Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
U OVOM BROJU<br />
\OR\E STEVANOVI]<br />
Mislim da }e se mnogi<br />
iznenaditi kada budemo<br />
imali jo{ vi{e<br />
proizvoda i kada wihov<br />
kvalitet bude na nivou<br />
evropskih i svetskih<br />
robnih marki u<br />
prehrambenoj<br />
industriji<br />
str. 6.<br />
4<br />
6<br />
8<br />
9<br />
11<br />
12<br />
16<br />
17<br />
20<br />
22<br />
U@ICE<br />
Oba skenera u kvaru<br />
INTERVJU<br />
\or|e Stevanovi}<br />
SE]AWE<br />
NATO bombardovawe<br />
BAJINA BA[TA<br />
Smena vlasti<br />
HE „BAJINA BA[TA“<br />
Prijateqstvo za sva vremena<br />
^EKAJU]I PENZIJU<br />
@ao mi je {to sam `iv<br />
DRUGA [ANSA<br />
Opismewavawe odraslih<br />
DE^IJI VRTI] U@ICE<br />
Nagrada u Smederevu<br />
19 FESTIVAL<br />
Pobedila Aleksandra Mali}anin<br />
NOVE KWIGE<br />
Ostvarena `eqa Rujanskog<br />
PROMOCIJA<br />
Kurmazovi}i iz Rasne<br />
27 SUSRET<br />
Momir Rni}<br />
MOMIR RNI]<br />
To{ibi”, poslovnom<br />
partneru s kojim imamo<br />
dugogodi{wu, uspe{nu<br />
saradwu, poslali smo<br />
telegram izraziv{i na{u<br />
solidarnost sa japanskim<br />
narodom<br />
str. 11.<br />
Prilika i velika {ansa<br />
za oporavak rukometa je<br />
januar 2012. godine kada<br />
je Srbija doma}in<br />
Evropskog prvenstva.<br />
Osvajawem medaqe<br />
rukomet bi verovatno<br />
izborio poziciju koju je<br />
ranije imao<br />
str. 27.<br />
MIJODRAG ^ITAKOVI]<br />
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}<br />
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Milica Turudi},<br />
Zorica \okovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi}<br />
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)<br />
1. april 2011.
U@ICE<br />
Оба скенера у квару<br />
U Zdravstvenom centru raspisan tender za<br />
neispravni deo, a u privatnoj ordinaciji<br />
obe}ali popravku do kraja nedeqe<br />
Zbog kvara dva postoje}a<br />
CT skenera, jednog u u`i~koj<br />
bolnici i drugog u privatnoj<br />
ordinaciji dr Dragi}a Jezdi}a,<br />
pacijenti iz U`ica ne mogu da<br />
obave tu vrstu pregleda u gradu.<br />
Skener u bolnici u kvaru je od<br />
8. marta, od kada se ne zakazuju<br />
novi pregledi, na koje se ina~e<br />
~eka i do sedam meseci. Ipak, iz<br />
Zdravstvenog centra saop{teno<br />
je pre dva dana, da je u funkciji<br />
monoslajsni skener na kome }e<br />
se do popravke novog zbriwavati<br />
bolesnici ~ije zdravstveno<br />
stawe zahteva hitno snimawe.<br />
Tako }e stari aparat poslu`iti<br />
privremeno da pacijentima<br />
omogu}i pravovremenu dijagnostiku,<br />
da qudi ne putuju u druge<br />
gradove.<br />
Danijela Vasiqevi}, portparolka<br />
u`i~kog Zdravstvenog<br />
centra, rekla je da je za obnovu<br />
rada skenera u u`i~koj bolnici<br />
potrebno da se pokvareni deo<br />
zameni novim, za koji je navela<br />
da }e „uskoro sti}i iz inostranstva,<br />
jer je tender ve} raspisan“.<br />
U u`i~koj bolnici podse-<br />
}aju da su pacijentima, koji na<br />
pregled ~ekaju du`e od mesec<br />
dana, izdali uverewa o tome,<br />
te da na osnovu tih potvrda oni<br />
mogu da obave pregled u privatnim<br />
ordinacijama, a da }e im<br />
Fond za zdravstveno osigurawe<br />
refundirati tro{kove. U<br />
privatnoj ordinaciji se nadaju<br />
da }e skener proraditi do kraja<br />
ove sedmice.<br />
R.V.<br />
[ARGANSKA OSMICA<br />
“Ћира” креће 15. априла<br />
Redovan saobra}aj muzejskog turisti~kog voza<br />
„Nostalgija” na “[arganskoj osmici” po~e}e 15.<br />
aprila, najavile su „@eleznice Srbije”<br />
Vozovi }e svakodnevno saobra}aju<br />
na relaciji Mokra Gora-<br />
[argan Vitasi-Mokra Gora u 10.30<br />
i 13.25 sati, a po potrebi bi}e<br />
uvedene jo{ dve vo`we u 8 i 16.10<br />
sati. Od Mokre Gore do stanice<br />
[argan Vitasi voz prolazi kroz 22<br />
tunela i preko pet mostova, a pri<br />
tom savla|uje visinsku razliku od<br />
300 metara, na ukupnoj razdaqini<br />
od 15.440 metara.<br />
Kapacitet voza je 150 odraslih<br />
putnika, odnosno 200 dece od<br />
{est do 14 godina. Cena karte na<br />
relaciji Mokra Gora-[argan Vitasi<br />
je 600 dinara za odrasle i 300<br />
za decu od {est do 14 godina, dok<br />
je za decu do {est godina besplatno.<br />
Cene karte na relaciji Mokra<br />
Gora-Dobrun, koja se posebno ugovara,<br />
za odrasle je 500 dinara, a za<br />
decu 250 dinara.<br />
Zakup voza sa dizel vu~om<br />
na relaciji Mokra Gora -[argan<br />
Vitasi iznosi 60.000 dinara, a sa<br />
parnom vu~om 120.000 dinara. Zakup<br />
na relaciji Mokra Gora -Dobrun,<br />
sa dizel lokomotivom je 50.000, a<br />
sa parnom 120.000 dinara. Zakup<br />
voza za no}nu vo`wu na relaciji<br />
Mokra Gora-Jatare iznosi 70.000<br />
dinara.<br />
„@elturist” u kona~i{tu<br />
„Osmica” u Mokroj Gori nudi polupansion<br />
u dvokrevetnoj sobi za<br />
2.200 dinara, a pansion za 2.700,<br />
dok je no}ewe sa doru~kom 1.750<br />
dinara. R. V.<br />
TRIBINA<br />
Образовање за све<br />
Tribina „Obrazovawe za sve“ posve}ena stvarawu pozitivne<br />
klime za kvalitetno inkluzivno obrazovawe organizovana je<br />
pro{le sedmice u U`icu.<br />
-U naj{irem smislu re~i inkluzivno obrazovawe u stvari podrazumeva<br />
prilago|avawe {kole potrebama i mogu}nostima deteta.<br />
Drugim re~ima, put ka idealnom obrazovawu bila bi individualizacija,<br />
rekao je Dragan Kuveqi}, koordinator programa.<br />
Posebna pa`wa na tribini je posve}ena zakonskoj regulativi<br />
koja reguli{e ovu oblast (Zakon o osnovama sistema obrazovawa i<br />
vaspitawa Republike Srbije iz 2009. godine). Predstavqeni su i<br />
primeri obrazovne prakse prilago|ene potrebama deteta u {koli.<br />
Doga|aj je organizovao Savez u~iteqa Republike Srbije u saradwi<br />
sa nekoliko organizacija i Ministrastvom prosvete.<br />
N.T.<br />
хроника<br />
^AJETINA<br />
Плански развој Златибора<br />
Predsednik op{tine ^ajetina, Milan Stamatovi},<br />
potpisao je 25. marta Ugovor o realizaciji projekta<br />
„Planski razvoj centralnog dela Zlatibora”<br />
u okviru drugogo poziva za podno{ewe predloga<br />
projekata Exchange3 programa, koji je finansiran<br />
od strane Evropske unije. Vrednost projekta je<br />
119.555 evra, a rok za realizaciju je 12 meseci<br />
rojekat „Planski razvoj cen-<br />
dela Zlatibora” se<br />
Ptralnog<br />
realizuje uz partnersku saradwu<br />
op{tine ^ajetina i Ariqe, gde je<br />
Op{tina ^ajetina nosilac projekta,<br />
a Op{tina Ariqe partner<br />
koji pru`a podr{ku kroz: znawe,<br />
iskustvo i zaposlene koji }e<br />
pomagati kao eksperti na realizaciji<br />
projekta.<br />
Op{tina ^ajetina, kao aplikant<br />
je formalno zadu`ena<br />
i odgovorna za implementaciju<br />
i sprovo|ewe svih projektnih<br />
aktivnosti. Op{tina ^ajetina<br />
raspola`e svim resursima, qudskim,<br />
materijalnim, tehni~kim...)<br />
za pripremu i implementaciju<br />
jednog ovakvog projekta. Osim toga<br />
op{tina ^ajetina je u~estvovala<br />
u projektima EU i programa Exchange<br />
2 i 3, drugih donatora i<br />
ima dovqno iskustva u realizaciji<br />
projekata.<br />
Kao nosilac projekta ^ajetina<br />
je odgovorna za koordinaciju<br />
svih projektnih aktivnosti, organizovawe<br />
sastanaka projektnog<br />
tima, sprovo|ewe javnih nabavki,<br />
izve{tavawe o projektnim aktivnostima<br />
i {irewe informacija<br />
i dostignu}a projekta. Lokalna<br />
samouprava ^ajetina }e tako|e<br />
delegirati sedam polaznika koji<br />
}e pro}i obuke za uslovno re~eno<br />
POTPE]KA PE]INA<br />
Почиње сезона<br />
Turisti~ka sezona u Potpe-<br />
}koj pe}ini, spomeniku prirode,<br />
po~iwe 1. aprila i traja}e do 1.<br />
novembra. Radno vreme vodi~ke<br />
slu`be Potpe}ke pe}ine u aprilu<br />
bi}e od 12 do 16 ~asova radnim<br />
danom i od 10 do 18 ~asova subotom<br />
i nedeqom, a u ostalim mesecima<br />
od 10 do 18 ~asova svaki<br />
dan. Vo|ewe grupa je na srpskom i<br />
engleskom jeziku.<br />
Cena ulaznica je 150 dinara<br />
za odrasle posetioce i 100 dinara<br />
za decu do 14 godina.<br />
Grupne posete neophodno je<br />
najaviti u Turisti~ku organizaciju<br />
U`ice.<br />
Od ove godine TO U`ica je<br />
kroz javno-privatno partnerstvo<br />
obezbedila i uslugu transfera<br />
posetilaca od magistralnog puta<br />
do Potpe}ke pe}ine, za grupe posetilaca<br />
koji dolaze visokopodnim<br />
turisti~kim autobusima, dok<br />
za korisnike EURO 26 kartica,<br />
odobrava popust na cenu ulaznica<br />
od 33 posto.<br />
„kori{}ewe“ Plana detaqne regulacije<br />
i dva zaposlena za obuku<br />
AUTO CAD 3D.<br />
Ciq projekta je da potpuna<br />
i razvijena planska dokumetacija<br />
op{tine ^ajetina obezbe|uje<br />
funkcionalnu prostornu integrisanost<br />
i stvarawe uslova za<br />
odr`ivi razvoj i da se razvoj centralnog<br />
dela Zlatbora odvija u okvirima<br />
propisanim urbanisti~kim<br />
planovima.<br />
Preurbanizacija i nesistemska<br />
izgradwa centralnog dela<br />
Zlatibora mo`e se veoma lo{e<br />
odraziti na daqi razvoj turizma<br />
na celom podru~ju op{tine ^ajetina.<br />
Sam centar Zlatibora predstavqa<br />
najpose}eniji i najprepoznatiqiviji<br />
deo cele op{tine<br />
i za{titni znak imixa Zlatibora<br />
kao planinskog centra zdrave sredine<br />
i o~uvane prirode. Zbog svog<br />
zna~aja neophodno je {to pre izraditi<br />
Plan detaqne regulacije za<br />
centar Zlatibora. Izradom Plana<br />
u dugoro~nom periodu cenatar<br />
Zlatibora }e postati: ure|eno naseqe<br />
atraktivno za `ivot, primer<br />
dobre prakse za uskla|en razvoj u<br />
svim segmentim i primenu principa<br />
odr`ivosti u upravqawu resursima<br />
naseqa, ~ime se posti`e<br />
specifi~ni ciq ovog projekta.<br />
M.J.<br />
Za one koji ne znaju, Potpe}ka<br />
pe}ina se nalazi u selu Potpe}e,<br />
na pola puta izme|u U`ica i<br />
Po`ege. Ulaz u pe}inu spada u<br />
red monumentalnih dela prirode.<br />
Xinovski portal u obliku potkovice,<br />
visok 50 metara, najvi{i je<br />
pe}inski ulaz u Srbiji. Istra`ena<br />
i ure|ena du`ina staze za posetioce<br />
je 555 metara. Ulazna staza<br />
ima preko 200 stepenika.<br />
R.V.<br />
1. april 2011.
