You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
U OVOM BROJU<br />
Dizajn je postao savremeniji,<br />
ali iza te divne<br />
persifla`e na skoro<br />
~itavoj zemaqskoj kugli<br />
imate u su{tini mawe<br />
sadr`aja nego {to ste<br />
imali ranije<br />
str. 6.<br />
6<br />
9<br />
10<br />
11<br />
12<br />
16<br />
17<br />
18<br />
20<br />
22<br />
ALEKSANDAR ZOGRAF<br />
Majstor iz predgra|a<br />
SR\AN RISTANOVI]<br />
Dragoceno iskustvo iz Kine<br />
SPECIJALNA BOLNICA ^IGOTA<br />
Godina krize ali i uspeha<br />
DR DARA SAVI]- BO@OVI]<br />
De~je srce ne mo`e da ~eka<br />
KASARNA<br />
Budu}i univerzitet<br />
SUDBINE<br />
dr Bo`idar Miti}<br />
KALAFATI KOD PRIBOJA<br />
Nevoqnici bez vode<br />
STAV<br />
Zoran Axi}<br />
19 LIKOVNI SALON<br />
Nagrada Vladimiru Anti}u<br />
NOVOGODI[WI DO^EK<br />
Kafi}, planina...<br />
KULTURA<br />
Mera qudskosti<br />
25 PO@EGA<br />
Vek Mom~ila Te{i}a<br />
Veoma je va`no da {to<br />
vi{e qudi u svetu vidi<br />
{ta se doga|a u na{em<br />
kraju. Ali i da jednog dana<br />
kroz marketing budu u<br />
prilici da to {to rade i<br />
naplate<br />
Posle skoro 15 godina<br />
svoga rada vidim i za~etak<br />
invazivne dijagnostike<br />
srca u na{oj bolnici.<br />
Trudila sam se da svojim<br />
radom tome i doprinesem,<br />
a da u perspektivi imamo<br />
i mla|e doktore koji }e<br />
sigurno to raditi.<br />
str. 14.<br />
str. 11.<br />
Nade`da To{i}<br />
Zorica \okovi}<br />
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}<br />
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Popovi},<br />
@anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi} - Bogdanovi}<br />
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)<br />
KONTAKT: redakcija 513-256, oglasno 513-261, direktor 513-128,<br />
marketing 513-124, faks 511-941<br />
23. decembar 2011.
arko \urovi} je na konfer-<br />
za novinare koja je<br />
Denciji<br />
ovim povodom organizovana u<br />
pro{lu sredu u U`icu, rekao, da<br />
je zahvaquju}i povoqnim vremenskim<br />
uslovima sistem za<br />
osne`avawe na Torniku ve} u<br />
funkciji i tokom nastupaju}eg<br />
vikenda skija{ima }e biti na raspolagawu<br />
ski staze ^igota i Zmajevac.<br />
Ina~e, ski staze Zmajevac<br />
i Tornik su dobile sertifikate<br />
Me|unarodne skija{ke federacije<br />
koji potvr|uju da staze ispuwavaju<br />
sve uslove za organizovawe<br />
i me|unarodnih takmi~ewa.<br />
Tokom predstoje}eg, promo<br />
vikenda, cene sme{taja bi}e ni`e<br />
od 20 do 40 posto, gosti }e imati<br />
besplatan parking na Ski centru<br />
Tornik, a organizovan je i besplatan<br />
prevoz od centra Zlatibora<br />
do Tornika, kao i zabava na<br />
Torniku. Na raspolagawu turistima<br />
bi}e i novi Vizitor centar,<br />
a „Skijali{ta Srbije“ ponudi}e<br />
ni`e cene ski karata za 20 posto.<br />
-To zna~i da }e poludnevna<br />
karta za odrasle ko{tati 880, a<br />
celodnevna 1.160 dinara, rekla<br />
je ovom priliko Mira Vuji~i}, komercijalni<br />
direktor „Skijali{ta<br />
Srbije“ i podsetila da }e tokom<br />
sezone u Ski centru raditi i<br />
{kola skijawa, kao i objekat za<br />
ski rentu koji }e obezbe|ivati<br />
dovoqnu koli~inu ski opreme za<br />
iznajmqivawe.<br />
Prema dosada{wim podacima,<br />
tokom zimske sezone na Zlatiboru<br />
boravi dnevno u proseku oko<br />
15.000 gostiju, a pro{le godine je na<br />
Torniku bilo prose~no dnevno oko<br />
1.500 skija{a. Po re~ima Darka \urovi}a,<br />
ovakva poseta se o~ekuje i<br />
u nastupaju}oj sezoni na{ta ukazuje<br />
izuzetno interesovawe koje je i<br />
sada prisutno me|u potencijalnim<br />
gostima Zlatibora.<br />
R. Popovi}<br />
хроника<br />
TURISTI^KA ORGANIZACIJA „ZLATIBOR“<br />
Прво скијање на Торнику ове сезоне<br />
Turisti~ka organizacija „Zlatibor“ u saradwi sa zlatiborskim hotelijerima,<br />
„Skijali{tima Srbije“, agencijama i svim drugim turisti~kim poslenicima, tradicionalno<br />
organizuje 24. i 25. decembra promo vikend, odnosno prvo skijawe na Torniku u<br />
nastupaju}oj sezoni<br />
TURISTI^KA ORGANIZACIJA REGIJE ZAPADNA SRBIJA<br />
Да ли ће Ужице преполовити издвајања<br />
KONFERENCIJA ZA NOVINARE U U@ICU:<br />
Darko \urovi} i Mira Vuju~i}<br />
Predlogom buxeta za 2012. godinu, Grad U`ice }e umesto dosada{wih 200.000 za rad Turisti~ke organizacije<br />
regije zapadna Srbija, izdvajati 100.000 dinara i uskrati}e sredstva namewena za platu<br />
direktora ove odganizacije, rekli su predstavnici TO regija zapadna Srbija na konferenciji za<br />
novinare odr`anoj u pro{lu sredu<br />
Direktor Miroslav Ra|en je jedini zaposlen<br />
u TO regija zapadna Srbija i sredstva<br />
za wegovu platu ne izdvajaju se iz<br />
gradskog buxeta, ve} ih obezbe|uje resorno<br />
ministarstvo koja se prosle|uju preko Grada<br />
po{to je sedi{te organizacije u U`icu,<br />
re~eno je izme|u ostalog, na konferenciji<br />
za novinare.<br />
Predsednik Upravnog odbora, Miloje<br />
Ostoji} smatra da je sve po~elo sredinom<br />
juna kada je Gradsko ve}e U`ica pokrenulo<br />
inicijativu za smenu direktora Miroslava<br />
Ra|ena, ali, kako isti~e, u odnosu na normativna<br />
akta organizacije, nije postojao nijedan<br />
razlog za to. Osim toga, UO TO zapadna<br />
Srbija ponovo je u oktobru, posle raspisanog<br />
konkursa, velikom ve}inom glasova,<br />
izabrao Ra|ena za direktora.<br />
-Vide}emo {ta }e u vezi ovoga<br />
odlu~iti Skup{tina Grada prilikom usvajawa<br />
buxeta. Ako inicijativa Gradskog ve}a<br />
bude usvojena mi }emo postupiti u skladu<br />
sa zakonom, - rekao je Ostoji}.<br />
Ina~e, sredstva za rad TO regije zapadna<br />
Srbija izdvajaju op{tine koje je i<br />
~ine, ^ajetina, Bajina Ba{ta i U`ice po<br />
200.000 dinara, dok ostale Kosjeri}, Nova<br />
Varo{, Ivawica, Po`ega, Ariqe, Sjenica,<br />
Priboj i Prijepoqe po 100.000 dinara. To,<br />
uz sredstva koje dobije kroz projekte, ~ini<br />
prihode ove TO.<br />
SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE: Miroslav Ra|en, Miloje Ostoji} i Radmila Janu{evi}<br />
-U svakoj op{tini su vidqivi rezultati<br />
rada na{e TO, kao {to je postavqawe<br />
turisti~ke signalizacije, interaktivnih<br />
izloga i mnoge druge aktivnosti, a u~e{}e na<br />
sajmovima je za svaku op{tinsku turisti~ku<br />
organizaciju koja nastupa u okviru regije,<br />
jeftinije do 20 posto. Mislim da u svemu<br />
ovome ima malo politike. Zbog toga, zbog<br />
svih prednosti koje imamo zahvaquju}i<br />
{to ova TO postoji, koja je postala model<br />
turisti~kog organizovawa u Srbiji, `elim<br />
da je za{titim i UO }e i daqe nastaviti<br />
da radi kao {to je i do sada radio. Tema<br />
mu ne}e biti politika, ve} turizam iako u<br />
wemu sede predstavnici svih politi~kih<br />
stranaka, - rekao je Ostoji}.<br />
R. P.<br />
23. decembar 2011.
SEDNICA GRADSKOG VE]A<br />
Тановић вд директор<br />
^lanovi u`i~kog Gradskog<br />
ve}a utvrdili su predlog odluke<br />
o osnivawu ustanove Centar za<br />
razvoj koja }e se baviti delatnostima<br />
na formirawu Integrisanog<br />
univerziteta u U`icu. Istovremeno,<br />
Ve}e je predlo`ilo dr<br />
Qubodraga Tanovi}a, redovnog<br />
profesora Ma{inskog fakulteta<br />
Univerziteta u Beogradu, za vd direktora<br />
ove ustanove, a pored ovog<br />
predloga, utvr|eni su i predlozi<br />
sastava Upravnog i Nadzornog odbora<br />
budu}eg Centra.<br />
Na ovoj 124. sednici,<br />
odlu~eno je da ovogodi{wa cena<br />
sata klizawa na klizali{tu<br />
na Trgu bude 100 dinara u prepodnevnim,<br />
a 150 u poslepodnevnim<br />
i ve~erwim terminima. U odnosu<br />
na pro{lu sezonu, cene klizawa<br />
su ni`e za po 50 dinara.<br />
Od ~etiri amandmana koji<br />
su podneseni na predlog odluke<br />
o buxetu za 2012. godinu, ~lanovi<br />
Ve}a prihvatili su jedan, i to<br />
amandman koji se odnosio na preraspodelu<br />
sredstava od 3,4 miliona<br />
dinara, sa teku}e i stalne<br />
buxetske rezerve na poziciju<br />
subvencija za JP Aerodrom “Ponikve”.<br />
S. P.<br />
IZ TURISTI^KE ORGANIZACIJE U KOSJERI]U<br />
Излог пун података<br />
Na zgradi Turisti~kog info centra u Kosjeri}u<br />
postavqen je interaktivni izlog preko koga<br />
se i dawu i no}u mogu dobiti veoma zna~ajne<br />
informacije i iz susednih op{tina<br />
Zahvaquju}i savremenim<br />
tehnologijama turisti<br />
koji borave u Kosjeri}u,<br />
ali i me{tani gradi}a na<br />
Skrape`u, mogu se na jedinstven<br />
na~in i u bilo<br />
koje doba dana i no}i informisati<br />
o kompletnoj<br />
turisti~koj ponudi i dobiti<br />
ostale informacije. Ne<br />
samo iz kosjeri}ke ve} iz<br />
svih deset op{tina koje su<br />
u sastavu Regionalne turisti~ke<br />
organizacije “Zapadna<br />
Srbija”.<br />
Na zgradi Turisti~kog info<br />
centra u Kosjeri}u nedavno je<br />
postavqen interaktivni izlog na<br />
kome su, slikom i tekstom, na raspolagawu<br />
brojne najraznovrsnije<br />
informacije. Od toga na koji<br />
na~in se mo`e provesti vreme u<br />
kosjeri}koj op{tini, {ta videti<br />
u ovom kraju i saznati vi{e o<br />
sme{tajnim kapacitetima.<br />
Interaktivni izlog nudi i<br />
podatke o raznim kulturnim, turisti~kim<br />
i sportskim manifestacijama.<br />
Tu je i gastronomska ponuda<br />
doma}ina u seoskom turizmu, kako<br />
do wih do}i i uop{te kako se<br />
orijentisati na mapi u odnosu na<br />
po~etnu lokaciju info centra i<br />
sli~no.<br />
Osim toga i me{tani Kosjeri}a<br />
ovde mogu na}i korisne informacije<br />
kao {to su: autobuski<br />
i `elezni~ki red vo`we, zatim o<br />
aktuelnim de{avawima u op{tini,<br />
informacije koje }e im poslu`iti<br />
da se odlu~e da odu na izlet u neku<br />
drugu op{tinu na podru~ju Regionalne<br />
turisti~ke organizacije.<br />
Interaktivni izlog u Kosjeri}u<br />
deo je projekta unapre|ewa<br />
promotivnih aktivnosti za koje su<br />
sredstva dobijena od MERR.<br />
M. Pavlovi}<br />
POLICIJSKA UPRAVA U@ICE<br />
Потврде о познавању саобраћајних<br />
прописа више не важе<br />
Obave{tavamo javnost da su postoje}e potvrde o poznavawu<br />
saobra}ajnih propisa prestale da va`e, shodno Zakonu o bezbednosti<br />
saobra}aja na putevima (Sl. glasnik RS, broj 41/2009, 53/2010).<br />
Tako|e, obave{tavamo lica koja poseduju potvrdu o poznavawu<br />
saobra}ajnih propisa da mogu na wihov zahtev da dobiju voza~ku<br />
dozvolu za upravqawe motornim vozilima F, M i AM kategorije.<br />
Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Republike<br />
Srbije }e od 01. januara 2012. godine u kontroli saobra}aja prema<br />
licima koja upravqaju motornim vozilima na osnovu potvrde o<br />
poznavawu saobra}ajnih propisa primewivati zakonom propisane<br />
mere. R. V.<br />
хроника<br />
Време<br />
чуда<br />
Sredom uve~e<br />
Nekada davno, uz pi}e<br />
i dobro raspolo`ewe, smejali<br />
smo se jednom zanimqivom<br />
doga|aju. Najlep{e<br />
Pi{e: Milica Turudi}<br />
ga je umeo da ispri~a na{<br />
drugar Ne{ko. A radilo<br />
se o tome da je na{ ~ovek u<br />
nekoj gore razvijenoj severnoj zemqi lovio ribu dinamitom.<br />
Onako kako se to ~ini kod nas. Uhvatila ga policija<br />
i kad je trebalo da ga kazne zakqu~ili su da nikako ne<br />
mogu da mu odrede kaznu jer u wihovom zakonu apsolutno<br />
nema predvi|ena kazna za takvo delo, jer oni takvo<br />
delo nisu nikada ni ~uli. I, ka`e, kaznili ga da ide na<br />
obuku da peca ribu na udicu. A Ne{ko je umeo da doda i<br />
to da je morao i}i ~ak i na teorijsku nastavu, pre ali i<br />
popodne.<br />
Verujem da se ovih dana i na{e zakonodavstvo susrelo<br />
sa ne~im sli~nim, a to je kako kazniti one koji su<br />
sami sebe ujeli. Da dobro sam rekla, sami sebe ujeli zubima.<br />
Ali, kakvim zubima, pa ka`e pse}im , odnosno mrtvom<br />
~equsti ku~eta kako bi to li~ilo da ih je ku~e ujelo<br />
i da onda mogu da naprave tu`bu i da dobiju od{tetu od<br />
nekoliko desetina hiqada dinara. I tako po nekoliko<br />
puta, isti ~ovek, ista ~equst. Na{oj ma{ti, zaista, nikad<br />
kraja. Prosto ~ovek da im „dodeli“ nagradu za inovacije.<br />
Uz to i da se zapita kako tako ne{to ~oveku da<br />
padne na pamet?<br />
Me|utim, mene u svoj toj raboti interesuje ne{to<br />
drugo. Kako su to „obra|ivala“ neka pravna lica i stajala<br />
iza takvog ne~ega? Ko je mogao takve qude da zastupa,<br />
brani, da im pi{e tu`be i sli~no? Ili, pak, kako je neko<br />
mogao da ve{ta~i i da ka`e da je to zaista ujed psa?<br />
Stvarno, mom ~u|ewu nema kraja, ali i mnogo je onih<br />
koji su se isto toliko iznenadili i mnogo {to {ta zapitali.<br />
I {ta drugo re}i do to da `ivimo u vreme ~uda,<br />
vreme bogatih, siroma{nih, onih koji varaju, pqa~kaju,<br />
prevarenih i opqa~kanih, zanemarenih i polugladnih<br />
i ko zna sve ~ega, ali i „ma{tovitih“ koji potpomognuti<br />
na{om doma}om pameti ne prezaju da i sami sebe ujedu.<br />
I zamislite kako bismo tim istim severwacima,<br />
koji nisu znali da se riba mo`e loviti dinamitom, objasnili<br />
da kod nas ~ovek mo`e tako krvolo~no ujesti<br />
samog sebe i to naplatiti.<br />
[ta drugo re}i osim da izlazimo iz jedne ~udne godine<br />
u kojoj se mnogo {ta doga|alo, pa i razna mogu}a i<br />
nemogu}a ~uda.<br />
Ako smo ih pre`iveli, a izgleda da jesmo, u novoj<br />
godini nas ~eka puno izazova, pa i neka {ansa da opet<br />
„ujedemo„ sami sebe.<br />
23. decembar 2011.
edan od trenutno najpoznatijih i najcewenih<br />
Jsrpskih strip autora Sa{a Rakezi}, poznatiji<br />
kao Aleksandar Zograf, ka`e da je sa svojim<br />
stripovima obi{ao gotovo ~itav svet a da se iz<br />
predgra|a svog rodnog Pan~eva, gde ina~e `ivi i<br />
stvara, nije pomerio. I to je mogu}e kada bismo,<br />
recimo, spojili junake Huga Prata i Mebijusa u jednu<br />
pri~u. U wegovom slu~aju toj strip mena`eriji<br />
vaqalo bi dodati i {togod od anarhi~ne zavodqivosti<br />
Roberta Kramba i mnoge druge majstore<br />
stripa, iako je svet Aleksandra Zografa jedan,<br />
i jedinstven. Stripove je po~eo da objavquje u<br />
doma}oj periodici sredinom osamdesetih. Na<br />
me|unarodnoj sceni pojavio se po~etkom devedesetih,<br />
kada je ameri~ki izdava~ Fantagraphics<br />
Books po~eo da objavquje wegove kolekcije stripova.<br />
Zografovi strip albumi objavqeni su do<br />
sada i u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji,<br />
Nema~koj, Hrvatskoj, Gr~koj, Ma|arskoj, Srbiji,<br />
kao i u brojnim ~asopisima s kraja na kraj sveta,<br />
uz strip table prevedene na baskijski, esperanto,<br />
i jo{ poneki egzoti~an jezik. Po~ev od 2003., redovno<br />
objavquje po dve stranice stripa u boji u<br />
beogradskom nedeqniku Vreme. Nedavno se obreo<br />
u U`icu, na seminaru Gradskog kulturnog centra o<br />
izradi plana razvoja kulture, u Regionalnom centru<br />
za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu,<br />
gde smo i razgovarali za na{ list.<br />
Za svet stripa ova godina bi}e upam}ena<br />
i po smrti Ser|a Bonelija, oca Zagora,<br />
Teksa Vilera, Dilana Doga i drugih junaka<br />
iz strip mitologije gotovo svakog<br />
detiwstva iz druge polovine XX veka.<br />
U kojoj meri su stripovi iz Bonelijeve<br />
produkcije, koja je za~u|uju}e dobro prodavana<br />
u biv{oj Jugoslaviji, uticali na<br />
va{ rad?<br />
- Kao i ve}ina pripadnika moje generacije,<br />
i ja sam ~itao te popularne stripove koji su mogli<br />
da se nabave u Srbiji. Tek sada shvatam da to<br />
mo`da i nije bilo tako lo{e. U stvari, prolazili<br />
smo kroz nekoliko faza: od obo`avawa kad smo<br />
bili klinci, preko potpunog odbacivawa, kad smo<br />
porasli, pa nam je to bio neki tre{ iz pro{losti,<br />
do danas kada se prise}amo pomenutih junaka, pa<br />
nam je to simpati~no, ne{to {to ima nekakvog<br />
{arma samo po sebi. Dobra stvar tih stripova iz<br />
Bonelijeve produkcije jeste {to vas zainteresuju<br />
za strip, za predstavqawe pri~e u vidu slika.<br />
U najve}em broju rasli smo na tome i na neki<br />
na~in se formirali, a tu je bilo i mnogo onih<br />
koji }e kasnije krenuti da se bave razli~itim<br />
kreativnim delatnostima, od stripa i filma, do<br />
muzike i literature. To je bila pop kultura na{eg<br />
odrastawa. Ja sam imao jo{ i sre}u da prvo objavqujem<br />
stripove u Americi, a onda i u Evropi.<br />
Upoznao sam qude koji su radili za Bonelija, a i<br />
samog Bonelija. ^itav taj svet na koji sam kao dete<br />
gledao kao na ne{to ogromno, fantasti~no i nezamislivo<br />
odjednom sam video kao neku vrstu svakodnevice,<br />
ti qudi moraju da zavr{e jedan posao,<br />
a za wih je posao da kreiraju jo{ jednu epizodu<br />
Zagora, ili nekog sli~nog. Mo`ete da izgubite<br />
iluzije zato {to nema vi{e te de~a~ke magije, kad<br />
vam je to bilo ve}e od `ivota. S druge strane, to<br />
vas stavqa u realnu perspektivu. Vidite kako<br />
nastaje jedna kreacija popularne kulture. To je<br />
dakle bilo ne samo deo mog odrastawa, nego i deo<br />
mog razvoja kao strip crta~a.<br />
Nalazite li u kulturolo{kom aspektu<br />
Boneli fenomena razloge za veliku<br />
popularnost wegovih stripova u Jugoslaviji?<br />
- Pre nego {to sam upoznao sve te qude koji<br />
se bave stripom, i pre nego {to sam mogao da uporedim<br />
ono {to se de{avalo kod nas i u drugim<br />
zemqama, meni je izgledalo da smo mi neka periferna<br />
zemqa u kojoj se nije bogzna {ta de{avalo<br />
po tom pitawu. Kao svakom mladom i buntovnom<br />
~oveku sve mi je smetalo, nedostajalo mi je ne~eg<br />
vi{eg. Me|utim, kada se danas uporedi ono {to<br />
smo mogli da na|emo u na{oj zemqi ispada da to<br />
nije tako malo kao {to bi na prvi pogled moglo<br />
da se ~ini, jer mi smo odrastali sa ameri~kim,<br />
britanskim, francuskim, italijanskim, ~ak i<br />
{panskim stripovima. Ti stripovi su objavqivani,<br />
prevo|eni i {tampani najvi{e u strip ~asopisima<br />
i edicijama. Sa dana{we ta~ke gledi{ta,<br />
интервју<br />
ALEKSANDAR ZOGRAF, STRIP CRTA^<br />
O tome kako su<br />
Zagor i Teks Viler<br />
uticali na na{e<br />
`ivote, o tome {ta<br />
smo izgubili a {ta<br />
dobili pojavom<br />
interneta, o bluz<br />
avanturi Roberta<br />
Kramba, o pri~ama<br />
sa pan~eva~kog buvqaka,<br />
o snovima<br />
i automobilima<br />
koje niko ne krade<br />
razgovaramo sa<br />
Sa{om Rakezi}em<br />
alias Aleksandrom<br />
Zografom<br />
Мајстор из предграђа<br />
to je zaista bila prili~no bogata produkcija,<br />
ne toliko u koli~ini izdawa, koliko u preseku<br />
koji smo imali. A imali smo stripove sa potpuno<br />
razli~itih scena. Na primer, Francuska je imala<br />
toliko jaku svoju produkciju da oni skoro ni{ta<br />
nisu znali {ta se de{ava u drugim krajevima Evrope,<br />
malo toga je prevo|eno. Sli~na situacija je<br />
i u Americi, gde se i dan-danas ne zna puno o evropskom<br />
stripu. Mi nismo bili naro~ito bogati,<br />
ali smo imali informacije u prili~no {irokom<br />
spektru svetske produkcije; imali smo solidnu<br />
bazu za nastanak doma}e produkcije. Nije ~udno da<br />
danas, uprkos svim okolnostima, ratovima, sankcijama,<br />
kod nas postoji odre|ena koli~ina zdrave<br />
kulturne produkcije. U svakom momentu imate dobar<br />
broj qudi koji se bave stripom, muzikom ili<br />
filmom, i koji }e raditi na prili~no dobrom,<br />
poneko i na svetskom nivou. Bi}e potrebna sigurno<br />
decenija da se izjedna~imo sa nekim zemqama<br />
u okru`ewu, a kamoli sa Zapadnom Evropom, ali<br />
ima puno stvari sa kojima mo`emo da se ponosimo<br />
a koje su uradili neki kreativni qudi. Po<br />
koli~ini kreativnosti mi nismo puno zaostali za<br />
ostatkom sveta, ali smo u svakom drugom pogledu<br />
daleko iza sveta.<br />
Pojavom interneta do{lo je do neke vrste<br />
nivelacije, zasi}ewa u savremenoj strip<br />
produkciji. Koliko je tehnolo{ki razvoj<br />
uticao na strip?<br />
- U su{tini, ne razlikuje se mnogo ovaj svet<br />
od onog pre trideset godina, ali postoji taj veliki<br />
dodatak interneta i mobilne telefonije. Infrastruktura<br />
se nije mnogo promenila, jo{ uvek qudi<br />
voze sli~ne vrste automobila, zgrade su zgrade,<br />
me|utim, postoji velika promena po horizontali u<br />
~itavom svetu. Danas se dizajn gotovo izjedna~io<br />
u svim zemqama zbog toga {to do svakog podatka<br />
mo`ete lako da do|ete. Zahvaquju}i internetu<br />
informacija do|e veoma brzo do svih ta~aka u<br />
svetu. Na primer, ne vidimo neku drasti~nu razliku<br />
u dizajnu ambala`e u Francuskoj i u nekoj<br />
azijskoj zemqi, kao {to je to bio slu~aj pre pojave<br />
kompjutera. Nekad se kineski proizvod odmah prepoznavao<br />
jer je izlazio iz neke druga~ije logike<br />
u odnosu na ono {to se proizvodilo u Zapadnoj<br />
Evropi.<br />
Izmenio se i do`ivqaj vremena, ose}awe<br />
vremena u samoj dramaturgiji svakodnevice.<br />
I pored evidentnog obiqa, danas se<br />
na strip, kao i na svaku druga umetnost<br />
povr{nije gleda.<br />
- U pravu ste, dizajn je postao savremeniji,<br />
ali iza te divne persifla`e na skoro ~itavoj<br />
zemaqskoj kugli imate u su{tini mawe sadr`aja<br />
nego {to ste imali ranije. Ne{to smo dobili a<br />
ne{to izgubili, ali to se stalno de{ava u istoriji.<br />
Izgubili smo mo`da neku podvojenost, svet je<br />
postao veliko selo, ali mnoge su{tinske stvari<br />
prestale su da postoje. Qudi vi{e nemaju vremena<br />
da kupe strip, nemaju vremena da ga ~itaju kao {to<br />
su to radili pre interneta. Danas jednim klikom<br />
mogu besplatno da pro~itaju neki sadr`aj na netu<br />
i smatraju da je time wihova potreba za ~itawem<br />
ili za nekom kulturnom nadgradwom zadovoqena.<br />
Propu{taju se mnoge va`ne stvari koje se nalaze<br />
23. decembar 2011.
