Pogledaj

More documents

Recommendations

Info

привреда Znaâjne investicije u “Drinskolimskim” hidroelektranama Ремонти по плану Za medernizaciju elektrana „Bajina Ba{ta” i „Zvornik” bi}e utro{eno 150 miliona evra U modernizaciju dve hidroelektrane, „Bajina Ba{ta“ i „Zvornik“, koje rade u sastavu PD „Drinsko-limske“ HE, bi}e uloèno oko 150 miliona evra. Pola predvi|enih radova na revitalizaciji HE „Bajina Ba{ta“ je ve} zavr{eno, a u HE „Zvornik“ radovi }e po~eti 2013. godine. Tenutno najve}e investicije u Srbiji }e omogu}iti ve}u proizvodwu elektri~ne energije, a vek hidroelektranama je produèn za 30-40 godine. U modernizaciju HE „Bajina Ba{ta“ bi}e ukupno uloèno za ~etiri godine 77 miliona evra. Uz pove}anu proizvodwu elektri~ne energije revitalzacijom }e se pove}ati i protok, {to je zna~ajan faktor u spregnutom sistemu rada sa HE „Vi{egrad“, a radni vek ove hidroelektrane bi}e produèn za 30-40 godina. Do sada je zavr{en remont dva agregata i odmah su po~eli radovi na tre}em. Svaki od wih posle pu{tawa u rad proizvodi po 13 megavata struje vi{e, {to }e biti slu~aj i sa ostala dva agregata posle remonta. Tako }e HE „Bajina Ba{ta“ posle zavr{etka remonta sva ~etiri agregata i kompletne revitalizacije imati snagu od 420 megavata , umesto dosada{wih 368. Do kraja godine treba da se raspi{e tender i za revitalizaciju hidroelektrane „Zvornik“. Radovi vredni 70 miliona evra treba da po~nu 2013. godine, a wihovim zavr{etkom na{a najstarija hidroelektrana }e imati snagu od 120,4 megavata umesto dosada{wih 96. U HE „Zvornik“ je ve} ura|en zna~ajan posao kaji je preduslov za po~etak medernizacije. Zavr{eni su radovi, vredni 800 hiqada evra, na produbqivawu korita Drine iz koje je izva|eno oko 140 hiqada kubika raznog materijala. R. Blanu{a SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA ZLATIBORSKOG OKRUGA – TRIBINA Синдикалним организовањем до права U radno – pravnoj za{titi radnika prisutni su problemi, veliki broj radi na „crno“, lako dobijaju otkaze, naro~ito ène, sedam posto zaposlenih u Uìcu nema zdravstveno osigurawe, sporovi koje radnici vode dugo traju pa se doga|a da pojedini i umru ~ekaju}i presudu Momo Mi{ovi} e}e saveza samostalnih sin- za vi{e op{tina Vdikata Zlatiborskog okruga u saradwi sa {vajcarskom organizacijom SOLI- DAR Suissc, a u okviru projekta Podr{ka socijalnom dijalogu u Srbiji, organizovao je u utorak tribinu na temu Mesto i uloga inspekcije rada u radno – pravnoj za{titi uz u~e{}e predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike. Po re~ima Petra{ina Drulovi}a, predsednika Ve}a saveza samostalnih sindikata za vi{e op{tina Zlatiborskog okruga, evidentan je problem u radno – pravnoj za{titi radnika. - U prilogu toga govori podatak da je nekada na podru~ju Okruga bilo 110.000, a sada oko 58.000 zaposlenih i da je velika konkurencija. U takvim odnosima neminovno dolazi do arogantnog pona{awa poslodavaca, pa se svake godine sve vi{e kr{e prava radnika. Ovome su doprinele i izmene Zakona o radu,- tvrdi Drulovi} i napomiwe da i sudski sporovi koje vode radnici uz pomo} sindikata traju veoma dugo i navodi primer 12 radnika koji su bili zaposleni u trafikama „Politike“ u Uìcu, koji vode spor u Beogradu vi{e od 12 godina. êtvro od tih radnika vi{e nije me|u ìvima. Drulovi} ukazuje i na to da veliki broj zaposlenih