хроника<br />
PETI REGIONALNI FESTIVAL<br />
TV MINIJATURA „PRESS VITEZ“<br />
Три Витеза Ужичанима<br />
Na nedavno odr`anom Petom regionalnom<br />
festivalu tv minijatura “Press vitez” tri<br />
nagrade dodeqene su u`i~kom dopisni{tvu<br />
RTS. Zlatne medaqe u konkurenciji informativnih<br />
minijatura dobile su novinarke<br />
Natalija Vidi} i Slavica Jovanovi}, a<br />
zlatnu povequ za monta`u, Aleksandar<br />
Kuzeqevi}<br />
rvi put se dogodilo da na ovom<br />
Pfestivalu nagradu dobiju dve<br />
novinarke istog dopisni{tva,.<br />
Natalija Vidi} nagra|ena je<br />
zlatnom medaqom za minijaturu<br />
“Bibliotekar iz Ma~kata” koja<br />
govori o Slavenku koji je pre svake<br />
selidbe od Ma~kata do Sarajeva, pa<br />
opet u zavi~aj prvo spasavao kwige,<br />
tako da je danas ponosni vlasnik<br />
jedinstvene seoske privatne biblioteke<br />
koja je za sve ~lanove besplatna.<br />
Po obrazlo`ewu `irija<br />
“novinarka je prona{la pri~u koja<br />
svedo~i o strasti ka kwigama koja<br />
nadrasta ratove i nesre}e, sve<br />
saop{tavaju}i razumqivim informativnim<br />
stilom”.<br />
- Posebno me raduje kada nagrade<br />
dobijaju dopisnici jer sam<br />
sigurna da smo mi, bez obzira na<br />
sve te{ko}e, najbli`i onom {to<br />
je stvarni `ivot. Dok sam radila<br />
pri~u o Slavenku Stojanovi}u bila<br />
sam sre}na, jer sam upoznala ~oveka<br />
~ije su `ivotne vrednosti sasvim<br />
druga~ije od onih koje va`e u ovo<br />
vreme. Ovakve pri~e najradije radim,-<br />
rekla je za „Vesti“ Natalija<br />
Vidi}.<br />
U ekipi s kojom je Natalija<br />
radila bili su i snimateq Du{ko<br />
Peri}, asistent snimateqa Ivica<br />
Peri{i} i monta`er Goran Damqanovi}.<br />
Slavica Jovanovi} dobila je<br />
zlatnu medaqu za minijaturu “Glumac<br />
Mir~eta”. To je pri~a o Mir~eti<br />
Vuji~i}u iz Pravo{eve, sela u zlatarskoj<br />
nedo|iji koji je talentom i<br />
markantnim gor{ta~kim izgledom<br />
uspeo da se nametne kao filmski<br />
glumac, a zatim, posle 12 filmova<br />
sve napusti i vrati se u zavi~aj,<br />
poslu drvose~e. U obrazlo`ewu<br />
`irija stoji:”Ve{tim pristupom sagovorniku,<br />
kori{}ewem arhivskih<br />
kadrova, sazidana je vesela storija<br />
koja ukazuje da, osim materijalnog<br />
bogatstva postoji i zadovoqstvo<br />
sopstvenim `ivotom kao kruna<br />
zdravog pogleda na svet.”<br />
-Susret sa Mir~etom, na<br />
Zlataru bio je za mene prva nagrada<br />
jer sam upoznala jednog izuzetnog<br />
~oveka a zlatna medaqa druga istim<br />
povodom. Nadam se da }e i na<br />
televiziji i drugim medijima biti<br />
sve vi{e takvih pri~a, da }e neki<br />
obi~ni-neobi~ni i dobri qudi<br />
postati glavna vest i definitivno<br />
proterati “zvezde op{te prakse”.<br />
U ekipi s kojom je Slavica<br />
radila bili su i snimateq Du{ko<br />
Peri}, asistent Dragoslav ]aldovi}<br />
i monta`er Aleksandar<br />
Kuzeqevi} koji je za monta`u<br />
ove minijature nagra|en zlatnom<br />
poveqom.<br />
-Ova rubrika je ra|ena za informativni<br />
program, onako kako<br />
naj~e{}e i radimo. Ujutru snimawe,<br />
popodne monta`a. Nije posebno<br />
pravqena za festival pa mi je zbog<br />
toga nagrada dra`a. Bez obzira koliko<br />
zahtevan bio posao i svaka rubrika,<br />
svi se trudimo da ih uradimo<br />
{to boqe, a za to je saradwa neophodna.”<br />
Na festivalu “Press vitez”<br />
ove godine u~estvovalo je vi{e od<br />
150 autora iz Srbije i drugih, uglavnom<br />
okolnih zemaqa. U`i~ko<br />
dopisni{tvo nastavqa tradiciju<br />
da se uvek na|e me|u nagra|enima.<br />
R. V.<br />
Kо то<br />
тамо<br />
пева<br />
Sredom uve~e<br />
- Eto vidi{, kom{inice,<br />
mi sami u ovom kombiju. Nema<br />
putnika. Oti{li taksijima. Pi{e: Milica Turudi}<br />
Taksi nai|e i ne nai|e, nikad<br />
im se ne zna. A evo autobus<br />
prazan. Prosto ~oveku neprijatno da nas dvoje vozi<br />
do U`ica.<br />
Ovom pri~om, prili~no me smarao poznanik koji se<br />
slu~ajno zatekao u kombiju koji je kroz Mokru Goru i{ao<br />
za U`ice. Nisam ba{ bila raspolo`ena za neku pri~u,<br />
naro~ito ne na tu temu, jer, uostalom, i {ta re}i. Tema nije<br />
nova, narodna muka tako|e, ali i problemi prevoznika nisu<br />
od ju~e. I kad se sve to udru`i onda si samo sre}an {to je<br />
neko nai{ao, {to si seo u vozilo i {to nekud ide{.<br />
Mo} predvi|awa prili~no je velika, kakvo }e biti<br />
vreme, kakva godina, kakav kriza, kakva politika i jo{<br />
mnogo toga mo`e se predvideti. Ali, da li }e i}i autobus u<br />
nekom pravcu, ba{ u onom u kome ti `eli{, e, to je ve} malo<br />
te`e.<br />
Raspadom i nestankom Saobra}ajnog preduze}a „Raketa“<br />
nestalo je takozvanih prigradskih, me|ugradskih<br />
pa i gradskih linija. I narodu je ostalo da se vozi ovako<br />
ili onako, jednostavno svakako. Znate ono „vozimo po ceni<br />
karte“, idemo u tom i tom pravcu ho}ete li i vi, i jo{ mnogo<br />
dovijawa da postanete putnik i da napravite makar mali<br />
pazar nekom voza~u.<br />
Da se razumemo, ne krivim te voza~e, tzv. „divqe taksiste“,<br />
na to ih je muka naterala. Ka`u da odavno taksisti<br />
nisu bili obrazovanija struka. Ima za volanom i in`ewera,<br />
profesora, u~iteqa, ra~unovo|a, jednostavno mnogih struka<br />
i zanimawa koje nakon tehnolo{kog vi{ka ostado{e bez<br />
elementarnih uslova za `ivot. I taksirawe mu do|e kao<br />
spas, tek da se pre`ivi.<br />
Ali, taksisti mnoge autobuske linije u~ini{e nerentabilnim,<br />
jer pokupe putnike i autobusi onda za wima tapkaju<br />
skoro prazni. I onda usledi ukidawe linije, nema autobusa<br />
a oni koji ne uhvate taksi prevoze ostaju bezuspe{no na<br />
stanicama da ~ekaju. I naj~e{}e ne do~ekaju svoj prevoz.<br />
Onda drvqe i kamewe obru{imo na autobuse, na autobuska<br />
preduze}a, te „{ta oni misle, ostavqaju qude na<br />
putu“, „u ovoj dr`avi se nikad i ni{ta ne zna“, „da li }e i ko<br />
uvesti vi{e reda„ i sve tome sli~no.<br />
A , iskreno re~eno, svemu tome i sami smo dosta kumovali.<br />
Kad ide taksi idemo sa wim. Kad nema taksija ~ekamo<br />
autobus i qutimo se ako ga nema.<br />
Tako je kod nas, kao u onoj narodnoj „svetu se ne mo`e<br />
ugoditi“.<br />
Samo da li je tu u pitawu uga|awe ili ne{to drugo?<br />
Pre bi se moglo re}i da tu ima svega, i neorganizacije,<br />
i nemara, i stvarnih problema prevoznika i java{luka, a<br />
iznad svega i muke onih koji i na snegu i na suncu ~ekaju<br />
prevoz.<br />
I da ne budem ba{ na kraj srca, i nije to mo`da razlog<br />
da se za prevoz zabrinemo vi{e nego za radioaktivno<br />
zra~ewe. Mo`da je najboqe ono „hej, haj, ba{ nas briga, vozamo<br />
se na taqiga“!<br />
1. april 2011.
\OR\E STEVANOVI],<br />
DIREKTOR „BUDIMKE“<br />
Danas, posle godinu dana<br />
prisutni smo na doma}em, na<br />
tr`i{tu vi{e zemaqa Evropske<br />
unije i na tr`i{tima republika<br />
biv{e Jugoslavije. Iz dana u<br />
dan {irimo proizvodwu, paletu<br />
proizvoda. Poku{avamo da<br />
u pojedinim segmentima budemo<br />
ravni sa konkurencijom. [to<br />
se kvaliteta ti~e, na{e opredeqewe<br />
od po~etka bilo je da<br />
proizvodimo kvalitetne proizvode<br />
za najni`u cenu. Toga smo<br />
se dr`ali i gledali da fabriku<br />
uposlimo na najboqi na~in, a da<br />
radnici dobiju solidnu platu.<br />
Trudili smo se da uposlimo optimalan<br />
broj qudi u odnosu na<br />
obim proizvodwe koji fabrika u<br />
ovom periodu mo`e da ostvari.<br />
• Koji je to obim proizvodwe?<br />
- Pro{le godine ostvarili<br />
smo izvoz u vrednosti od<br />
интервју<br />
oko 500.000 evra. U januaru ove<br />
godine vrednost izvoza bio<br />
je 100.000, u februaru 50.000<br />
evra. Nadam se da }emo do kraja<br />
godine do}i u poziciju da izvezemo<br />
prehrambenih proizvoda<br />
u vrednosti od oko dva miliona<br />
evra.<br />
• [ta trenutno ~ini paletu<br />
va{ih proizvoda?<br />
- Mi smo 27. marta 2010.<br />
godine proizveli koncentart<br />
jabuke kao prvi proizvod, a danas<br />
imamo oko 40 razli~itih<br />
proizvoda upakovanih u sedam<br />
do osam vrsta ambala`e. Sada<br />
}emo imati sokove i u staklenoj<br />
ambala`i razli~itih koli~ina,<br />
a bi}e i novi od dva litra u<br />
tetra brik pakovawu. [iroka je<br />
paleta i proizvoda od povr}a,<br />
na primer, ajvara, krastav~i}a,<br />
cvekle, paprike feferona.<br />
One su u ambala`i razli~itih<br />
veli~ina. U planu nam je da se<br />
krajem maja pojave na tr`i{tu i<br />
niskokalori~ne marmelade, dijetetski<br />
proizvodi i pekmez od<br />
{qiva bez {e}era.<br />
• Koje su to zemqe u kojima<br />
plasirate svoje proizvode?<br />
- U zemqe Evropske unije<br />
izvozimo vo}ne koncentrate,<br />
Sloveniju, Nema~ku, Holandiju,<br />
Austriju, Belgiju, papriku<br />
u ^e{ku i Slova~ku, dok na<br />
tr`i{ta biv{ih republika kao<br />
i na doma}em tr`i{tu plasiramo<br />
sav na{ proizvodni program,<br />
sokove, |`emove, marmelade,<br />
salate. Prodaja u Srbiji se<br />
pove}ava. U toku su i pregovori<br />
sa nekoliko kompanija iz Rusije<br />
i ako bismo postigli dogovore,<br />
mogli bismo da uposlimo sve<br />
kapacitete, samim tim i vi{e<br />
radnika koji bi radili u sve tri<br />
smene. Sada radimo sa oko 40<br />
odsto kapaciteta.<br />
• Na ovaj na~in „Budimka“<br />
je pokazala da prehrambena<br />
industrija u Srbiji ima perspektivu,<br />
posebno ako se nalazi<br />
u vo}arskom kraju, kao {to<br />
je Po`ega?<br />
- Da, ali pojedine fabrike<br />
u ovoj vrsti industrije, me|u<br />
wima i nekada{wi giganti, kao<br />
{to je „Srbijanka“ i „Budimka“<br />
Најбоља мармелада у Европи<br />
Krajem marta i po~etkom aprila pro{le godine,<br />
nakon raskida kupoprodajnog ugovora,<br />
nekolicina radnika koja je verovala da „Budimka“<br />
zaista mo`e da radi, prikupili su<br />
100.000 dinara i uz pomo} dr`ave, pokrenuli<br />
proizvodwu. Za „Vesti“ smo razgovarali<br />
sa direktorom \or|em Stevanovi}em o<br />
tome, kako je u fabrici godinu dana posle<br />
pokretawa proizvodwe<br />
su zbog lo{e privatizacije,<br />
do{le u te{ku situaciju. A one<br />
imaju velike kapacitete i u<br />
wima bi moglo da se uposli dosta<br />
radnika. Me|utim, „Budimka“<br />
je imala blokiran `iro ra~un<br />
13, a vi{e od 15 posledwih godina,<br />
proizvodwa je bila veoma<br />
mala. Kada je privatizovana,<br />
dr`ava je mnogo tolerisala<br />
ve}inskim vlasnicima, konzorcijumu<br />
fizi~kih lica iz Novog<br />
Sada koji nisu obezbedili kontinuitet<br />
proizvodwe, a bili<br />
su u obavezi po Kupoprodajnom<br />
ugovoru. Mislim da je dr`ava<br />
trebalo znatno ranije da raskine<br />
ugovor. Ina~e, smatram<br />
da je „Budimci“ potrebno vi{e<br />
Gigant<br />
timova qudi koji znaju i umeju<br />
da rade na globalnom tr`i{tu,<br />
jer je ona i gra|ena za veliko, a<br />
ne samo za tr`i{te Srbije.<br />
• Zna~i, proizvodwa u<br />
„Budimci“ je posle poni{tewa<br />
privatizacije, pokrenuta krajem<br />
marta pro{le godine? Da<br />
li ste od tada pa do danas<br />
radili u kontinuitetu?<br />
- Prve proizvode smo imali<br />
27. marta pro{le godine i<br />
prvi kamion robe oti{ao je na<br />
slovena~ko tr`i{te. Od tada<br />
radimo bez zastoja.<br />
• Koliki prihod ostvarujete?<br />
- Pro{le godine smo ostvarili<br />
oko 200 miliona dinara<br />
ukupnog prihoda. Prvog meseca<br />
to je bilo dva, drugog pet miliona<br />
dinara. Svakog meseca<br />
ukupni prihod je bio ve}i, jer<br />
smo proizvodwu pokretali deo<br />
po deo. Zapravo, kada smo se<br />
okupili i odlu~ili da pokrenemo<br />
fabriku, u woj nije bilo<br />
nikakve proizvodwe, a proizvodne<br />
linije i hale bile su<br />
zapu{tene. Prvo smo vratili u<br />
funkciju postrojewe za proizvodwu<br />
pare, potom smo pustili<br />
u rad liniju za vo}ne koncentrate.<br />
Zatim smo osposobqavali<br />
liniju za |`emove i marmelade,<br />
pa za sokove i tek 4. decembra<br />
smo pustili i liniju za sokove u<br />
tetra brik pakovawu. Ovu liniju<br />
trebalo je da pustimo u rad u<br />
julu. Me|utim, zbog nedostatka<br />
sredstava, jer smo, {to je za „Budimku“<br />
u to vreme bilo izuzetno<br />
mnogo, morali da investiramo<br />
oko 35.000 evra u delove i u rad<br />
na ma{ini. Morali smo da platimo<br />
i sve stare dugove Tetra<br />
Paku i da obezbedimo avans za<br />
ambala`u (tetra brik) da bismo<br />
mogli da pokrenemo proizvodwu<br />
soka. Uz sve te probleme, uspeli<br />
smo ipak da ostvarimo ovaj ukupni<br />
prihod. U ovoj godini, prema<br />
biznis planu, trebalo bi da ostvarimo<br />
od 400 do 600 miliona<br />
dinara ukupnog prihoda, a to je<br />
“Budimka“ je osnovana 1947.godine, i tada je bila<br />
jedno od ve}ih preduze}a u prehrambenoj industriji u<br />
Srbiji, pa i u tada{woj Jugoslaviji. Osim na doma}em,<br />
proizvodi su plasirani i na strana tr`i{ta, pa i na<br />
ameri~ko 80-ih godina kada je fabrika zapo{qavala oko<br />
1000 radnika u tri smene.<br />
Devedesetih godina,”Budimka” je kao i mnoga<br />
dru{tvena preduze}a pretrpela pad proizvodwe, a to<br />
je direktno uticalo na redukciju proizvodnog procesa<br />
i smawivawe asortimana. Posle nekoliko bezuspe{nih<br />
aukcija, „Budimka“ je privatizovana 2008. godine i<br />
ve}inski vlasnik je postao konzorcijum fizi~kih lica.<br />
Me|utim, zbog toga {to konzorcijum nije prema dr`avi<br />
redovno ispuwavao obaveze, Kupoprodajni ugovor je<br />
raskinut u februaru 2010.<br />
1. april 2011.