u drugim medijima, kao {to je, recimo, kwiga. U<br />
principu, svet je postao povr{niji. Neke stvari<br />
su nepovratno promewene, strip ima mawe ~italaca,<br />
ali qudi koji su posve}eni jednoj kreativnoj<br />
delatnosti do}i }e do toga jednako kao {to su i<br />
pre dolazili.<br />
[ta vas je privuklo stripu?<br />
- Ja sam se interesovao za strip otkad znam<br />
za sebe. Imao sam sre}u da je moja mama ~itala stripove;<br />
moji roditeqi su bili dvadesetogodi{waci<br />
kada sam se ja rodio, tako da je to odmah bio jezik<br />
koji sam razumeo i koji sam po~eo samostalno da<br />
kreiram. Naravno, nisam verovao da bi to moglo<br />
da bude ne{to kao karijera, jednostavno, to je bilo<br />
isuvi{e lepo za karijeru. @iveo sam jednostavnim<br />
`ivotom u Pan~evu, u radni~koj porodici, i za<br />
mene je crtawe stripova bilo kao bajka. Kada je<br />
po~eo raspad dr`ave, ja sam tek onda po`eleo da<br />
se stvarno bavim stripom, iako sam ve} objavqivao<br />
u nekoliko ~asopisa u inostranstvu. Moje prve<br />
strip sveske iza{le su u Americi, a tek kasnije<br />
po~eo sam da zauzimam neki kulturni prostor u<br />
Srbiji i Evropi, iako se sve vreme nisam pomerio<br />
iz svog stana u predgra|u Pan~eva.<br />
Ko su autori koji su u to vreme najvi{e<br />
uticali na va{ rad?<br />
- Za mene je Robert Kramb bio veliki autoritet.<br />
Potpuno slu~ajno sam ga otkrio. Do{ao sam<br />
do nekoliko kwiga wegovih stripova vrlo kasno,<br />
krajem osamdesetih godina. To je za mene bilo veliko<br />
otkri}e. Otkrivaju}i ameri~ku scenu, shvatio<br />
sam da postoji ~itav konglomerat autora koji<br />
rade ne{to veoma sli~no onome {to su bila moja<br />
razmi{qawa. Kramb je imao prili~no {irok spektar<br />
interesovawa, ali kod nas je samo jedan deo<br />
wegove karijere osvetqen i objavqen, uglavnom<br />
radovi iz {ezdesetih godina.<br />
[ta konkretno zna~i to da ste sli~no<br />
razmi{qali kao Kramb i drugi nezavisni<br />
ameri~ki autori?<br />
- Kramb je ~ovek koji je u velikoj meri bio<br />
okrenut ka pro{losti, po~etku XX veka, ka nekom<br />
sporijem na~inu `ivota. Interesovao se za autsajdersku<br />
narodnu umetnost, koja je i mene oduvek<br />
zanimala. Za mene je to bilo zna~ajno zato {to<br />
sam u jednom momentu stupio sa wim u kontakt i<br />
po~eo da sara|ujem. Neko ko je za mene bio takav<br />
autoritet, idol, generacija mog oca, prihvatio je<br />
to {to radim, to mu je bilo zanimqivo. Objavio<br />
je moje stripove u ~asopisu koji je tada ure|ivao<br />
i objavqivao, preporu~io je moje radove drugim<br />
urednicima u Americi. To je bilo kao neko ostvarewe<br />
de~a~kog sna. Da ni{ta nisam uradio po<br />
pitawu stripa bio bi veliki blagoslov do`iveti<br />
tako ne{to.<br />
[ta vas je privuklo Krambovim stripovima:<br />
crte`, ideja, pri~a... [ta je ono {to<br />
ne znamo o wemu ovde?<br />
- Kod nas su najvi{e objavqivani wegovi<br />
stripovi iz {ezdesetih godina sa puno nasiqa<br />
i seksa. Me|utim, wega su interesovale mnoge<br />
stvari, objavio je seriju stripova koji su govorili<br />
o temama kao {to su wegovo vi|ewe savremene<br />
kulture, a bio je veoma kriti~ki nastrojen, zatim<br />
se bavio snovima, humorom... Te{ko je to podvesti<br />
pod nekakav `anr, jer su mu se interesovawa s<br />
godinama mewala. Recimo, on je veliki poznavalac<br />
ameri~ke muzike, napravio je sjajne stripove<br />
o ranim bluz muzi~arima. Istra`ivao je to, pronalazio<br />
materijal gde god je mogao, bukvalno je<br />
i{ao po ku}ama na ameri~kom jugu, kucao na vrata,<br />
pretra`ivao stare kolekcije, sakupqao plo~e na<br />
78 obrtaja. On je sa strahovitom posve}eno{}u to<br />
radio. Wegova voqa da to izu~i, da to ne bude<br />
zaboravqeno, za mene je velika inspiracija.<br />
Nedavno sam pro~itao kwigu o Hugu Pratu.<br />
Iznena|en sam wegovim pustolovnim<br />
i istra`iva~kim duhom. To je daleko od<br />
stereoptipa o strip crta~ima kao qudima<br />
koji ne di`u glavu sa radnog stola....<br />
- Taj stereotip je u velikom broju slu~ajeva<br />
ispravan. Postoji ta vrsta kwi{kog tipa strip<br />
crta~a, takva je ve}ina, u odre|enom smislu tu<br />
ubrajam i sebe. Me|utim, postoji i prototip lutalice<br />
koji stalno traga za novim svetovima.<br />
Objavquju}i stripove za odre|ene svetske<br />
izdava~e, i ja ~esto putujem, dopro sam do nekih<br />
интервју<br />
drugih zemaqa, drugih sredina, {to tako|e smatram<br />
sre}om. Novac koji dobijete od crtawa<br />
stripova nikad nije proporcionalan radu koji<br />
ula`ete. To je delatnost koja zahteva posve}enost,<br />
spor rad, ne mo`ete da uradite ne{to br`e nego<br />
{to je to realno mogu}e. Postoje stilovi koji vam<br />
omogu}avaju da potro{ite mawe vremena, ali da<br />
bi se proizveo strip to uvek mora da bude neko<br />
„kvalitetno“ vreme. S druge strane, po{to ~esto<br />
predstavqam svoje kwige i ono {to radim u puno<br />
razli~itih zemaqa, uvek tragam za novim idejama.<br />
Spadam u one qude koji kad vide neko brdo uvek<br />
ih interesuje {ta je iza toga. Ve}i deo godine provodom<br />
na putu, sre}em puno novih qudi, sve to me<br />
ispuwava i inspiri{e.<br />
Meni je mnogo interesenatnije va{e putovawe<br />
po pan~eva~kom buvqaku sa kojeg<br />
donosite intersantne pri~e za svoje<br />
stripove.<br />
- To ne mo`e lako da se objasni. Ja sam<br />
jednostavno radoznao da prona|em neke zaboravqene<br />
detaqe. De{ava se da na buvqoj pijaci,<br />
na nekoj gomili |ubreta, prona|em ne{to {to }e<br />
me odvesti ka odre|enoj informaciji. Ne znam<br />
za{to, mo`da samo zbog toga {to ja `elim da bude<br />
tako. Neko je sebi rekao da }e da prodaje automobile<br />
i on to prodaje zato {to je programirao<br />
nekako sebe za to. Ja sam rekao sebi da }u prona}i<br />
na buvqoj pijaci pri~u koja }e me zainteresovati<br />
i od toga }u kreirati svoj rad. Jednom sam na buvqoj<br />
pijaci prona{ao svesku koju je prodavao neki<br />
stariji Ciganin. Kupio sam je za pedesetak dinara.<br />
Nisam je ni ~itao, ali kad sam do{ao ku}i shvatio<br />
sam da je to nekakav dnevnik. Re~ je o zapisima<br />
nastalim krajem Drugog svetskog rata, nakon<br />
savezni~kog bombardovawa Beograda. ^ovek je<br />
bio toliko {okiran tim de{avawem da je zapisao<br />
~itav svoj `ivot, od kada je ro|en do pomenutog<br />
bombardovawa. Za mene je to bilo fantasti~no<br />
svedo~anstvo. U dnevnik svakog dana zapi{ete<br />
pone{to, a ovde jedan obi~an ~ovek, ne znam ni<br />
kako se on zove, osim wegovog imena - Radoslav,<br />
zapisuje ~itav svoj `ivot kako je znao i umeo.<br />
Te`ak `ivot, kao i `ivoti mnogih qudi koji su<br />
`iveli na tim prostorima u to vreme. To je prava<br />
drama: kako je postao siro~e, kako se trudio da<br />
pre`ivi, kako je pre`iveo rat, i na kraju bio u<br />
blizini bolnice u Beogradu kada su bombe pale na<br />
wu. On se zatekao u jednom rovu, be`ao je ka bolnici<br />
zato {to je bila ozna~ena, pretpostavqalo<br />
se da ne}e bacati bombe na to mesto. Me|utim, on<br />
je iza{ao da pomogne nekoj rawenoj `eni i u momentu<br />
kad je ~uo weno zapomagawe bomba je pala u<br />
rov i pobila sve qude koji su se u wemu zatekli.<br />
Poma`u}i toj nepoznatoj `eni on je spasao svoj<br />
`ivot. U momentu dok joj je pomagao, eksplozija je<br />
pokidala ne~ije telo i odse~ena ruka pala je na<br />
wih. Iskoristio sam taj zapis da bih prepri~ao<br />
`ivot meni nepoznatog ~oveka. Ja wegovu sudbinu<br />
ne znam, ne zna ~ak ni wegovo prezime, ali<br />
to je unverzalna pri~a koju mo`ete da prona|ete<br />
na buvqoj pijaci za pedeset dinara. Kao da je ta<br />
pri~a htela da bude ispri~ana. Ja sa to objavio<br />
u nekoliko nastavaka u “Vremenu“ kao strip “Radoslavqeva<br />
pri~a“. Kad razmi{qam o tome, ne<br />
znam za{to se i kako to desilo. Da se tu na{ao<br />
neki drugi prolaznik, i da je to kupio, on bi odneo<br />
tu svesku i bilo bi mu mo`da isto tako interesantno,<br />
a mo`da i ne bi, ali budu}i da je to do{lo<br />
do nekog ko je `eleo da prepri~ava tu vrstu pri~a,<br />
ona je iza{la na povr{inu, {ta god mi mislili o<br />
tome.<br />
U`ivaoci stripa se uglavnom dele na<br />
one koji u stripu tra`e pri~u i one koji<br />
vi{e cene likovnu dimenziju, ili neku<br />
vrstu mebijusovske metafizike. Kako vi<br />
pravite ravnote`u?<br />
- To zavisi od ose}aja i inspiracije, ali<br />
isto tako i od karaktera i senzibiliteta samog<br />
stvaraoca. Meni je va`nija pri~a. Pre nego {to<br />
sam krenuo da se profesionalno bavim stripom,<br />
bavio sam se novinarstvom, {to je tako|e neka<br />
vrsta pri~awa pri~e. Naglasak u mom stripu je na<br />
pri~i. Crte` je tu da tu pri~u ozna~i nekim novim<br />
zna~ewima. Isto tako volim da eksperimenti{em,<br />
tako da postoje moji radovi koji su vi{e poigravawe<br />
sa crte`om nego pri~awe pri~e. Nema tu<br />
pravila. Postoje crta~i koji o~igledno ne znaju,<br />
odnosno nije im ciq da lepo ispri~aju pri~u,<br />
a koji su vrlo zanimqivi, rade ne{to potpuno<br />
druga~ije u odnosu na ono {to ja radim. Ne mislim<br />
da postoji samo jedan na~in na koji mo`ete<br />
da se bavite bilo kojom delatno{}u, upravo je<br />
interesantno to da postoji puno raznih modula i<br />
druga~ijih inspiracija.<br />
Kada bi se uve}ale, mnoge strip table<br />
gledali bismo kao remek dela.<br />
- Neki autori vole da rade jedan prema jedan.<br />
Ja radim i jedno i drugo, i ve}e crte`e i neke<br />
koji su otprilike iste veli~ine kao u {tampi. Posledwih<br />
dvadesetak godina strip je postao ravnopravno<br />
zastupqen u galerijama; u|ete i razgledate<br />
stripove kao {to gledate slike. Bri{u se<br />
granice izme|u medija, malo ko se vi{e pita da li<br />
je strip umetnost. Strip je postao i literatura, i<br />
jedna grana vizuelne umetnosti, postoji u {tampanomm<br />
obliku i kao umetni~ki rad. U~estvujem i u<br />
jednom i u drugom, imao sam puno izlo`bi po svetu<br />
koje su bile izlo`be galerijskog tipa.<br />
[ta su zapravo tendencije u savremenom<br />
stripu?<br />
- Na delu je ogromna {arolikost, scena je<br />
razu|ena. Najkomercijalni su stripovi o super junacima<br />
ili popularnim junacima za decu, a postoje<br />
stripovi koji su duboko li~ni, imaju umetni~ke<br />
pretenzije, jednako kao {to u filmu imate blokbastere<br />
sa pucwavom i jurwavom i filmove koji<br />
govore o ~ovekovom mestu u univerzumu. Ja pripadam<br />
onoj grani stripa koja se interesuje za<br />
kreativnu stranu. Postoji i novinarski pristup,<br />
ponekad ne{to od mojih radova pripada i tome.<br />
Odem na put, otputujem u neki grad, i onda nastojim<br />
da nacrtam strip o tom mestu, koji bi govorio na<br />
`urnalisti~ki na~in o tome. Drugi put vratim se<br />
sa stripom koji vi{e nalikuje poemi o tom gradu.<br />
Postojala je izvesno vreme tendencija autobiografskog<br />
stripa na koju se ja tako|e nadovezujem.<br />
Robert Kramb je tu bio jedna od bitnih figura, jer<br />
on ~esto predstavqa sebe u stripovima, i zastupa<br />
sebe, on razmi{qa crtaju}i. Ne{to sli~no radio<br />
sam u svom stripu, gde se moj lik pojavqivao kao<br />
narator. Tako|e, pre desetak godina ~itava scena<br />
je izrasla na stripu zasnovanom na snu, gde<br />
sam tako|e u~estvovao kao jedan od autora. Interesovala<br />
me ta veza zato {to postoji vizuelni<br />
momenat koji se bele`i a opet i pripoveda~ki kao<br />
potreba da se prepri~a to {to je u snu ~esto vi{e<br />
od vizuelnog,<br />
Prate}i va{e stripove u Vremenu, stekao<br />
sam utisak da sve va`ne dru{tvene teme<br />
doti~ete ali na blag, gotovo lekovit<br />
na~in. Odakle crpite taj budisti~ki mir<br />
u paklenom okoli{u?<br />
- Ja sam neko ko je ipak skrajnut iz op{te<br />
situacije, iz tog grotla koji se oko nas de{ava. @ivim<br />
u predgra|u malog grada. Ko }e da ra~una na<br />
nekog iz takve sredine da ne{to ka`e? Ose}am se<br />
u tome udobno. Nije bitno {ta }u ja re}i, i onda<br />
ne pridajem toliko va`nosti svim tim stvarima,<br />
niti smatram da sam neki bitan umetnik za ovaj<br />
kosmos. Ja sam samo neko ko u`iva u odre|enim<br />
stvarima, radoznao je i `eli da shvati druge<br />
qude, i iz svega toga `eli da kreira neku pri~u.<br />
To je bezazlen na~in da se pro|e kroz ovaj `ivot.<br />
@ivim sa vrlo malo novca, kao neki mali automobil<br />
kome nije potrebno puno nege i niko nije<br />
upla{en da }e biti ukraden.<br />
Zoran Jeremi}<br />
23. decembar 2011.
irektor Vaqaonice bakra<br />
DSevojno Dragan Suboti} i<br />
direktor Zdravstvenog centra<br />
U`ice Milo{ Bo`ovi} pristupili<br />
su Ujediwenim regionima<br />
Srbije sve~anim potpisivawem<br />
sporazuma sa narodnim poslanikom<br />
i kandidatom URS-a za<br />
gradona~elnika U`ica Branislavom<br />
Mitrovi}em. Potpisivawu<br />
je prisustvovao i<br />
lider URS Mla|an Dinki}.<br />
Narodni poslanik Branislav<br />
Mitrovi} rekao je da su U`icu<br />
potrebne su{tinske promene<br />
i realna politika bez „te{ko<br />
ostvarivih obe}awa“ sa jasno<br />
izra`enim prioritetima koje<br />
}e predlo`iti gra|ani. „Pravimo<br />
tim koji nema politi~ku konotaciju<br />
svesni da politi~ke<br />
stranke u U`icu nisu ostvarile<br />
ono {to gra|ani od wih o~ekuju“,<br />
naveo je Mitrovi} uz napomenu<br />
da }e u narednom periodu jo{<br />
uspe{nih gra|ana ne samo iz<br />
oblasti privrede i zdravstva<br />
pristupiti Ujediwenim regionima<br />
Srbije. Direktor Vaqaonice<br />
bakra Sevojno Dragan Suboti}<br />
rekao je da pre trideset godina<br />
od kada je u privredi nije imao<br />
dilemu oko izbora Beograd ili<br />
U`ice:<br />
- U`ice je u mojim o~ima<br />
tada imalo i ideju i perspektivu,<br />
ali na`alost trend razvoja<br />
proteklih godina ne ide u<br />
smeru u kome bi `eleli qudi u<br />
unutra{wosti. Sama ~iwenica<br />
da se mali broj qudi vra}a odakle<br />
poti~e dovoqno govori o ozbiqnim<br />
problemima u kojima se<br />
nalaze gradovi u unutra{wosti<br />
{to poziva na uzbunu sve wegove<br />
dobronamerne `iteqe. Posmatrao<br />
sam Bor i Kragujevac, koji<br />
su od „ugro`enih“ gradova i<br />
bez perspektive postali perspektivni<br />
upravo zahvaquju}i<br />
Dinki}u i qudima iz URS-a.<br />
O~ekujem da kroz kapitalne investicije<br />
i U`ice dobije ovakvu<br />
perspektivu – re~i su Dragana<br />
Suboti}a. On je ispri~ao<br />
da U`i~ani imaju dve najve}e<br />
qubavi - Vaqaonicu bakra i<br />
FK “Sloboda Point“ na ~ijem je<br />
~elu uz obe}awe da }e se truditi<br />
da wegov rad doprinese i<br />
политика<br />
URS DOBIO POJA^AWE<br />
Posle potpisivawa sporazuma<br />
o pristupawu URS<br />
da Vaqaonica i fudbalski klub<br />
jo{ vi{e prosperiraju, da do|u<br />
novi investitori, izgrade se<br />
nove fabrike i auto-put.<br />
Direktor Zdravstvenog<br />
centra U`ice Milo{ Bo`ovi}<br />
rekao je da mu je ~ast da bude<br />
deo kvalitetnog tima koji }e raditi<br />
za boqitak U`ica.<br />
Predstavqawe platforme i diskusija u RPK U`ice<br />
Тим за јако Ужице и Србију<br />
Direktori Vaqaonice bakra Sevojno Dragan Suboti} i Zdravstvenog<br />
centra U`ice Milo{ Bo`ovi} pristupili URS i kao motiv<br />
ozna~ili prosperit Grada. Predstavnicimna malog biznisa URS<br />
predstavili platformu na kojoj }e posle diskusije po Srbiji graditi<br />
ekonomski program. Jedan od predloga je PDV na napla}enu, a<br />
ne na fakturisanu realizaciju<br />
- Ujediwenim regionima<br />
Srbije nije va`no ko je iz koje<br />
politi~ke partije, ve} samo koliko<br />
su kvalitetni i sposobni.<br />
To je i moj stav zbog ~ega sam i<br />
odlu~io da im pristupim -, istakao<br />
je Milo{ Bo`ovi}.<br />
Predsednik URS Mla|an<br />
Dinki} izrazio je zadovoqstvo<br />
{to su Suboti} i Bo`ovi} pristupili<br />
URS, „jer dru{tvo mo`e<br />
da se mewa na boqe samo sa<br />
kvalitetnim qudima“. - Suboti}<br />
je poznat kao uspe{an privrednik,<br />
ali i kao predsednik FK<br />
“Sloboda Point, - rekao je Dinki}<br />
i dodao da je ovaj klub sada<br />
peti u prvoj ligi i da se mo`e<br />
slobodno re}i da je Suboti}<br />
vratio ponos U`icu i u sportu<br />
i i{~ekuju}i dan kada }e “Sloboda<br />
point” biti prva u ligi,<br />
jer se Pokret bori za takvu<br />
Srbiju – Srbiju jednakih {ansi.<br />
Izmenama Zakona o finansirawu<br />
lokalne samouprave buxet<br />
U`ica od slede}e godine biti<br />
ve}i za 400 miliona dinara,<br />
naveo je Dinki} uz napomenu da<br />
U`ice mora da se izbori i za<br />
inicijativu URS da se usvoji<br />
inicijativa da zaposlene trudnice<br />
u U`icu dobijaju puni iznos<br />
primawa, ba{ kao i trudnice u<br />
Beogradu, kao i da nezaposlene<br />
trudnice dobijaju odre|enu naknadu<br />
za vreme porodiqskog.<br />
U Regionalnoj privrednoj<br />
komori U`ice Dinki} je razgovarao<br />
sa zanatlijama i vlasnicima<br />
malih i sredwih preduze}a iz<br />
U`ica. Tema je bila platforma<br />
URS na kojoj }e ovaj Pokret graditi<br />
svoj ekonomski program . O<br />
platformi URS diskutovalo se<br />
i na ovom skupu, a prema re~ima<br />
lidera URS jedna od wenih<br />
kqu~nih ta~aka jeste predlog<br />
da se PDV pla}a na napla}enu,<br />
a ne na fakturisanu realizaciju<br />
{to su pre godinu dana u~inile<br />
i zemqe Evropske unije. Predlog<br />
ovog pokreta je i smawewe<br />
poreskih nameta koji su u slu~aju<br />
jedne ugostiteqske radwe 42<br />
naknade, a zanatske 35. URS<br />
smatra da malom biznisu treba<br />
dati bespovratne podsticaje i<br />
to u razmeri na recimo svaka<br />
ulo`ena 3 dinara dr`avnih<br />
subvencija 2-3 dinara. Po wemu<br />
mali biznis ne mo`e da pru`i<br />
bankarske garancije {to mu<br />
pravi probleme kod podizawa<br />
kredita za ~ije je kamate rekao<br />
da su oti{le pod nebo, dok su u<br />
vreme kada je on bio ministar<br />
finansija iznosile 3 odsto na<br />
godi{wem nivou i da ih treba<br />
vratiti. Posebnu pa`wu Dinki}<br />
je posvetio i nadoknadi za<br />
muzi~ki dinar rekav{i da }e<br />
i pre izbora Pokret tra`iti<br />
izmenu propisa po kojima se<br />
ova naknada pla}a. Pri tom je<br />
rekao da je ova nadoknada ve}a u<br />
Srbiji nego u Velikoj Britaniji.<br />
Dinki} smatra da ovu naknadu<br />
ne treba da pla}aju zanatske<br />
radwe ozna~iv{i apsurdnom<br />
situaciju u kojoj su nezadovoqni<br />
i oni koji pla}aju muzi~ki dinar<br />
i autori koji ka`u da ne dobijaju<br />
novac {to zna~i da u ovom<br />
procesu ne{to nije u redu. Zato<br />
}e URS i pre izbora pokrenuti<br />
izmene propisa po kojima se<br />
sada napla}uje muzi~ki dinar<br />
kako se tako vi{e ne bi radilo<br />
@. Eri}<br />
23. decembar 2011.
|an Ristanovi}, menaxer proiz-<br />
u Konfekciji „Pahuqica –<br />
Svodwe<br />
r“ na Beloj Zemqi pre nekoliko dana<br />
vratio se iz Kine, gde je od 21. oktobra<br />
poha|ao Kurs o procesu izrade<br />
ode}e koji je finansirala Vlada<br />
NR Kine i realizovala ga u saradwi<br />
sa kineskom Privrednom komorom i<br />
Min|ag Univerzitetom (Miwiang University).<br />
Ovo je wena donacija zemqama<br />
u razvoju u oblasti edukacije.<br />
Sr|an je bio jedini polaznik<br />
iz Srbije, a predlo`ila ga je Regionalna<br />
privredna komora U`ice.<br />
Ina~e, ukupno je bilo 13 u~esnika, iz<br />
Moldavije, [ri Lanke, Zimbabvea,<br />
Nigerije, Ugande, Etiopije, Siera Leone.<br />
Po zavr{enom kursu, polaznici<br />
su dobili sertifikat.<br />
Ristanovi} je zavr{io Umetni~ku<br />
{kolu u [apcu, dva odseka,<br />
restauraciju i vajarstvo i ne krije<br />
da mu znawa iz sredwe {kole mnogo<br />
zna~e u radu u „Pahuqici –r“.<br />
Naro~ito voli da se dokazuje u dizajnirawu.<br />
Kako smo saznali, izuzetno<br />
se pokazao i na kursu na kojem je dobijao<br />
samo pohvale za radove koje su polaznici<br />
bili u obavezi da urade, ali<br />
o tome, zbog svoje skromnosti, nije<br />
govorio. Me|utim, rekao nam je da ga<br />
je boravak u Kini podstakao na nove<br />
ideje, razmi{qawa i planove.<br />
-Ovaj kurs mi je zaista veliko<br />
iskustvo i poku{a}u da primenim<br />
deo saznawa koja sam stekao, a koja<br />
se odnose na organizaciju posla,<br />
kako u{tedeti vreme i sa{iti artikal<br />
u {to kra}em roku, ali i<br />
kako smawiti prazne hodove kojih<br />
kod nas ima koliko ho}ete. Planiram<br />
da uvedem i neke inovacije u<br />
tehnolo{kom procesu. Tako bismo<br />
eliminisali prazne hodove i uska<br />
grla u proizvodwi. Planiram i<br />
nabavku jedne nove ma{ine koja bi<br />
omogu}ila pro{irewe proizvodnog<br />
programa, ali o tome ne bih sada da<br />
govorim,- pri~a Ristanovi} i isti~e<br />
da je za sada u fazi ispitivawa i<br />
ako se poka`e da }e ma{ina biti<br />
isplativa, onda }e poku{ati da je<br />
uz odre|ene povoqnosti, ukoliko ih<br />
dr`ava bude nudila, i nabavi.<br />
Boravak u Kini doneo mu je i<br />
nova, brojna poznanstva koja su veoma<br />
zna~ajna u razmeni iskustava i informacija<br />
koje mogu biti od velike<br />
koristi u wegovoj firmi. Kurs je<br />
odr`an u gradu Fu|o (Fuzhou), ju`no<br />
od Pekinga.<br />
- Sam grad ima oko sedam<br />
miliona stanovnika, a mi smo bili<br />
sme{teni na Miwiang University na<br />
привреда<br />
SR\AN RISTANOVI], MENAXER PROIZVODWE KONFEKCIJE<br />
„PAHUQICA-R“ NA BELOJ ZEMQI<br />
Драгоцено искуство из Кине<br />
Sr|an Ristanovi} bio je jedini polaznik kursa u Kini. On je<br />
odu{evio Kineze, ali su odu{evili i oni wega. U preduze}u<br />
svog oca u kojem je zaposlen kao menaxer proizvodwe planira<br />
uvo|ewe inovacija u tehnolo{kom procesu, pro{irewe proizvodnog<br />
programa, a ciq preduze}a je i da u narednom periodu izna|e<br />
strate{kog partnera<br />
Sr|an Ristanovi}<br />
kojem studira oko 30.000 studenata.<br />
To je jedan od nekoliko univerziteta<br />
koliko ih ima u gradu. Sve je<br />
bilo izuzetno organizovano. Kurs<br />
se sastojao od ~etiri dela. Prvi je<br />
bio posve}en tehnologiji izrade<br />
materijala, laboratorijskom ispitivawu,<br />
nakon toga odvojeno je vreme<br />
za dizajnirawe, zatim za modelirawe<br />
i na kraju za {ivewe i prodaju,<br />
- ka`e Ristanovi} za kojeg su, {to<br />
Sr|an Ristanovi} sa polaznicima kursa u Kini<br />
je i logi~no, najinteresantniji bili<br />
programi dizajnirawa, modelirawa<br />
i naravno, {ivewa, jer radi u konfekciji<br />
a to i jeste mesto u kojem se<br />
proizvod zavr{ava.<br />
U okviru kursa, bile su organizovane<br />
i posete mnogim tekstilnim<br />
fabrikama kojih je po re~ima<br />
Ristanovi}a veliki broj u ovom industrijskom<br />
gradu. S obzirom da se<br />
grad nalazi u blizini luke, skoro<br />
sve rade poslove za izvoz, za poznate<br />
i evropske i svetske firme u ovoj<br />
oblasti. One imaju zaokru`en proces,<br />
od proizvodwe prediva, pamuka<br />
i svile, do finalnog proizvoda.<br />
- Najvi{e me ipak odu{evila<br />
fabrika koja radi samo za doma}e<br />
tr`i{te mu{ka odela. Fascinirala<br />
me organizacija posla koja je dovedena<br />
do perfekcije, u{teda vremena<br />
i tehnologija su na vrhunskom<br />
nivou i to je mo`da ne{to najvrednije<br />
{to sam u oblasti proizvodwe<br />
video tokom celog kursa. Posetili<br />
smo deo ove fabrike u kojem oko<br />
800 radnika proizvodi dnevno oko<br />
10.000 komada pantalona. Shvatio<br />
sam da je cena izrade proizvoda,<br />
zaista najbitniji faktor u Kini, a<br />
ona je kod wih zna~ajno ni`a nego<br />
bilo gde na drugom mestu u svetu ba{<br />
zbog te fasciniraju}e organizacije<br />
rada, - pri~a Ristanovi} odu{evqen<br />
svim {to je video i saznao u Kini<br />
zaboravqaju}i na prve dane kada<br />
mu je najve}i problem bilo da se<br />
navikne na kinesku hranu.<br />
Po mi{qewu Ristanovi}a, koliko<br />
je mogao da vidi tokom ta dva<br />
meseca, na{e, doma}e konfekcije po<br />
tehnolo{koj opremqenosti skoro<br />
su na istom nivou sa kineskim. I<br />
zarade radnika koji rade u wima su<br />
pribli`ne.<br />
-Zanimqivo je da kod wih nema<br />
ka`wavawa radnika u smislu odbijawa<br />
od plate, ve} samo stimulacije.<br />
Zapravo, osnovne plate su niske,<br />
ali na kraju meseca, svako dobija<br />
odre|enu koli~inu novca kao stimulaciju.<br />
Ne znam da li je to praksa u<br />
svim fabrikama, ali sam video da je<br />
tako u nekoliko koje smo posetili,-<br />
pri~a Ristanovi}. Wegovu pa`wu<br />
privukla je i ~iwenica da su u tekstilnim<br />
fabrikama na mnogim fazama<br />
uglavnom ili u ve}ini slu~ajeva<br />
zaposleni mu{karci, na primer na<br />
{ivewu i peglawu i oni su boqe<br />
pla}eni, verovatno zbog toga {to<br />
boqe i rade.<br />
-Kinezi te`e da {to vi{e<br />
mu{karaca zaposle u tekstilnoj<br />
industriji, jer se oni, po wihovom<br />
mi{qewu br`e sna|u ukoliko nastane<br />
neki problem tokom proizvodwe,<br />
ako se na primer, pokvari<br />
ma{ina, br`e otklone kvar. A kod<br />
nas su u tekstilnoj industriji uglavnom<br />
zaposlene `ene. Pa u na{oj<br />
konfekciji rade samo dva mu{karca,<br />
- ka`e Ristanovi}.<br />
Na pitawe, kako bi ocenio uslove<br />
u kojima na{e konfekcije sada<br />
rade, Ristanovi} odgovara da su<br />
oni veoma lo{i za celu privredu,<br />
a naro~ito za tekstilnu industriju<br />
koja se sada svela, uglavnom, na konfekcije<br />
koje rade vi{e ili mawe<br />
uspe{no. Poga|aju ih brojni problemi.<br />
Osim sive ekonomije i rada na crno<br />
koje je mo`da najizra`enije u ovoj<br />
grani, rad tekstilaca veoma remete<br />
i druge neda}e, kao {to je nestabilan<br />
kurs. Samo u jednoj isporuci u prvom<br />
kvartalu ove godine „Pahiqica – r“<br />
je izgubila pet hiqada evra, {to je<br />
mnogo za jedno malo preduze}e. Zato<br />
se u ovom poslu o dobiti i ne govori.<br />
Uglavnom se radi na nuli, samo da se<br />
pre`ivi.<br />
„Pahuqica – r“ dogodine, 12.<br />
februara, obele`i}e 20 godina rada<br />
i postojawa. Trenutno zapo{qava<br />
oko 40 radnika, a nekada ih je bilo<br />
duplo vi{e. Zarade radnika se kre}u<br />
od 10 do 25 hiqada dinara u zavisnosti<br />
od posla koji obavqaju.<br />
-To je veoma mala plata i to je<br />
stra{no, ali je to i na{a realnost.<br />
Pomoglo bi nam ukoliko bi u na{oj<br />
grani bili smaweni porezi, da malo<br />
oja~amo. Mnogo toga nam je nametnuto,<br />
kao kada bi detetu dali da podigne<br />
200 kilograma. Sve se to prelama<br />
i preko standarda na{ih radnika,-<br />
ka`e Ristanovi}.<br />
Po~eli su proizvodwom tekstilnih<br />
proizvoda za potrebe<br />
doma}instava, a sada uglavnom<br />
rade uslu`nu konfekciju, odnosno,<br />
skoro 80 odsto proizvodwe rade za<br />
poznatog kupca i najve}i deo ukupne<br />
proizvodwe izvoze. U proizvodnom<br />
programu zna~ajno mesto zauzima<br />
proizvodwa propagandnog materijala<br />
od tekstila.<br />
-Va`no je da smo iza{li iz<br />
kredita koje smo koristili da bismo<br />
kupili zgradu nekada{we „Dese<br />
Petronijevi}“ na Beloj Zemqi u kojoj<br />
smo bili u zakupu, da se borimo sa<br />
porezima i doprinosima. Ciq nam<br />
je da iza|emo na ~ist put kako bismo<br />
mogli razmi{qati o nekim dobitima.<br />
U proizvodwu moramo uvoditi<br />
nove proizvode, a plan nam je da<br />
na|emo i strate{kog partnera koji<br />
bi nam pomogao u tome,- zakqu~uje<br />
Ristanovi}.<br />
Rada Popovi}<br />
23. decembar 2011.
Tradicionalno<br />
Specijalna<br />
bolnica „^igota“ obele`ava<br />
dan ustanove i slavu Sveti<br />
Nikola uz prisustvo zaposlenih,<br />
gostiju i saradnika. To<br />
je uvek i prilika da se sumiraju<br />
i rezultati iz protekle<br />
godine. Tim povodom re~eno je<br />
da je godina bila uspe{na jer<br />
su zacrtane obaveze uspeli i<br />
da ostvare. ^igota program je i<br />
daqe ostao aktuelan, nekoliko<br />
puta je pove}an i broj gostiju<br />
koji dolaze da se le~e iz Rusije.<br />
A o~ekuje se i pro{irewe saradwe<br />
tako {to im se obra}a sve<br />
ve}i broj partnera iz Moskve i<br />
drugih krajeva Rusije.<br />
Proteklu godinu dr Nenad<br />
Crn~evi}, direktor ocewuje kao<br />
jednu od te{kih ali i uspe{nijih<br />
godina za ovu ustanovu.<br />
- Po obimu {ta je sve<br />
ura|eno, po broju pacijenata koji<br />
su zatra`ili pomo} ali i komercijalni<br />
deo bio je na zavidnom<br />
nivou. Mo`emo biti zadovoqni,<br />
a po`eleo bih da i naredna godina<br />
bude pribli`no kao ova-.<br />
Govore}i o planovima isti~e<br />
da i daqe te`e novim sadr`ajima,<br />
kao i da obim saradwe<br />
sa inostranim pacijentima<br />
bude {to ve}i.<br />
- Veliki broj pacijenata iz<br />
Rusije u ovoj godini do{ao je da<br />
potra`i zdravstvenu uslugu i to<br />
prevashodno zbog le~ewa. Ali<br />
postoje izvesne najave zdravstvenih<br />
agencija koje se bave<br />
zdravstvenim turizmom da }e<br />
se pro{iriti obim saradwe sa<br />
Ruskom Federacijom, istakao je<br />
dr Crn~evi}.<br />
[to se ti~e programa pre-<br />
vencije de~je gojaznosti „^igotica“<br />
on se realizuju ve} ~etvrtu<br />
godinu i planirano je da uz<br />
pomo} Ministarstva zdravqa,<br />
Ministarstva prosvete i Ministarstva<br />
omladine i sporta<br />
zajedni~kim ulagawem bude<br />
formiran poseban centar koji<br />
}e biti namewen samo deci sa<br />
problemom gojaznosti. Prema<br />
podacima ove godine boravilo<br />
je najvi{e dece, wih oko 850, a<br />
od po~etka programa oko 2500<br />
dece {to je zna~ajan broj.<br />
- Ovo smatramo {kolom<br />
zdravog `ivota i da to radimo<br />
u pravo vreme. Da je to ustvari<br />
na~in i stil `ivota jako bitan<br />
za wihovu budu}nost, zakqu~uje<br />
dr Crn~evi}.<br />
Sve~anost u ^igoti bila je<br />
prilika da saznamo i {ta o boravku<br />
i le~ewu u ovoj ustanovi<br />
ka`u gosti iz Rusije.<br />
Jedna od pacijentkiwa<br />
здравство<br />
DAN I SLAVA SPECIJALNE BOLNICE „^IGOTA“ NA ZLATIBORU<br />
Година кризе али и успеха<br />
Zna~ajan iskorak u narednoj godini o~ekujemo i u saradwi sa Ruskom Federacijom, istakao je<br />
dr Nenad Crn~evi}, direktor „^igote“<br />
Gosti iz Gaspromwefta iz Rusije na rekreativnom odmoru<br />
Dr Nenad Crn~evi},<br />
direktor „^igote“<br />
[to se ti~e programa<br />
prevencije de~je gojaznosti<br />
„^igotica“ on se realizuju<br />
ve} ~etvrtu godinu i<br />
planirano je da uz pomo}<br />
Ministarstva zdravqa,<br />
Ministarstva prosvete i<br />
Ministarstva omladine<br />
i sporta zajedni~kim ulagawem<br />
bude formiran<br />
poseban centar koji }e biti<br />
namewen samo deci sa problemom<br />
gojaznosti. Prema<br />
podacima ove godine boravilo<br />
je najvi{e dece, wih<br />
oko 850, a od po~etka programa<br />
oko 2500 dece {to je<br />
zna~ajan broj.<br />
Valentina Sto`u iz Murmanska<br />
sa severa Rusije rekla je da je za<br />
^igotu saznala preko interneta<br />
i da je prvi put ovde.- Izuzetno<br />
mi se dopada kako je u le~ili{tu<br />
ali i priroda i klima. U Rusiji<br />
su retke klinike poput ove i do<br />
wih se te{ko dolazi, tako da je<br />
mnogo jednostavnije do}i ovde<br />
na preglede za {titastu `lezdu.<br />
Ovde su dobri uslovi i za<br />
le~ewe i za odmor, tako da }u to<br />
preneti i mojim prijateqima po<br />
povratku sa Zlatibora.<br />
Gosti u ^igoti su i radnici<br />
na rekreativnom odmoru iz Gaspromwefta<br />
koji su naveli da<br />
se ovde ose}aju kao kod svoje<br />
ku}e. Oni se nadaju da }e ^igota<br />
pomo}i svima koji dolaze ovde<br />
da bi se le~ili, ali i da }e ovde<br />
biti sve vi{e gostiju iz wihove<br />
zemqe. Posebno zadovoqstvo je<br />
izrazio Aleksej Karakanov koji<br />
dolazi iz Moskve i prvi put je u<br />
Srbiji. Prikqu~io se sa svojim<br />
kolegama ^igota programu kako<br />
bi {to boqe upoznali prirodu.<br />
Dodajmo i da su na<br />
sve~anosti uru~ena priznawa i<br />
jubilarne nagrade za zaposlene<br />
a porodica „^igota“ uve}ala se<br />
tokom ove godine i za petoro<br />
dece.<br />
Jubilarnu nagradu za 20<br />
godina rada dobila je i Nada<br />
Milo{evi}, menaxer za organizaciju<br />
koja je protekli period<br />
ocenila kao po~etak stvarawa<br />
ovog kolektiva. -Tada smo bili<br />
mladi i puni entuzijazma, ^igota<br />
je bila u za~etku a sve je to bio<br />
novi izazov. Sada je moj li~ni<br />
utisak da je to program koji je<br />
uspe{an i koji `ivi. Uspeli smo<br />
da stvorimo nove programe, da<br />
prakti~no pro{irujemo proizvod<br />
na{e ku}e kako bi {to<br />
uspe{niji bili i trajali {to<br />
du`e-.<br />
U prisustvu brojnih gostiju<br />
i sve{tenstva obele`ena je slava<br />
lomqewem slavskog kola~a.<br />
D. Cvijovi}<br />
10 23. decembar 2011.
