne traìmo ne{to {to je neprimereno. Nadam se da }e Protokol biti ispo{tovan. Mislim da je to i kamen temeqac za stvarni socijalni dijalog i izgradwu me|usobnog poverewa. Za{to su zaposleni u slu`bi obezbe|ewa bili izuzeti od pove}awa zarada? - Zato {to Zakon o dràvnim slu`benicima svojevremeno nije predvideo da vaì i za zaposlene u upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija, pa je usvojena Uredba. Kada su usvojene izmene Zakona, Uredba je ostala da vaì. Nadam se da }e biti usvojena nova Uredba, jer ti qudi zaista imaju niske zarade. Koji je trenutno prosek zarada u pravosu|u nakon primene novih koeficijenata po~etkom godine? - Na{i referenti imaju neto oko 32.000 dinara ra~unaju}i i stimulaciju od oko dve hiqade koju zaposleni u pravosu|u ina~e dobijaju. Me|utim, slu`benik obezbe|ewa u zatvorima ima mawu zaradu od referenata, a to je nedopustivo. Male plate imaju i zaposleni u zatvorskim bolnicama. Na primer, medicinski tehni~ari imaju zvawe referenata, a doktori zvawe savetnika i wihove zarade su niè od zaposlenih u op{tem reìmu zdravstva, a trebalo bi da bude obrnuto imaju}i u vidu uslove u kojima rade. O~ekujete li da Protokol zaista bude i ispo{tovan? - Zaista se nadam da }e biti ispo{tovan. Prvi deo Protokola trebalo bi da se ispo{tuje do 30. novembra, a onaj koji se odnosi na zarade i stimulacije za narednu godinu, rok je 31. decembar. Koji je najve}i problem sa kojim se pravosu|e sada suo~ava? - To je koli~ina posla. Niko ne spori da je reforma pravosu|a bila nu`na, me|utim, sada je nedovoqno qudi u odnosu na obim posla, a ograni~eni smo pravilnicima o odre|ivawu broja zaposlenih. Dodu{e, ministarka bi mogla da ih promeni. Verujem da ona i ima dobru voqu za to, ali na{i kadrovski planovi su uslovqeni i Ministarstvom finansija. Mislim da bi ministarka s obzirom da je u pravosu|u napravqen veliki rez, trebalo da ima ve}u podr{ku u Vladi. O~ekuju nas i pregovori za zarade za idu}u godinu, me|utim, ~ekamo da Ministarstvo finansija po{aqe smernice Ministarstvu pravde u koje mi treba da se uklopimo. Me|utim, mislim da u ovom slu~aju nema nezavisnosti pravosu|a, jer bi trebalo da se radi obrnuto, da sudovi svom ministarstvu dostavqaju smernice i planove koliko im je potrebno kadrova za nesmetano funkcionisawe, pa da se Ministarstvo finansija uklapa prema na{im smernicama i na{im potrebama. Pravosu|e ~esto ima finansijsku om~u oko vrata, jer je uslovqeno novcem. Jasno je nama da dràva hroni~no pati od nedostatka para, ali, za neke stvari novca mora da bude. A za pravosu|e bi moralo da ga bude. Jer mislim da samo dobro i efikasno pravosu|e moè da nas pribliì Evropskoj uniji, a ~iwenica je da smo spori, neefikasni, me|utim, sve ne zavisi od nas. Koliko je kona~no zaposlenih u pravosu|u ostalo bez posla tokom reforme? - Broj zaposlenih u pravosudnoj administraciji odre|uje se iskqu~ivo na osnovu broja nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno, na osnovu broja sudija i tuìlaca, a nekada je to bilo i na osnovu stru~nih saradnika kojih ima skoro isto koliko i sudija. Po{to preko 800 sudija nije izabrano, a za svakog se vezuje po troje zaposlenih u administraciji, jasno je da je oko 2.500 zaposlenih ostalo bez posla, a mo`da i vi{e. Koji je osnovni ciq delovawa ovog sindikata u narednom periodu? - Bori}emo se za dono{ewe posebnog zakona za pravosudne slu`benike. Sada se to reguli{e zakonom koji se odnosi na dràvnu upravu. Me|utim, mi sa wima nemamo ni{ta zajedni~ko, radimo druga~ije poslove i zato mislim da bi trebalo doneti poseban zakon kojim bi se ovo regulisalo. Koliko }emo biti uspe{ni vide}emo. Osim toga, nastavi}emo da se borimo za boqi socijalni poloàj zaposlenih, za boqe plate, jer smatram da neko ko radi za dràvu vrlo odgovorne poslove, ne moè da ima platu ispod prose~ne zarade u dràvi kao {to je sada slu~aj kod nas. Zato je na{a vizija da na{a plata bude na nivou prose~ne u Srbiji i mislim da smo vrlo skromni u ovom zahtevu. @elimo da svi oni koji su na buxetu, a rade pribli`no iste poslove imaju i pribli`ne zarade i onda se ne bi doga|alo da referent u sudu ima duplo mawu platu od nekog drugog koji radi mo`da i mawe odgovoran posao, na primer u nekoj agenciji, sa istom stru~nom spremom. Rada Popovi} 12 28. oktobar 2011.