интервју<br />
u odnosu na pro{lu godinu tri<br />
puta vi{e. Ra~unamo da }emo do<br />
kraja godine ostvariti 60 odsto<br />
realizacije u odnosu na najboqu<br />
proizvodnu godinu koju je fabrika<br />
imala.<br />
• Na ~emu zasnivate takve<br />
planove?<br />
- Na osnovu sirovina i zaliha<br />
koje smo kupili u 2010. godini,<br />
ali i na osnovu obrtnih<br />
sredstava kojima raspola`emo,<br />
a koja }emo ulo`iti u kupovinu<br />
novih sirovina i repromaterijala<br />
i zahteva na tr`i{tu.<br />
Planovi su realni. Ve} smo u<br />
novembru pro{le godine imali<br />
mese~nu realizaciju 40 miliona<br />
dinara. Kada smo na po~etku<br />
ostvarili realizaciju dva miliona,<br />
~lanovi Upravnog odbora<br />
koji su nekada ovde radili, sa<br />
podsmehom su to prihvatili.<br />
Tada smo rekli, dva miliona<br />
jeste malo, ali }e kasnije to biti<br />
i 30, pa i 40 miliona. Me|utim,<br />
nisu nam verovali. Danas je to<br />
realnost i svaki dan iz fabrike<br />
na tr`i{te iza|e gotovih<br />
proizvoda u vrednosti od dva,<br />
tri miliona dinara. Kada se taj<br />
novac vrati, ponovo ga ula`emo<br />
u proizvodwu.<br />
• Sa koliko ste radnika<br />
pokrenuli proizvodwu<br />
pro{le godine i koliko sada<br />
imate zaposlenih?<br />
- Bilo ih je 106. I sada<br />
}emo imati isti broj. Dodu{e,<br />
od kada smo po~eli da radimo,<br />
deo radnika koji nije verovao u<br />
fabriku, oti{ao je uz socijalni<br />
program. Na po~etku ih je bilo<br />
60, a na kraju 32. Svako je sam<br />
odlu~ivao da li }e oti}i ili<br />
ne. Mi smo primili nove radnike,<br />
prvo sezonske, a onda smo<br />
od wih izabrali najboqe i sada<br />
}emo ih primiti u stalni radni<br />
odnos pa }emo imati isti broj<br />
zaposlenih, 106. Sa ovim brojem<br />
radnika, ostvariva}emo ve}u<br />
proizvodwu, jer je neprekidno<br />
Konkurencija<br />
dobro ra^una<br />
- Smatramo da treba<br />
proizvoditi {to vi{e<br />
proizvoda i kroz ve}i<br />
obim proizvodwe i plasman<br />
na tr`i{tu zaraditi,<br />
a ne kroz mali obim proizvodwe<br />
i visoke cene, jer<br />
na taj na~in ne mo`ete<br />
da uposlite kapacitete.<br />
Ciq nam je da uposlimo<br />
kapacitete i u skladu s<br />
tim optimalan broj radnika.<br />
Tr`i{te ne priznaje<br />
gre{ku niti vi{u cenu.<br />
Moramo dobro pratiti<br />
{ta radi konkurencija,<br />
kako u Srbiji tako i u svetu,<br />
da bismo u kontinuitetu<br />
opstajali na globalnom<br />
tr`i{tu.<br />
osavremewavamo. Najvi{e u<br />
onim segmentima gde se dosta koristi<br />
fizi~ki rad koji najvi{e<br />
i ko{ta. Sada poku{avamo da<br />
deo po deo automatizujemo.<br />
• Za to imate sredstva?<br />
- Nekako se snalazimo i iz<br />
prihoda koje ostvarujemo, deo i<br />
investiramo u osavremewavawe<br />
proizvodwe.<br />
• Kolike su zarade u „Budimci“<br />
i da li su redovne?<br />
- Pro{le godine, plata je u<br />
fabrici bila na nivou proseka<br />
u Srbiji. Ovaj nivo i daqe }emo<br />
odr`avati. Plate su od po~etka<br />
obnove proizvodwe, redovne.<br />
• Koliko „Budimka“ u<br />
ovom momentu duguje?<br />
- Dugovi fabrike u momentu<br />
kada smo pokrenuli proizvodwu<br />
bili su 8,5 miliona evra.<br />
Najve}i dugovi bili su prema<br />
radnicima, oko 2,5 miliona evra,<br />
dok je ostali dug prema dr`avi<br />
i komercijalnim poveriocima.<br />
Sa dr`avom smo uspeli da dogovorimo<br />
smawewe odre|enih<br />
obaveza i otpis dela kamata,<br />
mada to do kraja nismo sproveli.<br />
Danas tako|e poku{avamo<br />
da smawimo nagomilane obaveze<br />
prema poslovnim partnerima<br />
na taj na~in {to im nudime<br />
izmirewe uz zna~ajan diskont<br />
za obaveze nastale pre 1. marta<br />
2010. Na ovaj na~in smawujemo<br />
nagomilane obaveze fabrike od<br />
ranije, a one koje nastaju u okviru<br />
teku}eg poslovawa, izmirujemo<br />
uredno. Pro{le godine smo poslovnim<br />
partnerima izmirili<br />
dug u visini od oko 200.000 evra,<br />
koji je nastao pre 1. marta 2010.<br />
godine.<br />
• Kolika su dugovawa<br />
prema fabrici?<br />
- Imamo nenapla}enih<br />
potra`ivawa, ali ih polako,<br />
jedno po jedno re{avamo,<br />
tako da je naplata na{ih<br />
potra`ivawa iz poslovawa<br />
u 2010. na zavidnom nivou i<br />
iznosi 99,5 posto fakturisane<br />
realizacije.Me|utim, radi se o<br />
mawim sredstvima u odnosu na<br />
dug fabrike prema drugima. Uglavnom,<br />
potra`ivawa fabrike<br />
su, napla}ena.<br />
• [to se ti~e vlasni~ke<br />
strukture, kakva je situacija?<br />
- Trenutno, „Budimka“ je<br />
dr`avno preduze}e. Vlasnik 56<br />
procenata kapitala je Akcijski<br />
fond, 20 procenata „Jugoeksport“<br />
koji je u ste~aju, a ostalo<br />
su mali akcionari. Fabrika je<br />
sada u restrukturirawu, odnosno,<br />
pripremamo je za ponovnu<br />
privatizaciju. Uvek ka`em, da<br />
je lak{e prodati automobil<br />
koji je u voznom stawu nego onaj<br />
koji stoji i zato i stavqamo u<br />
funkciju sve kapacitete. Na{i<br />
proizvodi su postaju prisutni<br />
na tr`i{tu pa se nadamo da<br />
}emo lak{e prona}i strate{kog<br />
partnera. Po mom mi{qewu, nije<br />
bitno koliko }e se dobiti novca<br />
za fabriku, ve} koliko }e neko<br />
investirati i uposliti radnika.<br />
Novo zapo{qavawe u fabrici<br />
zna~i i upo{qavawe mnogih<br />
u okolini fabrike koji se bave<br />
poqoprivredom. „Budimaka“ bi<br />
na taj na~in bila pokreta~ razvoja<br />
ne samo po`e{kog kraja ve}<br />
i {ire.<br />
-Po ovom istom principu<br />
mogu da rade i<br />
mnoge druge fabrike<br />
u Srbiji. Potrebno<br />
je da formiraju tim<br />
koji uradi program<br />
i polako krene da ga<br />
ostvaruje.<br />
• Da li je restrukturirawe<br />
oro~eno?<br />
- Restrukturirawe }e trajati<br />
dok ne budemo na{li ozbiqnog<br />
partnera koji }e preuzeti<br />
fabriku. Sada, dok ovaj<br />
proces traje, imamo mogu}nosti<br />
da pojedine delove preduze}a<br />
koji nisu u funkciji proizvodwe,<br />
prodamo i da na taj na~in<br />
izmirimo dugove iz ranijih<br />
perioda. Ciq je da fabrika<br />
{to mawe duguje. Dobro bi bilo<br />
da se tokom restrukturirawa<br />
oslobodimo mnogih balasta, na<br />
primer, farme u Zdrav~i}ima<br />
~iji je kapacitet uzgoj 2.000 grla<br />
u jednom turnusu, zatim klanice<br />
i prerade mesa, upravne zgrade<br />
od 4.000 kvadrata, a nama za<br />
kancelarije ne treba vi{e od<br />
200 kvadrata. Predlo`ili smo<br />
da dr`ava za namirewe duga<br />
od fabrike, preuzme upravnu<br />
zgradu ~ija se vrednost procewuje<br />
na 1,6 ili dva miliona<br />
evra. Zapravo, tokom restrukturirawa<br />
poku{a}emo da oslobodimo<br />
fabriku starih dugova i<br />
imovinu hipoteka kako bi novi<br />
vlasnik mogao raditi u boqim<br />
uslovima nego mi sada. Jer, mi<br />
odr`avamo proizvodwu delom<br />
uz pomo} kredita iz Fonda za<br />
razvoj koje mo`emo da dobijemo<br />
ili uz pomo} olak{ica koje nam<br />
daju poslovni partneri u skladu<br />
sa svojim mogu}nostima, na<br />
primer, da sirovine platimo u<br />
dva do tri meseca, energente i<br />
tako daqe.<br />
• „Budimka“ raspola`e<br />
vrednom imovinom?<br />
- Fabrika je vlasnik 30<br />
hektara savremeno ure|enog i<br />
opremqenog zemqi{ta. Kako<br />
izgleda infrastruktura ova<br />
fabrike mislim da ne znaju ni<br />
ro|eni Po`e`ani. Fabrika ima<br />
savremene saobra}ajnice, bunare<br />
pitke vode, postrojewe za<br />
pre~i{}avawe otpadnih voda<br />
~iji je kapacitet podru~je sa<br />
100.000 stanovnika. Sada sa<br />
na{eg bunara koristimo vodu,<br />
~ak je i prodajemo. Sva oprema<br />
u fabrici u ovom momentu razlikuje<br />
se od evropske samo<br />
po tome {to se wome upravqa<br />
elektrikom, a u Evropi elektronikom.<br />
• Osim vas, koliko je jo{<br />
qudi u rukovode}em timu?<br />
- U timu je sedam osam qudi<br />
koji osim {to rukovode fabrikom<br />
imaju i svoje radne zadatke<br />
koje svakog dana obavqaju<br />
uporedo sa ispuwavawem obaveza<br />
koje zahteva rukovo|ewe.<br />
• Koja je va{a vizija, koji<br />
su planovi?<br />
- Mislim da }e se mnogi<br />
iznenaditi za jo{ jedno godinu<br />
dana kada budemo imali<br />
jo{ vi{e proizvoda i kada<br />
kvalitet tih proizvoda bude<br />
na nivou kvaliteta evropskih<br />
i svetskih robnih marki u prehrambenoj<br />
industriji. Tvrdim da<br />
„Budimka“ proizvodi najboqu<br />
marmeladu u Evropi zato {to<br />
imamo najkvalitetnije vo}e,<br />
a tehnologija kojom radimo je<br />
savremena kao i svuda u svetu.<br />
Vodimo veoma ra~una da ne koristimo<br />
jeftine sirovine. Ako<br />
ka`emo da proizvodimo marmeladu<br />
od {ipurka onda to ona i<br />
zaista jeste. Za sve sokove kupujemo<br />
najkvalitetnije vo}e i ako<br />
pi{e na ambala`i da sok ima<br />
100 ili 50 posto vo}nog sadr`aja<br />
onda to stvarno i jeste toliko.<br />
S kvalitetom se ne}emo igrati,<br />
jer je to na~in da dobijemo i<br />
odgovaraju}u cenu na tr`i{tu. A<br />
{to se ti~e i dizajna, ni{ta nam<br />
nije strano.<br />
• ^vrsto verujete da }e<br />
ova fabrika uspeti da vrati<br />
ugled i mesto koje je nekada<br />
imala?<br />
-Posle ovih godinu dana,<br />
verujem da ova fabrika ne}e<br />
vratiti hiqadu radnika u svoje<br />
hale, ali }e sigurno u ovim<br />
postoje}im kapacitetima, infrastrukturi<br />
sa doinvestirawem,<br />
sa pravim partnerima,<br />
zaposliti oko 200 do 300 radnika<br />
koji }e redovno primati platu<br />
me|u kojima }e biti menaxeri,<br />
qudi koji }e raditi na dizajnu,<br />
pripremama novih proizvoda i<br />
na taj na~in }e ostvarivati prihod<br />
fabrike i uposliti i mnoge<br />
druge poqoprivrednike koji joj<br />
gravitiraju.<br />
Rada Popovi}<br />
1. april 2011.