Na po~etku razgovora {ta<br />
biste izdvojili kao najaktuelnije<br />
vezano za de~ju kardiologiju?<br />
Po~etak rada angio sale od<br />
izuzetnog je zna~aja i predstavqa<br />
veliki korak u ovoj oblasti. To<br />
prakti~no predstavqa i nove<br />
mogu}nosti vezano za de~ju kardiologiju<br />
u u`i~koj bolnici.<br />
A kakvi su podaci vezano za<br />
De~je odeqewe u`i~ke bolnice?<br />
Prvo i osnovno je da le~ewe<br />
dece predstavqa jednu od najhumanijih<br />
grana medicine. Na de~jem odeqewu<br />
u`i~ke bolnice zbriwavaju se<br />
i le~e deca iz svih 10 op{tina Zlatiborskog<br />
okruga. Tako da godi{we se<br />
hospitalizuje oko 2000 dece a kroz<br />
subspecijalisti~ke ambulante obavi<br />
se oko 10 000 pregleda ne ukqu~uju}i<br />
dijagnosti~ke procedure.<br />
Kakva je kadrovska i organizaciona<br />
struktura?<br />
U odeqewu radi osam lekara<br />
i 20 sestara. Radimo neprekidno<br />
24 sata za prijem dece na bolni~ko<br />
le~ewe. A rad u subspecijalisti~kim<br />
ambulantama i dijagnostika se zakazuju.<br />
U odeqewu ima osam odseka<br />
i to pulmolo{ki, kardiolo{ki,<br />
neurolo{ki, nefrolo{ki, endokrino-lo{ki,<br />
hematolo{ki, gastroenterolo{ki<br />
i odsek intenzivne sa<br />
poluintenzivnom negom.<br />
Koliko je bilo potrebno<br />
truda i rada da ovo odeqewe<br />
bude jedno od najboqih ne<br />
samo u ovoj bolnici?<br />
Godinama smo intenzivno<br />
radili sa puno entuzijazma i uz<br />
pomo} qudi dobre voqe da ovo odeqewe<br />
izgleda ovako i da bude dobar<br />
primer drugima. Najpre je renovirano<br />
2000. godine a zatim 2005. godine<br />
u okviru Projekta za rekonstrukciju<br />
i izgradwu zdravstvenih ustanova<br />
u Srbiji. Prostor je maksimalno humanizovan<br />
i oplemewen. U odeqewu<br />
postoji i Dnevna bolnica, a pregledi<br />
se obavqaju u tri ambulante. Sobe su<br />
preure|ene, a imamo i apartmanski<br />
prostor za izdvojen sme{taj i zbriwavawe<br />
pacijenata koji zahtevaju<br />
izolaciju zbog prirode bolesti. Tu<br />
je i opremqena igraonica za decu<br />
razli~itih uzrasta i potreba. A<br />
omogu}eno je da i majke mogu ostati<br />
uz svoju decu bez obzira na uzrast.<br />
Kolika je popuwenost kapaciteta<br />
odeqewa?<br />
To zavisi i od godi{wih doba,<br />
epidemija i odre|enih bolesti.<br />
Leti su ~e{}e crevne infekcije<br />
i razli~ite vrste trovawa a zimi<br />
respiratorne infekcije. Ali pored<br />
toga mnogo je i druge patologije jer je<br />
Zlatiborski okrug veliki i postoje<br />
bolesti koje ne mogu da re{e, doktori<br />
u Prijepoqu ili Priboju, ili stacionaru<br />
u Sjenici. A ukoliko ni mi<br />
nismo u mogu}nosti onda te pacijente<br />
{aqemo u tercijarne centre.<br />
Kakva je situacija {to se ti~e<br />
odseka de~je kardiologije?<br />
Odsek je po~eo sa radom 1997.<br />
godine kada sam zavr{ila subspezijalizaciju<br />
iz de~je kardiologije.<br />
Ovde radimo kompletnu neinvazivnu<br />
dijagnostiku srca kod dece. Veoma<br />
sam ponosna na svoj odsek jer jedini u<br />
Srbiji radimo kompletnu dijagnostiku<br />
kao {to se radi na De~joj klinici<br />
u Tir{ovoj i u Institutu za majku i<br />
dete u Beogradu.<br />
Koliko ima de~jih kardiologa<br />
u Srbiji?<br />
Nas u Srbiji nema puno, a ja sam<br />
prvi zvani~ni subspecijalista, bila<br />
sam |ak klinike, a onda su po~ele da<br />
dolaze i kolege iz drugih centara.<br />
Me|utim, ni danas pojedini ve}i centri<br />
nemaju de~jeg kardiologa u svojim<br />
ustanovama.<br />
[ta je ultrazvu~ni pregled<br />
srca?<br />
Taj pregled je maksimalno informativna<br />
metoda, ne{kodqiva i<br />
radi lak{eg razumevawa tu se „srce<br />
vidi kao na dlanu“. Tu se vide svi<br />
segmenti srca, i da li deca imaju<br />
uro|enu neku sr~anu manu. Kako se<br />
usavr{avala ultrazvu~na tehnika<br />
tako smo i mi kardiolozi te`ili<br />
da pratimo trendove. Danas nemamo<br />
dileme i ako dete ima uro|enu<br />
sr~anu manu mi }emo na}i gde se<br />
stvara taj {um, kako taj {um izgleda,<br />
da li pripada bolesnom ili zdravom<br />
srcu.<br />
Kada ka`emo {um srca da li<br />
je uvek re~ o bolesnom srcu?<br />
To moram da naglasim da svaki<br />
{um nije {um bolesnog srca. Danas se<br />
u ambulantama op{te pedijatrije ~uje<br />
veliki broj {umova koji pripadaju<br />
zdravom srcu. A taj {um je ustvari<br />
ubrzan protok u pojedinim situacijama<br />
kroz de~je srce. To se de{ava<br />
kad su malokrvna, u sklopu nekih ozbiqnijih<br />
respiratornih infekcija,<br />
kad se deca upla{e kod lekara, u<br />
stresnim situacijama…<br />
Kako se na ovu oblast<br />
odra`ava i nezdrav na~in<br />
`ivota?<br />
To je trend i u svetu i kod nas<br />
da qudi nezdravo `ive, nedovoqno<br />
se kre}u, neadekvatno se hrane. Tu<br />
je i prisustvo brze hrane na svakom<br />
koraku, deca sve mawe jedu vo}e,<br />
povr}e, kuvanu hranu. Brza hrana im<br />
je privla~nija pa nije ni ~udo {to<br />
postaju gojazna i dobijaju povi{en<br />
pritisak. Pre petnaestak godina<br />
pojavqivawe pritiska kog dece<br />
zna~ilo je da ima neku bolest bubrega,<br />
srca ili endokrinog sistema. A<br />
danas je to naj~e{}e zbog gojaznosti.<br />
разговор с поводом<br />
DR DARA SAVI] - BO@OVI], NA^ELNIK DE^JEG ODEQEWA<br />
I JEDINI DE^JI KARDIOLOG U ZDRAVSTVENOM CENTRU U@ICE<br />
Дечје срце не може да чека<br />
Otvarawem angio sale u u`i~koj bolnici po~ela je i invazivna<br />
dijagnostika srca kod dece<br />
Prim. dr Dara Savi}<br />
- Bo`ovi}, mr sci<br />
Posle skoro 15 godina<br />
svoga rada vidim i za~etak<br />
invazivne dijagnostike<br />
srca u na{oj bolnici. Trudila<br />
sam se da svojim radom<br />
tome i doprinesem, a<br />
da u perspektivi imamo i<br />
mla|e doktore koji }e sigurno<br />
to raditi.<br />
Nedavno na otvarawu angio<br />
sale ura|ena je i jedna operacija<br />
kod deteta. [ta je tada<br />
ura|eno ?<br />
Ovde su bili direktor De~je<br />
klinike iz Tir{ove prof. Ida Jovanovi},<br />
docent Milan \uki} i<br />
ura|eno je zatvarawe jedne sr~ane<br />
mane sa amplacerom. Ti amplaceri<br />
su jako skupi i ko{taju od ~etiri do<br />
osam hiqada evra. U na{u bolnicu su<br />
ovog puta do{li kao donacija. Za ovo<br />
dete sam se odlu~ila jer je osmo i<br />
najmla|e u porodici. Qudski je bilo<br />
pomo}i ovoj vi{e~lanoj porodici jer<br />
za wih je i odlazak na kliniku veliki<br />
izdatak.<br />
Koliko ima dece sa sr~anim<br />
manama?<br />
Na ovom regionu ima dosta<br />
Nema liste ^ekawa<br />
za dijagnosti^ke metode<br />
Postojale su liste ~ekawa za ultrazvu~ne<br />
preglede srca kod dece jer smo podeqeni za razli~ite<br />
dijagnostike u odre|enim terminima. Sada nema kod<br />
mene ~ekawa ni za jednu dijagnosti~ku metodu. Jer<br />
smo `eleli da u narednu godinu u|emo bez ranije<br />
formirane liste {to bitno uti~e na poboq{awe<br />
kvaliteta rada u bolnici.<br />
dece sa sr~anim manama, a ovo dete<br />
koje sam pomenula bilo je na listi<br />
~ekawa za zatvarawe sr~ane mane.<br />
Postoje mane koje su hitne i one se<br />
odmah hirur{ki operi{u, a postoje i<br />
mane koje mogu da ~ekaju.<br />
Koji su faktori rizika?<br />
Ve} u trudno}i kod majki se<br />
desi da u|u u neku infekciju, ili<br />
uzmu neke lekove, da postoji uticaj<br />
odre|enih hemikalija, ili {tetnog<br />
zra~ewa {to sve ~ini faktore<br />
rizika. Jedno je sigurno da odre|en<br />
broj sr~anih mana sa odre|enog<br />
podru~ja je tako|e ve}i. [to je genetika<br />
roditeqa udaqenija to je i<br />
mawa mogu}nost sr~ane mane. Danas<br />
ima vi{e sr~anih mana nego ranije,<br />
a na to ima uticaj i sve ovo {to nas<br />
je zadesilo u proteklom periodu kao<br />
i bombardovawe. Samo je pitawe koliko<br />
}emo jo{ pla}ati tu cenu.<br />
Koji su podaci za ovaj kraj?<br />
Kroz na{u ambulantu pro|e<br />
oko 3000 – 4000 pacijenata godi{we<br />
sa razli~itih podru~ja i nemaju svi<br />
uro|ene sr~ane mane. ^ak veliki deo<br />
ima i {umove zdravog srca. A kod<br />
dece koja imaju uro|ene sr~ane mane<br />
uvek na odeqewu im bude ura|ena<br />
kompletna dijagnostika.<br />
Da li se dugo ~eka na pregled ?<br />
S obzirom na veli~inu regiona<br />
i da sam ja jedini izvr{ilac<br />
kod mene ~ekaju pacijenti koji nisu<br />
ozbiqno bolesni, a svi sa sr~anom<br />
manom su posebno zabele`eni i uvek<br />
na pregled dolaze u odre|enim terminima<br />
ili nezakazani. Jer znamo da<br />
ti pacijenti moraju biti prvo pregledani.<br />
A u roku od mesec dana odradim<br />
sve kardiolo{ke preglede.<br />
Ima li liste ~ekawa za operacije?<br />
Postoji lista ~ekawa za operacije<br />
koja je u Beogradu, ali ne ~eka<br />
ni{ta {to je hitno.<br />
Na {ta ste ponosni u svom<br />
radu?<br />
Posle skoro 15 godina svoga<br />
rada vidim i za~etak invazivne dijagnostike<br />
srca u na{oj bolnici. Trudila<br />
sam se da svojim radom tome i<br />
doprinesem, a da u perspektivi imamo<br />
i mla|e doktore koji }e sigurno<br />
to raditi.<br />
U kom pravcu biste voleli<br />
da se ovo odeqewe razvija u<br />
budu}nosti?<br />
Smatram da je pravo ulagawe u<br />
mlade qude, ali da je budu}nost da<br />
radimo u na{oj angio sali. I to da<br />
se ovde u U`icu radi pored neinvazivne<br />
dijagnostike i deo invazivne<br />
{to bi za nas bilo veoma zna~ajno. A<br />
bili bismo i u prednosti u odnosu na<br />
druge bolnice u Srbiji.<br />
Dragica Cvijovi}<br />
23. decembar 2011.<br />
11
adona~elnik Jovan Mar-<br />
i Bratislav Pejkovi},<br />
Gkovi}<br />
direktor Republi~ke direkcije<br />
za imovinu potpisali su ugovor<br />
kojim je kasarna „^etvrti puk“<br />
u u`i~kom nasequ Kr~agovo<br />
kona~no postala vlasni{tvo<br />
U`i~ana. Ugovorom grad sti~e<br />
i pravo kori{}ewa na vojnim<br />
kompleksima Bukovik, Drina i<br />
Vrelo Bioske.<br />
Vrednost kasarne, koja se<br />
prostire na oko 27 hektara i<br />
ima 17 000 kvadratnih metara<br />
izgra|enog prostora, procewena<br />
je na pet miliona evra, a grad<br />
se obavezao da }e u toj vrednosti<br />
izgraditi vojne stanove<br />
u narednih pet godina. U biv{oj<br />
kasarni, kako je Markovi} objasnio,<br />
bi}e integrisani univerzitet,<br />
studentski kampus i drugi<br />
sadr`aji.<br />
- U prvoj polovini<br />
idu}e godine<br />
po~e}e izgradwa studentskog<br />
doma, koji<br />
}e ko{tati 250 miliona<br />
dinara, po~e}e<br />
da radi i ambulanta<br />
za stanovni{tvo<br />
u Kr~agovu, a deo<br />
kasarne bi}e na<br />
raspolagawu Ministarstvu<br />
unutra{wih<br />
poslova - istakao je<br />
Markovi} i dodao<br />
da gradska vlast namerava<br />
da, na isti<br />
na~in, otkupi i ostale<br />
vojne objekte na<br />
podru~ju U`ica.<br />
On je naveo<br />
i da je ovo jedan<br />
od najva`nijih dogovora<br />
koje je Grad<br />
U`ice napravio sa<br />
DE^JI VRTI] U@ICE<br />
Музичко такмичење<br />
у вртићу<br />
U~estvovalo je {est ekipa koje su pokazale<br />
poznavawe muzi~ke kulture<br />
актуелно<br />
U@ICE POSTALO VLASNIK VOJNOG OBJEKTA<br />
Касарна будући универзитет<br />
Po~etkom naredne godine planirana je izgradwa studentskog doma vrednosti 250 miliona<br />
dinara<br />
Jedan od vojnih objekata<br />
Potpisivawe ugovora<br />
Direkcijom za imovinu i Ministarstvom<br />
odbrane u nastojawu<br />
da se izvr{i konverzija vojne<br />
imovine. U proteklom periodu<br />
zavr{eni su dogovori oko aerodroma<br />
Ponikve i Doma vojske.<br />
Dekan U~iteqskog fakulteta<br />
Krstivoje [pijunovi}<br />
govore}i o zna~aju visokog obrazovawa<br />
naveo je da prioritet<br />
predstavqa zadr`avawe<br />
mladih qudi na ovom prostoru.<br />
-Ako to `elimo onda je jo{<br />
jedan od ciqeva da poku{amo da<br />
razvijamo visoko obrazovawe<br />
~ime je u~iwen jedan veliki<br />
korak na tom planu. A dobijamo<br />
i dobre uslove za sme{taj<br />
studenata, razvijawe studijskih<br />
programa, dodao je dekan [pijunovi}.<br />
Podaci pokazuju da se samo<br />
oko pet odsto svr{enih studenata<br />
vra}a u U`ice {to je oceweno<br />
kao nedopustivo i za mnogo<br />
bogatije sredine. Ovome treba<br />
dodati i da je broj visokoobrazovanih<br />
u Srbiji ispod 10 odsto<br />
a da moramo imati preko 20 odsto<br />
{to je uslov za obezbe|ivawe<br />
puta u Evropsku uniju.<br />
Predstavnici studentskog<br />
parlamenta U~iteqskog fakulteta<br />
i Visoke poslovne tehni~ke<br />
{kole strukovnih studija izrazili<br />
su zadovoqstvo u ime svojih<br />
kolega i budu}ih studenata<br />
zbog budu}ih planova vezanih za<br />
visoko obrazovawe ovog kraja.<br />
D.Cvijovi}<br />
U vrti}u Bambi po drugi put je odr`an Muzi~ki tobogan.<br />
U programu koji je bio takmi~arskog i zabavnog karaktera<br />
u~estvovala su deca pred{kolskih grupa iz svih vrti}a. U revijalnom<br />
delu nastupila su deca starije grupe vrti}a Bambi sa<br />
baletskom ta~kom“ [traus i note“. Program su vodili vaspita~i<br />
Tawa Radojevi} i Predrag An|i}.<br />
Po re~ima vaspita~a Predraga An|i}a deca su sa<br />
odu{evqewem u~estvovala i pratila ovaj program tako da sa<br />
nestrpqewem o~ekuju slede}i susret.<br />
Programu su prisustvovali gosti iz Muzi~ke {kole, direktorka<br />
vrti}a Zorica Todorovi} i stru~ni saradnici.<br />
D.C<br />
Deca prate program<br />
12 23. decembar 2011.
Vanredna sednica SO Bajina Ba[ta<br />
o novom zakonu o NP „Tara”<br />
Траже изузимање<br />
приватних поседа<br />
хроника<br />
Sa vanredne sednice<br />
SO, sazvanoj na zahtev sedam<br />
mesnih zajednica, ( Jago{tica,<br />
Rasti{te, Peru}ac, Beserovina,<br />
Ra~a, Solotu{a i Zaovine),<br />
Ministarstvu `ivotne sredine,<br />
rudarstva i prostornog planirawa<br />
upu}en je jednoglasan stav<br />
42 prisutna odbornika da prilikom<br />
dono{ewa novog Zakona<br />
o Nacionalnom parku „Tara”<br />
razmotri mogu}nost izuzimawa<br />
privatnih poseda iz sada{wih<br />
granica Parka. Tako|e, da se<br />
u nove granice Parka ne unose<br />
novi privatni posedi Mesne<br />
LEOPARDOVA<br />
KO@A<br />
Mada je jednoglasno<br />
podr`an zahtev sedam<br />
mesnih zajednica, u diskusijama<br />
pojedinih odbornika<br />
je provejavala bojazan<br />
da je mogu}e cepati celinu<br />
razdvajawem dr`avnog od<br />
privatnog poseda. Time bi<br />
se, kako je re~eno, napravila<br />
tzv. „lepopardova<br />
ko`a”. Najbitnije je da se<br />
isprave mawkavosti iz nacrta<br />
Zakona.<br />
zajednice Zaovine, kao {to<br />
se predvi|a novim Zakonom.<br />
Zahteva se i produ`ewe roka za<br />
sprovo|ewe sveobuhvatne javne<br />
rasprave o nacrtu Zakona o NP<br />
„Tara” koja je, kako je istaknuto<br />
u peto~asovnoj `u~noj raspravi,<br />
Qubodrag Jezdi}, zamenik<br />
predsednika SO<br />
JEDNOGLASNO Sednica SO Bajina Ba{ta<br />
ovoga puta izostala. Zamerka je<br />
potkrepqena podatkom da u javnu<br />
raspravu, o tako va`nom zakonu<br />
za `ivot velikog broja gra|ana,<br />
nisu bili ukqu~eni ni qudi<br />
iz Nacionalnog parka ”Tara”.<br />
– Predsednik op{tine je tra`io<br />
da Ministarstvo upozna zainteresovane<br />
iz mesnih zajednica<br />
{ta sadr`i nacrt novog Zakona.<br />
Sastanak je protekao u mu~noj atmosferi<br />
jer je pomo}nica ministra<br />
Danica Ba~anovi}, bukvalno<br />
vre|ala prisutne jer joj se<br />
nisu dopale upu}ene primedbe.<br />
Potom je demonstrativno napustila<br />
sastanak. Za razliku<br />
od Ba~anovi}eve weg kolega<br />
Radoslav Momirov pona{ao se<br />
vrlo korektno – objasnio je {ef<br />
odborni~ke grupe SRS Miroslav<br />
Luki}.<br />
– Pre 30 godina, potezom<br />
pera dr`ave, bez konsultacija<br />
sa vlasnicima, oko 5.000 hektara<br />
privatne svojine prevedeno<br />
je u re`im Nacionalnog parka,<br />
~ime je op{tini Bajina Ba{ta<br />
nanesena nenadoknadiva ekonomska<br />
{teta. Zbog najstro`ijih<br />
re`ima ograni~ewa i zabrana,<br />
onemogu}en je normalan<br />
turisti~ki razvoj, potencijalni<br />
investitori su s toga odustajali<br />
od ulagawa na Tari. Sada se, na<br />
brzinu i diskretno, sprema novi<br />
nakaradni zakon koji ponovo<br />
obespravquje vlasnike privatnih<br />
poseda sa tendencijom da<br />
granice Parka pro{iri za novih<br />
6.250 hektara u MZ Zaovine.<br />
[to bi narod rekao „ da je ovo<br />
vaqalo ne bi nama dopalo” – kazao<br />
je Qubodrag Jezdi}, zamenik<br />
predsednika SO. Prema re~ima<br />
Milomira Mili}a kqu~no<br />
pitawe je za{to dr`ava, koja<br />
je na ovom podru~ju zauzela<br />
najzna~ajnije prirodne resurse,<br />
ni priobli`no nije izgubqenu<br />
vrednost nadomestila lokalnoj<br />
sredini.<br />
R. Blanu{a<br />
EKOLO[KI POKRET „LIM“ IZ PRIBOJA PROTIV HIDROELEKTRANA NA LIMU<br />
Еколози траже забрану изградње<br />
хидроелектрана на реци Лим<br />
Ekolo{ki pokret „Lim“ iz Priboja<br />
zabrinut je zbog proteklih doga|aja koji su<br />
se odigrali u Priboju, a koji se odnose na<br />
potencijalnu izgradwu mini hidroelektrane<br />
na reci Lim, stoju u saop{tewu ovog<br />
pokreta.<br />
- Firma „Mini hidro investments“ d. o.<br />
o. iz Beograda je dobila re{ewe o uslovima<br />
za{tite prirode od Zavoda za za{titu<br />
prirode Srbije za izradu tehni~ke dokumentacije<br />
za uspostavqawe hidroelektrane<br />
„Rekovi}i I“ na reci Lim, na udaqenosti<br />
nekoliko kilometara od gradskog podru~ja.<br />
Instalisana snaga je 6,87 MW i Ekolo{ki<br />
pokret „Lim“ tra`i zabranu izgradwe mini<br />
ili maxi hidroelektrana na reci Lim.<br />
Tako|e smo Zavodu za za{titu prirode<br />
Srbije uputili zahtev za progla{ewe reke<br />
Lim za{ti}enim prirodnim dobrom.<br />
Na sednici Skup{tine op{tine Priboj,<br />
odr`anoj 09.12.2011. godine doneta je<br />
Odluka o izgradwi mini hidroelektrane na<br />
reci Lim na lokaciji „Rekovi}i I“ uprkos<br />
~iwenici da na op{tinskoj Skup{tini nije<br />
prethodno usvojen Prostorni plan op{tine!<br />
Ekolo{ki pokret „Lim“ do sada je preko lokalnih<br />
medija upoznao stanovni{tvo Priboja<br />
o ovom problemu i sada pripremamo<br />
sakupqawe potpisa gra|ana koji se protive<br />
izgradwi hidroelektrana, stoji u<br />
ovom saop{tewu, koje je potpisala Jasna<br />
Dizdarevi}, predsednik Ekolo{kog pokreta<br />
“Lim” iz Priboja.<br />
D. Bjelopoqac<br />
KANCELARIJA ZA MLADE U@ICE<br />
И ми смо активни- Млади са села<br />
Kancelarija za mlade ralizuje projekat<br />
“I mi smo aktivni – Mladi sa sela”<br />
koji finansira Ministarstvo omladine<br />
i sporta, u okviru koga su formirani aktivi<br />
mladih iz pet mesnih zajednica grada<br />
U`ica (Qubawe, Bela Zemqa, Krvavci,<br />
Duboko i Gostinica). Ideja projekta jeste<br />
organizovawe mladih iz ruralnih sredina,<br />
wihovo ukqu~ivawe u dru{tvene<br />
tokove, informisawe i podsticawe na<br />
dru{tveni aktivizam i wihovo me|usobno<br />
umre`avawe u okviru svoje mesne zajednice<br />
kao i povezivawe ovog tela sa Kancelarijom<br />
za mlade. Tako|e ideja jeste da se deo<br />
gradskog budxeta, namewen mladima, opredeli<br />
za mlade koji ne `ive na teritoriji<br />
grada U`ica.<br />
R. V.<br />
23. decembar 2011.<br />
13
друштво<br />
TV LAV U PROJEKTU TELEKOMA „SRBIJA NA DLANU“<br />
PREKO IPTV<br />
Програм за цео свет<br />
Promocija ovog kraja i svih wegovih potencijala za gledaoce<br />
i u dijaspori<br />
TV Lav iz U`ica po~ela<br />
je u petak 16. decembra sa<br />
emitovawem jednosatnog programa<br />
preko IPTV u okviru<br />
projekta Telekoma „Srbija<br />
na dlanu“.U konkurenciji od<br />
oko 150 regionalnih i lokalnih<br />
televizija sa dozvolom za<br />
emitovawe programa u`i~ka<br />
televizija je izabrana na osnovu<br />
pra}ewa kvaliteta i rezultata<br />
dosada{weg programa.<br />
- Iako postojimo sedam godina<br />
ovaj izbor doprinosi da<br />
osim Zlatiborskog okruga gledaoci<br />
kako u Srbiji tako i u dijaspori<br />
mogu da prate na{ program.<br />
Raduje me jer ovaj kraj ima<br />
{ta da predstavi gledaocima<br />
{irom sveta po~ev od privrede,<br />
kulture, prirodnih lepota,<br />
turisti~ke ponude, istorije,<br />
tradicije, rekao je za „Vesti“<br />
direktor Ranko Stankovi}.<br />
On dodaje i da su prvi<br />
po~eli sa emitovawem programa<br />
koji predstavqa svojevrsnu promocija<br />
ovog kraja i svih wegovih<br />
potencijala. Za samo nekoliko<br />
dana emitovawa gledanost programa<br />
se uve}ala na oko milion<br />
gledalaca. Startovawe sa novim<br />
programom podrazumevalo je i<br />
tehni~ku opremqenost koju ova<br />
televizija ima jer je odranije i<br />
dopisnik TV Pink.<br />
Ciq ovog projekta je da se<br />
napravi kanal „Srbija na dlanu“<br />
koji }e biti ponu|en dijaspori i<br />
na{im qudima koji `ive u inostranstvu<br />
ali i sistemu IPTV<br />
u Srbiji.<br />
- Ugovor o umre`avawu<br />
obavezuje sve u~esnike u projektu<br />
„Srbija na dlanu“ da<br />
proizvodi dnevno jedan sat<br />
programa plus najzanimqivije<br />
vesti koje su iz na{eg kraja ali<br />
i zajedni~ku emisiju. To }e biti<br />
Razgovor u studiju<br />
Ranko Stankovi},<br />
direktor TV Lav<br />
neka vrsta dnevnika u kome }e<br />
prilozi biti regionalnih televizija<br />
po~ev od Novog Pazara,<br />
Ra{ke, Kraqeva, Kru{evca,<br />
^a~ka, Kragujevca, Lazarevca,<br />
Aran|elovca, Vaqeva, [apca i<br />
U`ica, isti~e Stankovi}.<br />
Dodajmo, da je TV Lav<br />
pro{le godine radila prenos<br />
muzi~kog i filmskog festivala<br />
Kustendorf sa Me}avnika i za<br />
sedam dana prema zvani~nim podacima<br />
Telekoma pono}ne koncerte<br />
i program gledalo je oko<br />
milion gledalaca. To je veliki<br />
plus i za ovaj kraj, manifestaciju<br />
i za televiziju.<br />
Upitan da prokomentari{e<br />
zna~aj ovog projekta Stankovi}<br />
navodi da im je veoma va`no da<br />
{to vi{e qudi u svetu vidi {ta<br />
se doga|a u na{em kraju. Ali i<br />
da jednog dana kroz marketing<br />
budu u prilici da to {to rade i<br />
naplate. Za sve firme koje rade<br />
u na{em kraju a imaju interes<br />
da se vide i u inostranstvu taj<br />
marketin{ki prostor }e biti u<br />
ponudi vi{e nego do sada. Na{<br />
rad su i do sada cenili {ire i<br />
daqe nego u lokalnoj sredini.<br />
Zato nam je svima koji radimo na<br />
televiziji drago {to je na{ rad<br />
krunisan jednim ovakvim projektom,<br />
zakqu~uje na{ sagovornik.<br />
D. Cvijovi}<br />
Dragi[a Cviji] (74)<br />
iz Ba^evaca na Drini<br />
prkosi godinama<br />
У осмој<br />
деценији - ко<br />
младић<br />
Iako ima 74 godine, Dragi{a Cviji}<br />
iz Ba~evaca na Drini, zaseoka Gorwe Bare<br />
kod Bajine Ba{te, jo{ je `ivahan, spreman<br />
da potr~i, napravi stoj na glavi, voli i da<br />
se na{ali na svoj, ali i tu|i ra~un. @ivi<br />
sam, supruga je umrla, a k}erke se udale, jedna<br />
u Lazarevcu, druga u obli`noj Roga~ici.<br />
Oduvek je, veli on, bio lak na nozi, brz uz<br />
brdo i niz brdo, spreman da „|ikne” preko<br />
ograde. Od toga je ostalo jo{ po ne{to.-<br />
Za moju obdarenost znaju svi Ba~ev~ani.<br />
Oni mla|i ponekad tra`e da im poka`em<br />
kako mo`e da se hoda na rukama ili stoji<br />
na glavi. Sa zadovoqstvom im ispunim<br />
zahtev, a oni me nagrade fla{om piva. Ono<br />
mi je omiqeno pi}e, pa kad si|em u centar<br />
Ba~evaca, da pone{to kupim u prodavnicama,<br />
obavezno cugnem pivo, ponekad i ponesem<br />
ku}i jednu fla{u. Kupio bih i vi{e,<br />
Dragi{a Cviji} na ulici u Ba~evcima<br />
ali nemam para jer na ime penzije primim<br />
svega 3.200 dinara – pri~a Dragi{a. Ovaj<br />
neobi~ni Ba~ev~anin ka`e da ga zdravqe<br />
dobro slu`i, pa uprkos godinama, mo`e da<br />
pomogne kom{ijama i tako obezbedi dovoq-<br />
Dragi{a Cviji} demonstrira stajawe na glavi<br />
no sredstava za skroman `ivot. - Volim da<br />
sam sa qudima, to mi je pravo zadovoqstvo.<br />
Pomognem onima koji me zovu, a priteknem u<br />
pomo} i drugima. Ne podnosim samo}u i zbog<br />
toga sam retko kod ku}e. Bi}e tako dok me<br />
slu`i zdravqe- isti~e Dragi{a.<br />
R. B.<br />
14 23. decembar 2011.