radi na „crno“ i da im se ne upla}uju porezi i doprinosi, a samim tim ne te~e im ni radni sta`, a opet oni koji su zaposleni lako dobijaju otkaze, naro~ito ène. Po wegovim re~ima, samo u Uìcu oko sedam posto zaposlenih nema zdravstveno osigurawe. Da bi se svemu ovome stalo na put, sindikat i radnici su imali uspe{nu saradwu sa inspekcijom rada, ali ima i problema, jer se radnici povla~e pred inspektorima pla{e}i se da sasvim ne ostanu bez posla. - Radi re{avawa ovih problema, radnicima jedino preostaje da se oslone na sindikat. Me|utim, i tu imamo problema, jer mnogi poslodavci ne dozvoqavaju osnivawe sindikalnih organizacija u wihovim preduze}ima ili ~ak formiraju svoje sindikate. Me|utim mi jedino jedinstveni moèmo biti jaki i posti}i 21 te[ka povreda na radu Za devet meseci ove godine inspektori rada izvr{ili su 1092 inspekcijska nadzora, od ~ega 1012 po slu`benoj du`nosti i 80 po zahtevu stranki. Nadzorom je bilo obuhva}eno 5.792 zaposlenih. Na radu je zate~eno bez zakonskog osnova 118 lica od kojih je 47 lica zasnovalo radni odnos po nadzoru. Inspektori su uradili i 33 potpuna inspekcijska nadzora po slu`benoj du`nosti 1012 delimi~nih inspekcijskih nadzora, tako|e, po slu`benoj du`nosti. Kod 258 poslodavaca, inspektori su kontrolisali i po{tovawe Zakona o spre~avawu zlostavqawa na radu i u redovnom nadzoru je doneto jedno re{ewe. Inspekciji se niko od zaposlenih nije obratio za za{titu od zlostavqawa na radu. U postupku nadzora inspektori su doneli 112 re{ewa koja se ti~u otklawawa utvr|enih povreda prilikom zasnivawa odre|ene ciqeve. Zato apelujem na radnike da se izbore za formirawe svog sindikata u kolektivu, naro~ito u mawim preduze}ima, u kojima skoro da nema radnika koji su sindikalno organizovani, izjavio je Drulovi}. Momo Mi{ovi}, na~elnik inspekcije rada za Zlatiborski okrug je rekao: - Stawe na terenu nije sjajno, mada je u posledwe vreme poboq{ana situacija zbog toga {to je deo preduze}a koja nisu imala re{en status to uradila, pa je, samim tim i mawi broj radnika u problemu. [to se ti~e bezbednosti i zdravqa na radu i rada na „crno“ situacija nije mnogo boqa. Inspekcija rada se trudi da se sve ovo popravi, ali efekti nisu veliki, rekao je ovom prilikom Mi{ovi},. U oblasti rada na „crno“ inspektori su na podru~ju Zlatiborskog okruga uradili 192 radnog odnosa, isplata zarada, isplata naknade zarade i vra}awa radne kwiìce. Stranke su uloìle tri àlbe na re{ewa inspektora rada. U ovom izve{tajnom periodu pokrenuto je 45 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, a prekr{ajni sudovi su doneli 56 re{ewa od ~ega 33 kojim su izre~ene nov~ane kazne u ukupnom iznosu od pet miliona dinara. U oblasti bezbednost i zdravqe na radu, od januara do septembra ove godine, na podru~ju Zlatiborskog okruga dogodila se 21 te{ka povreda na radu, dve lak{e, a povreda sa smrtnim ishodom, smrtnih i kolektivnih povreda nije bilo. Po tri te{ke povrede zabeleène su u oblasti poqoprivrede, preradi i obradi drveta, proizvodwi hemijskih proizvoda i plasti~nih masa, u proizvodwi metala i metalnih proizvoda. U ovom periodu, inspektori su u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu izrekli meru zabrane rada u tri slu~aja. Petra{in Drulovi} nadzora i zatekli su 118 lica koja su nelegalno radila. - Zaposleni koji na ovaj na~in rade, retko se