Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ada je U`ice opet palo u<br />
Knema~ke ruke, bilo je to u decembru<br />
1941. godine, tek onda se<br />
videlo {ta je bilo U`ice. Ceo<br />
grad, sve okolne ku}e, svi putevi<br />
{to vode i odvode, grobqe,<br />
niz \etiwu, uz klisuru prema<br />
Zlatiboru, putevi prema ^a~ku,<br />
Bosni, Ma~vi, bili su zakr~eni<br />
nema~kom vojskom. Zar na jedan<br />
mali grad mora toliko vojske da<br />
padne.<br />
Kada je u decemtru pala<br />
prva prestonica partizana, mora<br />
da je bilo mawe Nemaca na volokolamskom<br />
drumu prema Moskvi.<br />
Po broju nema~kih vojnika, aviona<br />
i topova videlo se da nije<br />
ovo napad samo na U`ice nego<br />
na celu Srbiju, bila je to ofanziva<br />
protiv Sarajeva, Splita,<br />
Plitvi~kih jezera. Zbog ja~ine<br />
s kojom su navalili na U`ice,<br />
znali smo da rat tre{ti po celoj<br />
Jugoslaviji.<br />
Ni{ta nismo znali {ta se<br />
doga}a u ^a~ku.<br />
Iz U`ica se nije vi{e ~ula<br />
pucwava. Na petoj `elezni~koj<br />
stanici od U`ica prema<br />
Vi{egradu, u Kremni, drug Xuxa,<br />
drug Mi{ i ja delili smo seqacima<br />
ratluk i bra{no zvano nularica.<br />
Ispod nas dole, putem, i{li<br />
su Nemci. Mi smo ~ekali da oni<br />
jednom pro|u pa da se mi vratimo<br />
teretnim vozom u U`ice, pa onda<br />
u ^a~ak. Nismo mogli stati preko<br />
cele zime da nas okupira kad su<br />
im se zima i Rusi ka~ili kao iwe<br />
oko tenkova i o~iju na prilazima Moskve.<br />
Iz sanitetskog vagona dve devojke su<br />
iznosile lekove, zavoje i tovarile ih na<br />
saonice. Odneo sam im ratluka, dve pune<br />
kutije. Nisu imale vremena za razgovor, ali<br />
ja sam o wima domah referisao drugu Mi{u.<br />
Nisam imao poverewa u wih, jer sam ih znao<br />
iz ^a~ka – da su bile peva~ice sa dairama<br />
u jednoj sumwivoj kafani sa francuskim nazivom<br />
– Belvi.<br />
-Pusti devojke na miru – rekao mi je drug<br />
Mi{. – One su bile vi{e nego peva~ici, one<br />
su bile – nesre}a jedna, eto {ta su bile.<br />
Sirotiwa je to bila, pa popustila.<br />
Nije imalo to hleba da jede, a ruke i noge<br />
bile su im bele, kosa crna, o~i zelene, grudi<br />
jake. Tanc-majstori im nisu dali mira.<br />
U~ili su ih da biju zve~kama o kukove. U<br />
pono} su morale da ostavqaju zve~ke i otvore<br />
kukove da ih ~a~anski trgovci posipaju<br />
crnim vinom…<br />
Kada smo oslobodili na{u varo{, mi<br />
smo u wihovoj kafani otvorili radionicu<br />
za front, {ili kapute, krpili cipele,<br />
pravili smo da pevamo stare pesme. Ti<br />
zna{ da su {usteri peva~i i po. Nema pesme<br />
na svetu koju nismo znali da u~etvorimo u<br />
sve glasove. Ja znam da su nam mnogi pri{li<br />
јубилеј<br />
Певачице и девет кириџија<br />
Iz U`ica se nije vi{e ~ula pucwava. Na petoj `elezni~koj stanici<br />
od U`ica prema Vi{egradu, u Kremni, drug Xuxa, drug Mi{ i ja delili<br />
smo seqacima ratluk i bra{no zvano nularica. Ispod nas dole,<br />
putem, i{li su Nemci<br />
Plakat za film “Prvi gra|anin male varo{i” Puri{e \or|evi}a,<br />
koji je 1961. godine snimqen u U`icu<br />
zbog nepravde u starom dru{tvu, ali bilo je<br />
i pesama koje su nam vi{e vredele od svih<br />
parola iz Okru`nog komiteta. Na onu ~uvenu<br />
pesmu – Sukwa vrana, more sukwa vrana<br />
`ali svog dragana… pri{lo nam je devet<br />
kirixija sa kowima iz Draga~eva. Nosili su<br />
nam na front cokul~ine, zastave, kwige. Od<br />
wih smo nau~ili kako da kafanske ~ar{ave<br />
obojimo u crveno. Najmawi od wih, kirixija<br />