друштво<br />
DVANAEST GODINA OD NATO AGRESIJE NA SRBIJU<br />
Дани разарања<br />
Tokom 78 dana<br />
bombardovawa<br />
najvi{e su uni{teni<br />
vojni aerodromi<br />
Ponikve i Dubiwe,<br />
ali su poru{eni<br />
drumski i `elezni~ki<br />
mostovi, po{te, tv<br />
releji, tri satelitske<br />
stanice...<br />
Dvadeset ~etvrtog marta,<br />
i desetog juna ove godine,<br />
navr{ava se dvanaest godina<br />
od po~etka i zavr{etka NATO<br />
agresije na Jugoslaviju, odnosno<br />
na wene ~lanice Srbiju i Crnu<br />
Goru. Tih nezaboravnih 78 dana,<br />
bez obzira na sve mogu}e istorijske<br />
distance i ocene, osta}e<br />
ve~ito u se}awu srpskog naroda<br />
kao dani bezumqa, razarawa i<br />
stradawa.<br />
Devetnaest zemaqa Evrope<br />
i Severne Amerike krenule su u<br />
rat protiv Srbije i Crne Gore,<br />
koji je najnerazumniji rat u novijoj<br />
istoriji sveta. Bez odobrewa<br />
Saveta bezbednosti Ujediwenih<br />
nacija, krenule su 24. marta<br />
1999. godine u bombardovawe<br />
jedne nezavisne zemqe i na taj<br />
na~in podr`ale teroristi~u<br />
Oslobodila~ku vojsku Kosova.<br />
Ni jedna od 19 zemaqa nije imala<br />
odobrewe svoje vlade, odnosno<br />
parlamenta, ve} su, kr{e}i<br />
svoje ustave i sve me|unarodne<br />
propise, kovnecije i poveqe,<br />
zapo~ele agresiju.<br />
Nekada{wi saveznici iz<br />
Drugog svetskog rata, Amerikanci<br />
i Englezi, koji su krajem<br />
1944. godine dva puta bombardovali<br />
U`ice, zatim Prijepoqe<br />
i Sjenicu, ponovo su posle 55<br />
godina , ove krajeve zasuli bombama,<br />
ubijali vojnike i civile i<br />
uni{tavali materijalna dobra.<br />
Ovom svojom akcijom, koju<br />
su nazvali „Milosrdni an|eo“, a<br />
za srpski narod to je bila „nemilosrdna<br />
sotona“, NATO i Amerika<br />
su na podru~ju Zlatiborskog<br />
okruga, i op{tine Ivawica,<br />
ugrozili `ivote oko 348.000<br />
stanovnika. Tokom 78 dana na<br />
na{e podru~je palo je oko 1.500<br />
projektila velike razorne<br />
mo}i (oko 8oo grama eksloziva<br />
po glavi stanovnika), sirene<br />
su se ogla{avale 135 puta, a<br />
vazdu{na opasnost trajala je u<br />
proseku 18 ~asova dnevno.<br />
Na meti agresora bilo je<br />
Po{ta u centru U`ica bila je sravwena sa zemqom 8. maja 1999. godine<br />
Podr[ka Narodnoj skup[tini<br />
i Vladi Srbije<br />
Dvadeset ~etvrtog marta, na dan agresije, Gradski odbor<br />
potomaka ratnika „Major Kosta Todorovi}“ i Gradski odbor<br />
SUBNOR U`ice uputili su zajedni~ki telegram Narodnoj<br />
skup{tini i Vladi Srbije:<br />
„Se}aju}i se na dana{wi dan nevinih `rtava i osu|uju}i<br />
NATO agresiju na Srbiju 1999. godine, Gradski odbor potomaka<br />
ratnika „Major Kosta Todorovi}“ i Gradski odbor SUBNOR<br />
U`ice upu}uju podr{ku Narodnoj skup{tini i Vladi Republike<br />
Srbije da istrajete u odbrani suvereniteta i integriteta<br />
Srbije sa Kosovom i Metohijom kao nerazdvojnim delom Republike<br />
Srbije<br />
dvadesetak naseqa, ali i jo{ 50<br />
naseqa, iako nisu bili mete napada,<br />
ali su na wihova podru~ja<br />
padale rakete, bombe i avionski<br />
rezervoari od kojih su se<br />
piloti osloba|ali po povratku<br />
u svoje baze. Naj~e{}e mete napada<br />
i razarawa bili su vojni<br />
aerodromi Ponikve kod U`ica i<br />
Dubiwe kod Sjenice. Ponikve su<br />
bombardovane 37 puta sa oko 700<br />
projektila,a Dubiwe skoro 30<br />
puta sa preko 300 projektola. Na<br />
wima i danas, posle dvanaest<br />
godina od agresije, u uni{tenim<br />
betonskim kaponirima zatrpano<br />
je nekoliko aviona koji ~ekaju da<br />
se obezbede velika materijalna<br />
sredstva da bi bili otkopani.<br />
Po{ta u centru U`ica, prvi put<br />
je granatirana 22. aprila, da bi<br />
drugi put, 8. maja, bila sravwena<br />
sa zemqom.<br />
Pored vojnih aerodroma<br />
Ponikve i Dubiwe, poru{eno<br />
je i 48 objekata U`i~kog korpusa,<br />
tri satelitske stanice<br />
u selu Prilikama kod Ivawice,<br />
skladi{te nafte i naftinih<br />
derivata „Jugopetrola“<br />
u Zdrav~i}ima kod Po`ege.<br />
Pored u`i~ke Po{te i po{te na<br />
Ponikvama i u Dowoj Bistrici,<br />
poru{eni su mostovi na magistralnom<br />
putu u Kokinom Brodu,<br />
Dowoj Bistrici, Ku~inu i Prijepoqu.<br />
Poru{en je i `elezni~ki<br />
most na Limu u Dowoj Bistrici i<br />
time prekinut saobra}aj na barskoj<br />
pruzi. O{te}en je sportski<br />
stadion u Prijepoqu, uni{teni<br />
tv predajnici na Torniku,<br />
Zabu~ju , Gradini kod ^ajetine<br />
i Bi}u kod Priboja, specijalni<br />
centri veze (VOJIN) Vojske<br />
Jugoslavije „Brija~“ na Murtenici,<br />
na ^igoti, Jadovniku i<br />
No~ari kod Ivawice. Uni{ten<br />
je Sportsko-zdravstveni centar<br />
Instituta „^igota“ na Torniku,<br />
kada su poginula tri radnika. Od<br />
sna`nih detonacija poru{eno je<br />
preko 50 ku}a, a registrovana<br />
su o{te}ewa na oko 2.500 drugih<br />
raznih objekata. Osnovna<br />
{kola u Dowoj Bistrici je potpuno<br />
uni{tena, kao i svi drugi<br />
objekti u ovom nasequ, a bilo<br />
je o{te}eno i 30 osnovnih i 5<br />
sredwih {kola, kao i tri de~ja<br />
vrti}a na podru~ju Zlatiborskog<br />
okruga.<br />
Pri~iwena materijalna<br />
{teta, prema grubim procenama,<br />
mada kona~na nikada nije<br />
utvr|ena, iznosi preko 500 miliona<br />
dolara.Me|utim, u svakom<br />
ratu najve}i su gubici izgubqeni<br />
qudski `ivoti. U ovoj suludoj<br />
NATO agresiji poginula su 62<br />
vojnika, podoficira i oficira<br />
U`i~kog korpusa, a ~etiri se i<br />
danas vode kao nestali, zatim<br />
9 vojnika koji su bili u drugim<br />
jedinicama, ~etiri pripadnika<br />
policije i {est civila.Raweno<br />
je preko 200 vojnika i 34 civila.<br />
Na kraju, radi podse}awa<br />
i pam}ewa,navodimo ukupne<br />
brojke koje se odnose na Srbiju<br />
i Crnu Goru: 2.500 qudi, `ena<br />
i dece poginulo je u NATO bombardovawu,<br />
12.500 rawenih,<br />
30.000 vazdu{nih naleta tokom<br />
11 nedeqa agresije, 50.000<br />
razornih projektila palo je<br />
na Srbiju i Crnu Goru, 280.000<br />
Srba napustilo Kosovo i Metohiju<br />
od dolaska me|unarodnih<br />
snaga (Kfor), 800.000 Albanaca<br />
naselilo Kosovo i Metohiju<br />
posle bombardovawa, 29,6 milijardi<br />
dolara {tete od NATO<br />
agresije,mada su neke procene<br />
bile o daleko ve}oj {teti. Vojna<br />
sila 19 agresorskih zemaqa<br />
bila je 37 puta ja~a, a i bile su<br />
i 670 puta ekonomski ja~i od<br />
Srbije i Crne Gore.<br />
\. P.<br />
1. april 2011.