Da je pravde i sre}e, ribolovne<br />
dozvole za sportske<br />
ribolovce trebalo bi da va`e<br />
na celoj teritoriji Srbije, a<br />
vodama da upravqaju dr`avne<br />
institucije. Iako je ministar<br />
za za{titu prirode Oliver<br />
Duli} jo{ 2008. godine obe}ao<br />
da }e cena dozvole biti primerena<br />
xepu ve}ine ribolovaca<br />
i va`iti na teritoriji cele<br />
Srbije - do danas od toga nije<br />
bilo ni{ta.<br />
Naime, od 2010. godine, na<br />
rok od deset godina, pravo upravqawa<br />
i kori{}ewa vodama<br />
na velikom podru~ju, dobila je<br />
firma “Ekologik” iz ^a~ka. U<br />
vlasni{tvu ove firme sada su<br />
vode na podru~ju ^a~ka, Priboja,<br />
Prijepoqa i Novog Pazara, ali i<br />
vode nekada{we Zajednice “Zapadna<br />
Morava 1”: U`ice, Po`ega,<br />
Kosjeri}, Ariqe, Lu~ani, Gu~a,<br />
Ivawica i ^ajetina!<br />
Od cene dozvole (4.600 dinara),<br />
u 2010. godini mati~nim<br />
udru`ewima date su samo mrvice<br />
- 100 dinara po dozvoli.<br />
U 2011. godini jo{ nije upla}en<br />
ni jedan dinar, a sva je prilika<br />
da }e tako i ostati! Da nevoqa<br />
bude ve}a, “Ekologik” za dve godine<br />
u poribqavawu reka nije<br />
ulo`io ni{ta, a ~etiri ~uvara<br />
napustila su radna mesta. Tek<br />
хроника<br />
OGOR^ENI SPORTSKI RIBOLOVCI U NA[EM KRAJU<br />
Риболовне дозволе прави намет<br />
^a~anska firma “Ekologik” dobila pravo upravqawa i kori{}ewa<br />
vodama na velikom podru~ju, a od visokih cena godi{we dozvole<br />
mati~nim udru`ewima ostaju samo mrvice<br />
Radmilo Mili}evi}<br />
na poribqavawu Skrape`a<br />
“s mene na u{tap” nai|e ~uvar<br />
iz U`ica ili Ariqa, {to ohrabruje<br />
ribokradice da smelije<br />
pusto{e i onako osiroma{ani<br />
ribqi fond u rekama. Pogotovo<br />
kada se doda da je brzopleto<br />
~i{}ewe gorwe brane akumulacije<br />
u Ov~ar Bawi (podru~je<br />
op{tine Po`ega) prouzrokovalo<br />
da gotovo sva riba ode nizvodno.<br />
Sa razlogom se pri~a da deo<br />
Zapadne Morave ima vi{e `aba,<br />
pacova i zmija nego ribe.<br />
U Udru`ewe ribolovaca<br />
“Skrape`” u Po`egi, na primer,<br />
nedavno je stigla vest da je cena<br />
AKTIVNOSTI @ENA PENZIONERA<br />
Вредне Ужичанке<br />
Sekcija `ena „U`i~anke“ pri Udru`ewu penzionera<br />
iz U`ica postoji i radi vi{e od deceniju<br />
na podru~ju grada. Svoju podru`nicu osnovale su<br />
2000. godine i do sada uspe{no pokrenule i realizovale<br />
niz aktivnosti. Okupqaju veliki broj<br />
`ena, ali su wihova o~ekivawa da ~lanica u narednoj<br />
godini bude i vi{e.<br />
Me|u dosada{wim aktivnostima dominantne<br />
su humanirtarne akcije poput prikupqawa<br />
pomo}i za decu Doma „Petar Radovanovi}“, zatim<br />
porodicu Mitra{inovi} i mnoge druge.<br />
Tokom dosada{weg rada ostvarile su i<br />
niz kontakata sa sli~nim udru`ewima iz na{eg<br />
okru`ewa ali i iz ~itave Srbije i Crne Gore,<br />
me|u kojima su brojna udru`ewa iz Kraqeva,<br />
Vaqeva, Vrwa~ke Bawe, [apca, Beograda i drugih<br />
sredina.<br />
Predsednica sekcije `ena Olga [umarevi}<br />
o~ekuje da }e aktivnosti biti nastavqene i tokom<br />
naredne godine, a za 29. decembar, povodom<br />
predstoje}ih novogodi{wih i bor`i~nih praznika,<br />
najavquje posetu deci Doma „Petar Radovanovi}“.<br />
Ina~e Sekcija `ena „U`i~anke“ za svoj rad<br />
i aktivnosti vi{e puta je nagra|ivana.<br />
R. V.<br />
dozvole sa ~lanskom kartom za<br />
2012. godinu 5.200 dinara, {to<br />
je jo{ vi{e oneraspolo`ilo<br />
sve ~lanove. Ko ho}e da ode na<br />
Drinu, Kokin Brod, Rzav, Kni},<br />
Uvac ili Lim, {to je sve na<br />
udaqenosti od oko 100 kilometara,<br />
mora da izdvoji vi{e od<br />
22.000 dinara, {to je daleko<br />
od obe}awa ministra Olivera<br />
Duli}a.<br />
Oko 700 po`e{kih sportskih<br />
ribolovaca nemaju ni<br />
deli} svoje autonomnosti i<br />
nadle`nosti, tako da im, uz<br />
ograni~ewe zbog nastalih ne<br />
(prilika), ostaje da se zadovoqe<br />
pri~aju}i da su svake godine<br />
organizovali poribqavawe<br />
Skrape`a, \etiwe, Zapadne<br />
Morave i Moravice. Reke su<br />
oboga}ene mrenom, klenom, deverikom,<br />
crvenperkom, bodorkom...<br />
Po`e`ani su imali i<br />
dobru ~uvarsku slu`bu, bogat<br />
ribqi fond i za male pare<br />
zadovoqavali svoju strast i<br />
pasiju.<br />
Kako re~e Radmilo Mili-<br />
}evi}, jedan od najboqih po-<br />
`e{kih ribolovaca, bez obzira<br />
na sve neda}e, nikoga u Po`egi<br />
nije napustila nada da }e, ipak,<br />
biti boqe. Po`elimo da tako<br />
bude.<br />
Du{ko Dolovi}<br />
KORMORANI<br />
OPUSTO[ILI<br />
REKU LIM<br />
Лим и обале,<br />
пусте и сабласне<br />
Jo{ pre dvadesetak dana<br />
kormorani su bukvalno okupirali<br />
reku Lim na wenom<br />
toku od Prijepoqa do u{}a<br />
u Drinu kod Rudog. Zadwih<br />
nekoliko godina na hiqade<br />
kormorana iz Skandinavije<br />
u poznu jesen dolaze u Polimqe<br />
i tu borave do kraja<br />
marta, a onda kao po nekoj komandi,<br />
bukvalno u par dana,<br />
vra}aju se nazad u Skandinaviju.<br />
Kako su nam ju~e rekli<br />
brojni ribari na potezu od<br />
Prijepoqa do Rudog, obale<br />
Lima zaposelo je nekoliko<br />
hiqada kormorana koji tamane<br />
ribu. Zbog kormorana<br />
Limske obale i sama reka<br />
Lim, kao i akumulaciona<br />
jezera Potpe}, izme|u Prijepoqa<br />
i Priboja i jezero akumulacije<br />
HE Vi{egrad od Rudog<br />
do Vi{egrada na Limu i<br />
Drini, izgledaju tu`no i sablasno.<br />
Ovde caruju kormorani,<br />
pred kojima se povla~e i<br />
ribari i biqni i `ivotiwski<br />
svet uz reku. Riba strada<br />
u koli~inama koji prete da<br />
reku Lim i ovda{wa akumulaciona<br />
jezera, ali i wihov<br />
okoli{, pretvori u - mrtvu<br />
reku!<br />
- Ribarima bukvalno ne<br />
ostaje ni{ta od ribe, koja<br />
be`i u jatima u re~ne uvale,<br />
ali i tamo ih pronalaze kormorani.<br />
Ova ptica grabqivica,<br />
te{ka oko tri kilograma,<br />
pojede dnevno ribe<br />
taman koliko je te{ko, {to<br />
je neverovatno veliki izlov.<br />
Strahujem da }e do prole}a<br />
Lim ostati bez ribe – ka`e<br />
Ahmet Hasanagi}, poznati ribar<br />
iz Priboja.<br />
Kormorani uz ribu,<br />
uni{tavaju i biqni svet,<br />
na desetine wih su na svakom<br />
drvetu pored reke Lim,<br />
koja su zbog wihovog izmeta<br />
„ofarbana“ u belo i potpuno<br />
ogolela.<br />
Ribari u Polimqu ka`u<br />
da je kormoran po zakonima<br />
Srbije, a tako je i u susednoj<br />
BiH, za{ti}ena pti~ja vrsta<br />
i zabraweno je wihovo ubijawe<br />
i uni{tavawe.<br />
D. Bjelopoqac<br />
23. decembar 2011.<br />
15
судбине<br />
Hirurg Bo@idar Miti] iz Beograda, koji je dobar deo radnog veka proveo u<br />
Nema^koj, podjednako se posvetio svojoj prvoj qubavi slikarstvu,<br />
i maj^inoj @ivotnoj preporuci<br />
„Дијете, само даруј животу, никад не узимај“<br />
Za istaknuti patriotizam, {kolovawe dece sa Kosmeta, Hrvatske i BiH, i za pomo}<br />
pru`enu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Bo`idar je odlikovan Ordenom Svetog Save<br />
Hirurg Bo`idar Miti} (75), ro|eni<br />
Beogra|anin, dobar deo radnog veka proveo je u<br />
Nirnbergu u Nema~koj. Za dugogodi{wu svesrdnu<br />
finansijsku pomo} u {kolovawu nezbrinute<br />
i siroma{ne dece sa Kosmeta, iz Hrvatske i<br />
BiH, {to mu je bila i maj~ina `ivotna preporuka,<br />
ali i kao istaknutom poma`u}em ~lanu,<br />
Srpska pravoslavna crkva ga je 2006. godine<br />
odlikovala Ordenom Svetog Save. Bo`idar<br />
se podjednako posvetio i svojoj prvoj qubavi,<br />
slikarstvu, i ve} priredio brojne izlo`be: u<br />
Nirnbergu, Minhenu, Ober{taunu i Himeletiru<br />
u Nema~koj, u Nacionalonoj galeriji u Beogradu<br />
tokom novembra, i u Institutu „^igota“ na<br />
Zlatiboru od 13. do 21. decembra.. Razgovarali<br />
smo uo~i Nikoqdana na Zlatiboru, krsne<br />
slave Instituta „^igota“, u kome je od 1965,<br />
kao jedan od prvih lekara, Bo`idar Miti} radio<br />
tri godine.<br />
- Eh, kada se setim tog vremena. Zapo~eo<br />
sam radni vek u Bajmoku kod Subotice. Odatle<br />
me po{aqu na specijalizaciju iz ortopedije,<br />
i krenem autobusom na praksu u Vojnu bolnicu<br />
Meqine. Na Zlatiboru nam pukne guma, i voza~<br />
ka`e da mu treba sat da otkloni kvar. U {etwi<br />
ja do|em do Zavoda za hipertireozu, u|em unutra,<br />
a do~eka me medicinska sestra Nada.<br />
Lepa da su mi noge klecale. Ka`em joj ko sam<br />
i odakle sam, a ne skidam o~iju s we. Uvede me<br />
kod doktorke Rade, upravnika, kad tamo - moja<br />
{kolska drugarica. Ispri~amo se, popijemo<br />
kafu, i Rada mi odjednom: „Treba nam lekar,<br />
ja sam sama ovde“. Kri{om posmotrim zanosnu<br />
sestru Nadu koja me za tren sludela, i kako<br />
uhvatih wen pogled tako odlu~ih da ostanem.<br />
Voza~ autobusa ve} namestio gumu, quti se {to<br />
me tako dugo nema, a ja mu prkosno ka`em da<br />
ne}u daqe s wim i da mi izvadi torbu iz gepeka.<br />
Na ~istom zlatiborskom vazduhu brzo<br />
se razvila velika qubav sa sestrom Nadom, a<br />
kada sam joj kupio prsten ~itav Zlatibor je to<br />
saznao za dva sata i o tome pri~ao. Ja za sestru<br />
Nadu odem na vrh ^igote. Ma, {ta pomisli{ da<br />
u~inim za wu, nije mi bilo te{ko. Sami Bog<br />
zna koliko sam puta oti{ao pe{ice na ^igotu<br />
da joj berem narcise. Vetar i ki{a, magla<br />
pritisla ne vidi se prst pred okom, ali ja se<br />
ne vra}am bez cve}a. I onda, - pomalo setno<br />
}e Bo`idar Miti}, - posle tri godine zlatiborske<br />
idile pozovu me na specijalizaciju iz<br />
hirurgije. Ona specijalizacija iz ortopedije,<br />
koju sam zapo~eo, propala je zbog sestre Nade,<br />
i sad nemam kud, moram da se vratim u Beograd.<br />
Odatle me po{aqu u vojvo|ansku ravnicu u<br />
Sombor, a moja Nada osta sama na bajkovitom<br />
Zlatiboru.<br />
U „tem Somboru“, nastavqa Bo`idar<br />
pomalo pesni~ki svoju iskrenu ispovest, kao s<br />
neba, kao da je vila, pojavi se doktorka Milica.<br />
Mlada, lepa, zavodqiva. On s wom u kafanu<br />
„Fijaker stari“, pa na Dunav, pa na ~arda{,<br />
pa... Da ti pamet stane. I, uz tako|e zanosnu<br />
doktorku Milicu lik sestre Nade brzo po~e<br />
da bledi. Zaboravi Bo`idar i wihove {etwe<br />
do vrha ^igote, i dugotrajna u`ivawa na ovom<br />
planinskom vrhu odakle puca pogled na pola<br />
Srbije, na jednoj, i Crne Gore, na drugoj strani.<br />
Shvati zatim i Nada da je zanavek izgubila<br />
Bo`idara, da je wegov prsten na wenoj ruci<br />
samo lepa pro{lost. Popela se jednog dana<br />
na ^igotu i ostavila ga ispod kamena na kome<br />
su nekada sedeli zadihani od vrele qubavi.<br />
Iako te{ka srca, tu vest i wemu, Bo`idaru,<br />
nekako dojavi.<br />
- O`enim se ja Milicom, i gde }u nego na<br />
svadbeno putovawe na Zlatibor. U hotel „Palisad“.<br />
Na Badwe ve~e za~ne se i na{a k}erka<br />
Jelica, i rodi se 29. septembra 1971. godine. I<br />
ona je danas lekar, `ivi i radi u Nema~koj, a ja,<br />
evo, punih 40 godina provodim dva letwa meseca<br />
na Zlatiboru. Po{to sam stalni gost, pa<br />
jo{ gost koji pla}a unapred, imam popust od 40<br />
odsto na polupansion u hotelu „Palisad“. Ali,<br />
nije samo to bitno. Punih 40 godina ja jednom<br />
sedmi~no, dok sam na Zlatboru, pe{a~im na vrh<br />
^igote i prevr}em tamo{we kamewe, tra`e}i<br />
onaj prsten {to je moja Nada ostavila. Bio sam<br />
i ovih dana, iako u lepim godinama oti{ao sam<br />
pe{ice na ^igotu, ali prsten nisam na{ao.<br />
Prise}a se Bo`idar i drugih lepih trenutaka<br />
provedenih na Zlatiboru. U hotelu<br />
„Palisad“ pogotovu. Jo{ kada bi, veli on,<br />
po~ela da pri~a na{a Du{anka, dugogodi{wi<br />
{ef recepcije hotela „Palisad“, mnogi bi se<br />
zbog u~iwenih i decenijama ve{to skrivanih<br />
qubavnih grehova razvodili i u devedesetoj<br />
godini `ivota!<br />
- Tu sam se dru`io sa ~uvenim novinarom<br />
Bocom Marjanovi}em, direktorom „Palisada“<br />
Pantom Mijailovi}em, Milojkom Drulovi}em,<br />
pa tako|e U`i~aninom Bo{kom Vidakovi}em,<br />
dugogodi{wim jugoslovenskim ambasadorom<br />
na Kubi. On je bio dobar prijateq sa ^e Gevarom,<br />
no}i i no}i su provodili diskutuju}i o<br />
marksizmu i pravdi, sve dok ^e nije napustio<br />
mesto ministra i oti{ao u bolivijske {ume da<br />
se bori na ~elu tamo{we gerile. Mnogo mi je<br />
pri~ao o ^e Gevari i o Kubi. Posebno sam upamtio<br />
^e Gevarinu pri~u kako su wegova deca<br />
~ekala da vide {ta im je doneo u koferu kada<br />
se kao ministar inostranih poslova Kube vratio<br />
sa nekog sastanka u Wujorku. Kada je do{ao,<br />
rekao im je: „Znate li da su kubanska deca danas<br />
gladna, i kako o~ekujete da vam donesem<br />
ne{to {to ona nemaju. Iako ste deca ministra,<br />
morate deliti wihovu sudbinu“.<br />
Kada je Bo`idar Miti} kao de~ak krenuo<br />
u svet iz jednog sela u blizini Grocke, majka,<br />
nepismena ali mudra seqanka, rela mu je:<br />
„Dijete, samo daruj u `ivotu, nikad ne uzimaj.<br />
Jedino tako }e{ imati dovoqno i za sebe“.<br />
Pamte}i dobro maj~ine re~i, pri~a Bo`idar,<br />
~itavog `ivota je pomagao drugima i delio sve<br />
{to je imao. U Nirnbergu, kao hirurg, odlu~io<br />
je da stipendira srpsko dete sa Kosmeta „koje<br />
je vredno, dobar |ak i koje nema komunisti~ki<br />
rep za sobom“. Preneo je tu `equ svom parohu<br />
u Nema~koj Du{anu Kolunxi}u, koji je o tome<br />
obavestio tada{weg vladiku Ra{ko-prizrenskog<br />
Pavla, potoweg Patrijarha Srpskog, i on<br />
predlo`i jedno od petoro dece u~iteqa iz<br />
Prizrena.<br />
- Taj u~iteq je izgubio posao, i prodavao<br />
sve}e u crkvi da prehrani decu, zato {to je<br />
svojim |acima govorio da ima Boga. Zamislite,<br />
optu`ili su ga da verski truje decu. Stipendirao<br />
sam wegovu k}erku Jovanu na Medicinskom<br />
fakultetu u Pri{tini. Kasnije sam slao 200<br />
maraka mese~no studentu Vladimiru Mrkaji}u<br />
koji je u Sarajevu zavr{io tri godine medicine<br />
sa desetkama, ali nije imao vi{e para ni za<br />
patike. On danas radi u Kraqevu kao internista.<br />
Wemu i wegovom bratu smo slali i ode}u i<br />
obu}u. O tim te{kim slu~ajevima najvi{e smo<br />
~itali u „Frankfurtskim vestima“, pronalazili<br />
smo ih i pomagali im. Recimo, posebno<br />
tu`na je pri~a o `eni koja je sa stomakom do<br />
zuba be`ala ispred „Oluje“ u Hrvatskoj, pa<br />
kada su ih negde na putu sustigli hrvatski avioni,<br />
ona je sko~ila u nekakav propust da bi se<br />
spasila. I tamo se porodila. Stigli su nekako<br />
do Jagodine, dobili su plac od op{tine i mi<br />
smo im pomogli da sagrade ku}u. Wena deca<br />
pobe|uju na republi~kom takmi~ewu iz fizike,<br />
a mi poma`emo najstarijoj k}erki koja studira<br />
kwi`evnost u Beogradu. Ne mnogo ali taman da<br />
nas po dobru pamti.<br />
Pri~a Bo`idar Miti} i o stipendirawu<br />
cele generacije bogoslova iz Krke koji su<br />
iz Hrvatske prebegli u Sremske Karlovce.<br />
Sve{tenik Du{an je tra`io dobrovoqce<br />
za stipendije, a po{to se javio samo jedan,<br />
Bo`idar i wegova supruga su prihvatili obavezu<br />
da ostalih 11 stipendiraju dve godine.<br />
Oni su danas sve{etnici {irom sveta, i ~esto<br />
im se javqaju. Za crkvu koju su Srbi kupili u<br />
Nema~koj od evan|elista, i koja je ko{tala 1,1<br />
milion maraka, Miti}i su dali 75.000 maraka<br />
i platili oltar poru~en u Beogradu.<br />
16 23. decembar 2011.
судбине<br />
- Napravio sam u svojoj ordinaciji izlo`bu<br />
ikona, deset se prodalo i sav novac sam odvojio<br />
da se u Gr~koj napravi lep polijelej za<br />
na{u crkvu. Bio sam prijateq sa igumanom manastira<br />
Papra~a u Bosni, koji je u Moskvi video<br />
prelepu ali jako skupu ikonu utje{iteqicu. I<br />
za wu sam prilo`io. Mnogo toga sam u~inio za<br />
na{u crkvu, ali i za qude. Kada u vreme sankcija<br />
nije bilo dovoqno lekova ni u Beogradu,<br />
ambulanta Cvetojevac kod Kragujevca bila<br />
je snabdevenija nego mnogi gradovi.. Svakog<br />
vikenda sam im slao torbe „krma~e“ pune najneophodnijih<br />
i najboqih lekova, a kupio sam<br />
im i EKG aparat, sve sa nadom da to Bog vidi.<br />
Dobitnik sam i „Plakete O~estvenog pokreta<br />
Obraz“. To mi je posebno drago priznawe, dodeqeno<br />
povodom slave Sv. kraqa Milutina. Na<br />
plaketi stoji „Srbinu sa obrazom“, i s ponosom<br />
ga pokazujem Srbima u Nirnbergu. I dok sam<br />
ovde u Srbiji, a evo tri dana pred Novu godinu<br />
odlazim u Nema~ku, ja qude, moje prijateqe pa<br />
i slu~ajne poznanike, savetujem da se opamete.<br />
Da na slede}im izborima ne glasaju za ove {to<br />
rasta~u Srbiju ve} za „Dveri srpske“. To je patriotska<br />
organizacija koja }e naredne godine<br />
iza}i na izbore, verovatno uz slogan „Da zajedno<br />
spasimo Srbiju“. Ili tako ne{to, - bez<br />
okoli{ewa }e Bo`idar.<br />
Najzna~ajnije priznawe, Orden Svetog<br />
Save, Bo`idar je, me|utim, nedavno ostavio<br />
na ~uvawe uz kopiju Bogorodice trojeru~ice u<br />
Nirnbergu koju imaju tamo{wi Srbi, da taj orden<br />
ne bi, kako ka`e, jednog dana bio izgubqen<br />
ili do`iveo sudbinu ordewa srpskih junaka i<br />
rodoquba. O tome on govori sa dosta srxbe:<br />
- Neverovatno je kakav smo mi narod.<br />
Danas mo`ete da kupite na pijaci, za 20 evra,<br />
orden Kara|or|eve zvezde i drugo zna~ajno<br />
ordewe koje su nosili na grudima na{i preci,<br />
veliki srpski junaci. Kako je mogu}e da su<br />
qudi spremni da tako ne{to zna~ajno prodaju<br />
za obi~nu ve~eru. Tako se i preci i istorija<br />
najlak{e zaboravqaju.<br />
U Osnovnoj {koli „Filip Vi{wi}“ u Beogradu<br />
Bo`idar Miti} je bio najboqi crta~.<br />
Tako je bilo i u [estoj mu{koj gimnaziji, i<br />
svi su verovali da }e on posle sredwe {kole<br />
oti}i na studije slikarstva. Me|utim, odlu~io<br />
se za medicinu, ali sve vreme dok je nosio<br />
beli mantil Bo`idar je crtao i slikao. Posledwih<br />
godina prosto je „eksplodirao“. Wegove<br />
slike, uqa na platnu, podse}aju na dela<br />
Milana Kowovi}a. On, me|utim, napomiwe da<br />
na wega nisu uticali ni likovni stru~waci<br />
ni umetnici. Ostao je veran svom stilu i svom<br />
vi|ewu. Srbiju je u protekle godinu-dve slikao<br />
prekrivenu tmurnim oblacima, kakva je, kako<br />
ka`e, i stvarnost i vlast u woj. Zanimqivo<br />
je i slede}e: Bo`idar je u Nema~koj daleko<br />
najpoznatiji ikonopisac, s tom razlikom {to<br />
on ikone slika na crnom kamenu „{ifer“ koji<br />
se kopa kraj Frankfurta. Plo~e su debele 1,5<br />
centimetar i veli~ine 40 puta 30 centimetara,<br />
a na pozadinu stavqa 24-karatne zlatne<br />
listi}e.<br />
- Od skora ikone ukra{avam dragim i poludragim<br />
kamewem, sa sitnim rubinima u oreolu,<br />
a iz Kine, gde sam bio tri puta po mesec<br />
dana na praksi za akupunkturu kojom se tako|e<br />
bavim ~itavih ~etvrt veka, doneo sam i poludragi<br />
kamen „`ad“ koji je tamo najjeftiniji.<br />
Wime tako|e ukra{avam ikone. Prvi i jedini<br />
radim ikone na kamenu. One su mnogo postojanije<br />
od drvenih, - dodaje Bo`idar Miti}.<br />
U 2012. godini Bo`idar }e izlagati svoje<br />
slike u Somboru i Novom Sadu. Leto }e ponovo<br />
provesti na Zlatiboru, i opet }e se popeti na<br />
^igotu da potra`i onaj kamen pod kojim je Nada<br />
ostavila prsten. O tome do kada }e sve to trajati<br />
on na kraju ka`e:<br />
- Zdravqe me dobro slu`i, `eqa me ne<br />
izdaje, ali sve je u Bo`ijim rukama. Traja}e,<br />
zna~i, sve dok Bog ne ka`e da mu gore na nebu<br />
treba dobar hirurg i - dobar slikar.<br />
Svetislav Tijani}<br />
HAZIROVI]I OSETILI LICE I NALI^JE QUDSKE<br />
HUMANOSTI<br />
Невољницима не дају воду<br />
Jedni poma`u, drugi odma`u: Fahrudin Hazirovi} i wegove<br />
dve }erkice iz sela Kalafati kod Priboja uselili<br />
su se u novu ku}u sagra|enu zahvaquju}i prilozima brojnih<br />
darodavaca, ali im sada uskra}uju prikqu~ak na<br />
seoski vodovod<br />
Fahrudin Hazirovi}<br />
(41) iz sela Kalafati<br />
kod Priboja, koji<br />
ratuju}i sa nema{tinom<br />
sam odgaja dve }erke,<br />
uselio se u novu ku}u<br />
zahvaquju}i Fejsbuku<br />
i pomo}i brojnih darodavaca.<br />
Oni su `eleli<br />
da pomognu da mala<br />
tro~lana porodica<br />
kona~no dobije dom dostojan<br />
~oveka.<br />
Sre}i Hazirovi}a<br />
ne bi bilo kraja da se<br />
neo~ekivano nije pojavio<br />
problem - u selu im<br />
ne daju da se prikqu~e<br />
na seoski vodovod.<br />
Fahrudin Hazirovi}<br />
je do pre par<br />
dana `iveo u oronuloj<br />
ku}i u uslovima kao<br />
u sredwem veku. Bez<br />
vode, struje, u uxerici<br />
sagra|enoj od tankih drvenih prutova i blata,<br />
takozvanoj „ku}i pletari”, koja samo {to<br />
se nije sru{ila. Do ~atrwe u nedo|iji bez<br />
puta dolazilo se kozjim {umovitim stazama.<br />
U nemogu}im uslovima, uz petnaestak hiqada<br />
dinara, {to socijalne pomo}i, {to de~jeg dodatka,<br />
Fahrudin podi`e devoj~ice Irmu (8)<br />
i Elzanu (9) od wihove prve, odnosno druge<br />
godine, kada ih je napustila wegova supruga.<br />
Odgajao ih je u velikoj nema{tini, u bespu}u<br />
i uslovima nedostojnim ~oveka.<br />
Ovaj skromni ~ovek ka`e da je morao da<br />
podi`e i pazi decu, da devoj~icama bude i<br />
otac i majka, pa nije mogao da radi. Do wihovog<br />
ro|ewa radio je svakojake najte`e<br />
fizi~ke poslove po Srbiji, Crnoj Gori i<br />
Rusiji.<br />
Devoj~ice su do pre neki dan po {umskom<br />
bespu}u morale da pe{a~e svakodnevno<br />
po sedam kilometara do {kole u centru sela<br />
Kalafati i nazad, jer je wihova ku}a na periferiji<br />
atara ovog ra{trkanog sela, na wegovom<br />
najnepristupa~nijem delu.<br />
Sam podi`e decu<br />
Na sre}u Hazirovi}a, pro{log leta su<br />
se pojavili dobri qudi, wegovi zemqaci,<br />
Fahrudinov ro|ak Nazif Nurovi}, koji `ivi<br />
i radi u Nema~koj, Alem Haxiavdi}, koji<br />
`ivi i radi u Austriji, i Pribojka Emina<br />
Gledovi}. Oni su navratili u svoje selo Kalafate,<br />
videli ku}u i uslove u kojima `ivi<br />
Fahrudin sa dve }erkice i to objavili na<br />
svojim profilima na Fejsbuku.<br />
]erke za ponos<br />
Na ponos svog oca, uprkos odrastawu u<br />
te{kim uslovima, Fahrudinove }erke Irma<br />
i Elzana su odli~ne u~enice. U~iteqica Bojana<br />
Ka{eri} i u~iteq Nikola To{i} za wih<br />
dve imaju samo re~i hvale.<br />
A kako re~e Fahrudin, zahvaquju}i<br />
humanim qudima, nije mu te{ko da vaspitava<br />
svoju decu, da nosi vodu za ku}ne<br />
Muke samohranog oca: Fahrudin Hazirovi} na mestu gde mu je<br />
iskqu~ena voda sa vodovoda<br />
potrep{tine i higijenu.<br />
- Qudi dobre voqe, znani i neznani,<br />
po~eli su da prikupqaju pomo} da se nama sagradi<br />
ku}a. Nije i{lo lako, najpre su za 1.500<br />
evra kupili u centru sela Kalafati plac od<br />
sedam i po ari. Pomogli su partija ministra<br />
Rasima Qaji}a, kupili su pet tona cementa i<br />
blokove, muftija Muamer Zukorli} je poslao<br />
materijal da se opremi kupatilo, „Elektrodistribucija”<br />
iz Priboja mi je besplatno<br />
razvela struju u ku}i, pomogle su i kom{ije<br />
i, evo, posle godinu i po dana mi smo u novoj<br />
ku}i - pri~a Fahrudin Hazirovi}.<br />
I sve bi bilo kao u bajci da nenadano<br />
nije iskrsao problem, ~ini se ponajvi{e zbog<br />
na{eg tipi~nog inata. Fahrudinu su vodoinstalateri<br />
prikqu~ili vodu sa seoskog vodovoda,<br />
samo koju desetinu metara od wegove<br />
nove ku}e i wegovom vesequ nije bilo kraja.<br />
Ali, ve} sutradan, pred Fahrudinovom ku}om<br />
pojavila se policija sa pitawem ko mu je odobrio<br />
i prikqu~io vodu, pa je Hazirovi}ima<br />
voda iskqu~ena!<br />
Neumoqiva seoska vlast<br />
- Mesna zajednica Kalafati mi ne dozvoqava<br />
da se prikqu~im na seoski vodovod<br />
jer nisam bio tu i nisam u~estvovao u<br />
finansirawu zajedni~kog vodovoda, iako<br />
je puno wih prikqu~eno a da nisu bili tu<br />
kad se gradio vodovod. Nudio sam da platim<br />
prikqu~ak, ali ne vredi, ne mogu da<br />
se prikqu~im na vodovod. Policajac koji<br />
je do{ao da interveni{e zbog vode mi je<br />
rekao: „Sram ih bilo, jedni ti poma`u, drugi<br />
odma`u!” Prinu|en sam da vodu donosim sa<br />
300 metara udaqene ~esme od jednog kom{ije,<br />
po blatu do kolena - ka`e Fahrudin.<br />
U mesnoj zajednici Kalafati potvr|uju<br />
ono {to nam je rekao Fahrudin - on nije bio<br />
tu kad je voda dovedena i ne mo`e da se<br />
prikqu~i na seoski vodovod!<br />
Damir Bjelopoqac<br />
23. decembar 2011.<br />
17
став<br />
SVE^ANI TRG, TRG PARTIZANA —<br />
PRO[LOST, SADA[WOST I BUDU]NOST (10)<br />
Zoran Axi}, predsednik<br />
Skup{tine stanara Trg partizana 10<br />
Нико се не бави одржавањем?<br />
U okviru IV Me|unarodne konferencije „Nauka i visoko<br />
obrazovawe u funkciji odr`ivog razvoja – SED 2011“ u<br />
organizaciji Visoke poslovne tehni~ke {kole strukovnih<br />
studija u U`icu, sekcija Gra|evinsko in`ewerstvo i arhitektura<br />
okupila je zna~ajna imena iz ove oblasti koji su<br />
izneli svoje stavove na tematskom okruglom stolu „Sve~ani<br />
trg, Trg Partizana – pro{lost, sada{wost i budu}nost“.<br />
Prenosimo stavove i Zorana Axi}a, predsednika<br />
Skup{tine stanara Trg partizana 10<br />
Ja sam na ovom skupu zainteresovan kao<br />
gra|anin a ne u kontekstu op{te pri~e.<br />
@ivim u zgradi na Trgu i svi ovde prisutni<br />
treba da znaju sa kakvim se problemima<br />
susre}emo. Ro|eni sam U`i~anin, tako da<br />
sam razor~aran zbog svih napora i sredstava<br />
koje smo ulo`ili za konkurs 2007.godine.<br />
@eqa nam je bila da re{imo problem<br />
ravnih krovova, a na skupu je izme|u ostalog<br />
re~eno da su oni osu|eni na zaborav. Ali u<br />
praksi tako nije i ni{ta se u me|uvremenu<br />
nije desilo.<br />
Od 1999.godine i posle bombardovawa<br />
ova zgrada je na 20 metara od sru{ene<br />
Po{te. Problemi su ostali i niko ih ne<br />
re{ava.<br />
Ja ne}u da govorim o umetni~kim, arhitektonskim<br />
i kulturnim vrednostima Trga,<br />
ve} sa stanovi{ta gra|anina i stanara. Pre<br />
nego {to Trg za{titite dajte da ne kisnemo<br />
u narednom periodu. Dajte da probamo da<br />
re{imo taj problem.<br />
Mislio sam da je arhitektura jedna<br />
dinami~na disciplina koja se mora<br />
prilago|avati i zubu vremena. Na pomenutom<br />
konkursu tri su ravnopravne nagrade<br />
bile i ni{ta se nije dogodilo.<br />
Zato u narednom periodu ozbiqno<br />
treba da se pozabavimo bezbednosnim aspektom,<br />
jer pada sa svih fasada, staklo }e<br />
nekoga povrediti… Dajte, ponudite bilo<br />
kakva re{ewa koja su u va{oj nadle`nosti,<br />
da probamo da reguli{emo taj elementarni<br />
problem. Jer situacija je katastrofalna<br />
svuda gde qudi `ive na zadwim spratovima<br />
svih zgrada. A tako|e i na Trgu. Poenta je<br />
da se niko time ne bavi. A za{to?<br />
D.Cvijovi}<br />
Pismo ^itaoca<br />
Po{tovani,<br />
Ve} nekoliko nedeqa sa velikom pa`wom pratim<br />
feqton u Vestima koji se odnosi na u`i~ki trg. U istom<br />
su otvorene zna~ajne teme i konsultovani renomirani<br />
stru~waci. Ipak, ~ini mi se da jedan aspekt nije<br />
dovoqno obra|en. I to onaj za koji smo ja i moja porodica<br />
kao i veliki broj stanara koji `ive na posledwim<br />
spratovima `ivotno zainteresovani. Jo{ od sve~anog<br />
otvarawa Trga (1961) `ivim u stanu u zgradi iznad<br />
bioskopa, na posledwem spratu. Svedok sam da su se<br />
ve} krajem druge decenije od useqavawa zgrade na krovovima<br />
pojedinih stanova pojavila izvesna o{te}ewa<br />
i da se moralo pribe}i mawim sanacijama. Danas, posle<br />
pola veka, stawe je alarmantno. Krov je u velikoj<br />
meri propao. Svake 2-3 godine jedan od {est stanova u<br />
zgradi u kojoj `ivim (ulica Dimitrija Tucovi}a br. 64,<br />
ulazi 1 i 2) proki{wava, u mawoj ili ve}oj meri. Molim<br />
ovim putem, ako je izvodqivo, da nekoga od Va{ih<br />
sagovornika upitate za savet kako re{iti pomenuti<br />
problem. Unapred hvala.<br />
Sreten Baceti}, penzioner.<br />
18 23. decembar 2011.