Bo{ko, nije samo me{ao boju nego i re~i.<br />
Pored kazana pevao je ~ar{avima: - Kroz<br />
crvenu jabuku prolazi crv, kroz moju pre|u<br />
boja kao krv…<br />
I stvarno, ~ar{avi su bili sutra crveni<br />
kao isto~na zora. Ne{to pesma a ne{to<br />
kirixije sa gatawem, dovedo{e nam u radionicu<br />
dve peva~ice. Ti zna{ kako to robqe<br />
ima uvek neke `u}kaste, providne boje, zbog<br />
posla. Htele su, vaqda, da zapevaju s nama,<br />
ali ih bilo sramota. \in|uve su skinule i<br />
visoke {tikle. Za rat nisu imale ozbiqnu<br />
boju odela. Ja sam im pomogao lako, jer sam<br />
nau~io od kirixija. Dve peva~ice donele su<br />
mi ~etiri zimske haqine, ali zelene.<br />
Da se ne{to oboji u crno mnogo je<br />
te{ko, jer nije to samo da bude crno, nego<br />
i sjajno. Znao sam da od mog bojewa zavisi<br />
i sudbina ovih devojaka. Ako zeleno pre|e<br />
lepo u crno, i dve devojke pri}i<br />
}e nama, pa nek u prvi mah samo<br />
poma`u, kuvaju i ~iste, posle<br />
}e i one, kad vide kakvi smo,<br />
i same zapevati sa nama na{e<br />
radni~ke pesme. Te{ko je obojiti<br />
u crno. Malo me je bilo sramota,<br />
ali sam radio kao da sam<br />
kirixija. Da ode zeleno u crno,<br />
no} kroz selo pa se spustila u<br />
moje kan~elo!<br />
I, stvarno, izjutra ono<br />
zeleno postade crwe od popove<br />
mantije…<br />
Kad smo se povla~ili, po-<br />
{le su sa nama. Uz wih su jo{<br />
onih devet kirixija. Oni su wih<br />
nau~ili bojewu, a devojke wih<br />
da ~itaju i pi{u.<br />
Tako je bilo u Kremni, decembra<br />
1941. godine. Tako je<br />
moralo da bude.<br />
Nemci su po~eli da se gu{e<br />
od mno`ine na putu pa su se<br />
okrenuli topovima i dogledima<br />
prema nama. Drug Mi{a, Xuxa<br />
i ja hteli smo da odstupamo.<br />
Tada je stigao pun vagon rawenika.<br />
Devojke i kirixije ne`no<br />
su preneli rawenike u veliku<br />
seosku ku}u pored stanice. Mi<br />
smo hteli da odstupamo. Imali<br />
smo vremena da se oprostimo od<br />
devojaka i kirixija. Ali rawenici<br />
su nas molili: - Ostanite,<br />
drugovi, ne dajte nas Nemcima.<br />
– Najte`i rawenik nam je rekao:<br />
- Idite, drugovi, sila boga ne<br />
moli… ja molim – ostavite mi<br />
pi{toq da se ubijem…<br />
Jedan ~ovek u nao~arima<br />
delio je oru`je kirixijama i<br />
raspore|ivao ih oko stanice.<br />
Jedna od ove dve na{e devojke<br />
zvala je tiho: - Dri`e Levi, komesaru, mitraqez<br />
umire.<br />
Drug Levi je bio visok, mr{av, kukasta<br />
nosa. Nije imao lekova. Dr`ao je mitraqesca<br />
za ruku dok nije umro.<br />
Ove devojke, komesaru, dru`e Levi,<br />
devet kirixija i te{i rawenici po~eli su<br />
borbu sa nema~kim topovima.<br />
Za vreme pucwave, kirixija Bo{ko<br />
u~io je jednu od devojaka:<br />
-Ni{ta nije te`e u bojewu nego da<br />
pre|e u zeleno. A zeleno treba da bude jako<br />
ko trava, a ne bledo, da prosti{, kao xigerica.<br />
E, da to ispadne vaqano, mora{ tako i<br />
raditi. Mi prvo prokuvamo divqake, pa tu<br />
~orbu pome{amo sa rasolom. Tu dodamo boju<br />
pa se ona u araniji kiseli. Onda ostavqamo<br />
da se s pre|om sve to kuva. Obilazimo oko<br />
aranije i {ap}emo:<br />
- Eno je zelena gora,<br />
u woj se zeleni ora.<br />
Pod wim zelena trava<br />
A na woj zelemba} spava…<br />
Devojka nije stigla ni{ta da oboji u<br />
zeleno. Mislila je da }e biti i za to vremena<br />
kada ozdravi rawenik. Nemci i sneg ubi{e<br />
u decembru obe devojke. Bo{ka i kirixije,<br />
doktora Levija i te{ke rawenike.<br />
23. decembar 2011.<br />
27
Change language