javqaju u inspekciju uglavnom to u~ine kada im gazda saop{ti da vi{e ne dolaze na posao i onda traè za{titu kod nas. Me|utim, tada je kasno. Imamo i anonimnih prijava da u odre|enim preduze}ima pojedini radnici rade na "crno", ali kada inspektori do|u, takvi radnici ~esto pobegnu i sklone se. Tako da je nama veoma te{ko utvrditi ko radi na „crno“, ako radnici ne sara|uju. Takav je slu~aj i sa prekovremenim radom,- istakao je Mi{ovi} i dodao da se naj~e{}e kr{e prava radnika tamo gde su uslovi rada te{ki, kao {to je to, na primer u hladwa~ama. [to se ti~e bezbednosti i zdravqa na radu, iako mnogi poslodavci imaju lice za bezbednost i zdravqe na radu ili su angaòvali agenciju i uradili akt o proceni rizika, vaè}i Zakon se jo{ uvek formalno primewuje. Mi{ovi} je ovom prilikom podsetio da je Evropska agencija za bezbednost i zdravqe na radu protekle sedmice od 24. do 28. oktobra, u okviru Evropske nedeqe bezbednosti i zdravqa na radu, sprovela kampawu „Bezbedno odràvawe“. Rada Popovi} 14 28. oktobar 2011.
otpisivawe sporazuma o re- Palizaciji zajedni~kog studijskog programa za smer matematika i fizika izme|u dekana Prirodno matemati~kog fakulteta iz Kragujevca i U~iteqskog fakulteta iz Uìca sa rektorom Univerziteta u Kragujevcu novi je korak u razvoju visoko{kolskog obrazovawa u na{em kraju. Posle potpisivawa dokumenta potrebno je da usledi akreditacija ovog studijskog programa kao i odobrewe od Ministarstva prosvete. Prema najavama od naredne akademske godine na ovaj smer u ~etvorogodi{wem trajawu bi}e upisano 30 studenata u Uìcu. A oni koji bi nastavqali daqe {kolovawe master studije zavr- {avali bi na Prirodno matemati~kom fakultetu u Kragujevcu. studijski program sa Prirodno matemati~kim fakultetom je u skladu sa politikom Univerziteta. Dva fakulteta su na{la zajedni~ki interes i imaju standard kako se ti studijski programi otvaraju, jer Univerzitet je mesto gde studenti u~e, gde nastavnici obrazuju i bave se svojom strukom, rekao je rektor Arsenijevi}. Prema kriterijumima Ministarstva prosvete Prirodno matemati~ki fakultet u Kragujevcu je me|u prvih 10 nau~nih institucija u Srbiji. A deo nastave na uì~kom fakultetu bi}e obezbe|en sa ovog fakulteta. образовање POTPISAN SPORAZUM IZME\U PRIRODNO MATEMATI^KOG FAKULTETA IZ KRAGUJEVCA I UÎTEQSKOG FAKULTETA IZ U@ICA За будуће професоре математике и физике Po dobijawu akreditacije i odobrewa od Ministarstva prosvete u prvu generaciju bi}e upisano 30 studenata. Na U~iteqskom fakultetu o~ekuju da }e sve biti zavr{eno i da }e studente na novi studijski program upisati naredne godine Prof.dr Krstivoje [pijunovi}, dekan U~iteqskog fakulteta u Uìcu potpisuje sporazum Prof.dr Slobodan Arsenijevi}, rektor Univerziteta u Kragujevcu Za integrisani univerzitet potreban je rad a ne priâ Univerzitet u Kragujevcu je vrlo ozbiqan Univerzitet koji je prvi po nau~nim radovima po jednom profesoru. Ali to ne zna~i da mi imamo ne{to protiv da Uìce stvori integrisani univerzitet. Ako pogledate na{u zemqu mi imamo dva osnovna problema od kojih je jedan natalitet a i rezultati popisa to jasno govore, a drugi je mali broj visokoobrazovanih i to samo {est odsto. Zemqa koja bi vodila politiku da re{i ova dva problema ne bi imala razlog da se bavi dnevnom politikom. Pametan i mlad narod na|e svoj put. Kada su me pitali za