култура<br />
OTVOREN 23. U@I^KI REGIONALNI LIKOVNI SALON<br />
Награда за Владимира Антића<br />
regionalni likovni salon otvoren<br />
je pro{log ~etvrtka u Gradskoj<br />
U`i~ki<br />
galeriji. Selekciona komisija i `iri za<br />
dodelu nagrada, koji je radio u sastavu:<br />
Bo`idar Plazini}, likovni umetnik,<br />
Dragi{a Milosavqevi}, istori~ar umetnosti<br />
i Katarina Doganxi} Mi}unovi},<br />
istori~ar umetnosti, izme|u desetina dobrih<br />
slika, grafika i skulptura opredelio<br />
se da ove godine dodeli jednu od uobi~ajne<br />
tri nagrade do sada. Nagra|eno delo je<br />
skulptura u drvetu „Bez naziva“ Vladimira<br />
Anti}a. Ovaj akademski vajar ro|en je 1978.<br />
godine u ^a~ku. Diplomirao je na Fakultetu<br />
primewenih umetnosti u Beogradu 2002. godine.<br />
Bio je na dvomese~nom usavr{avawu<br />
u Parizu. ^lan je ULUS-a od 2004. Samostalno<br />
je izlagao u Beogradu i na nekoliko<br />
kolektivnih izlo`bi. Od 2009. godine `ivi<br />
u U`icu, gde radi kao profesor u Osnovnoj<br />
{koli „Stari grad“. „Moderna forma,<br />
likovnost i akcenat na prepoznatqivoj jednostavnosti<br />
upu}uju na originalnost autora<br />
i wegov put ka novim stvarala~kim simbolima“,<br />
rekao je Dragi{a Milosavqevi}<br />
na otvarawu izlo`be obrazla`u}i jednoglasnu<br />
odluku `irija. Pohvale su upu}ene<br />
Milovanu Dagovi}u, Uro{u Paji}u, Mi{u<br />
Filipovcu i Slavku Lukovi}u, a zapa`ene<br />
radove ove godine imali su i Biqana<br />
Cicvari}, Nata{a Prqevi}, Dragan Tomanovi},<br />
Jelena Tijani}-Savi} Jelena Guski}<br />
Petrovi}, kao i drugi autori ~ija dela istinski<br />
osve`avaju dvadesettre}i po redu<br />
U`i~ki likovni salon.<br />
I ove godine primetno je odsustvo<br />
slikara starije generacije o ~emu je na otvarawu<br />
govorio direktor Gradske galerije<br />
Vladan Terzi} podse}aju}i na prvobitni<br />
revijalni karakter ove izlo`be.<br />
O tome za{to vi{e starijih u`i~kih<br />
slikara nije poslalo radove, Milosavqevi}<br />
u tekstu za katalog pi{e:<br />
„To se mo`e dvojako tuma~iti: ili je<br />
razumevawe prema mla|ima bio svojevrsni<br />
ustupak ili je mo`da odbjawe sa prethodnih<br />
salona rezultiralo strahom od strogosti<br />
selektorske komisije {to je uslovilo da<br />
se jedna godi{wa manifestacija zaobi|e,<br />
jer }e slede}a mo`da biti osve`ena novom<br />
prepoznatqivo{}u. Ali da se malo<br />
Moderna forma, likovnost<br />
i akcenat na prepoznatqivoj<br />
jednostavnosti upu}uju na<br />
originalnost autora i wegov<br />
put ka novim stvarala~kim<br />
simbolima, ocena je `irija<br />
za nagra|enu skulpturu<br />
zadr`imo na odbijawu – neprihvatawu<br />
nekih radova sa proteklih u`i~kih salona.<br />
Da li je to dobar putokaz ka stvarala~koj<br />
autenti~nosti- ako je to bio jedan od ciqeva<br />
selekcione komisije? Svakako nije. Nije<br />
zato {to umetnost nema izgra|ene svevremenske<br />
kriterijume i mo`da ih zadugo ne<br />
mo`e ni imati. Ona je duhovna i imaginarna<br />
komponenta sadr`ana u tananoj ~ovekovoj<br />
biti u kojoj je mentalni sklop samo jedna<br />
mogu}a vertikala. Sve drugo skriveno je u<br />
nekim drugim tajanstvenim resursima na{e<br />
jo{ uvek neodgonetnute prirode“ pi{e Milosavqevi}<br />
i nagla{ava da se odbjawem<br />
slika, gafika ili skulptura name}u privatni<br />
kriterijumi, stvara se jo{ ve}a praznina,<br />
ili }e to naj~e{}e biti inat odbijenih, koji<br />
zapravo mo`e postati dugotrajnije opredeqewe.<br />
Pored pomenutih autora, na 23.<br />
U`i~kom regionalnom likovnom salonu<br />
izlagali su: Milan Antonijevi}, Vesna<br />
A}imovi} Pani}, Anastasija Bogdanovi},<br />
Sowa Bori~i}, Sofija Bunarxi}, Milena<br />
Vermezovi}, Dragan Vi}enti}, Nikola<br />
Vuka{inovi}, Sofija Gavrilovi}, Aleksandra<br />
Gordi}, Marija @uni}, Danica<br />
Jevti} [i{ovi}, Obrad Jovanovi}, Dragan<br />
Jovi}evi}, Sne`ana Kova~evi}, Milijana<br />
Lazovi}, Vojislav Nedeqkovi}, Dragan<br />
Ne{i}, Nikola Petronijevi}, Danica Pecovi},<br />
Nata{a Prqevi}, Dragana Smiqani},<br />
Slobodan Stani} Xingi, Nata{a Tanovi},<br />
Marijana Todorovi}, Biqana Ugren<br />
Kova~evi}, Nikola ^uturilo i Milan<br />
[iqkovi}.<br />
Prigodan oma` na Salonu prire|en<br />
je akademskog vajaru Branku Tijani}u koji<br />
je ove godine preminuo. Pored brojnih<br />
spomeni~kih figura razasutih diqem Srbije,<br />
Tijani} }e ostati upam}en kao vrstan<br />
pedagog koji je du`e od tri decenije uspe{no<br />
pripremao u`i~ke |ake za umetni~ke akademije<br />
i studije arhitekture i kao idejni<br />
tvorac [kole umetni~kih zanata u svom<br />
gradu.<br />
Izlo`ba u Gradskoj galeriji otvorena<br />
je do kraja januara naredne godine.<br />
R. V.<br />
23. decembar 2011.<br />
19
ovogodi{wa euforija je<br />
Npo~ela. Uprkos krizi,<br />
ve}ina qudi nastoji da {to<br />
veselije i uz bogatu trpezu<br />
proslavi dolazak nastupaju}e<br />
godine, sa nadom da }e biti<br />
boqa od prethodne. Iako tradicionalne<br />
religije ne pridaju<br />
ve}i zna~aj promeni kalendara,<br />
novogodi{wa slavqa su op{te<br />
prihva}ena {irom planete. A<br />
koliko qudi toliko i obi~aja.<br />
Danci u novogodi{woj no}i razbijaju<br />
tawire ispred svoje ku}e.<br />
Stari tawiri se bacaju u pono}<br />
pred ulazna vrata prijateqa.<br />
[to vi{e tawira razbijete<br />
imate vi{e prijateqa. Italijani<br />
prave buku, jer veruju da }e<br />
tako oterati zlo, dok Italijanke<br />
uo~i najlu|e no}i sa prozora<br />
bacaju stare i o{te}ene stvari<br />
da im se u narednoj godini nijedan<br />
plan ne bi pokvario, a sa<br />
neispravnim predmetima ujedno<br />
izbacuju i lo{u pro{logodi{wu<br />
sre}u. Norve`ani se ~aste<br />
pudingom od pirin~a. U pudingu<br />
je skriveno zrno badema. Onaj<br />
ko ga na|e veruje da }e ga cele<br />
slede}e godine pratiti sre}a.<br />
[panci moraju da pojedu 12 zrna<br />
gro`|a, uz svaki otkucaj sata u<br />
pono}, dok Englezi veruju da }e<br />
par, ako se poqubi u pono} ispod<br />
gran~ica imele, obezbediti<br />
sebi sre}nu i dugove~nu zajednicu.<br />
A kod nas ? Pa, naj~e{}e<br />
se slavi uz bogatu trpezu i<br />
televizijski program ili u brojnim<br />
ugostiteqskim objektima.<br />
U`i~ki hoteli, restorani, barovi,<br />
diskoteke i kafi}i utrkuju<br />
se da {to vi{e kvalitetnijim<br />
programom, zabavom i povoqnim<br />
cenama privuku goste uz „garanciju“<br />
da }e se u novogodi{woj no}i<br />
„ludo i nezaboravno provesti“.<br />
[etwom kroz grad mogu se videti<br />
reklame i primamqivi<br />
programi za koje su se pobrinuli<br />
ugostiteqi. Sude}i po najavama<br />
provod za do~ek Nove godine<br />
mo}i }e u U`icu da zadovoqi<br />
razli~ite ukuse svih generacija.<br />
Hotel „Zlatiborska no}" na<br />
Beloj Zemqi priprema organizovan<br />
do~ek Nove godine. Diskoteka<br />
„Skala“ organizuje do~ek<br />
gde goste u novogodi{woj no}i<br />
o~ekuje ALL INKLUSIVE usluga to<br />
jeste neograni~ena konzumacija<br />
pi}a, vo}nih rakija i koktela.<br />
Cena ulaznice za devojke je 2000.<br />
dinara, a za mu{karce 2.100. dinara.<br />
„Popularni“ splav organizuje<br />
veliku koktel partiju uz<br />
besplatna pi}a u neograni~enim<br />
koli~inama, obezbe|eni su truba~i<br />
u pono}, vatromet i bakqe.<br />
Cena ulaza je 25 eura za mu{ke<br />
goste i 20 eura za `ene. Uz<br />
novogodi{we kupqene karte<br />
obe}avaju organizatori, va`i i<br />
popust za ulaz 1. i 2. Januara.<br />
Sa jedinstvenom novogodi{wom<br />
ponudom iza{ao je i Caffee<br />
klub „FACE“ sa ulaznicama od<br />
1.000 za mu{ke i 800 dinara<br />
za ne`niji pol. Organizatori<br />
obe}avaju celove~erwu fe{tu<br />
актуелно<br />
KAKO ]E U@I^ANI DO^EKATI NOVU 2012. GODIN<br />
Кафић, планина, сеоски<br />
Sude}i po na{oj anketi ve}ina U`i~ana }e novogodi{we ve~e do<br />
domovina. Cene do~eka u gradu na nivou su pro{logodi{wih i pr<br />
sa po~etkom u 22 sata. Klub<br />
„GARAGE“ priprema program na<br />
„najvi{em nivou“ uz ALL INKLU-<br />
SIVE punudu, goste iznena|ewa,<br />
za muzi~ki deo pobrinu}e se DJ<br />
KRCHMAR. Rezervacija stola je<br />
30 eura uz koje ide i jedna boca<br />
pi}a gratis. Ulaz se napla}uje<br />
od 20 do 25 eura. „KONTRA“ klub<br />
(biv{a diskoteka 208) nudi nezobarovan<br />
doga|aj do~eka, uz<br />
cene karata za devojke od 8 eura<br />
i za mu{ke goste od 10 eura.<br />
Zadovoqstvo rezervacije stola<br />
ko{ta}e Vas 20 eura, a ako se kojim<br />
slu~ajem odlu~ite za ne{to<br />
intimniju varijantu naprimer<br />
separea to }e Vas stajati 40<br />
eura. Naravno gratis boca {ampawca<br />
podrazumeva se. Za 1.<br />
januar cene ulaza su upola mawe<br />
nego za do~ek, a 2. januara zabavno<br />
muzi~ki program izvodi Nostradamus<br />
bend. Novogodi{we<br />
ve~e sude}i po najavama organizatora<br />
odr`a}e se i u Hali<br />
sportova Veliki park gde }e za<br />
na{e sugra|ane muziku pu{tati<br />
DJ Vista, DJ Bobi, i DJ Ili. Cena<br />
karata za devojke je 18 eura a za<br />
momke 22 eura, dok je rezervacija<br />
stola 20 eura uz koju sledi<br />
fla{a stranog pi}a po va{em izboru.<br />
Naravno i ovde va`i varijanta<br />
da se doma}a pi}a slu`e<br />
u neograni~enim koli~inama.<br />
Bogatstvo kolorita ulep{a}e i<br />
Restoran “Vagon” pored \etiwe<br />
topovi sa konfetama, ve{ta~ki<br />
sneg i baloni. Do~ek 2012. godine<br />
organizovan je i u drugim disko<br />
kubovima, kafi}ima, restoranima<br />
poput kafea „KLUB 2“ (biv{i<br />
kafe IF) gde }e na{e sugra|ane<br />
zabavqati orkestar „Kaktus<br />
bend“. Za ovaj popularni lokal<br />
po re~ima Neboj{e Radi{i}a<br />
PR menaxera program po~iwe u<br />
22 sata, cena ulaza je 1.800 dinara,<br />
rezervacija stola 500 dinara<br />
i koja bar {to se pi}a ti~e<br />
ukqu~ije ALL INKLUSIVE varijantu.<br />
Dodaje da je novogodi{we<br />
zagrevawe ve} po~elo jer svake<br />
srede, petka i subote imaju<br />
u`ivog gostovawe muzi~kih bendova,<br />
dok u susednom restoranu<br />
„Vodenica“ do~ek Nove planiran<br />
je uz zvuke tambura{kog<br />
orkestra „@ute duwe“ i sve~anu<br />
gala ve~eru po ceni od 2.800.<br />
dinara i rezervacijom stola od<br />
500 dinara. U restoranu „Pistolato“<br />
novogodi{we zagrevawe<br />
sa duva~kim orketstrom Vidoja<br />
Filipovi}a po~iwe ve} 29.i<br />
20 23. decembar 2011.
актуелно<br />
U<br />
амбијент<br />
~ekati u svojim<br />
imerene sva~ijem xepu<br />
30. decembra, a u novogodi{woj<br />
no}i zabavqa}e vas Zoran Stoji}.<br />
Rezervacija i konzumacija<br />
iznosi 1.600 dinara. Restoran<br />
„ORNAMENT“ poznato i atraktivno<br />
mesto za izlazak na{ih<br />
sugra|ana organizuje do~ek uz<br />
ve~eru i orkestar tamburicam<br />
„Merak“. Sa bogatom astronomskom<br />
ponudom cena je 3.000 dinara<br />
ili 1.500 dinara ukoliko<br />
se odlu~ite da ve~e provedete<br />
u ambijentu kafea. Danas posetioce<br />
koji se zateknu u gradu<br />
Restoran “Ornament” spreman za do~ek<br />
23. decembar 2011.<br />
A{~inica kod Mira<br />
U`icu turisti~ki radnici<br />
obavezno odvode i u „A{~inicu<br />
kod Mira“ u ulici Dimitrija<br />
Tucovi}a 77. Oti{li smo i mi<br />
u ponedeqak na Sv. Nikolu gde<br />
su nas doma}ini supru`nici<br />
Mirka i Miroslav Vasiqevi}<br />
primili i uslu`ili posnim<br />
specijalitetima– ribqom ~orbom,<br />
pasuqom i sarmom. Gazda<br />
Mire nas ponudi vo}nom rakijom<br />
prepe~enicom. Ka`e najboqe<br />
je dudovo drvo za rakiju, mada<br />
i hrastovo se dobro kotira.<br />
@ali {to nema vi{e mnogih<br />
vrsta {qiva, nabraja trnova~u,<br />
ranu{u... A kada se pome{aju<br />
prosu{ene kru{ke i jabuke pa<br />
se vr{no napuni ~abar sa vodom<br />
dobija se vodwika- eliksir<br />
`ivota. Na{i doma}ini ro|eni<br />
Bajinoba{tani obe}avaju da }e<br />
i za novogodi{we i bo`i}ne<br />
praznike biti dovoqno hrane<br />
i pi}a, ali u`ivawa i u ribqim<br />
specijalitetima. Seti se<br />
Mire i starijih vremena kada<br />
je usavr{avao ugostiteqski i<br />
kulinarski zanat na Tari 1969.<br />
godine zaposlewem u motelu<br />
„OMORIKA“ i starom hotelu<br />
„TARA“. Sa bogatim iskustvom<br />
prelazi u hotel „PALISAD“ na<br />
Zlatiboru. Nizale su se posete<br />
doma}im i me|unarodnom sajmovima<br />
ugostiteqstva i turizma<br />
i tradicionalnim kulinarskim<br />
manifestacijama...<br />
- Jo{ radim, imamo ovu<br />
A{~inicu. To je `ivotni san<br />
mene i moje supruge da `ivimo i<br />
da radimo u U`i~kom kraju. Ve}<br />
vi{e od 4 decenije nije bilo<br />
novogodi{weg do~eka da ne pripremim<br />
koktele i meni specijalitete<br />
doma}e ali i kuhiwe<br />
naroda, pri~a gazda Mire za<br />
„Vesti“.<br />
U „A{~inici“ sve odi{e<br />
prijatnom atmosferom, zidove<br />
krase fotografije i slike<br />
predratnog U`ica na kojima se<br />
vide {arene fasade trgova~kih<br />
i zanatskih radwi, kafana i<br />
letwih ba{ti koje svedo~e o prohujalom<br />
`ivotu o na{oj varo{i.<br />
Hrana je prvoklasna. Pored<br />
posne hrane na wihovoj trpezi<br />
su i ~orbe- tele}e, pile}e, kalinxo.<br />
^orbast pasuq i krompir<br />
paprika{ po ceni od 200 din,<br />
{kembi} u saftu i june}i jezik u<br />
paradajiz sosu staju 240 dinara.<br />
Ali tu je i kiseli kupus sa suvim<br />
mesom, slatki kupus sa junetinom<br />
za 240 odnosno 220 din, tele}a<br />
xigrica i ~ini mi se najbogatije<br />
jelo preukusne trpeze ma|arski<br />
gula{ koji se radi po poruxbini.<br />
Tu su obavezno i sve vrste sezonskih<br />
salata kao i doma}i somun.<br />
Za sve one koji Novu godinu<br />
`ele da provedu na selu jedno<br />
od dobrih odredi{ta u U`i~kom<br />
kraju je i doma}instvo Ru`e Radojevi}-<br />
Ivanovi} iz Kremana<br />
u kojem je sve spremno za do~ek<br />
2012. godine.<br />
- Okupi}e se moji stalni<br />
gosti iz Beograda, Novog<br />
Sada, Kragujevca i Jagodine.<br />
A atmosfera }e biti kao i do<br />
sada doma}inska, tradicionalana<br />
i moderna. Gosti }e biti<br />
do~ekani kuvanom rakijom uz<br />
pr{utu, sir, kajmak, tur{iju,<br />
doma}u pitu i hleb. Tradicionalno<br />
novogodi{wa ve~era<br />
obuhvata doma}u trpezu: pi}a,<br />
beli mrs, proju, heqdo pitu,<br />
zeqanicu, suvomesnate doma}e<br />
proizvode, sarmu, pe~ewe po izboru,<br />
sezonske salate i kola~e<br />
po recepturama na{ih baka.<br />
Ma bi}e to pravi gastronomski<br />
vatromet- najavquje Ru`a uz napomenu<br />
da joj veliku podru{ku<br />
u radu pru`aju sin Pero i snaja<br />
Zora na koje polako prenosi sve<br />
tajne ovoga posla koji radi sa<br />
puno energije i qubavi.<br />
Za novogodi{we praznike<br />
u na{e krajeve do}i }e i ve}i<br />
broj gostiju posebno na Zlatar u<br />
hotel „Panoramu“ gde trodnevni<br />
ili ~etvorodnevni aran`man<br />
ko{ta od 12.000 do 14.000 dinara.<br />
I na Zlatiboru su turisti~i<br />
objekti spremni za do~ek Nove<br />
godine.<br />
Planirano je i da za<br />
predstoje}e novogodi{we praznike<br />
jedan broj na{ih sugra|ana<br />
posredstvom TA „Amigo<br />
Travel“ organizovano provede<br />
u Budimpe{ti. Polazak je<br />
30. decembra. Prilika za<br />
lep i novogodi{wi vikend<br />
sa sme{tajem u hotelu sa tri<br />
zvezdice po popularnoj ceni<br />
od 120 eura. Da je Bansko zimski<br />
turisti~ki centar Bugarske<br />
itekako privla~an na{ima<br />
potvr|uje nam i sugra|anka<br />
Spasa Radojevi} koju smo zatekli<br />
u jednoj od agencija gde<br />
je zavr{avala poslove oko<br />
rezervacija aran`mana u vreme<br />
bo`i}nih praznika:<br />
- Odlazak na odmor kod<br />
na{ih isto~nih suseda oduvek je<br />
za nas bio sinonim za jeftinije<br />
putovawe. Ni`e cene i za na{<br />
standard i bogato opremqeni<br />
hoteli na ovoj planini koji mogu<br />
da stanu na crtu i velikim evropskim<br />
ski centrima presudili<br />
su. Vidite moj sedmodnevni<br />
boravak u hotelu sa 3 zvezdice<br />
na bazi polupansiona staje 135<br />
eura plus prevoz. Gazda hotela<br />
mi je obe}ao i posetu najpoznatijem<br />
bugarskom manastiru Sv.<br />
Ivan Rilski koji je neizostavna<br />
stavka svakog gosta.<br />
- Planiram da Novu godinu<br />
do~ekam u Budvi saop{tava nam<br />
u prolazu Milka Rosi}, advokat<br />
iz ^ajetine.<br />
- Stari grad je nazaobilazan<br />
sa wegovim uskim poplo~anim<br />
ulicama, tamo idem definitivno.<br />
Ono {to mi se i ranijih<br />
godina svidelo je dobronamernost<br />
qudi, mentalitet je puno<br />
opu{teniji a dru`equbivost<br />
doma}ina na svakom koraku, -<br />
pri~a za „Vesti“ na{a sagovornica.<br />
B. Markoti}<br />
21
ed nama je ve~eras jo{ jedna neobi~na kwiga<br />
Prenesansne li~nosti Mirka Todorovi}a, od<br />
de~jeg uzrasta do `ivota op~iwenog umetno{}u,<br />
nadasve umetno{}u teatra. Wegov novinarski<br />
i umetni~ki nemir u ovoj prilici obuzet je<br />
stvarala~kim genijem Milenka Misailovi}a.<br />
Otuda i ova kwiga izuzetne lepote: Milenko Misailovi}<br />
u foto objektivu Mirka Todorovi}a.<br />
Riznica dragocenih upitanosti strasnog novinara<br />
i publiciste Todorovi}a iz kwige, koja<br />
na svakoj svojoj stranici pulsira nabojem jedne<br />
`ivotne zagonetke, proplamsala je otuda i na vrh<br />
korica kwige znati`eqom: [ta pi{e Milenko<br />
Misailovi}.<br />
Plavet ~istog neba, `ivo oko smaragdnozelene<br />
boje, qudsko oko u `i`i geometrike objektiva,<br />
venac od ra`i i sun~eve svetlosti, a u wemu iz<br />
plavetnila novo, mo`da svevide}e oko (!?) Da li<br />
se i druga~ije mogu ~itati pomno birani simboli<br />
umi{qanog dizajna prepustimo budu}im ~itaocima,<br />
qubiteqima vrednih kwiga, a mene je pri<br />
prvom pogledu, pa na svakoj stranici smislenost<br />
i lepota ove kwige plenila... Ponajpre taj mislilac<br />
pred pozadinom drapiranog bordo pli{a,<br />
verovatne glavne zavese pozori{nog portala.<br />
Umetnik i genij ne sti`e niotkud. Neka ova<br />
znakovita poezija, otvori prostor takvoj tvrdwi:<br />
Iz tajnopisa skrovitih Kremana / javi se svetlost<br />
dugo pripremana / u blagodarju prazni~ne<br />
ve~eri / kad du{a na|e nadnebesne dveri // Da li<br />
to bruje paganski horovi / ili pred se~om odbegli<br />
borovi / dok san oplodi zna~ewa neznana / na putu<br />
iznad nevidnog bezdana // Da li pevawem Stvoriteqa<br />
mole / da zaustavi pusto{ne raskole / ili<br />
kona~no u sudbenom trenu // tra`e jo{ jednu vatru<br />
netro{enu / da sine za spas dugo pripremana / po<br />
bregovima snovidih Kremana.<br />
Radomir Andri} pesmu Spasonosna svetlost<br />
posve}uje Milenku Misailovi}u.<br />
I ovaj na{ znameniti pesnik kao da sluti<br />
podnebqe, podnebqe kao uslov za uzlete. I u ovoj<br />
prilici re~ podnebqe u mojim mislima i pred<br />
mojim o~ima o`ivi filmsku pripovest snimanu<br />
odnekuda iz nebeskog rakursa, bar tako sam je ja<br />
video pi{u}i tekst scenarija za film o U`icu:<br />
Pri~a o U`icu,o u`i~kom krajoliku, nastalom u<br />
serpentinskom i kre~wa~kom, ponekad karstnom<br />
tlu planina –Tare , Zlatibor , Murtenice, Javora,<br />
Golije, Mu~wa, Zlatara, Jadovnika,, Kamene gore<br />
i kojih sve visokih gora, oku zamamnih visoravni<br />
- ma~katske, zlatiborske, ili visoravni Ponikve,<br />
uvala i kotlina, kawona, ~udesnih kawona,<br />
brzih i bistrih planinskih reka - Drine, Lima,<br />
Uvca, \etiwe, Moravice, Rzava ,Mile{evke i<br />
mnogih ~arobnica nemira, kakve su kroz stenovite<br />
masive vekovima klesale i vajale lepotu...<br />
i re|aju se tako birani kadrovi ,a pejza`i donose<br />
radost....<br />
Postoji ~udo tla, i neba, ta zar bi se u ovim<br />
krajevima ra|ali ~udesni qudi-podvi`nici i<br />
proroci, ratnici i duhovnici, narodni tribuni i<br />
pesnici, ume{ni trgovci i veliki nau~nici, preduzetnici<br />
i umetnici... slikari, vajari i ini.<br />
Evo jo{ jedne blistave poezije za~etoj ideji<br />
na dohvat i u susret:<br />
Ro|en sam pod pazuhom planine Tare, / A - u<br />
stvari - / Na visokom dlanu ispru`ene ruke Zlatibora:<br />
/ To je retko nasle|e, / I rasko{na zemaqska<br />
imovina, / Koja se pla}a skupim,dragocenim<br />
porezom: / Beskrajnom ~e`wom, zavodqivim<br />
nadawem / I potajnom melanholijom… / Ali ako<br />
se ~ovek udru`i s rekama koje neumorno teku, / I<br />
planinama koje se uporno di`u i uzdi`u ka nebu,<br />
/ Onda ~ovek mo`e sve: / Mo`e da nadvisi i sebe,<br />
/ I svoju sudbinu / U savezu s wenim neprijateqima<br />
- / Neukrotivim nadawem ili tvrdoglavim<br />
bezna|em / ^ovek mo`e i ono {to sam-ne mo`e... /<br />
A stvarno `ivqewe staje samo u jednu re~-mo}i...<br />
- vjeruju poete Milenka Misailovi}a u pesmi Od<br />
ro|ewa do `ivqewa.<br />
Sadr`aji ove kwige, druga~ije od svih ostalih<br />
koje prikazuju, analiziraju, tuma~e, sabiraju<br />
ili slave stvarala~ki nedogled dramati~ara i<br />
rediteqa, teatrologa i kwi`evnika, profesora<br />
doktora Milenka Misailovi}a hteli bi da kwiga<br />
bude sve to, a novim otkri}ima puno}e, snage, lepote<br />
~uvstva, bi}a i bitisawa laureata, i vi{e<br />
od toga. Takvim pristupom kwiga je pru`ila<br />
KWIGE<br />
култура<br />
Мера<br />
људскости<br />
Umetnik i genij antejskih<br />
mo}i u delima Milenka<br />
Misailovi}a<br />
mogu}nost da obuhvatnije, dubqe, potpunije i,<br />
naravno, intimnije sagledamo bogatstvo i raznorodnost<br />
Misailovi}evog stvarawa. Sredi{wi<br />
deo, sazdan od osvetqavawa najzna~ajnijih i<br />
kapitalnih ostvarewa wegovih doprine}e da<br />
od dela do dela, od tuma~ewa do tuma~ewa pred<br />
nas u punom sjaju iskrsava pozori{nik, umetnik,<br />
pedagog i nau~nik-teoreti~ar, prakti~ar i inovator,<br />
intelekt izuzetne erudicije, nesvakida{wih<br />
bo`jih darova, umni poeta lirske vokacije i opet<br />
autohton, na{ i jedinstven Milenko Misailovi}<br />
snagom dela i `ivota.<br />
Ne zaboravimo, kada nam kwiga do|e u ruke,<br />
da i{~itamo sa strane na kraju napis Iz autorovog<br />
`ivota i prikqu~enija. Tamo se, uistinu,<br />
smestila mera qudskosti cewenog Milenka kojom<br />
bismo mogli i mi, na na{u sre}u, biti ozra~eni.<br />
Vratimo li se po~etku, prvim stranicama kwige,<br />
ugleda}emo tamo, kao da je tu pred nama, rodnu<br />
ku}u Milenka Misailovi}a, pa redom u nizu hrle<br />
k nama poetski uzleti: Molitva za ~oveka {to ide<br />
prugom Nevene Vito{evi} - posve}ena Milenku<br />
Misailovi}u koji je u ranom detiwstvu upu}ivao<br />
Bogu svoju molitvu da voz ne zgazi ~oveka {to<br />
ide prugom, pa Pola ~okolade , prozaida, remek<br />
delo lirske proze Misailovi}eve, pa Dug lampi<br />
petrolejskoj, uzbudqiva ispovest u pet pevawa...<br />
Poezijom i proznim obli~jima nastavqa}e se jedna<br />
lepotom do bola jedinstvena li~na i porodi~na<br />
intima veli~anstvenim govorom pesnika, sa svim<br />
atributima moderne poetike.<br />
Iza studija o kapitalnim ostvarewima<br />
Misailovi}evim i lepih tragova sa promocija<br />
kwiga wegovih i kwiga o wemu, potra`imo i zaustavimo<br />
se pa`qivo, dugo i pomno na slo`enoj<br />
poemi panteisti~ki orkestriranoj Kosmi~ka nedra<br />
`ivota.<br />
Ne znamo ~emu se pre radovati u ovoj kwizi<br />
– Milenku pesniku, ili majstoru crte`a, ~itave<br />
zbirke spontanih crte`a, crte`a koji misle,<br />
simbolima umuju do mita i zaumqa. S koliko<br />
tek fantazme poziva Milenkova mala galerija<br />
O`ivqavawe jablanove kore ... Ni~u pred nama<br />
bi}a ovoga i onoga sveta kao kakva privi|ewa u<br />
osami.<br />
Kwiga, dakle, likovno bogata, a znakovima<br />
spomenara topla i probirqiva, pametna po snazi<br />
uma laureata i toliko umnih qudi koji pi{u i besede<br />
o delima, o cewenom Milenku, ona je jedinstveni<br />
brevijar, kwiga koja se voli, rado i uvek<br />
iznova lista i i{~itava, razgleda u detaqe i<br />
donosi radost.<br />
O zna~ajnim, o kapitalnim delima,o dramama,<br />
o romanima, pripoveda{tvu, dramatizacijama<br />
i re`ijama i mno{tvu drugih stvarala~kih<br />
izazova nije prilika ve~eras govoriti. Mnoga od<br />
Misailovi}evih ostvarewa, uostalom, i bila su<br />
predmet nau~nih skupova kod nas i u svetu, i tamo<br />
zablistala sjajem otkri}a.<br />
Ja bih, za kraj, s naro~itim povodom da podsetim<br />
na Misailovi}eve dve kwige, a jednu celovitu<br />
studiju, nazvanu Mudrost narodnog humora, ali ne<br />
svojim, ve} mislima dva mudra besednika o ovom<br />
kapitalnom ostvarewu. Najpre, iz besede @arka<br />
Komanina: Mudrost narodnog humora Milenka<br />
Misailovi}a ostaje u vremenu ba{ zato {to se<br />
od svoga tla i jezika vinula do univerzalnog<br />
i op{tequdskog.Vra}aju}i se izvoru – ova se<br />
kwiga uliva u svevremensko. Ova kwiga pokazuje<br />
i potvr|uje da se samo preko svoga tla mo`e do}i<br />
do svijeta. Jer, osvojiti svijet-zna~i upoznati,<br />
otkriti i osvojiti sebe. A, evo, i misaonosti<br />
Dragi{e Vito{evi}a: Na prvi pogled izgleda<br />
pomalo ~udno {to se poznati pozori{ni pisac i<br />
rediteq poduhvatio ovako opse`nog i slo`enog<br />
izu~avawa jedne osobene, na izgled ~isto folklorne<br />
teme. U stvari, taj put je prirodan: to se<br />
jo{ jedan na{ ~ovek zapadwa~kog obrazovawa i<br />
duha, vratio zavi~ajnom tlu i korenu. Postoji mudrost<br />
odlaska, ali najvi{a mudrost je, svakako<br />
povratak, odisejski i antejski, ili, u na{im okolnostima<br />
i izrazima – vukovski.<br />
Iz nepresu{nih izvora prebogate narodne<br />
mudrosti, duhovnosti i rasko{ne duhovitosti<br />
nastala su dramska dela, najpre - ^udna zemqa,<br />
a potom komedija u dve raznobojne pole Beli<br />
|avoli. Na scenu U`i~kog pozori{ta Milenkova<br />
ostvarewa – dramska, dramatur{ka i rediteqska<br />
stiza}e uvek u pravi ~as da podstaknu ansambl<br />
drame, da obraduju publiku, sti`u kao rariteti:<br />
U tu|oj ku}i (1955), Do{qaci (1965 i 1972), ^udna<br />
zemqa (1967), Hodl de Bodl (1967), Narodni poslanik<br />
(1972), Podvala (1972), @enidba (1973), a<br />
Beli |avoli nasta}e 1983. kao znakoviti amblem<br />
ku}e i erskog humora, bi}e to i kruna jedne plodonosne<br />
saradwe.<br />
Dugo sam vodio U`i~ko pozori{te, pune<br />
dve decenije, kao dramaturg i potom, a ostao mu<br />
privr`enik zauvek, ali bi ispred svih me|u brojnim<br />
uglednim saradnicima s puno razloga i meni,<br />
i U`i~kom pozori{tu, i ovom gradu, kada god se<br />
uka`e prilika, vaqalo da s velikom zahvalno{}u<br />
i po{tovawem isti~emo doprinos i nesebi~no<br />
darovawe rasko{ne kreativnosti profesora<br />
doktora Milenka Misailovi}a umetnosti na{ega<br />
teatra.<br />
Re~ Aleksandra Lala Milosavqevi}a na<br />
promociji kwige „Milenko Misailovi} u<br />
foto objektivu Mirka Todorovi}a u u`i~koj<br />
Narodnoj biblioteci<br />
22 23. decembar 2011.