хроника<br />
GRADSKO VE]E U@ICE<br />
^lanovi Gradskog ve}a su u ponedeqak, na 98.<br />
sednici, razmatrali i utvrdili predloge tri<br />
strate{ka dokumenta.<br />
Pred ~lanovima Ve}a bili su Program kontrole kvaliteta vazduha na<br />
teritoriji grada za ovu godinu, Lokalni plan upravqawa otpadom i Strategija<br />
razvoja Zlatiborske oblasti 2011 - 2015. godina. Lokalnim planom upravqawa<br />
otpadom obuhva}eni su posebni tokovi otpada koji nastaju na teritoriji<br />
grada i Plan je ura|en u skladu sa Zakonom o upravqawu otpadom. O<br />
wemu }e se izjasniti odbornici u`i~ke Skup{tine grada, s tim {to }e se u<br />
nekim delovima Lokalni plan korigovati po dono{ewu Regionalnog plana.<br />
Data je saglasnost na Strategiju razvoja Zlatiborske oblasti 2011-<br />
2015. godina koji je pripremila Regionalna razvojna agencija “Zlatibor” i<br />
pozitivno mi{qewe na predlog Programa kontrole kvaliteta vazduha na<br />
teritoriji grada za 2011. godinu.<br />
S.P.<br />
a sednici Skup{tine op{tine<br />
N^ajetina, odr`anoj krajem<br />
pro{le sedmice, usvojena je odluka<br />
o poveravawu poslova eksterne revizije<br />
zavr{nog ra~una buxeta za<br />
2010. godinu. Skup{tina je prihvatila<br />
~lanstvo u Stalnoj konferenciji<br />
gradova i op{tina, a za direktora<br />
Kulturno sportskog centra ^ajetina<br />
imenovan je Nikola Smiqani},<br />
dosada{wi vr{ilac du`nosti direktora<br />
te ustanove.<br />
Na sednici je predstavqen i<br />
usvojen plan i program poslovawa<br />
Javnog komunalnog preduze}a „Duboko“<br />
za 2011. godinu, kao i zakqu~ak<br />
radne grupe Grada ^a~ka u ciqu<br />
^AJETINA<br />
Основан Центар за<br />
пољопривреду<br />
Usvojen plan i program poslovawa JKP<br />
„Duboko“. Onovano Dru{tvo sa ograni~enom<br />
odgovorno{}u „Centar za poqoprivredu“<br />
br`eg zavr{etka projekta i po~etka<br />
rada regionalne deponije. Usvojen je<br />
i program postavqawa privremenih<br />
objekata na podru~ju Zlatibora za<br />
2011. godinu uz odre|ene dopune<br />
i zakqu~ke. U ciqu realizacije<br />
projekta prekograni~ne saradwe i<br />
ostalih aktivnosti za razvoj poqoprivrede,<br />
osnovano je Dru{tvo sa<br />
ograni~enom odgovorno{}u „Centar<br />
za poqoprivredu“. Usvojena su i<br />
dva re{ewa o otu|ewu zemqi{ta, a<br />
produ`en je i rok za zakqu~ivawe<br />
dva ugovora o davawu zemqi{ta u<br />
zakup. Prihva}en je predlog odluke<br />
o organizaciji i funkcionisawu<br />
civilne za{tite , a op{tinski {tab<br />
za vanredne situacije pro{iren je<br />
imenovawem odre|enog broja lica.<br />
Na ovoj sednici odbornik<br />
Radovan Joji} podneo je ostavku, a<br />
konstatovana je i ostavka odbornika<br />
Dragana Marjanovi}a iz [qivovice.<br />
M. ^an~arevi}<br />
BAJINA BA[TA<br />
Пресудили Динкићеви<br />
Smena op{tinske vlasti u Bajinoj Ba{ti.<br />
Novu skup{tinsku ve}inu napravili SRS,<br />
DSS i G- 17 plus<br />
edovna 19. po redu sednica SO<br />
RBajina Ba{ta, na kojoj je u pro{li<br />
petak trebalo da se raspravqa o<br />
predlogu buxeta i programima rada<br />
op{tinskih javnih preduze}a i<br />
ustanova, pretvorena je u vanrednu<br />
jer je, od opozicionih stranaka SRS<br />
i DSS, i dela vladaju}e koalicije<br />
oformqena nova skup{tinska<br />
ve}ina koja je smenila predsednika<br />
Sa sednice SO Bajina Ba{ta<br />
SO dr Adama Stefanovi}a (DS) i<br />
potpredsednika Qubodraga Jezdi}a<br />
(SPO), dok su ostavke podneli<br />
predsednik op{tine Miloje Savi}<br />
(SPS) i zamenik predsednika Radovan<br />
Kremi} (NS). Za predsednika<br />
op{tine izabran je Zlatan Jovanovi}<br />
(SRS), wegov zamenik je Dejan<br />
Mla|enovi} (DSS), a novi predsednik<br />
SO je dr Miroslav Ne{kovi}<br />
(SRS). Razre{eni su ~lanovi<br />
Op{tinskog ve}a i izabrana nova<br />
op{tinska vlada u kojoj su Vasilije<br />
Pavi}evi}, Miroslav Josipovi},<br />
Radosav Petrovi}, Ivan Markovi} i<br />
Mitar Mitrovi}. Tako|e, razre{eni<br />
su ~lanovi Administrativno-mandatno-<br />
imunitetskog odbora komisije,<br />
i izabran novi tro~lani Odbor na<br />
~ijem je ~elu Milutin Radovanovi}<br />
Zlatan Jovanovi} novi predsednik<br />
op{tine Bajina Ba{ta<br />
(DSS). Da se uru{i doju~era{wa<br />
vladaju}a koalicija ZES(DS, SPO,<br />
G- 17 plus), SPS-PUPS, presudnu<br />
ulogu odigrala su dva Dinki}eva odbornika,<br />
pre{av{i u suprotni tabor.<br />
Tako novu skup{tinsku ve}inu od 23<br />
odbornika od ukupno 45, sada ~ine<br />
Privremeni<br />
buxet<br />
Nakon smene op{tinske<br />
vlasti u Bajinoj Ba{ti prvu sednicu<br />
odr`alo je novoizabrano<br />
Op{tinsko ve}e na kojoj je doneta<br />
odluka o privremenom finansirawu<br />
buxeta op{tine za prvih<br />
{est meseci ove godine. Odluka<br />
o privremenom finansirawu buxeta<br />
stupa na snagu narednog dana<br />
po objavqivawu u Slu`benom<br />
glasniku op{tine Bajina Ba{ta.<br />
SRS sa 15, DSS sa {est i G- 17 plus<br />
sa dva odbornika.<br />
Novoizabrani predsednik<br />
op{tine Zlatan Jovanovi} (SRS) i<br />
wegov zamenik Dejan Mla|enovi}<br />
(DSS) izrazili su zadovoqstvo {to<br />
je, kako su istakli, op{tinska vlast<br />
kona~no formirana onako kako su to<br />
`eleli gra|ani.<br />
- Mili} i Sari} su doneli<br />
hrabre odluke i pokazali da im je<br />
interes gra|ana u prvom planu, da<br />
svoj grad i op{tinu vole vi{e od<br />
stranke. Sve stranke koje su sada u<br />
opoziciji kao i one van skup{tine,<br />
pozivam na saradwu – kazao je Zlatan<br />
Jovanovi}.<br />
R.Blanu{a<br />
U G 17 plus iskqu~ewa i ostavka<br />
Odbornici G 17 plus u SO Bajina Ba{ta Rade Sari} i Milomir<br />
Mili}, ~ijim je glasovima proteklog petka sru{ena op{tinska vlast sastavqena<br />
u protekle tri godine od koalicije DS, SPS, PUPS, SPO, NS i<br />
G 17 plus, iskqu~eni su iz stranke, a predsednik Op{tinskog odbora G 17<br />
plus u Bajinoj Ba{ti Lazar Vuji} podneo je ostavku.<br />
U izjavi za lokalnu televiziju Branislav Mitrovi}, predsednik<br />
Okru`nog odbora G 17 plus za Zlatiborski okrug, naglasio je da je<br />
pona{awe Sari}a i Mili}a wihov li~ni ~in, a da G 17 plus i daqe ostaje<br />
politi~ki saveznik Demokratske stranke, s kojom je zajedni~ki iza{la<br />
na lokalne i parlamentarne izbore 2008. godine. Mitrovi} je mi{qewa<br />
da nova koalicija ne}e biti dugog veka.<br />
1. april 2011.
GRADSKI ODBOR DEMOKRATSKE<br />
STRANKE U@ICE<br />
u`i~kom Narodnom pozori{tu,<br />
U 25. marta 1990. godine, odr`ana<br />
je osniva~ka skup{tina ogranka i<br />
izabran Mesni odbor Demokratske<br />
stranke U`ice. Skupu je prisustvovalo<br />
oko 300 ~lanova i gostiju. Na<br />
taj na~in je Mesni odbor DS U`ice<br />
bio prvi zvani~no registrovani odbor<br />
u gradu.<br />
- Mislim da je onaj izvorni<br />
koncept i ideja Demokratske stranke<br />
pre 21 godinu u su{tini i sada<br />
zadr`an i prisutan kako u radu Odbora<br />
tako i u radu svakog pojedinca<br />
stranke i u U`icu i u Srbiji. Qudi<br />
koji su u ovom momentu na ~elu Demokratske<br />
stranke u U`icu i daqe<br />
kao osnovni princip imaju borbu za<br />
op{ti interes i boqi `ivot na{ih<br />
sugra|ana. Borba za svakog pojedinca<br />
OO DEMOKRATSKE<br />
STRANKE ARIQE<br />
Изборна<br />
скупштина<br />
Na izbornoj skup{tini Op{tinskog odbora<br />
Demokratske stranke odr`ane pro{le<br />
subote u Ariqu prisustvovalo je 146 delegata<br />
i brojni gosti me|u kojima i Mi{ko Sredojevi},<br />
predsednik Okru`nog odbora DS-a<br />
i Milovan Mi}ovi} iz Po`ege, predsednik<br />
op{tine Po`ega sa saradnicima.<br />
–Pred nama je izborna godina i ne<br />
smemo stvoriti la`nu sliku o onome {to<br />
nas ~eka. Posledice krize ne smeju uticati<br />
na nas da ne uradimo {to smo `eleli. Period<br />
do izbora treba da iskoristimo do<br />
maksimuma i damo sve od sebe,- rekao je<br />
Sredojevi}.<br />
Izve{taj o radu OO DS Ariqe u prethodnom<br />
periodu podneo je dr Zoran Mi}ovi}<br />
rekav{i da je ~lanstvo ogledalo rada, a da<br />
politika kao civilizacijska tekovina treba<br />
da stvara nove {anse za razvoj.<br />
–Politikom treba da se bave ozbiqni<br />
i odgovorni qudi sa jasnom idejom {ta<br />
Predsednik GO DS Jovan Markovi} uru~io<br />
je prigodne poklone besednicima<br />
Прослављен рођендан<br />
Gradski odbor Demokratske stranke U`ice<br />
obele`io je prigodnom sve~ano{}u<br />
21 godinu od prve osniva~ke skup{tine<br />
i formirawa u`i~kog ogranka<br />
je posebno aktuelna i va`na u ovom<br />
trenutku velike krize. Mislim<br />
da je na{e nastojawe da u narednom<br />
periodu kroz realizaciju velikih<br />
infrastrukturnih projekata,<br />
zapo{qavawe qudi, kroz socijalnu<br />
pravdu i jednakost, zapravo na{a<br />
borba da svaki ~ovek u gradu oseti<br />
boqitke. To treba da bude osnovni<br />
princip odbora i u perspektivi, -<br />
rekao je na sve~anosti predsednik<br />
GO DS U`ice Jovan Markovi}.<br />
Ovim povodom organizovan je<br />
sve~ani prijem besednika koji su u<br />
okviru ovogodi{weg takmi~ewa „Besede<br />
u Zoranovu ~ast“ u~estvovali u<br />
kvalifikaciji u U`icu.<br />
- I ovo je prilika da popri~amo<br />
sa ovim mladim qudima koji su svojim<br />
talentom, energijom i besedama<br />
политика<br />
treba ~initi,- rekao je Mi}ovi}. Govore}i o<br />
aktuelnim politi~kim de{avawima, naglasio<br />
je da je posetom premijera Vladimira<br />
Putina, stvorena velika {ansa za izvoz<br />
poqoprivrednih proizvoda na daleko ve}e<br />
tr`i{te, u Rusiju.<br />
Predsednica op{tine Mirjana Avakumovi}<br />
istakla je da je Demokratska stranka<br />
najzaslu`nija za dana{wi zavidan stepen<br />
ekonomskog i dru{tvenog razvitka Ariqa.<br />
Ona je tako|e, rekla da se lokalna samouprava<br />
u svakodnevnom radu susre}e sa izazovima<br />
kojima ni mnogo ja~a dru{tva i ekonomski<br />
bogatija ne odolevaju lako.<br />
–Uprkos ograni~enim resursima kojima<br />
op{tina raspola`e, mi smo napravili<br />
krupan iskorak napred u raznim oblastima<br />
ekonomskog i dru{tvenog `ivota i uradili<br />
dosta na poboq{awu uslova `ivota gra|ana<br />
Ariqa, rekla je Avakumovi} istakav{i da<br />
su u prethodnih tri godine kako je na ~elu<br />
op{tine uspe{no zavr{ene zapo~ete investicije,<br />
izvo|eni zna~ajni radovi na objektima<br />
infrastrukture, putnoj mre`i, a realizacija<br />
va`nih projekata je u toku.<br />
Za predsednika Op{tinskog odbora<br />
DS Ariqe ponovo je izabran dr Zoran<br />
Mi}ovi}, a od predlo`enih 24, u novi<br />
Op{tinski odbor DS izabrano je 15 ~lanova.<br />
I. P.<br />
nedavno doprineli sjajnoj atmosferi<br />
na kvalifikacijama u U`icu kada su<br />
na najboqi na~in reprezentovali lik<br />
pokojnog premijera dr Zorana \in-<br />
|i}a i svega {to je on radio. Grad<br />
U`ice i na{ Gradski odbor pokazao<br />
se me|u najuspe{nijim u organizaciji<br />
takmi~ewa, a kvalitet beseda i 19<br />
mladih qudi koji su besede izneli<br />
rezultirao je i pobedom na{e<br />
sugra|anke Sowe Milivojevi} na<br />
centralnoj manifestaciji 12. marta,<br />
u Beogradu“ istakao je Markovi}.<br />
Na sve~anosti je predstavqena<br />
i publikacija Odbora „Pre nego<br />
{to baci{ kamen na drugog, reci {ta<br />
si uradio“ posve}ena ovogodi{wem<br />
Такмичења<br />
у пикаду и<br />
шаху<br />
Resorni odbor za sport i<br />
omladinu DS-a organizovao je u<br />
prostorijama stranke takmi~ewe<br />
~lanstva u dve discipline, pikadu<br />
i {ahu.<br />
Takmi~ewe u pikadu okupilo<br />
je 11 dama. Do pobednice se do{lo<br />
tek u dodatnoj seriji jer su u regularnom<br />
delu dve prvoplasirane<br />
takmi~arke imale isti broj poena.<br />
Prvo mesto osvojila je Slavica<br />
Dimitrijevi}, drugo mesto Vesna<br />
Stjepovi} dok je tre}eplasirana<br />
bila Tatjana \uri~i}.<br />
U {ahu je, posle neizvesnih<br />
partija pobedila Nada Novakovi}.<br />
Drugo mesto zauzeo je Prvoslav<br />
Deli}, a tre}e Zoran Stanoj~i}.<br />
Ciq ovih sportskih manifestacija<br />
bio je da se ~lanstvo<br />
stranke okupi, dru`i i razvije pozitivnu<br />
energiju. Za sve takmi~are<br />
obezbe|eni su i prigodni pokloni.<br />
-Resorni odbor za sport<br />
i omladinu u narednom periodu<br />
analizira}e ove aktivnosti i<br />
planirati nove. Prva }e biti proslava<br />
Me|unarodnog dana rada,<br />
takmi~ewu u besedni{tvu kojim je<br />
obele`eno osam godina od ubistva<br />
prvog demokratskog premijera dr<br />
Zorana \in|i}a. Publikacija u sebi<br />
sadr`i osvrt na takmi~ewe kao i besede<br />
19 takmi~ara sa kvalifikacija<br />
u U`icu, odr`anih 10. februara ove<br />
godine.<br />
Pored prijema besednika,<br />
Gradski odbor Demokratske stranke<br />
U`ice je svoj ro|endan proslavio<br />
i brojnim sportskim, kulturnim i<br />
zabavnim de{avawima kao i razgovorima<br />
i kontaktima sa ~lanstvom i<br />
gra|anima U`ica.<br />
B. T.<br />
Pobednik u {ahu:<br />
Nada Novakovi}<br />
1. maja i Krsna slava \ur|evdan,<br />
6. maja. Ciq nam je da u narednim<br />
aktivnostima u~estvuje {to<br />
ve}i broj ~lanova stranke, da akcije<br />
budu usmerene ka afirmaciji<br />
op{te-dru{tvenih vrednosti i da<br />
iniciramo nove pozitivne ideje,-<br />
istakao je predsednik RO za sport<br />
i omladinu Zdravko To{i}.<br />
Resorni odbor za sport i omladinu,<br />
ovom prilikom je posetio<br />
Dom za decu i omladinu „Petar<br />
Radovanovi}“ i uru~io deci {est<br />
lopti. Odbor i u narednom periodu<br />
planira organizovawe sli~nih aktivnosti.<br />
B.T.<br />
ZELENI SRBIJE<br />
- NOVA STRANKA U PO@EGI<br />
Оснивачка скупштина<br />
Osim Po`e`ana, na osniva~koj<br />
skup{tini prisustvova}e i gosti iz<br />
Beograda, iz republikog rukovodstva<br />
stranke<br />
Predsednik po`e{kog Inicijativnog odbora za osnivawe<br />
stranke “Zeleni Srbije” Du{ko Dolovi} sazvao je<br />
za subotu, 9. aprila, sa po~etkom u 19 ~asova, osniva~ku<br />
skup{tinu na kojoj }e biti izabran op{tinski i izvr{ni<br />
odbor i ostali organi nove stranke. U poznatoj po`e{koj<br />
kafani “Baron” okupi}e se ~lanovi i simpatizeri ove<br />
politi~ke organizacije, prvenstveno ekolo{ke stranke,<br />
kojoj }e glavni ciq i aktivnost biti o~uvawe prirode i<br />
zdravqa ~oveka.<br />
Najavqeno je da }e na osniva~koj skup{tini u Po`egi<br />
prisustvovati i predsednik stranke “Zeleni Srbije” Ivan<br />
Kari}, predsednik Izvr{nog odbora stranke Radi{a<br />
To{i} i direktor Instituta za {umarstvo u Beogradu dr<br />
Qubinko Rakowac.<br />
Osim {to }e na osniva~koj skup{tini biti izabrano<br />
op{tinsko rukovodstvo stranke, bi}e re~i i o budu}im<br />
akcijama i programskim opredeqewima. Sve u ciqu da<br />
nova stranka “Zeleni Srbije”, u Po`egi i selima po`e{ke<br />
op{tine okupi {to ve}i broj ~lanova, simpatizera i qubiteqa<br />
zdravog `ivota. M. P.<br />
10 1. april 2011.
