Pogledaj

друштво
SLA\ANKA MILO[EVI] PREDSEDNIK SINDIKATA PRAVOSU\A SRBIJE
Tемељ за социјални дијалог
Sindikat pravosu|a Srbije potpisao je 7. oktobra Protokol sa Ministarstvom pravde koji
}e omogu}iti da se ispo{tuju prava na jubilarne nagrade za posledwe dve godine, ali se
reguli{u i predstoje}i dogovori o visini zarada u pravosu|u u narednoj godini.
ro{log ~etvrtka u Ve}u samostalnih
Psindikata za vi{e op{tina Zlatiborskog
okruga odr`an je sastanak predsednika
sindikalnih organizacija u pravosu|u
Zlatiborskog okruga kojem je prisustvovala
Sla|anka Milo{evi}, novoizabrani
predsednik Sindikata pravosu|a Srbije.
Povod za sastanak je bio Protokol koji je
ovaj sindikat potpisao sa predstavnicima
Ministarstva pravde 7. oktobra. Sindikat
pravosu|a Srbije deluje u okviru Saveza
samostalnih sindikata Srbije i jedini je
reprezentativni sindikat pravosu|a, a svoju
reprezentativnost dokazali su 2009. godine.
Sla|anka Milo{evi}, novoizabrani
predsednik Sindikata rekla je za "Vesti":
- Prvi deo Protokola odnosi se na
prava na jubilarne nagrade zaposlenih u
pravosu|u koje je predvi|eno Zakonom i
na{im posebnim kolektivnim ugovorom. U
prethodnim godinama ovo pravo nije bilo
ispo{tovano. Sada smo postigli dogovor sa
na{im resornim ministarstvom, pa je vi{e
od dve hiqade zaposlenih u srpskim zatvorima
i pravosudnim organima, ostvarilo
pravo na jubilarnu nagradu za 2009. i 2010.
godinu. Za razliku od prethodnih godina,
ona je, umesto 50 posto prose~ne zarada koliko
je bila do sada, jedna prose~na zarada
za 10 godina neprekidnog sta`a u pravosu|u,
za 20 godina uve}ana je za 25 posto, dok je za
30 godina jedna i po prose~na zarada.
Sla|anka Milo{evi}
[ta jo{ sadr`i Protokol?
- Deo Protokola odnosi se na pomo}
porodiqama u pravosu|u kojih imamo 350.
Mislim da treba podr`avati `ene u svakom
pogledu. Odlu~ili smo se da im pomognemo
zato {to ve}ina nije osetila pove}awe u
zaradama koje je usledilo posle izmena Zakona
u januaru. To je jednokratna pomo} od
20.000 dinara. Mo`da to nije mnogo, ali }e
sigurno zna~iti majkama koje su kod ku}e sa
svojim bebama. Postigli smo dogovor i za
jednokratnu pomo} od 10.000 dinara za na{e
zaposlene koji su svrstani u {estu grupu,
ima ih 657, a primaju zarade ni`e od minimalno
zagarantovane. Za wih nije izmewen
koeficijent pa i nisu osetili pove}awe
zarada, tako da im Ministarstvo duguje za
deset meseci otprilike 20 posto na zaradu,
{to je po dve – tri hiqade dinara po osobi.
U me|uvremenu, sindikat je podneo predlog
za izmenu koeficijenata za petu i {estu
platnu grupu u pravosu|u i u Ministarstvu
su obe}ali da }e predlog podr`ati. Sve ovo
odnosi se i na zaposlene u zatvorima. Mislim
da smo sa Ministarstvom pravde postigli
dobar dogovor, a to je usvajawe Uredbe
za kolege koji rade u zatvorima. ^iwenica
je da usvajawem izmene Zakona o platama
dr`avnih slu`benika i name{tenika jedan
broj zaposlenih nije osetio pove}awe,
me|u kojima je slu`ba za obezbe|ewe koja
radi vrlo nezavidan, specifi~an, a odgovoran
posao. O~ekujemo da }e se wihov
polo`aj re{iti kada se usvoji Uredba.
Osim toga, deo Protokola odnosi se i na dogovore
i pregovore za buxet za 2012. godinu,
odnosno za pove}awe zarada u okvirima
mogu}eg po projekciji Ministarstva finansija.
Vide}emo {ta }e biti. Rekli smo da ne
tra`imo ne{to {to je neprimereno. Nadam
se da }e Protokol biti ispo{tovan. Mislim
da je to i kamen temeqac za stvarni socijalni
dijalog i izgradwu me|usobnog poverewa.
Za{to su zaposleni u slu`bi obezbe|ewa
bili izuzeti od pove}awa
zarada?
- Zato {to Zakon o dr`avnim slu`benicima
svojevremeno nije predvideo da
va`i i za zaposlene u upravi za izvr{ewe
krivi~nih sankcija, pa je usvojena Uredba.
