Pogledaj

More documents

Recommendations

Info

arkasti~nim àokama koje su do- mesto u wegovoj kwizi „Is- Sbile terivawe gole istine“, aforisti~ar Ne{ko M. Ili} “ bori se protiv pohlepe i svakog prera~unavawa na {tetu ~oveka. U aforistici je va`no da se ne sme stati na pola puta, zato su ve`ba duha i stalno vra}awe snazi jezika jedino oru`je koje i ~itaocu pomaè da se ne obeshrabri. Da ona druga strana ima svest o potrebi tog „naoruàwa“ koje je dobar korektor svega ne~asnog i nemoralnog, onda bi aforisti~ke misli ~uvala kao ikone jer ne moè se ostati „slep kod o~iju“, kako kaè narod, a poruka Ne{ka M. Ili}a je: „Dobro otvorite o~i - da vam ih ne zatvore.“ „Ne{ko Ili} aforizme ne izmi{qa, nego ih beleì lako i te~no, onako kako to ina~e rade pisci koji motive nalaze u vlastitom ìvotu i okruèwu, a ne pozajmquju ih iz tu|ih iskustava,“ dobro je to primetila recenzent Jasmina Bukva. „Otaxbinu smo krvqu platili, zato je tako jeftino prodajemo.“ Oko te istine pisac hrabro uklawa svaku mrqu u dru{tvenom ìvotu. Poentu aforizma Ili} ~esto svodi na nu`nost, na izbor maweg zla, kad smo dotle dogurali ve}: „Da bi smo od dva zla izabrali mawe, morali smo oba da isprobamo.“Naàlost, mi smo narod koji ne ume da vodi dijalog sa sobom, li~no nam je iznad op{teg. Stalni ustupci i odricawa nisu pragmati~na, ve} brisawe sa sopstvene mape. A mi i daqe puzimo, kako kaè Ili}: „Mogli bi smo da u|emo u Evropsku uniju na mala vrata. Ako nam izdrè kolena“. Ali mi nemamo ni ~asnog neprijateqa: „Oni su se uvukli u na{e redove i rade protiv sebe.“ A onda je opet u pitawe dovedena istina. Mi kao narod kao da se pla{imo jer,ne umemo da sagledamo wenu stamenu vizuru. Zbog tog psiholo{kog samopritiska ve} zadugo disciplinovano iska~emo iz koè. Ili} je naveo uzrok, jedno stra{no obe}awe nekoga, nekom: култура kwige Звоно у корену свести Ne{ko M. Ili}: „Isteravawe gole istine“, aforizmi, Udruèwe pisaca Srbije, Beograd, 2011. AFORISTI^KE @AOKE: Ne{ko M. Ili} IZLO@BA DELA NASTALIH NA PRUZI UZANOG KOLOSEKA U PRIBOJU „Istina je samo jedna. Istera}emo je!“ Ali, to isteravawe traje zajedno sa isteravawem sopstvene du{e iz na{e krhkosti. Ipak, neko se i ukleto ovajdio: „Ubio je ~oveka u sebi. Sada od toga ìvi.“ Ako odre|ewe „ìvi“, stavimo pod navodnike, onda dolazimo do potpunog smisla ove aforistike koja se bavi i kritikom vlasti {to uvek opstaje uz geslo: „Kriza je na{a (...) {ansa, a takva {ansa se ne propu{ta.“ Ili} spada u aforisti~are koji se ne udvaraju, ali i ne prkose nikom. Da se razumemo: nad wegovim porukama treba dobro promi{qati. One su bliske govoru iskrenih narodnih tribuna i mislilaca. Stoga se on, {to u aforistici nije uvek slu~aj, izdvojio, jer, ne brani Ove ili One. On i jedne i druge priziva pameti i poku{ava da nas vrati izvornim vrednostima koje su preìvele na{e iskustvo od postawa a to kao da ne vidimo uvek. On posebno isti~e Jednost duha koji smo izgubili davno a onda ga oblatili drugim imenom - jednoumqem, da bi shvatili da smo ve} u epohi bezumqa. Jer kako racionalno objasniti stawe u koje smo zapali: „Kad se pojedinac `rtvuje za dràvu, svi aplaudiraju. Kad se zbog pojedinca `rtvuje dràva, svi }ute.