разговор с поводом<br />
BAJINA BA[TA<br />
Пријатељство за сва времена<br />
Tri decenije saradwe elektrana na Drini sa Japanom<br />
Bajinoj Ba{ti ne zaboravqaju<br />
{ta su Vlada i narod Ja-<br />
U<br />
pana u proteklih desetak godina<br />
u~inili za ovaj nerazvijeni<br />
kraj zapadne Srbije, posebno u<br />
oblasti zdravstva i energetike.<br />
Domu zdravqa „Evelin Haverfild”<br />
pokloweni su sanitetsko<br />
vozilo i najsavremenija laboratorijska<br />
oprema, a zahvaquju}i<br />
donaciji Vlade Japana od 11<br />
isporu~iti najverovatnije<br />
u ugovorenom<br />
roku. Mogu}e je,<br />
s obzirom na situaciju<br />
u zemqi, da<br />
isporuka ipak, i to<br />
vrlo malo zakasni<br />
– ispri~ao nam je<br />
^itakovi}.<br />
Ina~e, saradwa<br />
hidroelektrana<br />
Direktor „Drinsko-limskih HE„<br />
Mijodrag ^itakovi}<br />
miliona dolara 2003-2004. godine<br />
obavqena je kompletna revitalizacija<br />
turbina i prate}e<br />
opreme reverzibilne hidroelektrane<br />
„Bajina Ba{ta”.<br />
–„To{ibi”, poslovnom partneru<br />
s kojim imamo dugogodi{wu,<br />
uspe{nu saradwu, poslali smo<br />
telegram izraziv{i na{u solidarnost<br />
sa japanskim narodom.<br />
Pozvali smo ih da upute grupu<br />
svojih qudi u Srbiju, da budu<br />
na{i gosti, a sme{taj bismo<br />
obezbedili u na{im hotelima –<br />
ka`e generalni direktor „Drinsko-limskih<br />
hidroelektrana”<br />
Mijodrag ^itakovi}.<br />
Sa Dalekog istoka brzo je<br />
stigao odgovor. Iskreno dirnuti<br />
pa`wom Japanci su zahvalili<br />
svojim prijateqima u Srbiji<br />
na gostoprimstvu. Poru~ili su<br />
da }e do}i kada pro|u te{ko}e<br />
s kojima se cela zemqa posledwih<br />
nekoliko sedmica bori.<br />
- Poru~ili su nam, tako|e,<br />
a to upravo li~i na Japance,<br />
da }e nam neke rezervne delove<br />
koje smo jo{ ranije kod<br />
„To{ibe” naru~ili za potrebe<br />
reverzibilne hidroelektrane,<br />
1. april 2011.<br />
U remont agregata HE „Bajina Ba{ta” 75 miliona evra<br />
na Drini sa kompanijom<br />
„To{iba” traje pune tri decenije.<br />
Ova svetski poznata firma<br />
je isporu~ila i montirala dve<br />
turbine na reverzibilnoj hidroelektrani<br />
„Bajina Ba{ta”,<br />
koja je u pogonu od novembra<br />
1982. godine. Od tada pa sve<br />
do danas japanski stru~waci<br />
su gotovo svake godine dolazili<br />
u bajinoba{tansku elektranu,<br />
proveravaju}i kako<br />
funkcioni{u wihove ma{ine. A<br />
kada je, nakon 20 godina eksploatacije<br />
ove elektrane, do{lo<br />
vreme za generalni remont, Japanci<br />
su za kompletne radove<br />
dali donaciju od 11 miliona<br />
dolara.<br />
- U proteklih ne{to vi{e<br />
od {est godina, otkako su remonti<br />
zavr{eni, nijednog trenutka<br />
nije dolazilo do kvarova i zastoja<br />
u proizvodwi struje – napomiwe<br />
direktor ^itakovi}.<br />
O zahvalnosti na izda{noj<br />
pomo}i Japana svedo~i spomen<br />
–plo~a u krugu HE u Peru}cu na<br />
kojoj je ispisano- „ Projekat rehabilitacije<br />
reverzibilne HE<br />
„Bajina Ba{ta”, Donacija naroda<br />
Japana 2003-2004”.<br />
R. Blanu{a<br />
Ambasador Japana To{io Cunozaki i direktor „Drinsko-limskih HE” Mijodrag ^itakovi}<br />
kraj spomen – plo~e zahvalnosti Japanu<br />
11
^ E K A J U ] I<br />
P E N Z I J U<br />
je oduvek imalo<br />
U`ice<br />
privredu. I ne samo privredu,<br />
i uslu`ne delatnosti.<br />
Cela biv{a SFRJ kupovala je<br />
„Cvetine“ pe{kire; u sela, Beograd,<br />
ali i preko „grane“ vozili<br />
smo se „Raketom“, na{a mlekara<br />
bila je poznata po kvalitetnom<br />
planinskom mleku. Hiqade<br />
radnika provelo je ceo svoj<br />
radni vek u ovim firmama, ali<br />
na`alost nastavak koji sledi<br />
ne glasi „i u wima su do~ekali<br />
penziju“. Radnici „Game“, Fabrike<br />
ko`e, {tamparije „Rujno“,<br />
„Raketa - putni~ki saobra}aj“,<br />
wih oko 3000 imaju nepovezan<br />
radni sta` i neizvesno je {ta }e<br />
se desiti kada steknu uslove za<br />
penziju. A wihovih 300 kolega,<br />
tako|e, iz razli~itih firmi,<br />
ve} su stekli uslov za penziju. U<br />
radnoj kwi`ici upisano im je i<br />
do 40 godina sta`a, ali u penziju<br />
ne mogu. Razlog: nije im gazda<br />
posle privatizacije upla}ivao<br />
doprinose.<br />
Ovo su ispovesti nekih<br />
od tih nesre}nih qudi. Sa<br />
Bratislavom Nedi}em pri~ali<br />
smo pre dve godine zbog istog<br />
problema. Na`alost, od tada pa<br />
do danas, kod wega se ni{ta nije<br />
pomerilo sa mrtve ta~ke. Tako<br />
je i sa ostalima. Jedino oni,<br />
koji su mogli sami da uplate doprinose<br />
za nedostaju}e godine<br />
sta`a oti{li su u penziju. Svima<br />
drugima koji to ne mogu sebi<br />
da priu{te, jedino preostaje da<br />
penziju ~ekaju.<br />
DOMA]I CUNAMI<br />
Ja sam Bratislav Nedi}.<br />
@ivim u selo Duboko. Svoj radni<br />
vek sam zapo~eo u „Raketa<br />
- putni~ki saobra}aj“ u U`icu.<br />
Radio sam 40 godina, decenijama<br />
sam savesno obavqao svoje<br />
du`nosti kao slu`benik kontrole,<br />
i neslavno zavr{io. Godine<br />
2009. krajem maja ispunio<br />
sam 40 godina radnog sta`a,<br />
podneo sam zahtev za penziju i<br />
odbili su me. Jer ne ispuwavam<br />
uslove. Ja ne ispuwavam uslove!<br />
Posle 40 godina! A kako? Gazda<br />
koji nas je kupio nije uplatio<br />
penzioni sta` za ~etiri godine.<br />
Dan danas ne mogu da ostvarim<br />
penziju, a ve} je 2011. godina.<br />
[to je najnesre}nije nemam ni<br />
zdravstveno osigurawe, jer imam<br />
neke zemqe, dvadesetak ari, i<br />
ne mogu da ostvarim pravo na<br />
zdravstveno osigurawe. U mom<br />
doma}instvu ima {est ~lanova,<br />
ni jedno nije zaposleno, a supruga<br />
i ja imamo ukupno 66 godina<br />
radnog sta`a. Ne znam kako da<br />
opi{em svoju situaciju i da objasnim<br />
{ta se de{ava. U Japanu<br />
je neki prirodni cunami ojadio<br />
tu zemqu, a na{ ovaj doma}i,<br />
politi~ki nas uni{tava sistematski,<br />
ali pametno. @ao mi je<br />
{to sam se rodio u ovoj zemqi<br />
Srbiji, {to sam 40 godina radio<br />
po{teno i `ao mi je {to sam jo{<br />
`iv, da se mu~im kao pa}enik,<br />
da zavirujem u kontejnere po<br />
~ar{iji da vidim da li je ko {ta<br />
bacio {to meni mo`e da koristi.<br />
Ni{ta ne mogu da ostvarim<br />
привреда<br />
Жао ми је што сам жив<br />
Oko 3000 radnika, uglavnom biv{ih u`i~kih preduze}a, ima nepovezan<br />
radni sta` i neizvesno je {ta }e se desiti kada steknu uslove<br />
za penziju, dok je 300 wih steklo uslove, ali u penziju ne mogu.<br />
„Te{ko je objasniti kako je qude zadesila takva situacija“, ka`e<br />
pravnik Ve}a samostalnih sindikata Dragan Pavlovi}<br />
BRATISLAV NEDI] I JOVAN RADOVI]: Re{ewe za wihov problem se i ne nazire<br />
u ovom dru{tvu. Imao sam dva<br />
sr~ana udara. Fizi~ki nisam<br />
sposoban da radim. @ena isto.<br />
Ima oko{tavawe ki~me, a 26 godina<br />
je radila u ivawi~kom „Javoru“<br />
u pogonu u Karanu. Mogu da<br />
molim kom{ije da mi udele koju<br />
paru kad po|em jednom mese~no<br />
da uzimam lekove. Neko mi pozajmi,<br />
neko mi da novac. Ne mogu da<br />
opi{em koliko je to tragi~no,<br />
bolno i jadno. Imam sina koji je<br />
radio u „24. septembru“ u U`icu<br />
i on od Nove godine ne radi.<br />
Sin ima dvoje dece. [est nas je<br />
~lanova i niko nema prihoda. Ne<br />
znam gde se nisam obra}ao. Malo<br />
ne{to obe}aju i na kraju ni{ta<br />
od svega.<br />
PRE@IVQAVAWE<br />
Ja sam Jovan Radovi}. U<br />
„Raketi“ sam bio mehani~ar i<br />
kao i moj kolega radio sam 40<br />
godina bez prekida. U januaru<br />
sam ispunio uslove i predao<br />
zahtev za penziju, ali kako se<br />
i meni desilo da doprinosi<br />
nisu upla}ivani ~etiri godine,<br />
ne mogu da odem. Supruga mi je<br />
radila u „Froteksu“ i ona je<br />
ostala bez posla. Imamo dvoje<br />
dece, }erka je zavr{ila tekstilnu,<br />
a sin ide u drugu godinu<br />
saobra}ajne {kole. I{ao sam da<br />
se `alim u PIO i opet su nas<br />
odbili. Nas ima oko stotinak<br />
radnika iz firme koji smo ispunili<br />
uslove, i{li smo i u penzijsko,<br />
i u sud i op{tinu, i svi<br />
su obe}ali da }e se to re{iti.<br />
Ma|utim, do dana dana{weg<br />
nisu re{ili. Mi samo tra`imo<br />
da nam pove`u sta` kao {to su<br />
obe}ali. Kako pre`ivqavamo?<br />
@ena je rodom iz Lunovog sela<br />
pa tamo sejemo vrt svake godine<br />
i tako dobijamo poqoprivredne<br />
namirnice. Ina~e, oboje se<br />
dovijamo na razne na~ine: radimo<br />
privatne poslove, {to god<br />
isko~i, iako vi{e nismo mladi<br />
i fizi~ki poslovi nam te{ko<br />
padaju, a i zdravqe nas vi{e ne<br />
slu`i. Leti se i deca ukqu~uju u<br />
sezonske poslove.<br />
RE^ SINDIKALACA<br />
„Raketa – putni~ki saobra}aj“ sada je u ste~aju<br />
O ovom problemu u Ve}u<br />
samostalnih sindikata dosta<br />
se pri~alo i javnost je<br />
obave{tavana o kakvim vrstama<br />
problema se suo~avaju radnici.<br />
- Ovakva situacija desila<br />
se pre svega u preduze}ima u<br />
kojima je raskinut kupoprodajni<br />
ugovor, jer je tu dosta radnika<br />
steklo uslove za odlazak u penziju,<br />
ili }e ste}i ove godine, a<br />
ne}e mo}i da ode u penziju, jer<br />
im nisu upla}eni porezi i doprinosi.<br />
U „Raketi“ je taj broj<br />
12 1. april 2011.