NEW YORKER U U@ICU Модна компанија за младе Otvorena prodavnica u Robnoj ku}i „Beograd“ актуелно New Yorker sa najnovijom kolekcijom izazvao je veliko interesovawe u Uìcu. Ova modna kompanija iz Nema~ke u Srbiji posluje od 2007. godine a uì~ka prodavnica je deveta po redu, naveli su predstavnici na zvani~nom otvarawu. Nova radwa nudi svojim kupcima {iroku paletu najnovijih trendova koje ~ine vlastiti brendovi fishbone, fishbone sister, smog, amisu i censored na vi{e od 600 kvadratnih metara maloprodajnog prostora. Moderni koncept prodavnice obe}ava prijatnu {oping atmosferu. Ovogodi{wa jesewa kolekcija iz New Yorker-a je elegantna i casual u isto vreme. @enstveni krojevi i lepi dezeni }e modernoj èni dati glamurozan izgled. Tonovi zemqe i {umskog vo}a se sa vunom prepli}u u harmoni~noj igri. Dugi, topli kardigani i prsluci su u centru pa`we. Aplikacije od krzna ih ~ine posebno upe~atqivim. Predivno krojeni pon~o ogrta~i i pelerine su ne{to posebno ove sezone. Ko`ne pantalone su neizostavne u boji ove sezone-crvenoj, koja svaki outfit pretvara u vrhunski. âk se i mu{karci odlu~uju za vunene komade ove sezone. Norve{ki xemper slavi svoj veliki povratak u popularnoj kombinaciji crvene i bele boje. Casual isprani xins se kombinuje sa pletenim puloverima dugih rukava u kaki ili mornarsko plavoj boji. Ono {to daje upe~atqiv utisak je velika gu`va i mladi koji èle da su u trendu. D. Cvijovi} 28. oktobar 2011. 13
Page 3 and 4: U OVOM BROJU MILOVAN DANOJLI] Duh o
Page 5 and 6: GRADSKO VE]E Стипендије
Page 7 and 8: SAD. Levi~ari }e, jednodu{no, podr`
Page 9 and 10: LIDER URS MLA\AN DINKI] U U@ICU п
Page 11: привреда partnera. Privatiz
Page 15 and 16: otpisivawe sporazuma o re- Palizaci
Page 17 and 18: aposleni sa svojim porodicama, po-
Page 19 and 20: GOVOR SVETISLAVA BASARE SA SVEÂNOG
Page 21 and 22: актуелно emotivno doìveo k
Page 23 and 24: onkurs „Najboqi medijski prilog u
Page 25 and 26: пољопривреда Најез
Page 27 and 28: U uèm izboru za najboqu reportaù
Page 29 and 30: KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE SLOGA - SLOB
Page 31 and 32: ve godine DTV Partizan slavi 100 go
Page 33 and 34: DAN JKP „VODOVOD“ U@ICE Под
Page 35 and 36: М А Л И О Г Л А С И kori{
Page 37 and 38: Ч И Т У Љ Е - О Г Л А С

Pogledaj

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?