култура<br />
U U@I^KOJ NARODNOJ BIBLIOTECI<br />
Књижевно вече Александра Тешића<br />
Predstavqena romaneskna trilogija „Kosingas“, jedinstveno delo epske fantastike<br />
u Srbiji<br />
ri romana Aleksandra Te{i}a (1961)<br />
T– „Kosingas: Red zmaja“, „Kosingas:<br />
Bezdaw“ i „Kosingas: Smrtovawe“, kao jedinstvena<br />
trilogija u `anru epske fantastike<br />
predstavqena su pro{log ~etvrtka u<br />
u`i~koj Narodnoj bibloteci. U prvoj kwizi<br />
kosingas (sve{tenik) Gavrilo i Kraqevi}<br />
Marko putuju}i Srbijom sukobqavaju se sa<br />
stvorovima iz ada, upoznaju se sa neobi~nim<br />
qudima i obi~ajima, a sve u ciqu da ostvare<br />
drevno proro~anstvo i za{tite svet.<br />
U drugom romanu avanture se nastavqaju u<br />
jo{ opasnijem svetu mitolo{kih ~uda, da<br />
bi se u tre}oj kwizi, vremenski sme{tenoj<br />
u doba Kosovske bitke, slavni vitezovi<br />
na{li pred odlu~uju}im bojem sa onostranim<br />
neprijateqem. Ova tolkinovska saga<br />
Aleksandra Te{i}a obiluje slovenskim<br />
bo`anstvima, pa stoga nije slu~ajno {to je<br />
pisac predgovora Sreten Petrovi}, jedan<br />
od najpoznatijih prou~avalaca slovenske,<br />
odnosno, mnogobo`a~e srpske mitologije.<br />
On tvrdi da je Te{i} uspeo u nameri da<br />
na{e tradicionalno nasle|e preoblikuje u<br />
Aleksandar Te{i} i Bojana Marin~i} na promociji u Narodnoj biblioteci<br />
intrigantni i misti~ni sloj romana sasvim<br />
modernog `anra.<br />
Govore}o o nastanku svog dela, Te{i}<br />
je U`i~anima otkrio na koji na~in je prikupqao<br />
gra|u za romane za koje ka`e da ne<br />
ispuwavaju kriterijume epske fantastike<br />
jer se ve}ina motiva mo`e prona}i u srpskoj<br />
mitologiji. On je u razgovoru sa Bojanom<br />
Marin~i} naglasio da se mesta pomenuta u<br />
romanu mogu videti po celoj Srbiji.<br />
Te{i} je ro|en u ^a~ku, detiwstvo je<br />
proveo u inostranstvu, gde je i po~eo da<br />
pi{e. Studirao je prava. Zaposlen je u RTSu<br />
kao prevodilac. Kako ka`e, godinama je<br />
putovao po Srbiji i planinario, nesvesno<br />
skupqaju}i gra|u za „Kosingas“.<br />
R. V.<br />
ZANIMQIVA AKTIVNOST U O[ “DIMITRIJE TUCOVI]”<br />
U ^AJETINI<br />
Француска сцена на Златибору<br />
Uspe{nu u~eni~ku Sekciju “Francusko pozori{te”, koja je doprinela<br />
popularnosti francuskog jezika ne samo u {koli ve} i van we,<br />
vodi profesorka Ivana Milojevi}<br />
U ~ajetinskoj Osnovnoj<br />
{koli “Dimitrije Tucovi}”<br />
u~enici, osim obaveznih materweg<br />
srpskog i engleskog<br />
jezika, u~e i francuski i<br />
ruski jezik kao izborne<br />
predmete. Vi{e od pedeset<br />
godina francuski je prisutan<br />
u ovoj {koli, a brojne<br />
generacije u~enika jo{ uvek<br />
se rado se}aju Radenka<br />
Vesovi}a, omiqenog nastavnika<br />
francuskog jezika,<br />
o ~ijim se ~asovima i danas<br />
pri~a sa nostalgijom.<br />
Francuski jezik je i daqe veoma popularan<br />
me|u |acima u {koli i van we. Tome je<br />
doprinela profesorka Ivana Milojevi}, koja<br />
vodi Sekciju u~enika pod nazivom “Francusko<br />
pozori{te”, ~ime je nastavqena dugogodi{wa<br />
tradicija. Sekcija je osnovana 2006. godine i<br />
ima najvi{e zasluga za popularnost francuskog<br />
jezika, ne samo kod u~enika nego i kod me{tana<br />
^ajetine i ostalih mesta u kojima su gostovali<br />
mladi glumci.<br />
- Glavni ciqevi rada Sekcije “Francusko<br />
pozori{te” su: razvijawe svesti o lepoti<br />
izgovorene re~i, gesta i pogleda, izra`avawe<br />
ose}awa, raspolo`ewa i situacija kroz re~ i<br />
pokret. Sve to zna~ajno doprinosi podizawu<br />
nivoa znawa francuskog jezika, kulture i civilizacije.<br />
Iz ovih aktivnosti proiza{lo je i<br />
u~e{}e na{e {kole u Programu “Delf”, po~ev<br />
od 2009. godine, u kome u~enici mogu da steknu<br />
me|unarodno priznate diplome iz francuskog<br />
23. decembar 2011.<br />
jezika, - ka`e Ivana Milojevi}.<br />
Brojne su i uspe{ne aktivnosti mladih glumaca<br />
iz ^ajetine koji su se kratkim pozori{nim<br />
komadima predstavili u lokalnoj sredini, na<br />
Zlatiboru, ali i u mestima na {irem prostoru.<br />
Zapa`eno je u~e{}e “francuskih glumaca” u<br />
{kolskim manifestacijama, a ostvarena je<br />
saradwa sa U`i~kom gimnazijom i sa Francuskim<br />
institutom u Beogradu.<br />
Predstavqawe rada sekcije ostvareno je<br />
i u~e{}em na takmi~ewu za frankofonu pesmu<br />
u SKC u Beogradu. Kao rezultat tog rada, a i kao<br />
posebno priznawe, Osnovnu {kolu “Dimitrije<br />
Tucovi}” posetio je gospodin Pierre Chardonnet,<br />
ata{e za francuski jezik Francuskog<br />
kulturnog centra. Tom prilikom on je izrazio<br />
zadovoqstvo na~inom na koji se u ^ajetini u~e<br />
i promovi{u francuski jezik i francuska kultura.<br />
Milan Pavlovi}<br />
IZ NARODNE<br />
BIBLIOTEKE U<br />
KOSJERI]U<br />
Награђени<br />
ученици<br />
U Kosjeri}u su dodeqene nagrade<br />
u~enicima osnovnih i sredwe<br />
{kole koji su u~estvovali<br />
na tradicionalnom konkursu u<br />
okviru “Mesec dana kwige 2011.<br />
godine”. Nagra|eni su likovni<br />
radovi autora mla|eg i sredweg<br />
uzrasta i literarni radovi<br />
autora starijeg uzrasta osnovne<br />
{kole i jedne sredwo{kolke.<br />
Za likovne radove u mla|em<br />
uzrastu (od prvog do ~etvrtog<br />
razreda) prvo mesto osvojila<br />
je Milica ]irjani} iz Tubi}a,<br />
drugo mesto Sandra Tomi} iz<br />
Varde, tre}e Darko Risti} iz<br />
Kosjeri}a i ~etvrto Irena Arsi}<br />
iz Kosjeri}a. U sredwem uzrastu<br />
(od petog do osmog razreda) prva<br />
nagrada za likovni rad pripala<br />
je Mariji Rankovi}, druga Qubici<br />
Jokovi}, a tre}a Tawi Sekuli}<br />
sve iz Kosjeri}a.<br />
U konkurenciji literarnih<br />
radova (u~enika od petog do osmog<br />
razreda) prvo mesto osvojila<br />
je Tawa Tomi} iz Varde, drugo<br />
Vasilije Antovi} iz Kosjeri}a,<br />
a tre}e mesto Marija Duki}<br />
iz Varde. Nagra|en je literarni<br />
rad Nevene Gligorijevi},<br />
u~enice Sredwe tehni~ke {kole<br />
u Kosjeri}u.<br />
M. P.<br />
23
arkasti~nim `aokama koje su do-<br />
mesto u wegovoj kwizi „Is-<br />
Sbile<br />
terivawe gole istine“, aforisti~ar<br />
Ne{ko M. Ili} “ bori se protiv<br />
pohlepe i svakog prera~unavawa na<br />
{tetu ~oveka. U aforistici je va`no<br />
da se ne sme stati na pola puta, zato<br />
su ve`ba duha i stalno vra}awe snazi<br />
jezika jedino oru`je koje i ~itaocu<br />
poma`e da se ne obeshrabri. Da ona<br />
druga strana ima svest o potrebi tog<br />
„naoru`awa“ koje je dobar korektor<br />
svega ne~asnog i nemoralnog, onda<br />
bi aforisti~ke misli ~uvala kao<br />
ikone jer ne mo`e se ostati „slep<br />
kod o~iju“, kako ka`e narod, a poruka<br />
Ne{ka M. Ili}a je: „Dobro otvorite<br />
o~i - da vam ih ne zatvore.“<br />
„Ne{ko Ili} aforizme ne<br />
izmi{qa, nego ih bele`i lako i<br />
te~no, onako kako to ina~e rade pisci<br />
koji motive nalaze u vlastitom<br />
`ivotu i okru`ewu, a ne pozajmquju<br />
ih iz tu|ih iskustava,“ dobro je to<br />
primetila recenzent Jasmina Bukva.<br />
„Otaxbinu smo krvqu platili, zato<br />
je tako jeftino prodajemo.“ Oko te<br />
istine pisac hrabro uklawa svaku<br />
mrqu u dru{tvenom `ivotu. Poentu<br />
aforizma Ili} ~esto svodi na<br />
nu`nost, na izbor maweg zla, kad<br />
smo dotle dogurali ve}: „Da bi smo<br />
od dva zla izabrali mawe, morali<br />
smo oba da isprobamo.“Na`alost, mi<br />
smo narod koji ne ume da vodi dijalog<br />
sa sobom, li~no nam je iznad op{teg.<br />
Stalni ustupci i odricawa nisu<br />
pragmati~na, ve} brisawe sa sopstvene<br />
mape. A mi i daqe puzimo, kako<br />
ka`e Ili}: „Mogli bi smo da u|emo<br />
u Evropsku uniju na mala vrata. Ako<br />
nam izdr`e kolena“.<br />
Ali mi nemamo ni ~asnog neprijateqa:<br />
„Oni su se uvukli u na{e<br />
redove i rade protiv sebe.“<br />
A onda je opet u pitawe dovedena<br />
istina. Mi kao narod kao<br />
da se pla{imo jer,ne umemo da sagledamo<br />
wenu stamenu vizuru. Zbog<br />
tog psiholo{kog samopritiska ve}<br />
zadugo disciplinovano iska~emo<br />
iz ko`e. Ili} je naveo uzrok, jedno<br />
stra{no obe}awe nekoga, nekom:<br />
култура<br />
kwige<br />
Звоно у корену свести<br />
Ne{ko M. Ili}: „Isteravawe gole istine“, aforizmi, Udru`ewe pisaca<br />
Srbije, Beograd, 2011.<br />
AFORISTI^KE @AOKE:<br />
Ne{ko M. Ili}<br />
IZLO@BA DELA NASTALIH NA PRUZI<br />
UZANOG KOLOSEKA U PRIBOJU<br />
„Istina je samo jedna. Istera}emo<br />
je!“ Ali, to isteravawe traje zajedno<br />
sa isteravawem sopstvene du{e iz<br />
na{e krhkosti. Ipak, neko se i ukleto<br />
ovajdio: „Ubio je ~oveka u sebi.<br />
Sada od toga `ivi.“ Ako odre|ewe<br />
„`ivi“, stavimo pod navodnike, onda<br />
dolazimo do potpunog smisla ove<br />
aforistike koja se bavi i kritikom<br />
vlasti {to uvek opstaje uz geslo:<br />
„Kriza je na{a (...) {ansa, a takva<br />
{ansa se ne propu{ta.“<br />
Ili} spada u aforisti~are<br />
koji se ne udvaraju, ali i ne prkose<br />
nikom. Da se razumemo: nad wegovim<br />
porukama treba dobro promi{qati.<br />
One su bliske govoru iskrenih narodnih<br />
tribuna i mislilaca. Stoga se<br />
on, {to u aforistici nije uvek slu~aj,<br />
izdvojio, jer, ne brani Ove ili One.<br />
On i jedne i druge priziva pameti<br />
i poku{ava da nas vrati izvornim<br />
vrednostima koje su pre`ivele na{e<br />
iskustvo od postawa a to kao da ne<br />
vidimo uvek. On posebno isti~e Jednost<br />
duha koji smo izgubili davno<br />
a onda ga oblatili drugim imenom<br />
- jednoumqem, da bi shvatili da smo<br />
ve} u epohi bezumqa. Jer kako racionalno<br />
objasniti stawe u koje smo<br />
zapali: „Kad se pojedinac `rtvuje za<br />
dr`avu, svi aplaudiraju. Kad se zbog<br />
pojedinca `rtvuje dr`ava, svi }ute.“<br />
U Ili}evim aforizmima uvek<br />
je na prvom mestu princip humanosti,<br />
zato on izbegava podsmevawe, {to<br />
BAJINA BA[TA<br />
daje ton ozbiqnosti sadr`aja kwige.<br />
Veruju}i u mogu}u socijalnu pravdu on<br />
ne be`i od polemi~nog tona u kome<br />
nije po{te|ena ni globalisti~ka<br />
vizija novog svetskog poretka, ili<br />
kako to filozofi nazivaju poretka<br />
samoukidawa ~oveka. Jer kako objasniti<br />
toliku brigu o onim (po)nosnim<br />
kad narod nema dovoqno hleba ni<br />
slobode a dece je sve mawe: „Otkad<br />
smo organizovali paradu ponosa,<br />
primamqiviji smo za strana<br />
ulagawa.“„Seku nam korene - gratis!“<br />
- ka`e Ne{ko Ili} koji poput Bele<br />
Hamva{a „zvoni u korenu svesti“<br />
i to zvono kao da ga je nateralo da<br />
priredi kwigu kojom je srpskoj misli<br />
darivao zna~ajan prilog na temu istine.<br />
Kad sve sagledamo, ni on nije optimista:<br />
„Situacija je gora nego ikad.<br />
Ali nikad nam boqe ne}e biti.“ Toliko<br />
pesimizma u samo dve re~enice<br />
sa`etak je na{e osmomilenijumske<br />
muke kao naroda, ako se jo{ ko se}a<br />
od kada postojimo.„Ne{ko Ili} je<br />
ovom kwigom pokazao intelektualnu<br />
istrajnost, svedo~e}i o sada{wem<br />
vremenu svestan da ne mo`e promeniti<br />
svet, ali ostavqaju}i trajne dokaze<br />
o `eqi za promenom“, zapisa}e<br />
uz ove aforizme Dragan Jovanovi}<br />
Danilov.<br />
Ne{ko je u~inio koliko je<br />
mogao, svakako kwiga i ne mo`e<br />
vi{e.<br />
Milijan Despotovi}<br />
Штреком у нову годину<br />
U objektu novog Doma kulture u novom delu Priboju, koji jo{ uvek<br />
nije zavr{en, u organizaciji pribojskog Zavi~ajnog muzeja, ju~e je pred velikim<br />
brojem pribojskih qubiteqa kulture otvorena likovna izlo`ba<br />
„[trekom u novu godinu“. Re~ je o prvoj priredbi kulturnog sadr`aja i<br />
ovom objektu. Izlo`bu je otvorio direktor Zavi~ajnog muzeja iz Priboja<br />
Savo Derikowi}, koji je rekao da su izlo`eni likovni radovi koji su<br />
nastali tokom minule dve godine na pe{a~koj stazi od starog Priboja<br />
do Uvca, dugoj par kilometara, koja ide trasom nekada{we pruge uzanog<br />
koloseka od Sarajeva do Priboja, koja je podignuta 1907. godine a wome je<br />
popularni „}iro“ prestao da saobra}a 1978. godine. Ovaj deo pruge pribojci<br />
odvajkada zovu „{treka“ i ona je danas omiqeno {etali{te pribojaca,<br />
na kojoj bude i po 500 qubiteqa stare pruge i rekreacije u prirodi.<br />
Svoje slike su izlo`ili pribojski slikari Mehmed Haxifejzovi},<br />
Ervina Omeragi}-Xanovi} Mila, Dejan Puzovi}, Viktor [alipur,<br />
Miroslav Mandi} i Vela Milinkovi}.<br />
D. Bjelopoqac<br />
Nagra|eni |aci<br />
Награда хиљадитог<br />
посетиоца<br />
Izlo`bu ptica grabqivica, Prirodwa~kog muzeja iz Beograda, „Nebeski<br />
lovci“ postavqenu u Centru za posetioce NP „Tara” u Bajinoj Ba{ti<br />
obi{ao je hiqaditi posetilac. To je Du{an Jakovqevi}, u~enik ~etvrtog<br />
razreda O[ „Sveti Sava“ koji je od Nacionalnog parka „Tara” dobio kwigu<br />
„Otkrivawe Tare“, blok, olovku i hemijsku olovku, kao i set propagandnog<br />
materijala parka. Isti poklon su dobili i 999. posetilac izlo`be Du{ica<br />
Golubovi} i 1.001. prvi posetilac Nikola Jev|eni}, tako|e |aci O[ „Sveti<br />
Sava”.<br />
R.B.<br />
24 23. decembar 2011.
култура<br />
U PO@EGI OBELE@ENO 100 GODINA OD RO\EWA MOM^ILA TE[I]A<br />
Почаст великану дечје поезије<br />
Jubilej obele`en raznovrsnim manifestacijama i uru~ewem kwi`evnih nagrada iskusnim<br />
pesnicima, ali i onima koji su tek kro~ili u taj ~arobni svet poetskog stvarala{tva<br />
okviru obele`avawa stogodi{wice<br />
od ro|ewa znamen-<br />
U<br />
itog i u svetu poznatog po`e{kog<br />
pisca za decu Mom~ila Te{i}a<br />
(1911 - 1992.), od 15. do 17.<br />
decembra u Po`egi je organizovana<br />
kulturna manifestacija<br />
pod nazivom “Dani Mom~ila<br />
Te{i}a”. Odata je du`na po~ast<br />
velikanu de~je poezije koji je<br />
ceo svoj `ivot proveo u rodnom<br />
Glum~u, bavio se zemqoradwom<br />
i napisao nezaboravne radove<br />
koji su na{li zapa`eno mesto<br />
u ~itankama, enciklopedijama<br />
i brojnim antologijama u na{oj<br />
zemqi i svetu.<br />
Prvog dana pose}en je pesnikov<br />
grob u Glum~u, zatim je<br />
predsednik po`e{ke op{tine<br />
Milovan Mi}ovi} organizovao<br />
prijem dobitnika kwi`evne nagrade<br />
“Mom~ilo Te{i}”, a posle<br />
uru~ewa nagrada dobitnici su<br />
imali susret sa decom iz De~jeg<br />
vrti}a “Olga Jovi~i} Rita”.<br />
Drugi dan je u Gradskoj galeriji<br />
otvorena izlo`ba “Mom~ilo<br />
Te{i} - sto godina od ro|ewa”,<br />
koju je pripremila Narodna biblioteka.<br />
Tre}eg dana u sali Kulturnog<br />
centra odr`ano je poselo<br />
u ~ast se}awa na po`e{kog pesnika.<br />
U programu su u~estvovali<br />
recitatori osnovnih i sredwih<br />
{kola, KUD “Mom~ilo Te{i}”,<br />
Ansambl “Kolo”, List za de~ju<br />
kwi`evnost “Mladi Mom~ilo”<br />
i u~enici muzi~kih {kola iz<br />
Po`ege.<br />
Povodom zna~ajnog jubileja<br />
od ro|ewa pesnika po`e{ka<br />
op{tina, Osnovna {kola “Petar<br />
Lekovi}” i Kwi`evne novine<br />
“Svitak”, prvi put ove godine,<br />
ustanovili su kwi`evnu nagradu<br />
“Mom~ilo Te{i}” za ostvarewa<br />
u oblasti kwi`evnosti za decu<br />
i mlade, i to u tri kategorije: za<br />
kwigu kratkih pri~a, za kwigu<br />
pesama i za slikovnicu. Nagrada<br />
se sastoji od plakete, umetni~ke<br />
Posle podele priznawa pesnicima<br />
slike i kompleta sabranih pesama<br />
Mom~ila Te{i}a.<br />
Dobitnici Kwi`evne nagrade<br />
“Mom~ilo Te{i}” za 2011.<br />
godinu su: Nedeqko Terzi} iz<br />
Mom~ilo Te{i}<br />
Mali{ani na obele`avawu jubileja<br />
Sremske Mitrovice, za kwigu<br />
kratkih pri~a “Parajlije u<br />
Parajliji”, Branko Stevanovi}<br />
iz Novog Beograda (otac mu je iz<br />
Tvrdi}a, kod Po`ege) za zbirku<br />
pesama “Avanture Kraqevi}a<br />
Marka” i Pop D. \ur|ev iz Novog<br />
Sada za slikovnicu “Tegle}a<br />
sre}a”. Terzi}u i Stevanovi}u<br />
nagrade je uru~io predsednik<br />
po`e{ke op{tine Milorad<br />
Mi}ovi}, a nagrada Pop D. \ur-<br />
|evu bi}e uru~ena u Novom Sadu,<br />
u okviru “Zmajevih de~jih igara”<br />
~iji je stalni ~lan bio Mom~ilo<br />
Te{i}.<br />
“Poku{ali smo da u kwigama<br />
koje }e biti nagra|ene otkrijemo<br />
retoriku Mom~ilovih<br />
junaka, ~ija je besedni~ka ozbiqnost,<br />
ali i blaga doza humora,<br />
potom i bajkovitost, ona<br />
vrednost koja savremene pisce<br />
spaja sa kwi`evnom ba{tinom i<br />
mladim ~itaocima” - istaknuto<br />
je, izme|u ostalog, u saop{tewu<br />
PRIZNAWE<br />
TELEVIZIJI<br />
Kwi`evne novine “Svitak”<br />
ustanovile su pro{le<br />
godine i jedno priznawe<br />
pod nazivom “Uzdarje” i<br />
dodequje se novinarima i<br />
javnim medijima za lepotu<br />
re~i o re~ima. Prvi dobitnik<br />
ovog priznawa je novinar<br />
Milan Pavlovi}, a ove<br />
godine “Uzdarje” je pripalo<br />
Televiziji “Po`ega” koja<br />
uredno prati sve kulturne<br />
aktivnosti u po`e{koj<br />
op{tini.<br />
U ime kolektiva, koji<br />
je medijski sponzor ovogodi{wih<br />
“Dana Mom~ila<br />
Te{i}a”, priznawe je primila<br />
direktorka Sne`ana<br />
Dragojlovi}.<br />
`irija u kome su bili: profesor<br />
de~je kwi`evnosti dr Sla|ana<br />
Milenkovi} i kwi`evnici<br />
Milorad [oji} i Milijan Despotovi}.<br />
Zavr{na manifestacija<br />
bila je veliko |a~ko poselo u<br />
sali Kulturnog centra. List za<br />
de~ju kwi`evnost “Mom~ilo”<br />
koji izlazi kao podlistak<br />
Kwi`evnih novina “Svitak”<br />
u Po`egi dodelio je sedam<br />
kwi`evnih nagrada “Mladi<br />
Mom~ilo” za najlep{u pesmu o<br />
prirodi, sa konkursa na kome<br />
je u~estvovalo 126 u~enika osnovnih<br />
{kola iz raznih krajeva<br />
na{e zemqe. Nagra|eni su<br />
autori: Milica Stefanovi} iz<br />
Tre{wevice, kod Ariqa, Aj{a<br />
]elovi} iz Priboja, Sawa [uwevari}<br />
iz Krvavaca, kod Sevojna,<br />
Dragana Rakovi} iz Ravni,<br />
kod U`ica, Sara Savi}evi}<br />
iz Dimitrovgrada i Nevena<br />
Male{i} iz Velike @upe, kod<br />
Prijepoqa.<br />
- Nagrada “Mladi Mom~ilo”<br />
danas proslavqa svoju prvu<br />
desetogodi{wicu, a wen prvi<br />
dobitnik bio je Dobrosav Obradovi}<br />
u~enik O[ “Dimitrije<br />
Tucovi}” u ^ajetini. Zato me|u<br />
brojnim ~estitkama koje smo primili<br />
posebno nam je draga ba{<br />
ona koju je poslao Dobrosav. Ima<br />
u wegovom imenu zna~ewa ~emu i<br />
mi kao redakcija i vi kao deca<br />
te`imo. To je svakako dobrota,<br />
- bile su, izme|u ostalog, re~i<br />
Milijana Despotovi}a, urednika<br />
Lista za de~ju kwi`evnost<br />
“Mom~ilo”, prilikom uru~ivawa<br />
nagrade.<br />
Milan Pavlovi}<br />
23. decembar 2011.<br />
25
историја<br />
PRI^A O JEDNOM TITOVOM NARE\EWU IZ 1941. GODINE<br />
Забрањује се малтретирање заробљених четника<br />
Za ovo Titovo nare|ewe najzaslu`niji je prvoborac Jovan Stamatovi}, koji je novembra<br />
1941. bio i ~lan Sreskog komiteta KPJ u Po`egi<br />
Posledwih dana oktobra i prvih dana novembra 1941. godine<br />
do{lo je do otvorenih oru`anih sukoba izme|u ~etnika i partizana<br />
na podru~ju zapadne Srbije, kada je u borbama u selu Karanu i<br />
~etni~kim napadima na U`ice i ^a~ak zapo~ela bratoubila~ka borba,<br />
odnosno gra|anski rat u Srbiji. U tom vremenu, partizanski vrhovni<br />
komandant Josip Broz Tito, 8. novembra,izdaje nare|ewe o postupawu<br />
prema zarobqenicima „koji padnu u na{e ruke“. Evo sadr`ine ovog dokumenta:<br />
„VRHOVNI [TAB<br />
Polo`aj<br />
Narodno-oslobodila~kih novembra 1941.<br />
8. partizanskih odreda<br />
Jugoslavije<br />
Br. Slu`beno<br />
Svim {tabovima, politi~kim komesarima i borcima narodnooslobodila~kih<br />
partizanskih odreda Jugoslavije.<br />
N A R E \ E W E<br />
U vezi sa posledwim doga|ajima u kojima su vojno-~etni~ki odredi<br />
istupili sa oru`anim snagama protiv partizanskih odreda doga|aju se<br />
mnogobrojne pojave zverskog mu~awa, prebijawa i ubijawa na{ih partizana<br />
i kurira sa strane raznih okorelih zlo~inaca koji se nalaze u tim<br />
vojno-~etni~kim odredima – upu}ujem slede}e nare|ewe svim na{im<br />
odredima:<br />
1. Pod pretwom kazne smrti zabrawuje se odgovarati na te zlo~ine<br />
sli~nim protivmerama koje nisu dozvoqene u partizanskim redovima:<br />
a) maltretirawe, prebijawe ili bilo kakvo ispoqavawe li~ne<br />
mr`we prema zarobqenicima koji padaju u na{e ruke.<br />
b) apsolutno je nedozvoqeno maltretirawe i zlostavqawe<br />
stanovni{tva na onim podru~jima gde se vode borbe i ako ono nije nakloweno<br />
nama.<br />
2. Zarobqeni neprijateqski oficiri i vojnici imaju se stra`arno<br />
sprovesti najbli`im na{im partizanskim Komandama, koje }e onda<br />
same preduzeti istragu protiv pojedinaca iz redova zarobqenika za<br />
koje se nepobitno doka`e da su vr{ili bilo kakva zverstva ili nasiqa.<br />
3. Na{i {tabovi i vojne partizanske jedinice na terenu moraju na<br />
licu mesta ispitati svaki konkretni slu~aj zlostavqawa na{ih qudi<br />
i seqaka sa strane ~etnika, sve to zapisni~ki utvrditi i po svedocima<br />
potpisati i onda dostaviti to Glavom ili Vrhovnom {tabu.<br />
Na{e vojne partizanske jedinice du`ne su vi{e od svih strogo da<br />
po{tuju ratni~ka pravila i visoko dr`ati neokaqanu zastavu na{ih<br />
herojskih partizanskih odreda Jugoslavije.<br />
SMRT FA[IZMU – SLOBODA NARODU.<br />
Za Vrhovni {tab<br />
Narodno-oslobodila~kih<br />
Odreda Jugoslavije<br />
TITO“<br />
^ituqa u „ Novom vremenu“<br />
Nepoznat je podatak da je za ovo Titovo nare|ewe „ najzaslu`niji“<br />
prvoborac Jovan Stamatovi} iz sela Prijanovi}a kod Po`ege, koji je<br />
prilikom formirawa Prve po`e{ke partizanske ~ete 28. jula 1941. godine<br />
izabran za zamenika politi~kog komesara, a u toku novembra bio<br />
je i ~lan Sreskog komiteta Partije u Po`egi.<br />
Sredinom osamdesetih godina pro{log veka potpisnik ovih<br />
redova vodio je razgovor sa Milevom \ur|i} Topalovi}, nosiocem<br />
Partizanske spomenice 1941, koja je bila ~lan Okru`nog komiteta<br />
KPJ U`ice, krajem godine u jednoj borbi rawena i zarobqena i dospela<br />
u Bawi~ki logor u kome je pre`ivela sva mu~awa i maltretirawa<br />
i najzad pu{tena, uz obavezu da se vrati u U`ice i redovno javqa<br />
Pretstojni{tvu gradske policije. Posle brojnih javqawa molila je<br />
policiju da joj izdaju dokumenta i dozvole da ode na le~ewe u Beograd.<br />
Nisu joj dozvolili. Me|utim, jednog dana, na weno iznena|ewe, jedan<br />
od u`i~kih policijskih agenata dao je Milevi legitimaciju i objavu<br />
da mo`e mesec dana biti u Beogradu i da se posle toga vrati u U`ice.<br />
Mileva se nije vratila. Sa nekoliko beogradskih drugarica uspela je<br />
da se prebaci u ju`nu Srbiju i stupi u Kukavi~ki partizanski odred,<br />
koji je delovao na teritoriji leskova~kog sreza. Kada je formirana 13.<br />
srpska brigada, Mileva je prvo bila borac a zatim i politi~ki komesar<br />
~ete i u~estvovala do kraja rata u borbama po Srbiji i Kosovu.<br />
Tokom razgovora Mileva \ur|i} Topalovi} je, izme|u ostalog,<br />
ispri~ala i ovu ratnu epizodu iz novembra 1941. godine:<br />
- Se}am se da sam kao ~lan Okru`nog komiteta Partije, sa sekretarom<br />
@eqom \uri}em u toku novembra<br />
i{la na sastanak Sreskog<br />
komiteta Partije u Po`egi, nekoliko<br />
dana pre na{eg povla~ewa<br />
iz U`ica i zapadne Srbije. Na sastanku<br />
smo raspravqali i o ~lanu<br />
Komiteta Jovanu Stamatovi}u,<br />
koji je trebao da bude partijski<br />
ka`wen, jer je posle borbe<br />
sa ~etnicima u Karanu jednog<br />
zarobqenog ~etnika Trifunovi}a<br />
primoravao da jede {ubaru sa<br />
kokardom. Drug Tito je od nekoga<br />
doznao za ovaj ne~ove~ni postupak<br />
Jovana Stamatovi}a i izdao<br />
poznato nare|ewe svim partizanskim<br />
odredima o postupawu prema<br />
zarobqenicima. Posle rata Jovo<br />
Stamatovi} je bio qut na mene,<br />
rekav{i mi:“Ti si bila ta koja si<br />
htela da me kaznite..“ Jesam bila<br />
da se Jovo kazni, jer je kaznu i<br />
zaslu`io. Me|utim, zahvaquju}i<br />
doga|ajima koji su potom usledili,<br />
nije do{lo do narednog sastanka Sreskog komiteta koji bi mu sigurno<br />
izrekao kaznu…<br />
U monografiji „Po`ega u NOR i revoluciji 1941-1945“, autora Jovana<br />
Radovanovi}a, pomiwe se da je nekoliko partizana iz Po`e{ke<br />
~ete pobeglo, odnosno dezertiralo u ~etnike Dra`e Mihailovi}a i<br />
navodi:<br />
„... Pobegao je i podoficir Andrija Trifunovi}, i to sa dva<br />
pu{komitraqeza i motociklom koga je Po`e{ka partizanska ~eta<br />
zaplenila u borbi protiv Nemaca kod mosta na \etiwi“.<br />
Na drugom mestu, kada se pomiwe borba sa ~etnicima u Karanu,<br />
krajem oktobra, navedeno je:<br />
„Po`e{ko-u`i~ka ~eta zarobila je podoficira biv{e jugoslovenske<br />
vojske Andriju Trifunovi}a iz Po`ege, sa motorom i<br />
pu{komitraqezom koje je dobio 23. septembra, kada je do{ao kao dobrovoqac<br />
u Prvu po`e{ku ~etu“.<br />
Partizan – ~etnik Andrija Trifunovi} pomiwe se na jo{ jednom<br />
mestu u ovoj monografiji:<br />
„Iz tih dana ( re~ je o posledwim danima novembra,- primedba<br />
\.P.) Jovan Stamatovi} pi{e o jednom sastanku Sreskog komiteta koji<br />
je, pored ostalog, raspravqao o radu i pogre{nim postupcima nekih<br />
wegovih ~lanova i o kritici ukupnog rada“. Zatim se citira Jovan Stamatovi}:<br />
„ Na poziv drugova iz Sreskog komiteta KP, 25. novembra ostavio<br />
sam ~etu u Prawanima i oti{ao u Po`egu na sastanak Komiteta. To je<br />
bio pro{ireni sastanak. Ispred Okru`nog komiteta bili su prisutni<br />
@eqo \uri}, sekretar, i Mileva \ur|i}, ~lan Okru`nog komiteta.<br />
Pored ostalih pitawa o kojima se diskutovalo, bio sam o{tro kritikovan<br />
zbog nekorektnog odnosa prema zarobqenim ~etnicima u Karanu,<br />
30. oktobra, i to prema poru~niku Stojku Filipovi}u i podoficiru Andriji<br />
Trifunovi}u…“<br />
Pre nekoliko godina, kada sam u prostorijama Republi~kog odbora<br />
SUBNOR Srbije razgovarao sa Jovanom Stamatovi}em, a razgovarali<br />
smo o wegovom kumu generalu Qubodragu \uri}u, pitao sam ga da li je<br />
istina da je prisiqavao zarobqenog ~etnika Andriju Trifunovi}a da<br />
„jede {ubaru sa kokardom“, pa je to doznao Tito i izdao nare|ewe kako<br />
da se postupa prema zarobqenicima.<br />
- Ima istine, ali nije ba{ tako bilo. Zarobqenog Andriju<br />
Trifunovi}a nisam terao da jede {ubaru sa kokardom, ve} sam ga terao<br />
da pojede ki}anku sa {ubare…,- rekao je Jovan Stamatovi}.<br />
Zarobqenog ~etni~kog podoficira, a biv{eg partizana Andriju<br />
Trifunovi}a streqali su partizani u Kr~agovu 5. novembra 1941. godine.<br />
U kwizi Gojka [kora „Istina je u imenima“ ne pomiwe se Andrija<br />
Trifunovi}, kao i mnogi drugi koje su partizani streqali u U`icu 1941.<br />
godine i posle oslobo|ewa. U Nedi}evom „Novom vremenu“, aprila 1942.<br />
godine, otac Vladimir, sreski arhivar i Andrijina bra}a Milovan i<br />
Miroslav i sestre Desa, Stana, Tina, Kata i Gina, objavili su ~ituqu<br />
u kojoj se navodi da }e 26. aprila odr`ati pomen na po`e{kom grobqu<br />
Andriji V. Trifunovi}u „aktivnom podnaredniku i ~etniku Javorskog<br />
odreda koji je na zverski na~in ubijen od strane komunisti~kih bandita<br />
5. novembra 1941. godine u U`icu u svojoj 22 godini `ivota“.<br />
\. Pil~evi}<br />
26 23. decembar 2011.