привреда<br />
Raskinuta privatizacija<br />
„Raketa - putni~ki saobra}aj“ privatizovana je pre devet<br />
godina, kada ju je Kraqev~anin Milo{ Radenkovi} kupio po<br />
ceni od 56 miliona dinara. Tada je zapo{qavala oko 800 radnika.<br />
Rezultat privatizacije nije bio ni malo pozitivan: od kapitala<br />
gotovo da nije ostalo ni{ta, vozni park je sveden na tri<br />
autobusa, a objekti su dati pod hipoteku. Epilog je bio raskid<br />
kupoprodajnog ugovora 2007. godine i sada se preduze}e nalazi<br />
u ste~aju. Od 2004. do 2008. godine, kada je podeqen socijalni<br />
program, radnicima prakti~no uop{te nisu upla}ivani doprinosi.<br />
Radnici se dovijaju na razli~ite na~ine da sami uplate<br />
doprinose koji im nedostaju, a procewuje se da je za sve wih koji<br />
su bili zaposleni u „Raketi“ Putni~ki saobra}aj potrebno oko<br />
450 hiqada dinara da pove`u radni sta`. Od u`i~kih firmi<br />
jedino je "Jelova Gora" iskoristila {ansu koji je davala dr`ava<br />
i povezala sta` radnicima.<br />
oko 75 radnika. Imaju}i u vidu<br />
da je re~ o staroj populaciji i<br />
da svaki dan pristi`u novi,<br />
verujemo da }e ih biti oko 100<br />
radnika, rekao je Petra{in<br />
Drulovi}.<br />
„Raketa-putni~ki saobra-<br />
}aj“ nije usamqen slu~aj u ovoj<br />
neslavnoj nemogu}nosti radnika<br />
da odu u zaslu`ene penzije. I<br />
druge firme, po istom {ablonu<br />
ostavqaju svoje zaposlene bez<br />
crkavice za stare dane. Procewuje<br />
se da ih ima oko 300 koji<br />
su ispunili uslove, a ne mogu<br />
da vide penzioni ~ek ni u snu.<br />
A procedura ili ta~nije hod po<br />
mukama izgleda ovako: qudi<br />
steknu uslove, prijave se na<br />
Biro za zapo{qavawe i kada<br />
ispune uslov imaju 40 godina<br />
sta`a evidentiranih u radnoj<br />
kwi`ici, onda ih skidaju sa<br />
evidencije Nacionalne slu`be<br />
i {aqu u PIO, gde saznaju da im<br />
nije povezan radni sta`.<br />
- Onda imaju problem, jer,<br />
em ne mogu oti}i u penziju, em<br />
ve}ina nema zdravstveno osigurawe.<br />
Za{to? Ne mogu da steknu<br />
uslov da odu u penziju, bra~ni<br />
partner ne radi, a na primer ima<br />
iznad 20 ari zemqe. Zamislite<br />
sada jednog ~oveka od 60 godina,<br />
koji je krhkog zdravqa, porodica<br />
trpi a deca ne mogu da na|u<br />
posao, upozorio je Drulovi}.<br />
PRAVNE [UPQINE<br />
Pravnik Dragan Pavlovi}<br />
ka`e da je veoma te{ko objasniti<br />
kako su radnici dospeli u<br />
takvu situaciju. Po posledwim<br />
izmenama podzakonskih akata<br />
regulisano je da se ra~una samo<br />
sta` koji je upla}en, bez obzira<br />
{to su zaposleni proveli te godine<br />
u radnom odnosu.<br />
- Mi smo pisali molbe da<br />
se prihvati sav radni sta` kod<br />
dru{tvenih preduze}a ili bilo<br />
kojih preduze}a u kojima je bilo<br />
omogu}eno da radnik primi platu,<br />
a da ne bude upla}en doprinos.<br />
Me|utim, sada je druga~ije,<br />
prvo mora{ da uplati{ porez<br />
i doprinos, pa tek onda da primi{<br />
i minimalnu zaradu, dok<br />
pre nije bilo tako. U po~etku<br />
~ak nije ni postojala mogu}nost<br />
da se uplate neupla}eni doprinosi<br />
svojim novcem, naveo je<br />
Pavlovi}.<br />
Prema wegovim re~ima radnici<br />
Rakete su se suo~ili sa jo{<br />
jednim apsurdom koji sada va`i:<br />
ako je likvidirano preduze}e<br />
onda radnik mo`e sam da uplati<br />
nedostaju}e godine, a ako nije<br />
likvidirano onda ne mo`e.<br />
- I sada na primer imamo<br />
~oveka koji je vozio autobus,<br />
primao neku platu, ali nisu mu<br />
upla}eni doprinosi. I sada ima<br />
efektivnog, zavr{enog radnog<br />
sta`a 41, a upla}enog 39 godina.<br />
I ne mo`e da ide u penziju i<br />
treba da ~eka 65 godina, a ima<br />
na primer 59 godina `ivota, objasnio<br />
je on.<br />
N. Tomi}<br />
STATISTIKA<br />
Прерада дрвета и текстилци<br />
– најниже зараде<br />
Prose~na neto zarada u Srbiji, ispla}ena<br />
u februaru iznosila je 35.538 dinara I u<br />
odnosu na prose~nu zaradu ispla}enu u januaru<br />
nominalno je ve}a za 4,5 odsto, a realno<br />
za tri procenta, podaci su Republi~kog<br />
zavoda za statistiku.<br />
Najvi{e prose~ne zarade<br />
u februaru u Srbiji imali su<br />
zaposleni u Kosjeri}u - 54.371<br />
dinar, a najni`e u Gaxinom<br />
Hanu - 19.677 dinara.<br />
Op{tine sa najvi{im<br />
platama, pored Kosjeri}a, su<br />
i Novi Beograd sa 53.812 dinara,<br />
zatim beogradska op{tina<br />
Palilula - 49.394 dinara, Kostolac<br />
- 48.350 dinara i Lazarevac<br />
- 47.866 dinara.<br />
Me|u op{tinama sa<br />
najni`im platama, osim Gaxinog<br />
Hana, su i Crna Trava sa<br />
prose~nom zaradom od 19.947<br />
dinara, Golubac - 20.257 dinara,<br />
Bela Palanka - 20.665<br />
dinara i ni{ka op{tina Pantelej<br />
- 20.876 dinara.<br />
Posmatrano po delatnostima,<br />
najve}e prose~ne zarade<br />
imali su zaposleni u proizvodwi<br />
duvanskih proizvoda<br />
- 83.877 dinara, a najmawe<br />
zaposleni u kinematografskoj,<br />
televizijskoj i muzi~koj<br />
produkciji - 10.184 dinara, pokazali<br />
su podaci Republi~kog<br />
zavoda za statistiku.<br />
U vrhu po visini plate<br />
su i zaposleni u vazdu{nom<br />
saobra}aju sa zaradom od<br />
78.274 dinara, zatim zaposleni<br />
u upravqa~kim delatnostima<br />
i savetovawu sa 74.743 dinara,<br />
zaposleni u pru`awu finansijskih<br />
usluga, osim osigurawa i<br />
penzijskih fondova, sa 74.088<br />
dinara i zaposleni u reklamirawu<br />
i istra`ivawu tr`i{ta<br />
- 70.623 dinara.<br />
Me|u onima sa najni`im<br />
zaradama su zaposleni u pre-<br />
Prerada drveta – niske zarade<br />
radi drveta i proizvoda od<br />
drveta, osim name{taja - 16.199<br />
dinara, u proizvodwi tekstila<br />
- 18.320 dinara, zaposleni u<br />
delatnosti pripremawa hrane<br />
i pi}a 19.020 dinara.<br />
Zarade u<br />
Zlatiborskoj<br />
oblasti<br />
Prosek zarada u<br />
Zlatiborskoj oblasti<br />
u febrauru iznosila<br />
je 30.960 dinara, a po<br />
op{tinama Kosjeri}<br />
54.371, U`ice 34.473,<br />
Po`ega 29.131, Priboj,<br />
28.635, Sjenica 28.643,<br />
Bajina Ba{ta 28.367, Nova<br />
Varo{ 26.834, ^ajetina<br />
26.102, Prijepoqe 24.749<br />
i Ariqe 24.204, podaci<br />
su sa sajta Zavoda za<br />
statistiku.<br />
Poskupqewe struje od 1. aprila<br />
Struja }e u Srbiji poskupeti od 1. aprila u<br />
proseku za 15,1 odsto, a za doma}instva 13,5 odsto, saop{tila<br />
je Elektroprivreda Srbije. Za mese~nu potro{wu do 350 kilovat<br />
sati EPS }e od 1. aprila odobravati popust od 11,89 odsto.<br />
Primenom novog popusta gotovo milion i po doma}instava ili<br />
skoro polovina svih doma}instava u Srbiji koja mese~no tro{e<br />
do 350 kilovat sati ne}e imati pove}ane ra~une za struju, navodi<br />
se u saop{tewu EPS-a.<br />
Produ`iti rok za registraciju<br />
Asocijacija poqoprivrednika zahteva da rok za obnovu<br />
registracije poqoprivrednih gazdinstava bude produ`en do 30.<br />
aprila. „S obzirom na ovogodi{we ka{wewe uredbi zbog rekonstrukcije<br />
Vlade poqoprivrednici nisu bili u mogu}nosti da na<br />
VESTI<br />
vreme isplaniraju strukturu setve te iz tog razloga<br />
zahtevamo produ`ewe roka za obnovu registracije<br />
gazdinstava, navode poqoprivrednici u pismu<br />
Ministarstvu poqoprivrede.<br />
U Drvengradu o ekonomiji<br />
Menaxerski forum „Poslovni zaokret“ o poslovno-finansijskoj<br />
konsolidaciji srpske privrede bi}e odr`an od 31. marta do<br />
2. aprila u Drvengradu u Mokroj Gori, saop{tili su organizatori.<br />
U~esnicima }e poruku uputiti predsednik Vlade Srbije Mirko<br />
Cvetkovi}. Skup }e otvoriti vlasnik kompanije BNM International<br />
Miodrag Babi}. Specijalni gosti Foruma su {ef kancelarije<br />
Svetske banke u Srbiji Lu Brefor i ministar ekonomije i<br />
regionalnog razvoja Neboj{a ]iri}. U~e{}e na skupu protvrdilo<br />
je oko 80 predstavnika doma}ih i stranih kompanija, preduze}a,<br />
banaka, organizacija, institucija, privatnog i javnog sektora.<br />
1. april 2011.<br />
13
O<br />
buka je samo jedna od aktivnosti<br />
na projektu “Turizam<br />
- Nova {ansa za saradwu<br />
i razvoj” koji se realizuje u<br />
okviru Exchange 3 programa, a<br />
u op{tini Ariqe sprovodi od<br />
septembra 2010. godine.<br />
Uru~iv{i sertifikate,<br />
predsednica op{tine Mirjana<br />
Avakumovi} je u~esnicima<br />
poru~ila da }e im znawe koje su<br />
stekli svakako koristiti a da<br />
su eventualni problemi na putu<br />
uspe{nog bavqewa seoskim turizmom<br />
samo izazovi koje u hodu<br />
treba re{avati.<br />
– Polaznici su obradili<br />
veliki broj tema koje se ti~u<br />
poslovnog planirawa u seoskom<br />
turizmu po~ev od poslovne<br />
ideje, marketinga, izbora<br />
turisti~kog proizvoda, organizovawa<br />
turisti~ke ponude,<br />
adekvatnog na~ina promocije<br />
i promotivnih alata pa preko<br />
ogla{avawa putem Interneta<br />
i saradwe sa op{tinom i regionalnom<br />
turisti~kom organizacijom.<br />
U drugom delu obuke<br />
u~esnici su se bavili internom<br />
organizacijom biznisa u turizmu,<br />
ka`e trener obuke Sandra<br />
Savanovi}-Stevanovi}.<br />
20. METUBES U BUDVI<br />
Deo obuke bio je posve}en i<br />
daqim koracima koji su se odnosili<br />
na osnivawe udru`ewa<br />
хроника<br />
ARIQE<br />
Како бити успешан<br />
Pro{le sedmice, posle {estodnevne obuke, 32 polaznika iz Ariqa,<br />
dobila su sertifikate i priru~nike za uspe{no vo|ewe pansiona u<br />
seoskom turizmu<br />
doma}ina u seoskom turizmu u<br />
op{tini Ariqe.<br />
– Na dobrom smo putu da<br />
napravimo udru`ewe svih<br />
doma}ina u ariqskoj op{tini<br />
koji su zainteresovani za<br />
bavqewe seoskim turizmom a<br />
tako|e smatramo da }e na{a<br />
op{tina krenuti korak napred,<br />
poru~uju u~esnici obuke.<br />
U narednom periodu, planirana<br />