“ U Ili}evim aforizmima uvek je na prvom mestu princip humanosti, zato on izbegava podsmevawe, {to BAJINA BA[TA daje ton ozbiqnosti sadràja kwige. Veruju}i u mogu}u socijalnu pravdu on ne beì od polemi~nog tona u kome nije po{te|ena ni globalisti~ka vizija novog svetskog poretka, ili kako to filozofi nazivaju poretka samoukidawa ~oveka. Jer kako objasniti toliku brigu o onim (po)nosnim kad narod nema dovoqno hleba ni slobode a dece je sve mawe: „Otkad smo organizovali paradu ponosa, primamqiviji smo za strana ulagawa.“„Seku nam korene - gratis!“ - kaè Ne{ko Ili} koji poput Bele Hamva{a „zvoni u korenu svesti“ i to zvono kao da ga je nateralo da priredi kwigu kojom je srpskoj misli darivao zna~ajan prilog na temu istine. Kad sve sagledamo, ni on nije optimista: „Situacija je gora nego ikad. Ali nikad nam boqe ne}e biti.“ Toliko pesimizma u samo dve re~enice saètak je na{e osmomilenijumske muke kao naroda, ako se jo{ ko se}a od kada postojimo.„Ne{ko Ili} je ovom kwigom pokazao intelektualnu istrajnost, svedo~e}i o sada{wem vremenu svestan da ne moè promeniti svet, ali ostavqaju}i trajne dokaze o èqi za promenom“, zapisa}e uz ove aforizme Dragan Jovanovi} Danilov. Ne{ko je u~inio koliko je mogao, svakako kwiga i ne moè vi{e. Milijan Despotovi} Штреком у нову годину U objektu novog Doma kulture u novom delu Priboju, koji jo{ uvek nije zavr{en, u organizaciji pribojskog Zavi~ajnog muzeja, ju~e je pred velikim brojem pribojskih qubiteqa kulture otvorena likovna izlo`ba „[trekom u novu godinu“. Re~ je o prvoj priredbi kulturnog sadràja i ovom objektu. Izlo`bu je otvorio direktor Zavi~ajnog muzeja iz Priboja Savo Derikowi}, koji je rekao da su izloèni likovni radovi koji su nastali tokom minule dve godine na pe{a~koj stazi od starog Priboja do Uvca, dugoj par kilometara, koja ide trasom nekada{we pruge uzanog koloseka od Sarajeva do Priboja, koja je podignuta 1907. godine a wome je popularni „}iro“ prestao da saobra}a 1978. godine. Ovaj deo pruge pribojci odvajkada zovu „{treka“ i ona je danas omiqeno {etali{te pribojaca, na kojoj bude i po 500 qubiteqa stare pruge i rekreacije u prirodi. Svoje slike su izloìli pribojski slikari Mehmed Haxifejzovi}, Ervina Omeragi}-Xanovi} Mila, Dejan Puzovi}, Viktor [alipur, Miroslav Mandi} i Vela Milinkovi}. D. Bjelopoqac Nagra|eni |aci Награда хиљадитог посетиоца Izlo`bu ptica grabqivica, Prirodwa~kog muzeja iz Beograda, „Nebeski lovci“ postavqenu u Centru za posetioce NP „Tara” u Bajinoj Ba{ti obi{ao je hiqaditi posetilac. To je Du{an Jakovqevi}, u~enik ~etvrtog razreda O[ „Sveti Sava“ koji je od Nacionalnog parka „Tara” dobio kwigu „Otkrivawe Tare“, blok, olovku i hemijsku olovku, kao i set propagandnog materijala parka. Isti poklon su dobili i 999. posetilac izlo`be Du{ica Golubovi} i 1.001. prvi posetilac Nikola Jev|eni}, tako|e |aci O[ „Sveti Sava”. R.B. 24 23. decembar 2011.