ada je U`ice opet palo u<br />
Knema~ke ruke, bilo je to u decembru<br />
1941. godine, tek onda se<br />
videlo {ta je bilo U`ice. Ceo<br />
grad, sve okolne ku}e, svi putevi<br />
{to vode i odvode, grobqe,<br />
niz \etiwu, uz klisuru prema<br />
Zlatiboru, putevi prema ^a~ku,<br />
Bosni, Ma~vi, bili su zakr~eni<br />
nema~kom vojskom. Zar na jedan<br />
mali grad mora toliko vojske da<br />
padne.<br />
Kada je u decemtru pala<br />
prva prestonica partizana, mora<br />
da je bilo mawe Nemaca na volokolamskom<br />
drumu prema Moskvi.<br />
Po broju nema~kih vojnika, aviona<br />
i topova videlo se da nije<br />
ovo napad samo na U`ice nego<br />
na celu Srbiju, bila je to ofanziva<br />
protiv Sarajeva, Splita,<br />
Plitvi~kih jezera. Zbog ja~ine<br />
s kojom su navalili na U`ice,<br />
znali smo da rat tre{ti po celoj<br />
Jugoslaviji.<br />
Ni{ta nismo znali {ta se<br />
doga}a u ^a~ku.<br />
Iz U`ica se nije vi{e ~ula<br />
pucwava. Na petoj `elezni~koj<br />
stanici od U`ica prema<br />
Vi{egradu, u Kremni, drug Xuxa,<br />
drug Mi{ i ja delili smo seqacima<br />
ratluk i bra{no zvano nularica.<br />
Ispod nas dole, putem, i{li<br />
su Nemci. Mi smo ~ekali da oni<br />
jednom pro|u pa da se mi vratimo<br />
teretnim vozom u U`ice, pa onda<br />
u ^a~ak. Nismo mogli stati preko<br />
cele zime da nas okupira kad su<br />
im se zima i Rusi ka~ili kao iwe<br />
oko tenkova i o~iju na prilazima Moskve.<br />
Iz sanitetskog vagona dve devojke su<br />
iznosile lekove, zavoje i tovarile ih na<br />
saonice. Odneo sam im ratluka, dve pune<br />
kutije. Nisu imale vremena za razgovor, ali<br />
ja sam o wima domah referisao drugu Mi{u.<br />
Nisam imao poverewa u wih, jer sam ih znao<br />
iz ^a~ka – da su bile peva~ice sa dairama<br />
u jednoj sumwivoj kafani sa francuskim nazivom<br />
– Belvi.<br />
-Pusti devojke na miru – rekao mi je drug<br />
Mi{. – One su bile vi{e nego peva~ici, one<br />
su bile – nesre}a jedna, eto {ta su bile.<br />
Sirotiwa je to bila, pa popustila.<br />
Nije imalo to hleba da jede, a ruke i noge<br />
bile su im bele, kosa crna, o~i zelene, grudi<br />
jake. Tanc-majstori im nisu dali mira.<br />
U~ili su ih da biju zve~kama o kukove. U<br />
pono} su morale da ostavqaju zve~ke i otvore<br />
kukove da ih ~a~anski trgovci posipaju<br />
crnim vinom…<br />
Kada smo oslobodili na{u varo{, mi<br />
smo u wihovoj kafani otvorili radionicu<br />
za front, {ili kapute, krpili cipele,<br />
pravili smo da pevamo stare pesme. Ti<br />
zna{ da su {usteri peva~i i po. Nema pesme<br />
na svetu koju nismo znali da u~etvorimo u<br />
sve glasove. Ja znam da su nam mnogi pri{li<br />
јубилеј<br />
Певачице и девет кириџија<br />
Iz U`ica se nije vi{e ~ula pucwava. Na petoj `elezni~koj stanici<br />
od U`ica prema Vi{egradu, u Kremni, drug Xuxa, drug Mi{ i ja delili<br />
smo seqacima ratluk i bra{no zvano nularica. Ispod nas dole,<br />
putem, i{li su Nemci<br />
Plakat za film “Prvi gra|anin male varo{i” Puri{e \or|evi}a,<br />
koji je 1961. godine snimqen u U`icu<br />
zbog nepravde u starom dru{tvu, ali bilo je<br />
i pesama koje su nam vi{e vredele od svih<br />
parola iz Okru`nog komiteta. Na onu ~uvenu<br />
pesmu – Sukwa vrana, more sukwa vrana<br />
`ali svog dragana… pri{lo nam je devet<br />
kirixija sa kowima iz Draga~eva. Nosili su<br />
nam na front cokul~ine, zastave, kwige. Od<br />
wih smo nau~ili kako da kafanske ~ar{ave<br />
obojimo u crveno. Najmawi od wih, kirixija<br />
Bo{ko, nije samo me{ao boju nego i re~i.<br />
Pored kazana pevao je ~ar{avima: - Kroz<br />
crvenu jabuku prolazi crv, kroz moju pre|u<br />
boja kao krv…<br />
I stvarno, ~ar{avi su bili sutra crveni<br />
kao isto~na zora. Ne{to pesma a ne{to<br />
kirixije sa gatawem, dovedo{e nam u radionicu<br />
dve peva~ice. Ti zna{ kako to robqe<br />
ima uvek neke `u}kaste, providne boje, zbog<br />
posla. Htele su, vaqda, da zapevaju s nama,<br />
ali ih bilo sramota. \in|uve su skinule i<br />
visoke {tikle. Za rat nisu imale ozbiqnu<br />
boju odela. Ja sam im pomogao lako, jer sam<br />
nau~io od kirixija. Dve peva~ice donele su<br />
mi ~etiri zimske haqine, ali zelene.<br />
Da se ne{to oboji u crno mnogo je<br />
te{ko, jer nije to samo da bude crno, nego<br />
i sjajno. Znao sam da od mog bojewa zavisi<br />
i sudbina ovih devojaka. Ako zeleno pre|e<br />
lepo u crno, i dve devojke pri}i<br />
}e nama, pa nek u prvi mah samo<br />
poma`u, kuvaju i ~iste, posle<br />
}e i one, kad vide kakvi smo,<br />
i same zapevati sa nama na{e<br />
radni~ke pesme. Te{ko je obojiti<br />
u crno. Malo me je bilo sramota,<br />
ali sam radio kao da sam<br />
kirixija. Da ode zeleno u crno,<br />
no} kroz selo pa se spustila u<br />
moje kan~elo!<br />
I, stvarno, izjutra ono<br />
zeleno postade crwe od popove<br />
mantije…<br />
Kad smo se povla~ili, po-<br />
{le su sa nama. Uz wih su jo{<br />
onih devet kirixija. Oni su wih<br />
nau~ili bojewu, a devojke wih<br />
da ~itaju i pi{u.<br />
Tako je bilo u Kremni, decembra<br />
1941. godine. Tako je<br />
moralo da bude.<br />
Nemci su po~eli da se gu{e<br />
od mno`ine na putu pa su se<br />
okrenuli topovima i dogledima<br />
prema nama. Drug Mi{a, Xuxa<br />
i ja hteli smo da odstupamo.<br />
Tada je stigao pun vagon rawenika.<br />
Devojke i kirixije ne`no<br />
su preneli rawenike u veliku<br />
seosku ku}u pored stanice. Mi<br />
smo hteli da odstupamo. Imali<br />
smo vremena da se oprostimo od<br />
devojaka i kirixija. Ali rawenici<br />
su nas molili: - Ostanite,<br />
drugovi, ne dajte nas Nemcima.<br />
– Najte`i rawenik nam je rekao:<br />
- Idite, drugovi, sila boga ne<br />
moli… ja molim – ostavite mi<br />
pi{toq da se ubijem…<br />
Jedan ~ovek u nao~arima<br />
delio je oru`je kirixijama i<br />
raspore|ivao ih oko stanice.<br />
Jedna od ove dve na{e devojke<br />
zvala je tiho: - Dri`e Levi, komesaru, mitraqez<br />
umire.<br />
Drug Levi je bio visok, mr{av, kukasta<br />
nosa. Nije imao lekova. Dr`ao je mitraqesca<br />
za ruku dok nije umro.<br />
Ove devojke, komesaru, dru`e Levi,<br />
devet kirixija i te{i rawenici po~eli su<br />
borbu sa nema~kim topovima.<br />
Za vreme pucwave, kirixija Bo{ko<br />
u~io je jednu od devojaka:<br />
-Ni{ta nije te`e u bojewu nego da<br />
pre|e u zeleno. A zeleno treba da bude jako<br />
ko trava, a ne bledo, da prosti{, kao xigerica.<br />
E, da to ispadne vaqano, mora{ tako i<br />
raditi. Mi prvo prokuvamo divqake, pa tu<br />
~orbu pome{amo sa rasolom. Tu dodamo boju<br />
pa se ona u araniji kiseli. Onda ostavqamo<br />
da se s pre|om sve to kuva. Obilazimo oko<br />
aranije i {ap}emo:<br />
- Eno je zelena gora,<br />
u woj se zeleni ora.<br />
Pod wim zelena trava<br />
A na woj zelemba} spava…<br />
Devojka nije stigla ni{ta da oboji u<br />
zeleno. Mislila je da }e biti i za to vremena<br />
kada ozdravi rawenik. Nemci i sneg ubi{e<br />
u decembru obe devojke. Bo{ka i kirixije,<br />
doktora Levija i te{ke rawenike.<br />
23. decembar 2011.<br />
27
FK SLOBODA POINT<br />
Зимска пауза<br />
Fudbaleri Slobode Point prvi deo<br />
prvenstva Jelen Super lige zavr{ili su na<br />
petom mestu. ^eta Qubi{e Stamenkovi}a<br />
je sada na pauzi, ali zato Uprava kluba<br />
спорт<br />
bi biti u nastojawu U`i~ana da odmah dobiju<br />
novac jer su pou~eni prethodnim iskustvima.<br />
Naime u ranijim slu~ajevima, kada je<br />
u pitawu Crvena Zvezda, ili su dugo ~ekali<br />
novac ili su ostajali „kratkih rukava“. Po<br />
svemu sude}i do tansfera }e do}i ukoliko<br />
Beogra|ani ispune svoje obaveze jer Sloboda<br />
Point tra`i brzu isplatu zbog zimskog<br />
prelaznog roka kada planiraju da poja~aju<br />
svoje redove dovo|ewem nekoliko fudbalera.<br />
MASKOTA EROTIJE<br />
U qutoj trci za maskotu kluba<br />
pobedio je Soko. Glasawem na<br />
nezvani~nom sajtu kluba navija~i su<br />
birali i ime maskote. Izabran je predlog<br />
u~enika ~etvrtog razreda Gimnazije<br />
„ Petar Ko~i}“ iz Zvornika, Milana<br />
Tanaskovi}a, pa }e se Soko ubudu}e<br />
zvati – EROTIJE.<br />
Nikola Maksimovi}<br />
Soko Erotije<br />
ne miruje. Sude}i prema pisawu pojedinih<br />
medija Filip Kasalica i Nikola Maksimovi}<br />
}e poja~ati redove Crvene Zvezde. Dragan<br />
Suboti}, predsednik Slobode Point,<br />
nedavno je bio u Beogradu gde je sa ~elnicima<br />
crveno belih pregovarao o transferu<br />
dvojice U`i~ana. Detaqi sa dogovora se<br />
dr`e daleko od o~iju javnosti, ali kako se<br />
nezvani~no saznaje, najve}i problem mogao<br />
I Wego{u Golo~evcu je istekao ugovor.<br />
Ovaj iskusni vezista bi `eleo da karijeru<br />
nastavi u inostranstvu, ba{ kao kada je sezone<br />
2009/10 bio ~lan rumunskog Ocelula.<br />
Golo~evac priznaje da ima ponuda iz Srbije,<br />
ali da je wegova `eqa samo inostranstvo.<br />
Ukoliko ne na|e klub koji nudi povoqne<br />
uslove sigurno }e ostati u Srbiji, i ne}e<br />
mewati klub u kome je sada.<br />
Z. \.<br />
Bajinoba[tani nezadovoqni jesewim u^inkom u Srpskoj ligi<br />
MR[AVO FK Sloga iz<br />
Bajine Ba{te<br />
Грчевита борба за опстанак<br />
U pro{logodi{wem prvenstvu,<br />
iako novajlije u srpskoliga{kom<br />
dru{tvu, Bajinoba{tani<br />
su do posledweg kola<br />
sa imewakom iz Kraqeva, vodili<br />
borbu za titulu prvaka. Ovu<br />
polusezonu okon~ali su neslavno,<br />
sa svega 15 osvojenih bodova<br />
prikovani su na za~equ tabele<br />
i u nastavku prvenstva predstoji<br />
im te{ka i neizvesna bitka<br />
za o~uvawe srpskoliga{kog<br />
statusa. Ni uprava, tako|e ni<br />
navija~i nisu o~ekivali da }e<br />
Sloga ove sezone blistati jer<br />
je u klubu u letwoj pauzi do{lo<br />
do krupnih kadrovskih promena<br />
(promewena je uprava i<br />
kompletan prvi tim napustio je<br />
klub ). I pored toga, o~ekivalo<br />
se da }e i podmla|eni sastav,<br />
predvo|en neiskusnim {efom<br />
struke Dejanom Timotijevi}em,<br />
pru`iti vi{e. Jesewi bilans<br />
je skroman, ~etiri pobede, tri<br />
remija (sva tri kod ku}e ) i<br />
osam poraza, od kojih dva na<br />
svom terenu od @elezni~ara iz<br />
Lajkovca i Slobode iz ^a~ka,<br />
uz jednu pobedu nad Jedinstvom<br />
na Ubu. Gol razlika je 10 :2. Na<br />
za~equ tabele ispod Sloge su<br />
ubsko Jedinstvo sa 12 i imewak<br />
iz Po`ege sa 11 bodova. Ono<br />
{to Bajinoba{tanima uliva<br />
nadu da mogu zabele`iti boqi<br />
plasman je gotovo zanemarqiva<br />
bodovna razlika ekipa koje zauzimaju<br />
sredinu tabele, od osmog<br />
do 13. mesta. Samo tri boda<br />
vi{e imaju Polet iz Qubi}a<br />
i ~a~anska Sloboda, Partizan<br />
sa Bumbarevog Brda, Vuji}<br />
voda iz Vaqeva i [umadija iz<br />
Aran|elovca boqi su za dva, a<br />
Radni~ki Stobeks iz Loznice<br />
za samo jedan bod. Ote`avaju}a<br />
okolnost je te`ak raspored u<br />
prvom delu prole}weg prvenstva.<br />
[to se ti~e vrha tabele,<br />
kao {to se i o~ekivalo tri<br />
ekipe se izdvajaju. Jesewi {ampion<br />
je Jedinstvo Putevi iz<br />
U`ica sa 34, Ma~va iz [apca sa<br />
31 i Rudar iz Kostolca sa 30 bodova.<br />
Zanimqivo je da je ekipa<br />
iz U`ica novajlija u Srpskoj<br />
ligi u grupi Zapad.<br />
R. Blanu{a<br />
28 23. decembar 2011.
KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE<br />
OKK BEOGRAD- SLOBODA 86:70<br />
(26:9, 22:20, 22:21,16: 20)<br />
спорт<br />
VINTER [TEDI[E SUPER LIGA<br />
NIS Spartak – Jedinstvo 3:1<br />
(25:17, 23:25, 25:23, 25:17)<br />
Hala sportova. Gledalaca:<br />
800. Sudije: Du{an [panovi} i<br />
Robert Leko (obojica iz Novog<br />
Sada).<br />
NIS SPARTAK: Trni} 8,<br />
Cveti}anin 16, Heli} 20, D.<br />
Radenkovi} 12, T. Mati} 13, Mrdak<br />
5, Memi{evi} (libero), Oluji},<br />
D. Mati}, Vuj~in, K. Radenkovi}.<br />
Trener: Damir Petkovi}.<br />
JEDINSTVO: Trivuni}<br />
8, Aleksi} 8, Marjanovi} 9,<br />
^e{qar 4, Terzi} 19, Jelisav~i}<br />
13, Spaseni} (libero), Dumawi},<br />
Tripkovi}, Sekuli}. Trener:<br />
Sa{a Nedeqkovi}.<br />
Spartak je na svom terenu<br />
savladao U`i~ko Jedinstvo i<br />
time obezbedio lidersku poziciju<br />
u prvom delu takmi~ewa. U<br />
prelepom sportskom ambijentu<br />
doma}e odbojka{ice su stigle<br />
do nova tri boda, ali mnogo<br />
te`e nego {to to krajwi rezultat<br />
pokazuje.<br />
Trener Jedinstva<br />
Sa{a Nedeqkovi}<br />
Do trenutka zakqu~ewa<br />
ovog broja Vesti, odbojka{ice<br />
Jedinstva su odigrale i Kup<br />
utakmicu sa ekipom Vizure i<br />
izgubile sa 3:2. Revan{ utakmica<br />
se igra u subotu u Beogradu.<br />
Z. \okovi}<br />
KARATE KLUB U@ICE<br />
Novak Popovi} i trener Milo{ Obrenovi}<br />
Sportska dvorana. Gledalaca:<br />
300. Sudije: Milojkovi}<br />
(Beograd), Peuli} (Novi Sad),<br />
Moro`in (Beograd).<br />
OKK BEOGRAD: Mitrovi}<br />
12, Sepa 17, Kne`evi} 18, Dimitrijevi},<br />
Malixan 4, Suzi} 4,<br />
Dr~a 12, \urica, Misanovi} 5,<br />
Maksimovi} 2, Bezbradica 5,<br />
Koprivica 13.<br />
SLOBODA: \uri} 2, Kuburovi}<br />
10, An|i} 2, Raki} 15,<br />
Kutle{i}, Vasi}, Arnautovi} 3,<br />
Popovi} 16, Muwi}, Vu~i}evi}<br />
3, Jevtovi} 15, Marinkovi} 6.<br />
Ko{arka{i Slobode nisu<br />
uspeli da zabele`e jo{ jednu<br />
pobedu u nizu. Izgubili su od<br />
raspolo`enije i kvalitetnije<br />
ekipe.<br />
U narednom kolu U`i~ani<br />
na svom terenu do~ekuju ekipu<br />
Mega Vizure. Utakmica se igra<br />
u dvorani Veliki park u subotu<br />
24. decembra sa po~etkom u 19<br />
~asova.<br />
- Imali smo mnogo pehova<br />
u Beogradu, iako u svemu tome<br />
Utakmica veterana<br />
ne tra`im nikakvo opravdawe<br />
za lo{e izdawe moje ekipe.<br />
Nemawa Arnautovi} je imao<br />
temperaturu i zbog virusa koji<br />
ga je oborio, nismo ga ni uvodili<br />
drugo poluvreme. Tu su i<br />
povrede Branka An|i}a, zatim<br />
Miqana Raki}a, a i drugi igra~i<br />
su se `alili. Verujem da je sve<br />
to sada iza nas. U me|uvremenu<br />
smo dobro trenirali, ekipa je<br />
od srede u kompletnom sastavu<br />
i poku{a}emo da uz pomo} na{e<br />
publike, na svom terenu priredimo<br />
Megi iznena|ewe- rekao<br />
Pre ove utakmice, u 16 ~asova u hali }e se sastati veterani<br />
U`ica i Beograda i odigrati revijalnu utakmicu.<br />
Beogra|ane }e predvoditi Mi{ko Mari}, dok }e za U`i~ane<br />
nastupati Slavenko Mari}, Aleksandar Pavlovi}, Miroslav<br />
Rado{evi}, Slobodan Arnautovi}, Branko Rajevac,<br />
Dragan Smiqani}, Nikola Jovanovi} i mnogi drugi.<br />
je trener Milo{ Obrenovi} i<br />
dodao:<br />
- Najve}i problem }e<br />
nam praviti na{ U`i~anin<br />
Milisavqevi}. A on je Megin<br />
„motor“ . Igra}emo opet<br />
napada~ku ko{arku, od prvog<br />
momenta agresivno na terenu, i<br />
ako svaki igra~ da svoj maksimum,<br />
siguran sam da mo`emo do<br />
pobede.- rekao je trener Obrenovi}.<br />
Z. \.<br />
Milo{ R{umovi} i<br />
Nevena Nikoli}<br />
Две медаље на<br />
првенству Србије<br />
U Gorwem Milanovcu je<br />
nedavno odr`ano prvenstvo<br />
Srbije u katama i borbama z kadete,<br />
juniore i mla|e seniore.<br />
Na prvenstvu se okupilo preko<br />
600 takmi~ara stotinu klubova<br />
koji su se plasirali sa regionalnih<br />
takmi~ewa, kao i sa Kosova.<br />
Karatisti U`ica osvojili<br />
su dve medaqe u konkurenciji<br />
mla|ih seniora, pojedina~no.<br />
Srebrnu medaqu osvojio je Adis<br />
Drndi} u kategoriji + 78 kg a<br />
bronzanu Nevena Nikoli} u kategoriji<br />
+ 60 kg.<br />
Trener @ivan R{umovi}<br />
isti~e za Vesti da je zadovoqan<br />
postignutim rezultatima<br />
jer su ostvareni u veoma jakoj<br />
konkurenciji:<br />
- Bilo je kategorija sa<br />
preko 30 takmi~ara. Da budem<br />
iskren, o~ekivao sam medaqu i<br />
od Nata{e Vlahovi}, ali nije<br />
imala sportske sre}e, izgubila<br />
je u drugom kolu a wema<br />
protivnica u tre}em. Kada se<br />
sve sabere, ova godina je bila<br />
uspe{na, osvajali smo medawe<br />
na prvenstvima dr`ave i Kupa,<br />
od najmla|ih kategorija do seniora.<br />
Z. \.<br />
23. decembar 2011.<br />
29
спорт<br />
UDRU@EWE SPORTSKIH NOVINARA ZLATIBORSKOG OKRUGA<br />
Прославили шести рођендан<br />
Sportski prijateqi<br />
Fubal neizbe`na tema<br />
Kraj godine je i vreme<br />
kada analiziramo svoje `ivote<br />
i sa i{~ekivawem gledamo u<br />
budu}nost. To je i vreme kada<br />
se zakliwemo da }emo od Nove<br />
godine svakako zapo~eti neke<br />
stvari koje odavno planiramo i<br />
da }emo se mewati i biti boqi.<br />
To je onaj trenutak kada se<br />
opustite i dozvolite sebi da budete<br />
ono {to jeste. Vo|eni tom<br />
parolom sportski novinari proslavili<br />
su svoj {esti ro|endan.<br />
Novogodi{wi koktel odr`an je<br />
u restoranu kod Stare Hidrocentrale<br />
uz prisustvo predstavnika<br />
skoro svih sportskih<br />
klubova u gradu.<br />
Sa Novogodi{weg koktela Udru`ewa sportskih novinara<br />
Zlatiborskog okruga<br />
Uz sport je sve lak{e i lep{e<br />
Sport spaja qude i sportove<br />
Udru`ewe sportskih novinara<br />
Zlatiborskog okruga<br />
osnovano sa ciqem da osna`i<br />
sportsko novinarstvo, da jednostavno<br />
svojom delatno{}u<br />
doprinesu razvoju i negovawu<br />
struke, na poqu sportskog novinarstva<br />
i sporta uop{te.<br />
Udru`ewe ima za ciq<br />
da doprinese popularizaciji<br />
sportskog novinarstva a samim<br />
tim i sporta. Pored organizovawa<br />
tribina, okrugli stolova i<br />
seminra Udru`ewe se isti~e i<br />
svojim humanitarnim radom, na<br />
{ta su izuzetno ponosni.<br />
Da dru`ewe bude {to prijatnije<br />
pobinuli su se sportski<br />
prijateqi poput Elektrodistribucije<br />
U`ice, Putevi AD U`ice,<br />
Poslasti~arnica Daniva, Buregxinica<br />
Blu mun, Predeuze}e<br />
Sreten Guduri} i drugi, na {ta<br />
su im sportski novinari beskrajno<br />
zahvalni.<br />
Novogodi{wem koktelu<br />
sportskih novinara prisust-<br />
I fudbalske sudije su deo pri~e!<br />
vovao je i Ilija Mi}evi}, ~lan<br />
Gradskog ve}a zadu`en za sport,<br />
a qudi iz sveta sporta iskoristili<br />
su priliku da razmene<br />
iskustva, ali i dogovore boqu<br />
me|usobnu saradwu.<br />
Tekst: Z. \okovi}<br />
Foto: D. Karadarevi}<br />
30 23. decembar 2011.
спорт<br />
PREGR[T ODLI^JA Karatisti Omladinca<br />
Tradicionalni Novogodi[wi turnir Karate kluba<br />
Omladinac iz Bajine Ba[te<br />
Још једна успешна сезона<br />
Novogodi{wim turnirom, na<br />
kojem je nastupilo oko 150 takmi-<br />
~ara iz {est klubova (Po`ega,<br />
Crnokosa - Kosjeri}, Supermen<br />
- U`ice, Kaminari – Ose~ina,<br />
Sutjeska – Fo~a i doma}in Omladinac<br />
– Bajina Ba{ta) zavr{ena<br />
je za bajinoba{tanske karatiste<br />
ovogodi{wa vi{e nego<br />
uspe{na sezona. Pokazali su<br />
to na{i karatisti na brojnim<br />
doma}im takmi~ewima ali i<br />
na me|unarodnim turnirima sa<br />
kojih su se redovna vra}ali sa<br />
pregr{tom odli~ja. Ovogodi{wi<br />
Novogodi{wi turnir bio je prilika<br />
da svoje ste~eno znawe u<br />
toku godine u borbama i katama<br />
prika`u takmi~ari mla|ih kategorija,<br />
a nastupili su po prvi put<br />
i oni najmla|i iz tek formiranih<br />
sekcija.<br />
PO@E[KI RIBOLOVAC DANE<br />
ATANASOVSKI POSTIGAO REKORD<br />
Супер мајстор за штуке<br />
Na poznatoj po`e{koj takmi~arskoj stazi<br />
“Mari}a bara” u Gugqu, Atanasovski je upecao<br />
{tuku te{ku 6,8 kilograma<br />
Dane Atanasovski, nekada<br />
odli~an rukometa{ Sloge iz Po`ege,<br />
ve} nekoliko decenija svoju strast i<br />
pasiju upra`wava kao sportski ribolovac<br />
i ~lan Op{tinskog udru`ewa<br />
sportskih ribolovaca “Skrape`”. Od<br />
de~a~ke qubavi prema ribolovu na<br />
obali Skrape`a, sa drvenim {tapom<br />
od leske, do savr{enog majstorstva<br />
sa savremenom ribolova~kom opremom.<br />
Ova jesen Danu donosi veliku<br />
popularnost, ne samo kod kolega ribolovaca,<br />
jer je ve} ulovio 15 {tuka<br />
i dvadesetak klenova “kila{a”, ve}<br />
i kod ostalih Po`e`ana. Taj ulov je<br />
ravnopravno raspodelio u svoj zamrziva~,<br />
i poklonio svojoj rodboni<br />
i prijateqima. Ipak, jedna {tuka<br />
koja je “pala” ovih dana, jedna je od<br />
glavnih tema u gradu na Skrape`u.<br />
Kapitalna {tuka od 6,8 kilograma i<br />
du`ine 101 santimetar, po pri~awu<br />
najstarijih ribolovaca, trofej<br />
je koji nije zabele`en u lovu ove<br />
grabqivice na teritoriji po`e{ke<br />
op{tine.<br />
Dok ve}ina iskusnih po`e{kih<br />
ribolovaca svoju pecaro{ku ve{tinu<br />
pokazuju na terenima Drine i Vape i<br />
jezerima u Peru}cu i Kni}u, Dane<br />
Dane Atanasovski sa ulovom na<br />
“Mari}a bari”<br />
od po~etka godine, pa do prvih<br />
ve}ih mrazeva, uporno obilazi reke<br />
koje proti~u po`e{kom op{tinom.<br />
Uvek traga za najboqim mestima na<br />
Skrape`u, Moravici, Zapadnoj Moravi,<br />
\etiwi i, posebno, na ~uvenoj<br />
“Mari}a bari” u Gugqu.<br />
“Mari}a bara” je, zahvaquju}i<br />
vrednim rukama po`e{kih ribolovaca<br />
i wihovog agilnog i predusretqivog<br />
predsednika @ivojina<br />
Karai~i}a, od gotovo nepristupa~ne<br />
mo~varne {ikare, legla zmija i pacova,<br />
postala omiqeno mesto okupqawa<br />
sportskih ribolovaca. To je<br />
pravi mali raj, ne samo za qubiteqe<br />
ribolova ve} i za sve ostale koji su<br />
`eqni lepe i ~iste prirode.<br />
Poznato je da se najboqi rezultati<br />
u pecawu {tuke, klena i skobaqa<br />
posti`u u kasnu jesen, posle<br />
nekoliko mrazeva, kada reke ostaju<br />
bez dovoqno prirodne hrane. Na{<br />
junak, Dane Atanasovski, tada kre}e<br />
na {tuku i klena. Dok je za lov na<br />
Мини терен<br />
макси корист<br />
Ministarka sporta i omladine<br />
u Vladi Republike Srbije<br />
Sne`ana Samarxi} Markovi},<br />
nedavno je simboli~no predala<br />
na kori{}ewe mini pi~ teren<br />
u Kosjeri}u. Time je gradi} na<br />
Skrape`u dobio jo{ jedan sportski<br />
teren koji }e poboq{ati<br />
uslove za bavqewe fizi~kom<br />
KK Omladinac je osvojio<br />
23 zlatne medaqe, 17 srebrnih<br />
i 19 bronzanih. Zlatna odli~ja<br />
u borbama pripala su Sr|anu<br />
Milosavqevi}u, Jeleni Bogdanovi},<br />
An|eli Gligi}, \or-<br />
|u Radovanovi}u, Valentini<br />
Vasi}, Jovanu Wegi}u, Stefanu<br />
Blagojevi}u, Mileni Nikoli}, a<br />
u katama Vesni Vidovi}, Mileni<br />
Nikoli}, Milici Golubovi},<br />
Nikoli Karakli}u, Lazaru<br />
Glo`anskom, Sretenu Joki}u,<br />
Lazaru Milo{evi}u, ^edomiru<br />
Mati}u, An|eli Ivanovi}, Jovani<br />
Luki}, Mariji Vuji}, Ivani Novakovi},<br />
Du{ici Golubovi}, Ivoni<br />
Ja{i} i Darku Petkovi}u.<br />
- Kao i svake godine i ovoga<br />
puta smo na izmaku kalendarske<br />
godine organizovali polagawa za<br />
pojaseve, na priredbama su stariji<br />
~lanovi demonstrirali ve{tine<br />
iz karatea. Do 9. januara je predah<br />
kada se okupqamo u okviru<br />
tradicionalnog kampa na Tari, u<br />
hotelu „Beli bor” – ka`e trener<br />
Omladinca Milenko Ordagi}.<br />
R. B.<br />
klena u svom zamrziva~u ostavio<br />
proverene mamce vi{wu i kukuruz,<br />
za lovqewe {tuke morao je da se<br />
potrudi da uhvati keder (`ivu ribicu)<br />
{to je, kako nam Dane re~e, te`e<br />
od samog ulova {tuke.<br />
Du{ko Dolovi}<br />
MLADI SPORTISTI KOSJERI]A<br />
DOBILI NOVI OBJEKAT<br />
Na otvarawu novog sportskog terena<br />
kulturom i imati zna~ajnu ulogu<br />
u razvoju sporta, posebno kod<br />
{kolske omladine.<br />
Za izgradwu objekta kosjeri}ka<br />
op{tina je izdvojila<br />
oko 1,5 milion dinara kroz<br />
obezbe|ewe lokacije i zemqanih<br />
radova i u~estvovala u<br />
izvo|ewu prve faze izgradwe<br />
terena. Ministarstvo omladine<br />
i sporta finansiralo je drugu<br />
fazu izgradwe u vrednosti od<br />
oko 4,6 miliona dinara.<br />
M. Pavlovi}<br />
23. decembar 2011.<br />
31
О Г Л А С И<br />
MALI OGLASI<br />
PRODAJEM - KUPUJEM<br />
• Prodajem ku}u na Beloj<br />
Zemqi.<br />
• Tel. za sve informacije:<br />
066/20 64 99<br />
• Prodajem staru ku}u -<br />
brvnaru 8h5 m koji se nalazi u<br />
Potpe}u - Kr{, i kacu od 12 kazana.<br />
Tel. 031/518-592<br />
• Prodajem fri`ider i<br />
{poret. Povoqno! Sve za 10<br />
hiqada dinara. Stari ali ispravni.<br />
Tel. 065/ 401 1 999<br />
• Mewam jednosoban stan<br />
sa grejawem u Sevojnu za<br />
odgovaraju}i u U`icu.<br />
Tel: 064/49-45-571<br />
• Prodajem placeve na<br />
Zabu~ju. Kroz plac pro{la<br />
voda lokalnog vodovoda, a<br />
pored placa pro{la gradska<br />
voda, trofazna struja i<br />
asfaltni put.<br />
Telefon: 031/571-945<br />
• Povoqno prodajem mu{ke<br />
kaubojske ~izme.<br />
Tel. 066/ 206-499<br />
VESTI OGLASNO<br />
• Povoqno prodajem tri<br />
radna mesta sa ogledalima i<br />
pult za kasu, kao i profesionalni<br />
aparat za nadogradwu kose.<br />
Tel. 065/ 55 89 032<br />
IZDAJEM<br />
• Izdajem stan od 58 m2 u<br />
centru grada pogodan za poslovni<br />
prostor<br />
Tel: 060/514-24-44<br />
• Izdajem sobu sa centralnim<br />
grejawem, preko puta<br />
Op{tine za dve u~enice<br />
Tel: 061-67-62-949<br />
• Ustupam dva grobna mesta<br />
na Grobqu Dovarje.<br />
Telefon za informacije:<br />
064/ 20 44 955<br />
• Izdajem jednosoban komforan<br />
stan sa parnim grejawem<br />
u centru U`ica.<br />
Tel: 062/ 288- 163<br />
USLUGE<br />
• Stru~no ospsobqena osoba<br />
~uvala bi decu.<br />
Tel. 061 676 3041<br />
• ^istim stanove, lokale,<br />
apartmane, negujem stare osobe<br />
do`ivotno.<br />
Tel: 064/150 6147<br />
031/ 513 -261<br />
^ituqe, mali oglasi, obave{tewa, primaju se do srede<br />
u 14 ~asova<br />
Cene ~ituqa za fizi~ka lica<br />
~ituqa sa foto 1/8 ................... 1.500,00<br />
~ituqa sa foto 1/4..................... 3.000,00<br />
~ituqa sa foto 1/2 ................... 7.000,00<br />
~ituqa sa foto 1/1 .................. 10.000,00<br />
На основу чланова 10 и 29 Закона о процени утицаја на<br />
животну средину („Сл.гласник РС“ , бр.135/04 и 36/09),<br />
Општинска управа Пожега,<br />
Одељење за урбанизам, грађевинарство,<br />
стамбено-комуналне послове и заштиту животне<br />
средине, издаје следеће:<br />
О б а в е ш т e њ е<br />
О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ПОТРЕБИ<br />
ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА ПРОЈЕКТА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ<br />
„ЛУКОИЛ СРБИЈА“ Београд, Булевар Михаила Пупина<br />
бр.165д, Нови Београд носилац пројекта: „Доградња станице<br />
за снабдевање моторних возила ТНГ-ом уз постојећи објекат<br />
станице за дистрибуцију моторних горива на кат.парцели бр.465/4<br />
КО Пожега, општина Пожега, поднео је захтев за одлучивање о<br />
потреби процене утицаја пројекта на животну средину.<br />
Овим путем се обавештавају заинтересовани органи и<br />
организације као и заинтересована јавност да могу извршити<br />
увид у поднети ЗАХТЕВ за одлучивање о потреби процене<br />
утицаја пројекта у згради општине Пожега, канцеларија бр.27,<br />
сваког радног дана од 11-14 часова у року од 15 дана од дана<br />
објављивања овог обавештења.<br />
У року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења<br />
заинтересована јавност може доставити мишљења о захтеву за<br />
одлучивање о потреби процене утицаја предметног пројекта на<br />
животну средину овом органу.<br />
Овај орган ће у року од 10 дана од дана истека рока из става<br />
3.овог обавештења донети одллуку о томе да ли је за предложени<br />
пројекат потребна процена утицаја на животну средину, о чему ће<br />
благовремено обавестити заинтересоване органе, организације и<br />
јавност.<br />
Prodaja<br />
Nedeqnik „Vesti“ mo`ete kupiti u prostorijama IMD<br />
„Vesti“, Qube Stojanovi}a br.5, u kancelariji br. 14,<br />
od 8 do 15 ~asova svakog radnog dana.<br />
Cena jednog primerka je 70 dinara.<br />
Pretplata<br />
Ukoliko ste zainteresovani da se pretplatite na list<br />
„Vesti“, koji izlazi svakog petka, mo`ete to u~initi na<br />
telefone:<br />
513 – 261, 513 - 124 ili elektronskim putem:<br />
vesti.ue@gmail.com<br />
vestint@gmail.com<br />
CENE<br />
za pretplatu od 1 do 3 primerka ............... 6.000,00<br />
za pretplatu od 4 i vi{e primeraka ............. 5.000,00<br />
pretplata za inostranstvo ............. 20.000,00<br />
32 23. decembar 2011.