Kada su usvojene izmene Zakona, Uredba je
ostala da va`i. Nadam se da }e biti usvojena
nova Uredba, jer ti qudi zaista imaju
niske zarade.
Koji je trenutno prosek zarada u
pravosu|u nakon primene novih koeficijenata
po~etkom godine?
- Na{i referenti imaju neto oko 32.000
dinara ra~unaju}i i stimulaciju od oko dve
hiqade koju zaposleni u pravosu|u ina~e
dobijaju. Me|utim, slu`benik obezbe|ewa
u zatvorima ima mawu zaradu od referenata,
a to je nedopustivo. Male plate imaju
i zaposleni u zatvorskim bolnicama. Na
primer, medicinski tehni~ari imaju zvawe
referenata, a doktori zvawe savetnika
i wihove zarade su ni`e od zaposlenih u
op{tem re`imu zdravstva, a trebalo bi da
bude obrnuto imaju}i u vidu uslove u kojima
rade.
O~ekujete li da Protokol zaista bude
i ispo{tovan?
- Zaista se nadam da }e biti
ispo{tovan. Prvi deo Protokola trebalo
bi da se ispo{tuje do 30. novembra, a onaj
koji se odnosi na zarade i stimulacije za
narednu godinu, rok je 31. decembar.
Koji je najve}i problem sa kojim se
pravosu|e sada suo~ava?
- To je koli~ina posla. Niko ne spori
da je reforma pravosu|a bila nu`na,
me|utim, sada je nedovoqno qudi u odnosu
na obim posla, a ograni~eni smo pravilnicima
o odre|ivawu broja zaposlenih.
Dodu{e, ministarka bi mogla da ih promeni.
Verujem da ona i ima dobru voqu za to,
ali na{i kadrovski planovi su uslovqeni
i Ministarstvom finansija. Mislim da
bi ministarka s obzirom da je u pravosu|u
napravqen veliki rez, trebalo da ima ve}u
podr{ku u Vladi. O~ekuju nas i pregovori
za zarade za idu}u godinu, me|utim, ~ekamo
da Ministarstvo finansija po{aqe smernice
Ministarstvu pravde u koje mi treba
da se uklopimo. Me|utim, mislim da u ovom
slu~aju nema nezavisnosti pravosu|a, jer
bi trebalo da se radi obrnuto, da sudovi
svom ministarstvu dostavqaju smernice i
planove koliko im je potrebno kadrova za
nesmetano funkcionisawe, pa da se Ministarstvo
finansija uklapa prema na{im
smernicama i na{im potrebama. Pravosu|e
~esto ima finansijsku om~u oko vrata,
jer je uslovqeno novcem. Jasno je nama da
dr`ava hroni~no pati od nedostatka para,
ali, za neke stvari novca mora da bude. A za
pravosu|e bi moralo da ga bude. Jer mislim
da samo dobro i efikasno pravosu|e mo`e
da nas pribli`i Evropskoj uniji, a ~iwenica
je da smo spori, neefikasni, me|utim,
sve ne zavisi od nas.
Koliko je kona~no zaposlenih u pravosu|u
ostalo bez posla tokom reforme?
- Broj zaposlenih u pravosudnoj administraciji
odre|uje se iskqu~ivo na osnovu
broja nosilaca pravosudnih funkcija,
odnosno, na osnovu broja sudija i tu`ilaca,
a nekada je to bilo i na osnovu stru~nih
saradnika kojih ima skoro isto koliko i
sudija. Po{to preko 800 sudija nije izabrano,
a za svakog se vezuje po troje zaposlenih
u administraciji, jasno je da je oko 2.500
zaposlenih ostalo bez posla, a mo`da i
vi{e.
Koji je osnovni ciq delovawa ovog
sindikata u narednom periodu?
- Bori}emo se za dono{ewe posebnog
zakona za pravosudne slu`benike. Sada
se to reguli{e zakonom koji se odnosi na
dr`avnu upravu. Me|utim, mi sa wima nemamo
ni{ta zajedni~ko, radimo druga~ije poslove
i zato mislim da bi trebalo doneti
poseban zakon kojim bi se ovo regulisalo.
Koliko }emo biti uspe{ni vide}emo. Osim
toga, nastavi}emo da se borimo za boqi socijalni
polo`aj zaposlenih, za boqe plate,
jer smatram da neko ko radi za dr`avu vrlo
odgovorne poslove, ne mo`e da ima platu
ispod prose~ne zarade u dr`avi kao {to
je sada slu~aj kod nas. Zato je na{a vizija
da na{a plata bude na nivou prose~ne u
Srbiji i mislim da smo vrlo skromni u ovom
zahtevu. @elimo da svi oni koji su na buxetu,
a rade pribli`no iste poslove imaju i
pribli`ne zarade i onda se ne bi doga|alo
da referent u sudu ima duplo mawu platu
od nekog drugog koji radi mo`da i mawe odgovoran
posao, na primer u nekoj agenciji, sa
istom stru~nom spremom.
Rada Popovi}
12 28. oktobar 2011.