култура U PO@EGI OBELE@ENO 100 GODINA OD RO\EWA MOMÎLA TE[I]A Почаст великану дечје поезије Jubilej obeleèn raznovrsnim manifestacijama i uru~ewem kwièvnih nagrada iskusnim pesnicima, ali i onima koji su tek kro~ili u taj ~arobni svet poetskog stvarala{tva okviru obeleàvawa stogodi{wice od ro|ewa znamen- U itog i u svetu poznatog poè{kog pisca za decu Mom~ila Te{i}a (1911 - 1992.), od 15. do 17. decembra u Poègi je organizovana kulturna manifestacija pod nazivom “Dani Mom~ila Te{i}a”. Odata je du`na po~ast velikanu de~je poezije koji je ceo svoj ìvot proveo u rodnom Glum~u, bavio se zemqoradwom i napisao nezaboravne radove koji su na{li zapaèno mesto u ~itankama, enciklopedijama i brojnim antologijama u na{oj zemqi i svetu. Prvog dana pose}en je pesnikov grob u Glum~u, zatim je predsednik poè{ke op{tine Milovan Mi}ovi} organizovao prijem dobitnika kwièvne nagrade “Mom~ilo Te{i}”, a posle uru~ewa nagrada dobitnici su imali susret sa decom iz De~jeg vrti}a “Olga Jovi~i} Rita”. Drugi dan je u Gradskoj galeriji otvorena izlo`ba “Mom~ilo Te{i} - sto godina od ro|ewa”, koju je pripremila Narodna biblioteka. Tre}eg dana u sali Kulturnog centra odràno je poselo u ~ast se}awa na poè{kog pesnika. U programu su u~estvovali recitatori osnovnih i sredwih {kola, KUD “Mom~ilo Te{i}”, Ansambl “Kolo”, List za de~ju kwièvnost “Mladi Mom~ilo” i u~enici muzi~kih {kola iz Poège. Povodom zna~ajnog jubileja od ro|ewa pesnika poè{ka op{tina, Osnovna {kola “Petar Lekovi}” i Kwièvne novine “Svitak”, prvi put ove godine, ustanovili su kwièvnu nagradu “Mom~ilo Te{i}” za ostvarewa u oblasti kwièvnosti za decu i mlade, i to u tri kategorije: za kwigu kratkih pri~a, za kwigu pesama i za slikovnicu. Nagrada se sastoji od plakete, umetni~ke Posle podele priznawa pesnicima slike i kompleta sabranih pesama Mom~ila Te{i}a. Dobitnici Kwièvne nagrade “Mom~ilo Te{i}” za 2011. godinu su: Nedeqko Terzi} iz Mom~ilo Te{i} Mali{ani na obeleàvawu jubileja Sremske Mitrovice, za kwigu kratkih pri~a “Parajlije u Parajliji”, Branko Stevanovi} iz Novog Beograda (otac mu je iz Tvrdi}a, kod Poège) za zbirku pesama “Avanture Kraqevi}a Marka” i Pop D. \ur|ev iz Novog Sada za slikovnicu “Tegle}a sre}a”. Terzi}u i Stevanovi}u nagrade je uru~io predsednik poè{ke op{tine Milorad Mi}ovi}, a nagrada Pop D. \ur- |evu bi}e uru~ena u Novom Sadu, u okviru “Zmajevih de~jih igara” ~iji je stalni ~lan bio Mom~ilo Te{i}. “Poku{ali smo da u kwigama koje }e biti nagra|ene otkrijemo retoriku Mom~ilovih junaka, ~ija je besedni~ka ozbiqnost, ali i blaga doza humora, potom i bajkovitost, ona vrednost koja savremene pisce spaja sa kwièvnom ba{tinom i mladim ~itaocima” - istaknuto je, izme|u ostalog, u saop{tewu PRIZNAWE TELEVIZIJI Kwièvne novine “Svitak” ustanovile su pro{le godine i jedno priznawe pod nazivom “Uzdarje” i dodequje se novinarima i javnim medijima za lepotu re~i o re~ima. Prvi dobitnik ovog priznawa je novinar Milan Pavlovi}, a ove godine “Uzdarje” je pripalo Televiziji “Poèga” koja uredno prati sve kulturne aktivnosti u poè{koj op{tini. U ime kolektiva, koji je medijski sponzor ovogodi{wih “Dana Mom~ila Te{i}a”, priznawe je primila direktorka Sneàna Dragojlovi}. ìrija u kome su bili: profesor de~je kwièvnosti dr Sla|ana Milenkovi} i kwièvnici Milorad [oji} i Milijan Despotovi}. Zavr{na manifestacija bila je veliko |a~ko poselo u sali Kulturnog centra. List za de~ju kwièvnost “Mom~ilo” koji izlazi kao podlistak Kwièvnih novina “Svitak” u Poègi dodelio je sedam kwièvnih nagrada “Mladi Mom~ilo” za najlep{u pesmu o prirodi, sa konkursa na kome je u~estvovalo 126 u~enika osnovnih {kola iz raznih krajeva na{e zemqe. Nagra|eni su autori: Milica Stefanovi} iz Tre{wevice, kod Ariqa, Aj{a ]elovi} iz Priboja, Sawa [uwevari} iz Krvavaca, kod Sevojna, Dragana Rakovi} iz Ravni, kod Uìca, Sara Savi}evi} iz Dimitrovgrada i Nevena Male{i} iz Velike @upe, kod Prijepoqa. - Nagrada “Mladi Mom~ilo” danas proslavqa svoju prvu desetogodi{wicu, a wen prvi dobitnik bio je Dobrosav Obradovi} u~enik O[ “Dimitrije Tucovi}” u âjetini. Zato me|u brojnim ~estitkama koje smo primili posebno nam je draga ba{ ona koju je poslao Dobrosav. Ima u wegovom imenu zna~ewa ~emu i mi kao redakcija i vi kao deca teìmo. To je svakako dobrota, - bile su, izme|u ostalog, re~i Milijana Despotovi}a, urednika Lista za de~ju kwièvnost “Mom~ilo”, prilikom uru~ivawa nagrade. Milan Pavlovi} 23. decembar 2011. 25
Page 3 and 4: U OVOM BROJU Dizajn je postao savre
Page 5 and 6: SEDNICA GRADSKOG VE]A Танови
Page 7 and 8: u drugim medijima, kao {to je, reci
Page 9 and 10: |an Ristanovi}, menaxer proiz- u Ko
Page 11 and 12: Na po~etku razgovora {ta biste izdv
Page 13 and 14: Vanredna sednica SO Bajina Ba[ta o
Page 15 and 16: Da je pravde i sre}e, ribolovne doz
Page 17 and 18: судбине - Napravio sam u svo
Page 19 and 20: култура OTVOREN 23. U@I^KI R
Page 21 and 22: актуелно U амбијент
Page 23: култура U U@I^KOJ NARODNOJ B
Page 27 and 28: ada je Uìce opet palo u Knema~ke r
Page 29 and 30: KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE OKK BEOGRAD-
Page 31 and 32: спорт PREGR[T ODLI^JA Karatist
Page 33 and 34: О Г Л А С И Г Р А Д У Ж
Page 35 and 36: Ч И Т У Љ Е Dana 27.12.2011.g
Page 37 and 38: Ч И Т У Љ Е 23.12.1991. 23.12

Pogledaj

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?