О Г Л А С И<br />
Г Р А Д У Ж И Ц Е<br />
- ГРАДСКА УПРАВА<br />
за урбанизам, изградњу и имовинско-правне- послове<br />
улица Димитрија Туцовића бр. 52<br />
Тел. 031/ 590-178, Фах: 031/ 513-469<br />
На основу чл.25. а у вези члана 29. став 1. Закона о процени<br />
утицаја на животну средину (“Сл.гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09<br />
), даје следеће<br />
О б а в е ш т e њ е<br />
Обавештавају се заинтересовани органи, организације и<br />
јавност да је овај орган донео решење VI број 502-28/11-06 од<br />
20.12.2011.године о давању сагласности на Студију о процени<br />
утицаја затеченог стања на животну средину пројекта базне<br />
станице мобилне телефоније «Крчагово» - УЕ54, УЕУ54, која је<br />
постављена на крову Здравственог центра «Ужице», у Крчагову,<br />
на кат.парц.бр. 1781/1 КО Ужице., Град Ужице, носиоца пројекта<br />
«ТЕЛЕКОМ СРБИЈА» а.д. Нови Београд, Булевар уметности 16а.<br />
У спроведеном поступку процене утицаја на животну средину<br />
утврђено је да је студија урађена у складу са Законом о процени<br />
утицаја на животну средину (“Сл.гласник РС”, бр. 135/2004 и<br />
36/2009) и Правилником о садржини студије о процени утицаја<br />
на животну средину (“Сл.гласник РС”, бр. 36/2009) са описаним и<br />
дефинисаним мерама којима се предвиђа смањење, спречавање<br />
и где је то могуће отклањање могућих штетних утицаја на животну<br />
средину који могу настати као последица рада базне станице<br />
мобилне телефоније «Крчагово» - УЕ54, УЕУ54 на локацији.<br />
Решењем о давању сагласности утврђена је обавеза носиоца<br />
пројекта, ради заштите чинилаца животне средине, да обезбеди<br />
услове и спроведе мере посебно наведене у одељку 9. наведене<br />
студије, као и да спроведи програм праћења утицаја на квалитет<br />
животне средине наведен у одељку 10. студије, као и све остале<br />
мере одређене студијом, која је саставни део овог решења.<br />
Увид у решење може се извршити у Градској управи за<br />
урбанизам, изградњу, и имовинско-правне послове Града Ужица,<br />
ул. Димитрија Туцовић бр.52, канцеларија бр.1, сваког радног<br />
дана од 09-15 часова у року од 15 дана од дана објављивања<br />
овог обавештења .<br />
Решење о давању сагласности на судију о процени утицаја<br />
пројекта на животну средину је коначно у управном поступку<br />
и против одлуке овог органа носилац пројекта и представници<br />
заинтересоване јавности могу покренути управни спор<br />
подношењем тужбе Управном суду у Београду у року од 30 дана<br />
од дана објављивања овог обавештења.<br />
Na osnovu ~lanova 10 i 29 Zakona o proceni uticaja na<br />
`ivotnu sredinu ("Sl. gl.RS’’, br.135/04 i 36/09),<br />
Општинска управа Пожега,<br />
Одељење за урбанизам, грађевинарство,<br />
стамбено-комуналне послове и заштиту животне<br />
средине, издаје следеће:<br />
О б а в е ш т e њ е<br />
O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI<br />
PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU<br />
Samostalna zanatska radwa „LIPA“, Tatojevica br. 16,<br />
Po`ega, nosilac projekta: „Stolarska radionica, poslovnoproizvodni<br />
pogon za izradu name{taja od panel plo~a, furniranih<br />
i medijapan plo~a i dr. materijala, proizvodnog kapaciteta<br />
oko 50 komada komadnog name{taja mese~no“, na kat. parceli br.<br />
2229/1 KO Gorobiqe, Godovi~ki put, Po`ega, podnela je zahtev<br />
za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja projekta na `ivotnu<br />
sredinu.<br />
Ovim putem se obave{tavaju zainteresovani organi i organizacije<br />
kao i zainteresovana javnost da mogu izvr{iti uvid u<br />
podneti ZAHTEV za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja projekta,<br />
u zgradi op{tine Po`ega, kancelarija br.27, svakog radnog<br />
dana od 11-14 ~asova u roku od 15 dana od dana objavqivawa<br />
ovog obave{tewa<br />
NA^ELNIK,<br />
Nada Krasi} dpp.<br />
ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА УЖИЦА<br />
р а с п и с у ј е<br />
О г л а с<br />
за давање у закуп пословног простора<br />
путем прикупљања затворених писмених понуда<br />
I Пословни простор на кат. парцели број 2018/1 КО Ужице у<br />
ул. Иве Андрића бб.<br />
1. ЛОКАЛ ОЗНАКЕ “Д – 1»<br />
Површина – 256,23 м2<br />
Почетна цена месечне закупнине 38.430,00 динара без ПДВа,<br />
комуналних и других обавеза<br />
Време закупа – пет година<br />
2. ЛОКАЛ ОЗНАКЕ « Д – 2»<br />
Површина – 113,38 м2, са правом коришћења платао<br />
површине 144,59м2<br />
Почетна цена месечене закупнине 20.997,00 динара без<br />
ПДВ-а, комуналних и других обавеза<br />
Време закупа – пет година<br />
Пословни простор из тачке 1.и 2. се издаје у закуп у у виђеном<br />
стању, а закуп почиње да тече од дана закључења уговора.<br />
II УСЛОВИ ЗАКУПА: Приоритет за давање пословног<br />
простора у закуп имаће понуђач који понуди највећи износ<br />
закупнине у односу на утврђени почетни износ из огласа.<br />
Најбољи понуђач је дужан да на дан потписивања уговора<br />
достави на име обезбеђења плаћања закупнине соло меницу без<br />
права на протест.<br />
Делатност у предметном пословном простору мора<br />
бити усклађена са Уредбом о индикаторима буке, граничним<br />
вредностима, методама за оцењивање индикатора буке,<br />
узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини («Сл.<br />
гласник РС», бр 75/2010) и Уредбом о граничним вредностима<br />
емисија загађености материја у ваздуху «Сл. гласник РС», бр<br />
71/201).<br />
III ПРАВО УЧЕШЋА на огласу имаји сва правна и физичка<br />
лица која благовремено доставе понуду. Поред података о<br />
понуђачу, понуђач мора навести и податке о пословном простору<br />
за који конкурише и висину закупнине на месечном нивоу без<br />
пореза на додату вредност.<br />
Понуде се достављају у затвореној коверти на адресу:<br />
Грдаска управа Ужице Димитрија Туцовића бр. 52 са назнаком «<br />
ЗА ОГЛАС- назив локала»<br />
Рок за подношење понуда је закључно са 5.01.2012. године<br />
до 11 часова.<br />
Јавно отварање понуда извршиће се на дан истека рока<br />
за подношење понуда, тј 5.01.2012. године у 12 часова у Малој<br />
сали Градске управе града Ужица. Понуђачи су дужни предати<br />
Комисији уредно овлашћење за учешће на јавном отварању<br />
понуда, односно доказ о својству законског заступника понуђача.<br />
Разгледање локала - радним даном у току трајања огласа, у<br />
времену од 13 до 15 сати.<br />
Ближе информације могу се добити на телефон<br />
031/590-138, особа за контакт Славиша Пројевић.<br />
23. decembar 2011.<br />
33
Ч И Т У Љ Е<br />
POSLEDWI POZDRAV<br />
PERI] @IVKA<br />
1947 - 2011<br />
Tvoja dobrota i plemenitost<br />
}e nam svima neizmerno nedostajati<br />
ILINKI ]IROVI]<br />
26.09.1920.- 18.12. 2011.<br />
O`alo{}eni:<br />
suprug Janko, brat Milo{,<br />
sinovi Dragan i Du{ko,<br />
snahe Mirjana i Sla|ana,<br />
unuci Jovana, Miqan, Ogwen i<br />
Teodora.<br />
]erka Bo`ana, zet Mijo,<br />
unuci Dejan i Zlatko sa porodicama<br />
Se]awe<br />
Pre ~etrdeset dana oprostili smo se od na{e drage<br />
SREDI]<br />
NADE@DA<br />
25.12.2006 - 25.12.2011.<br />
Draga majko,<br />
vreme prolazi, ali }e{ ti zauvek<br />
`iveti u na{im srcima<br />
i na{im mislima.<br />
Qiqana, Qubi{a,<br />
Radovan, Biqana i Milica.<br />
Dana, 26.decembra 2011. godine,<br />
navr{ilo se dvadeset godina<br />
od smrti<br />
VESNE<br />
MAJSTOROVI]<br />
1944 - 1991.<br />
VERE NOVAKOVI]<br />
Bila je deo na{e mladosti, saradwe, penzionerskog<br />
dru`ewa.<br />
Osta}e zauvek u na{em se}awu.<br />
Mijo i Aco sa porodicom<br />
Smiqa, Juca, Mika, Biqa, Ka}a i Cana.<br />
34 23. decembar 2011.
Ч И Т У Љ Е<br />
Dana 27.12.2011.godine<br />
Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama<br />
na{ dragi<br />
TOPALOVI] BOGDAN<br />
1945 - 2010.<br />
Ugasio se jedan `ivot koji nam je davao radost i snagu.<br />
Tuga koja je ostala nije uspela da te vrati.<br />
@ivi{ u mislima i srcima sinova Milije i Zlatka, i<br />
sestara Jule, Milenke, An|e, Vi{we,<br />
sestri}a i sestri~ina<br />
MARKOVI] STANOJLA<br />
6.1. 2012.<br />
bi]e pola godine od smrti na[e<br />
majke, sestre i bakE<br />
Majka kad bih ti mogla ispri~ati kroz {ta prolazim da<br />
mi ka`e{ kako daqe.<br />
]erka Milunka, sestre Jula, Milenka,<br />
An|a i Vi{wa i unu~ad.<br />
SE]AWE<br />
TOPALOVI]<br />
^etiri godine bola i tuge od kada nije sa nama na{a<br />
STOJAN<br />
13.9.1982.<br />
ILINKA<br />
8.1.1973.<br />
MILENA MI]EVI]<br />
2007 - 2011.<br />
Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na na{e roditeqe<br />
i dedu i babu<br />
Dok `ivimo, vole}emo te i tugovati za tobom.<br />
Nismo te mogli sa~uvati od smrti ali od zaborava<br />
mo`emo.<br />
.<br />
Wihova deca Jula, Milenka, An|a, Vi{wa<br />
i unu~i}i<br />
Tvoji najmiliji<br />
23. decembar 2011.<br />
35
Ч И Т У Љ Е<br />
Pro{lo je dvadeset dugih tu`nih godina od kada smo iznenada<br />
i prerano izgubili na{eg voqenog mu`a i oca<br />
S E ] A W E<br />
U utorak, 27.decembra odr`a}emo pomen i upaliti sve}e na<br />
tvom grobu na Kliku, u Zdrav~i}ima. Pla~u}i, postavqa}emo<br />
ponovo pitawe koje smo bezbroj puta postavqali svakog dana u<br />
posledwe ~etiri prete{ke i pretu`ne godine: za{to?<br />
Za{to je, {esnaest godina posle tvog odlaska, za tobom po{ao<br />
na{ sin i brat Dejo? Za{to? - odgovora nema.<br />
Nema jezika, nema re~i kojima se mo`e opisati na{a prevelika<br />
tuga i bol kad nam je nemilosrdna sudbina u trenu otela<br />
od `ivota na{eg divnog tatu, sina i brata<br />
QUBODRAGA-QUBA MI]I]A<br />
27.12.1991 - 27.12.2011.<br />
Nesebi~no si nam pru`ao svoju dobrotu, qubav i toplinu.<br />
Vreme neumitno prolazi, ali tuga i bol ostaju. Dok postojimo<br />
~uva}emo uspomenu na tebe, na tvoj nasmejani lik i bezgrani~nu<br />
plemenitost.<br />
Tvoji najmiliji:<br />
supruga Zorica<br />
i sinovi Goran i Denis sa porodicama<br />
- Belfort, Francuska<br />
DEJANA – DEJA MI]I]A<br />
2007 - 2011.<br />
Dejo, ti i daqe `ivi{ u nama. Ne damo da vreme u~ini<br />
svoje , ne damo te zaboravu. Tvoj vedri lik, neizmerna qubav i<br />
dobrota zauvek }e grejati na{a srca.<br />
Tvoji Ana i Sa{a, neute{na mama Zorica, bra}a Goran<br />
i Denis sa porodicama i ostala rodbina.<br />
SE]AWE<br />
Sa tugom se se]amo na[ih Mi]i]a<br />
dobrog i dragog<br />
i wegovog uvek nasmejanog i<br />
plemenitog, ali od `ivota<br />
prerano otetog sina<br />
[ESNAESTOG DECEMBRA 2011. GODINE,<br />
U 45. GODINI @IVOTA<br />
IZNENADA JE PREMINUO<br />
NA[ DRAGI<br />
GORAN PIL^EVI]<br />
1966- 2011. IZ KRU[^ICE<br />
Sahrana je obavqena 17. decembra na grobqu<br />
„ Stara op{tina“ u Kru{~ici.<br />
QUBODRAGA- QUBA<br />
1991 - 2011.<br />
koji ve} dvadeset godina<br />
po~iva na svom rodnom<br />
i voqenom Kliku u<br />
Zdrav~i}ima<br />
DEJANA –DEJA<br />
2007 - 2011.<br />
koji je svoj ve~ni mir pre<br />
~etiri godine na{ao na<br />
gradskom grobqu u Belfortu<br />
u Francuskoj.<br />
Wihovi Gaji}i - Savka i Slavko sa decom<br />
O`alo{}eni:<br />
K}erka Aleksandra i sin Filip,<br />
sestre Mica, Dragana i Zorica,<br />
bra}a Brane, Mile i Ivica,<br />
stric \or|e i tetka Grozda sa porodicama<br />
i ostala mnogobrojna rodbina iz Kru{~ice, Brekova,<br />
Ariqa, U`ica, Beograda, Zemuna,<br />
Novog Beograda, Ni{a…<br />
36 23. decembar 2011.
Ч И Т У Љ Е<br />
23.12.1991.<br />
23.12.2011.<br />
25.09.2011.<br />
23.12.2011.<br />
23.12.1991.<br />
23.12.2011.<br />
25.09.2011.<br />
23.12.2011.<br />
VERA<br />
PERI[I]<br />
MILOJE<br />
Petnaest godina bili ste zajedno,<br />
dvadeset godina razdvojeni<br />
a sada ste zauvek zajedno<br />
Va{a sestra i svastika Qiqa sa porodicom.<br />
VERA<br />
PERI[I]<br />
MILOJE<br />
Dragi Vera i Miloje,<br />
Dani prolaze a vreme sve bri{e, samo nikada ne mo`e<br />
izbrisati na{e suze, tugu i bol za vama.<br />
Va{i<br />
majka i ta{ta Jovanka<br />
tata i tast Dragojle<br />
brat i {urak Goran sa porodicom.<br />
23.12.1991.<br />
23.12.2011.<br />
25.09.2011.<br />
23.12.2011.<br />
U subotu, 24.decembra 2011.godine, na grobqu Sari}a<br />
Osoje u 12 ~asova dava}emo<br />
~etrdesetodnevni pomen<br />
VERA<br />
PERI[I]<br />
MILOJE<br />
Vreme prolazi. Uspomene i se}awa ostaju trajno.<br />
S qubavqu i ponosom ~uvaju vas od zaborava va{i<br />
LAZI] DANILU<br />
Kada bi na ovom svetu bilo dovoqno qudi poput Tebe,<br />
plakali bismo samo onda kada neko od wih ode ...<br />
Aco i Lela sa porodicom.<br />
Tvoji Milan i Tawa<br />
23. decembar 2011.<br />
37
САВЕТИ ЗА ЛЕПШИ ЖИВОТ<br />
Frizerka Stojanka Dimitrijevi} Coka, vlasnica frizerskog<br />
salona Mimi u ulici Kneza Lazara 2, (tel. 511- 904) u<br />
narednim brojevima na{eg lista poku{a}e da vam pomogne.<br />
Dava}e vam prakti~ne savete za negu kose, a i vi ukoliko imate<br />
neki problem ili nedoumicu, mo`ete postaviti Coki pitawe<br />
na na{ e-mail: vesti.ue@ gmail.com, sa naznakom - pitawa za Coku.<br />
стил<br />
PITAWE:<br />
Idem na do~ek Nove Godine.<br />
@elela bih te ve~eri da<br />
imam lepu frizuru, ali i frizuru<br />
koja }e mo}i dugo da stoji.<br />
Kakav je va{ predlog?<br />
(Angelina, 24 godine U`ice)<br />
ODGOVOR:<br />
Nova godina je, i vi sigurno<br />
kao i svaka dama `elite<br />
da zablistate u punom sjaju.<br />
Ali se pla{ite onog da }e<br />
va{e lokne verovatno da se<br />
opustite mnogo pre nego {to<br />
bi trebalo (da ne spomiwemo<br />
karmin, koji se nije zadr`ao<br />
na usnama, ve} je zavr{io na<br />
~a{i od {ampawca). Kako da se<br />
sve to ne desi u novogodi{woj<br />
no}i? Poku{ajte da napravite<br />
jednu od novogodi{wih frizura<br />
koja je laka za odr`avawe. Evo<br />
i na{ih predloga frizure za<br />
do~ek Nove godine: - Kovrxe su<br />
uvek u modi! Romanti~ni uvojci<br />
uvek su idealna kombinacija za<br />
novogodi{wu `urku. Najboqe<br />
od svega je to {to vam ne treba<br />
mnogo vremena da ih napravite.<br />
Uzmite figaro ili obi~ne papilotne<br />
i sa malo truda i vremena<br />
one }e biti spremne. Ako `elite<br />
da izgledate ekstravagantno,<br />
mo`ete da stavite neku {ik<br />
{nalicu u kosu, koja je ove sezone<br />
u trendu.<br />
- Ukoliko imate sredwu<br />
du`inu kose, mo`ete je malo<br />
izlomiti pri krajevima. To<br />
}e osvje`iti va{u frizuru i<br />
izgleda}ete druga~ije.<br />
- Ukoliko imate nesta{ne<br />
lokne koje vam smetaju kada je<br />
kosa pu{tena, pokupite ih u rep.<br />
Izgleda}ete apsolutno {ik.<br />
Frizuru mo`ete dodatno da istaknete<br />
ukrasnom {nalom ili<br />
iglom, a ostatak kose trebalo<br />
bi da bude {to lepr{aviji.<br />
- Neobavezno podignuta<br />
kosa je stil koji }e u~initi da<br />
izgledate seksi, a pri tom }ete<br />
skloniti nemirne pramenove sa<br />
Akcija u frizerskom salonu „Mimi“<br />
Ovog meseca u frizerskom salonu „Mimi“ u ulici<br />
Kneza Lazara 2 traje akcijsko sni`ewe. Po izuzetno<br />
povoqnim cenama bi}e vam pru`ene usluge fenirawa,<br />
{i{awa (mu{ka i `enska), farbawa, {atirawa,<br />
sve~ane frizure. Nemojte propustiti da za svoj novac<br />
dobijete pravu vrednost.<br />
lica. Ova frizura }e izdr`ati<br />
celo vrelo novogodi{we<br />
ve~e. Za koju god frizuru da<br />
se odlu~ite, va`no je i to<br />
da se „naoru`ate“ dobrim<br />
raspolo`ewem i pozitivnim<br />
mislima. Nemojte nositi strah<br />
od neuspeha i nedozvolite da<br />
vas zbuwuje strah od uspeha.<br />
Budite hrabri i posti}i}ete<br />
sve {to po`elite. Neka vam<br />
uspe{na bude 2012. godina!<br />
Nastavak u slede}em broju<br />
Salon radi i nedeqom<br />
Zbog velikog broja zainteresovanih, frizerski<br />
salon Mimi je po~eo da radi i nedeqom od 8 do 13<br />
~asova. Zakazivawa na telefon 064/ 310 10 12<br />
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 23.12. до 30.12.2011.<br />
Va{ borbeni Mars se polako kre}e<br />
kroz vatreni znak Lava, {to je povolna<br />
okolnost da se dobro ose}ate i<br />
da radite na svojim prioritetima,<br />
na statusu i karijeri.Istovremeno,<br />
qubavni odnos je ispuwen neophodnom<br />
stra{}u. Partner se zanosi svojim `eqama,<br />
idealizuje mnogo toga, pa je na vama da poka`ete<br />
pravi put i na~in za oboje. Izlasci }e vam prijati,<br />
ne}ete mirovati ni trena, bez obzira na<br />
jesewe vremenske prilike i neprilike.Buntovni<br />
ste prema nametnutim autoritetima i<br />
ograni~ewima. Istra`ujte `ivot i wegove lepote.<br />
Kreativni ste.<br />
Upu}eni ste na druge, u svemu {to<br />
radite. Poslovna situacija ne zavisi<br />
samo od vas, ve} i od nekih<br />
drugih osoba i okolnosti. Sve dok<br />
se dr`ite svojih stavova i na~ela,<br />
bi}ete zadovoqni u domenu svojih<br />
mogu}nosti i realizacija. Trudite se da<br />
sa~uvate ste~eno i zara|eno. Nije vreme za nove<br />
poduhvate. Sve }e te}i po ustaqenom redu i<br />
navikama. Ni{ta novo na vidiku. U qubavi }ete<br />
biti skloni preterivawima, tro{kovima i<br />
pogre{nim procenama u odnosu na dragu osobu.<br />
A to }e vam doneti probleme koje ne}ete mo}i da<br />
re{ite u dogledno vreme.<br />
Nesta{ni Merkur se ne}e razdvajati<br />
od prelepe Venere, {to ukazuje<br />
na qubavnu prepisku, nagla{enu<br />
komunikaciju sa dragom osobom,<br />
sms-ove, susrete i dobar provod u<br />
dvoje. Mogu}e su i gorke re~i, tvrdoglavost<br />
i qubomornwe secene, ali, sve je to deo<br />
igre, na kraju krajeva. Bar za vas. Vodite ra~una<br />
da partner ne razmi{qa i ne ose}a na taj na~in.<br />
Naprotiv. Poslovi koji ukqu~uju odre|ene poteze<br />
koji se ne vide ili nisu po zakonu, vam ne}e<br />
goditi. Nekom drugom ho}e. Dugoro~ni planovi<br />
}e se aktivirati, jer }ete raditi na wima.<br />
U narednom periodu }e Mesec opadati,<br />
{to je dobro za zavr{etak<br />
zapo~etih aktivnosti, pogotovo u<br />
poslu, koga }ete i nadaqe imati<br />
preko glave.Tokom vikenda }ete<br />
se opustiti u pravoj porodi~noj<br />
atmosferi, a nadaqe }ete raditi bez rezerve,<br />
sa gotovo mladala~kim entuzijazmom. Dr`a}ete<br />
do sebe i svojih postignu}a, samouvereni, {to<br />
mo`e izazvati odre|ene probleme sa saradnicima.<br />
Tro{i}ete novac, gotovo automatski.<br />
Izbegavajte sva|e i sukobe bilo koje vrste. Jer,<br />
tu nema pobednika, svi su gubitnici. Partner<br />
`eli sve ili ni{ta.<br />
Sunce }e sijati u vazdu{nom znaku<br />
Vage, u dru{tvu Saturna, {to zvu~i<br />
lo{e, ali pod vladarstvom Venere,<br />
{to zvu~i dobro. Dakle, Ima}ete<br />
dobru koncentraciju za ozbiqne<br />
projekte i intelektualne poslove,<br />
za pisawe i u~ewe, dugotrajnu saradwu u bilo<br />
kom domenu. Bi}ete strpqivi i usmereni na<br />
druge.Na li~nom planu }ete i daqe biti motivisani<br />
i aktivni, vredni i radni.Neophodno je da<br />
defini{ete svoje ciqeve i prioritete. Partner<br />
}e te`iti putovawima i romantici, {to se ba{<br />
ne}e uklopiti u va{e vreme i interesovawe.Dobar<br />
status u karijeri.<br />
Saradwa i dogovori sa kolegama,<br />
pogotovo uz du`no uva`avawe pretpostavqenih,<br />
}e vam obezbediti dobre<br />
uslove i prilike za rad i napredak.<br />
Istovremeno, neke nove veze i<br />
kontakti }e delovati obe}avaju}e.<br />
Ali, budite oprezni, jer osoba sa kojom }ete<br />
sara|ivati nije ni malo naivna. Sve ima svoju<br />
cenu, pa pazite da ne bude prevelika. Povedite<br />
ra~una o svom zdravqu i posetite doktora. Vi{e<br />
se odmarajte i {tedite energiju. Kra}i put }e<br />
biti veoma prijatan i koristan, pogotovo ako je<br />
sa dragom osobom. Qubavno ~avrqawe.<br />
Sre}an vam ro|endan! Jo{ uvek je<br />
Sunce u va{em znaku, pa je i va{<br />
godi{wi horoskop u punom intenzitetu.<br />
Na osnovu de{avawa i situacije<br />
u sada{wosti, mo`ete predvideti<br />
i aktuelnosti u budu}nosti.<br />
S tim, {to se sarada sve vra}a korak unazad,<br />
da bi od Nove godine po~elo da se razvija u<br />
pozitivnom usponu. Saturn vas }vrsto dr`i na<br />
zemqi, sa sve ~etiri, pa vam se nigde ne `uri.<br />
Uzimate u obzir i data ograni~ewa.Vodite<br />
ra~una da ne smr{ate previ{e, ve} tek toliko<br />
koliko je potrebno za lep izgled i zdravo telo.<br />
Samo}a vam prija.<br />
U va{em znaku su udru`eni Merkur<br />
i Venera, dete i devojka, intelekt<br />
i umetnost, pa iskoristite tu pogodnost<br />
{to boqe mo`ete. Pi{ite,<br />
stvarajte ne{to kreativno, putujte<br />
sa voqenom osobom. Sve vam je dozvoqeno,<br />
sem da povre|ujete sebe i druge. A to se<br />
lako mo`e desiti, ako preterate u dramaturgiji.<br />
[ekspir nije dobro rekao ono Biti ili biti,<br />
jer to donosi tragediju. Mudraci ka`u i biti<br />
i ne biti, samo treba znati kako. Zbog toga, izbegavajte<br />
iskqu~ivost u bilo ~emu, pogotovo u<br />
li~nim odnosima. Partner popu{ta na lepu re~<br />
i ne`nost.<br />
Te`ite dalekim i ambicioznim ciqevima,<br />
poslovima, ali to ne ide<br />
tako lako. Mo`ete u~initi prvi korak,<br />
zavr{iti i raskinuti sa onim i<br />
onima koji vam vi{e nisu aktuelni,<br />
ali za nove po~etke }ete sa~ekati<br />
boqe uslove i okolnosti, od slede}e godine,<br />
kada bude vi{e novca. Pogotovo u privatnom poslu.Emotivno<br />
ste izlo`eni raznim uzbu|ewima,<br />
susretima, rizicima, sve i da ne}ete. Ipak, to<br />
nije ono pravo i nije vam dovoqno. Te`ite slobodi<br />
i avanturisti~kom duhu.Budite fizi~ki<br />
aktivni, {etajte se, planinarite, bavite se<br />
sportom, putujte.<br />
Saturn se pokrenuo, krenuo, laganim<br />
i utemeqenim koracima. Poput<br />
stene koja kro~i, mrve}i sve pred<br />
sobom. To je dobra vest za vas, jer<br />
se time otvaraju te{ka vrata da<br />
pro|ete kroz wih i napredujete, polako<br />
ali sigurno, u skladu sa svojim dugoro~nim<br />
planovima. Stabilni ste u karijeri. Mogu}nost<br />
avanzovawa je sasvim izvesna. Posmatraju vas<br />
i ocewuju, vrednuju, imaju poverewa u vas, a to<br />
je sve baza za uspeh.Dani brzo prolaze, ali ne i<br />
vama. Promi{qeni ste i u qubavi, ra~unate na<br />
iskrenost, lepotu i vernost. Prijateqstvo.<br />
Veseo vikend }e brzo pro}i, uz<br />
dobro dru{tvo i jo{ boqe vesti.<br />
A zatim }ete se truditi da se<br />
koncentri{ete na posao i zaradu,<br />
ako mo`e. U ovom periodu vam nije<br />
lako da budete smireni i realni.<br />
Radije bi ma{tali, pogotovo u qubavi. Obratite<br />
pa`wu na odnose u karijeri i sa pretpostavqenima.<br />
Neko }e dobiti, a neko izgubiti, na tu|<br />
ra~un. Ne budite dobrodu{ni u startu. Pustite<br />
osobe da se poka`u u svom pravom svetlu. Imate<br />
mogu}nosti da ure|ujete svoj dom i ulep{avate<br />
mesto u kome provodite najvi{e vremena. Neko<br />
vam se vra}a.<br />
Volite sve {to volite, `elite sve<br />
{to `elite, a to je daleko vi{e od<br />
mogu}nosti. Insistirajte na svojoj<br />
slobodi i kreativnosti u radu, budite<br />
kampawac, pravite ~este pauze<br />
i mewajte mesto boravka. Tako }ete<br />
izbe}i frustriranost. Prija vam da len~arite<br />
u povu~enosti nekog svog prostora, da gledate<br />
filmove ili slu{ate muziku, ne misle}i ni na<br />
{ta, pogotovo od kada jesen postaje hladnija.<br />
Spavajte du`e i poboq{ajte svoj imunitet. Ne<br />
~inite ni{ta silom, ve} u svemu prona|ite<br />
smisao i motiv, ciq i rezultat. Novac vam<br />
hroni~no fali. Zaradite ga.<br />
38 23. decembar 2011.
Change language