Univerzitet u Uìcu rekao sam da nemamo ni{ta protiv i da }emo i da pomognemo. Ali morate da budete svesni da pravqewe jednog malog integrisanog univerziteta bilo bi dobro ne samo za Uìce, nego i za ovaj kraj Srbije. Ali to je veliki posao. I to politika ne moè da uradi. Treba da se naprave studijski programi, struktura, da se pripreme dokumenta za akreditaciju, da to pro|e akreditaciju. Ako u|ete u tu pri~u Univerzitet u Kragujevcu }e da pomogne. Ako bi danas po~eli da radite treba}e vam jedno dve -tri godine te{kog rada da uradite to {to ste planirali. To je proces koji traì rad a ne pri~u, zakqu~io je rektor Arsenijevi}. Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Slobodan Arsenijevi} naveo je da ovaj Univerzitet ~ini 12 fakulteta od kojih je {est u Kragujevcu a ostali su u drugim gradovima me|u kojima je i Uìce. - Ideja da se U~iteqski fakultet u Uìcu razvija za 28. oktobar 2011. Ovaj studijski program je pokreta~ i budu}ih kadrova. A na po~etku pored nastavnika sa U~iteqskog fakulteta nedostaju}i kadar bio bi sa Prirodno matemati~kog fakulteta iz Kragujevca. - O~ekujem da }e biti zainteresovanih za ove studije u va{em kraju jer postoji mawak nastavnog kadra matematike i fizike. Ali i uspe{noj saradwi u narednom periodu, istakao je prof. dr Dragoslav Nikezi}, dekan PMFa. Upisom od po 30 studenata svake godine zadovoqao bi potrebe za kadrovima u ovom regionu i u budu}nosti. - U ovom trenutku prema na{im saznawima skoro 60 profesora radi nestru~no na ovim predmetima i time je kompletna generacija osnovaca i sredwo{kolaca zakinuta za kvalitet u obrazovawu iz fizike i matematike. Programom je koncipirano da se {koluju profesori matematike i fizike. Veliki broj ~asova pedagogije, psihologije, didaktike izvodili bi nastavu predava~i sa ovog fakulteta Prof. dr Dragoslav Nikezi}, dekan PMF, prof. dr Slobodan Arsenijevi}, rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Krstivoje [pijunovi}, dekan U~iteqskog fakulteta a nedostaju}i nastavnici bili bi sa Prirodno matemati~kog fakulteta iz Kragujevca. Ovaj studijski program je pokreta~ i budu}ih kadrova, ocenio je prof. dr Krstivoje [pijunovi}, dekan U~iteqskog fakulteta. Potpisivawe sporazuma izazvalo je interesovawe i zbog najava da bi i Uìce uskoro moglo da postane univerzitetski grad. S obzirom da je U~iteqski fakultet deo Univerziteta u Kragujevcu re~eno je da bi u tom poslu mogli da pruè pomo} sa ovog univerziteta. D. Cvijovi} 15
Page 3 and 4: U OVOM BROJU MILOVAN DANOJLI] Duh o
Page 5 and 6: GRADSKO VE]E Стипендије
Page 7 and 8: SAD. Levi~ari }e, jednodu{no, podr`
Page 9 and 10: LIDER URS MLA\AN DINKI] U U@ICU п
Page 11 and 12: привреда partnera. Privatiz
Page 13: NEW YORKER U U@ICU Модна ко
Page 17 and 18: aposleni sa svojim porodicama, po-
Page 19 and 20: GOVOR SVETISLAVA BASARE SA SVEÂNOG
Page 21 and 22: актуелно emotivno doìveo k
Page 23 and 24: onkurs „Najboqi medijski prilog u
Page 25 and 26: пољопривреда Најез
Page 27 and 28: U uèm izboru za najboqu reportaù
Page 29 and 30: KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE SLOGA - SLOB
Page 31 and 32: ve godine DTV Partizan slavi 100 go
Page 33 and 34: DAN JKP „VODOVOD“ U@ICE Под
Page 35 and 36: М А Л И О Г Л А С И kori{
Page 37 and 38: Ч И Т У Љ Е - О Г Л А С

Pogledaj

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?