je poseta partnerskim<br />
op{tinama na projektu, Zaje~aru<br />
i Majdanpeku. U~esnici koji su<br />
dobili sertifikat ima}e prednost<br />
prilikom konkurisawa na<br />
projektima Ministarstva ekonomije<br />
i regionalnog razvoja,<br />
Fonda za razvoj ili Ministarstva<br />
poqoprivrede.<br />
I. Pavlovi}<br />
ZLATIBOR<br />
Едукација у сеоском<br />
туризму<br />
Успешан наступ<br />
Turisti~ka oganizacija Zlatibor nastupila<br />
je na jubilarnom 20. METUBES-u u Budvi<br />
koji je trajao od 24. do 26 marta<br />
TO „Zlatibor“ nastupila<br />
je na {tandu Turisti~ke<br />
organizcije Srbije zajdno sa<br />
Turisti~kom organizacijom<br />
Ivawice, Turisti~kom organizacijom<br />
regije Zapadne Srbije,<br />
Turisti~kom organizacijom<br />
Vojvodine i Novog Sada.<br />
[tand Turisti~ke organizacije<br />
Srbije dobio je zlatnu<br />
plaketu za izuzetan sajamski<br />
nastup, a po oceni peto~lane<br />
komisije nastup TO „Zlatibor“<br />
bio je najupe~atqiviji i me|u<br />
najboqima.<br />
Na ovogodi{wem sajmu u<br />
Budvi, Turisti~ka organizacija<br />
„Zlatibor“ upoznala je goste<br />
sa cenama za predstoje}u<br />
letwu sezonu i sa lepotama<br />
turisti~kog centra i okoline.<br />
Pored toga, predstavnici TO<br />
„Zlatibor“ prisustvovali su<br />
i raznim berzama, okruglim<br />
stolovima, sastancima, poslovnim<br />
susretima i sednicama<br />
kojih je na ovogodi{wem<br />
sajmu bilo dosta. Ciq je bio<br />
i da se organizuje studijsko<br />
putovawe za sve predstavnike<br />
turisti~ke privrede Crne<br />
Gore kako bi se na licu mesta<br />
upoznali sa prirodnim lepotama<br />
i kvalitetom usluga<br />
turisti~kog centara Zlatibor.<br />
R.V.<br />
U prostorijama Turisti~ke<br />
organizacije „Zlatibor“<br />
pro{le sedmice, odr`ana su<br />
predavawa iz oblasti seoskog<br />
turizma. Ovo je bio jedan od<br />
na~ina da doma}ini unaprede<br />
svoju turisti~ku ponudu i da ih<br />
prilagode novim tokovima u turizmu.<br />
Teme o kojima se govorilo<br />
na skupu bile su posve}ene kategorizaciji<br />
seoskih turisti~kih<br />
dom}instava, predava~i su bili<br />
Dragica Todosijevi} (Op{tina<br />
^ajetina) i Jovan Pavlovi}<br />
(T.O. „Zlatibor“), animaciji u<br />
seoskom turizmu, predava~ je<br />
bio Miqko Radi{i} (T.O. „Zlatibor“)<br />
i turisti~kom vo|ewu u<br />
seoskom turizmu o ~emu je govorila<br />
Jelica To{i} (T.O. „Zlatibor“).<br />
Odziv doma}ina je bio<br />
dobar, a predava~i su im<br />
putem primera i prezentacija<br />
predo~ili kako da svoju ponudu<br />
u~ine {to kvalitetnijom<br />
i sadr`ajnijom, kako bi gosti<br />
du`e boravili u wihovom<br />
doma}instvu i kako bi im se<br />
uvek rado vra}ali.<br />
R.V.<br />
14 1. april 2011.
савет стручњака<br />
Пуна сезона за воћаре<br />
Protekla zima bila je dosta duga i hladna. Takvo vreme, sa izuzetkom<br />
par povoqnih dana za radove u vo}arstvu, produ`ilo se do po~etka<br />
prole}a. Veoma mali je broj vo}ara koji su uspeli da deo poslova<br />
„otmu“ od vremena i tokom zime. Kod najve}eg broja gazdinstava radovi<br />
u vo}arstvu se zahuktavaju<br />
Pi{e: Petar Jokovi},<br />
dipl. ing.<br />
Poslovi koji sleduju u<br />
vo}nim zasadima su:<br />
Rezidba vo}aka<br />
Osnovna svrha rezidbe<br />
vo}aka je formirawe oblika<br />
u mladim zasadima, kao i<br />
regulisawe rodnosti i vegetativnog<br />
porasta u rodnim zasadima.<br />
U zasadima gde se redovno<br />
obavqa rezidba mo`e se<br />
o~ekivati svake godine dobar<br />
rod i kvalitet ploda, izbegava<br />
se alternativno ra|awe.<br />
Rezidba jabu~astog vo}a<br />
mo`e se raditi ve} po zavr{etku<br />
godine, tokom decembra meseca.<br />
Ista se mo`e bezbedno odvijati<br />
i tokom zimskog perioda, ukoliko<br />
su pogodni uslovi za rad u<br />
zasadima.<br />
Rezidba ko{ti~avog vo}a<br />
treba da se radi po~etkom<br />
prole}a. Razlog je ve}oj osetqivosti<br />
ko{ti~avog od jabu~astog<br />
vo}a na niske zimske temperature.<br />
Tako|e, ko{ti~avo vo}e<br />
ima kra}i period dubokog zimskog<br />
mirovawa i pre stupa u vegetaciju.<br />
Sada treba intenzivno<br />
raditi na rezidbi vo}aka kako<br />
na formirawe oblika u mladim<br />
zasadima, tako i na rod u zasadima<br />
u rodu.<br />
Prole}ni radovi u maliwacima<br />
se ogledaju u izboru i<br />
vezivawu izdanaka za rod u ovoj<br />
godini, koji se potom orezuju na<br />
3-4 pupoqka iznad gorwe `ice.<br />
Zavisno od sorte se reguli{e<br />
sklop izdanaka, odnosno broj po<br />
du`nom metru. Kod sorte tulamin<br />
i miker se preporu~uje 4<br />
izdank, a kod maline maksimalno<br />
5 izdanaka na jedan du`ni.<br />
Po`eqno je da se izbor izdanaka<br />
i vezivawe urade kada pupoqci<br />
dobro nabubre, ~ak i kada<br />
se mestimi~no zapa`a pojava<br />
zelenog dela na vrhu pupoqaka.<br />
Na taj na~in se mo`e izbe}i<br />
vezivawe suvih ili delimi~no<br />
suvih izdanaka.<br />
Zimsko prskawe<br />
Obavqa se po zavr{enoj<br />
rezidbi drvenastog vo}a i<br />
vezivawu izdanaka kod maline.<br />
Ovo je veoma va`no prskawe,<br />
jer se wime znatno smawuje brojnost<br />
{teto~ina, kao i potencijal<br />
bolesti, ~ime se olak{ava<br />
za{tita tokom vegetacije.Za<br />
prskawe se mo`e koristiti kombinacija<br />
bakarnih preparata<br />
sa odgovaraju}im mineralnim<br />
uqem, ili ve} gotovi preparati<br />
– crveno ili plavo uqe, u koncentraciji<br />
prema uputstvu na<br />
pakovawu. Prskawe obaviti u<br />
bubrewu pupoqaka, pre pojave<br />
lista i cveta. Potrebno je dobro<br />
okupati vo}ku za potpunu<br />
za{titu.<br />
\ubrewe zasada<br />
\ubrewe vo}nih zasada<br />
jedino se pouzdano mo`e odrediti<br />
na osnovu ura|ene agrohemijske<br />
analize za doti~ne parcele.Kombinacija<br />
NPK |ubriva,<br />
najpogodnije |ubrivo za prihranu,<br />
potrebna koli~ina stajwaka,<br />
eventualna potreba za kre~nim<br />
materijalom za popravku kiselosti<br />
odre|uje se na osnovu kompletne<br />
hemijske analize.<br />
Pravilo je da se kre~ni<br />
materijal, ukoliko je potreban,<br />
rastura tokom jeseni, a<br />
ako je kasnije isporu~en ili<br />
nabavqen – mo`e se rasturiri i<br />
u ovom periodu. U vo}wacima se<br />
potrebna koli~ina po preporuci<br />
koristi rasturawem ½ tokom<br />
prole}a, a druga polovina tokom<br />
jeseni ove godine i to celom<br />
povr{inom.<br />
Ukoliko se koristi staj-wak<br />
najboqe ga je koristiti tokom jeseni,<br />
kombinovano sa kalcizacijom<br />
i potrenim NPK |ubrivom uz<br />
obavezno uno{ewe u zemqi{te<br />
obradom.\ubrewe NPK kombinacijama<br />
u vo}arstvu tokom jeseni<br />
je preporu~qivo za kombinacije<br />
|ubriva gde je sadr`aj azota /N/,<br />
maksimalno 8%.<br />
Preporuka za NPK |ubriva<br />
gde je odnos hraniva 1:1:1<br />
/primer- 16:16:16/ treba ih u<br />
vo}arstvu rasturiti u zadwoj<br />
dekadi februara. Tako|e, ukoliko<br />
u maliwacima stajwak nije<br />
dodat tokom zime, treba ga dodati<br />
odmah po vezivawu izdanaka,<br />
sa odgovaraju}im NPK |ubrivom<br />
i uz obavezno uno{ewe obradom<br />
u zemqi{te.<br />
Obrada zemqi{ta<br />
Posle obavqenog |ubrewa<br />
neophodno je zemqi{te obraditi,<br />
bilo orawem ili ~e{}e u zasadima<br />
maline frezerovawem<br />
redne trake kombinovano sa<br />
okopavawem u samom redu.<br />
Ukoliko se koriste zemqi{ni<br />
herbicidi isti se koriste<br />
odmah posle obrade, pre<br />
nicawa korova.<br />
1. april 2011.<br />
15
образовање<br />
„DRUGA [ANSA“ U U@ICU<br />
Описмењавање одраслих<br />
Za 75 polaznika u Osnovnoj {koli „Nada Mati}“ od septembra bi}e organizovana nastava za<br />
sticawe osnovnog obrazovawa<br />
Od 1. septembra u Osnovnoj<br />
{koli „Nada Mati}“ bi}e<br />
organizovana nastava i za<br />
starije od 15 godina koji su bez<br />
osnovnog obrazovawa. Realizacija<br />
projekta „Druga {ansa“<br />
bi}e u 88 osnovnih i 75 sredwih<br />
stru~nih {kola u Srbiji, a to<br />
podrazumeva i obuku za preko<br />
1000 nastavnika. U {koli „Nada<br />
Mati}“su tehni~ki i kadrovski<br />
spremni a jo{ o~ekuju nabavku<br />
didakti~kih sredstava.<br />
- Prvi ciklus podrazumeva<br />
rad kao za u~enike od prvog do<br />
~etvrtog razreda, tako da }e<br />
biti anga`ovani profesori<br />
razredne nastave, a u drugom<br />
i tre}em ciklusu radi}e nastavnici<br />
odre|enih predmeta,<br />
rekao je Mladenko An|eli},<br />
direktor Osnovne {kole „Nada<br />
Mati}“.<br />
Iako je osnovno obrazovawe<br />
u na{oj zemqi obavezno<br />
od 1958. godine u U`icu ne postoje<br />
podaci o nepismenim licima.<br />
A za realizaciju projekta {kola<br />
}e morati da obezbedi tri odeqewa<br />
po 25 u~enika. Funkcionalno<br />
osnovno obrazovawe traja}e<br />
tri godine za {ta }e polaznici<br />
dobiti i zvani~an sertifikat<br />
koji }e biti prepoznatqiv na<br />
tr`i{tu rada.<br />
- Za dobijawe posla va`no<br />
je re}i da postoji i ta individulana<br />
crta koju prepoznaju<br />
poslodavci. Prekvalifikacije<br />
koje realizujemo u okviru Nacionalne<br />
slu`be najboqe o<br />
tome govore jer na primer imamo<br />
mesare, pekare koji su pro{li<br />
samo obuku preko na{e slu`be<br />
pa su se pokazali kao boqi radnici,<br />
istakla je Tatjana Kosti},<br />
direktorka Nacionalne slu`be<br />
– filijala U`ice.<br />
Najve}i procenat gra|ana<br />
koji ne znaju ni da se potpi{u<br />
stariji je od 60 godina i nastavni<br />
program bi}e raspore|en u<br />
tri ciklusa po jednu {kolsku godinu.<br />
Du`ina i trajawe projekta<br />
mogu biti problem jer polaznici<br />
ne nastavqaju daqe od osnovne<br />
{kole.<br />
- Razvili smo ceo sistem<br />
podsticajnih mera za qude<br />
koji poha|aju osnovno obrazovawe,<br />
ne samo kroz dobre i<br />
kvalitetne programe nego i<br />
Mladenko An|eli}, direktor O[ „Nada Mati}“<br />
mogu}nost odraslim qudima da<br />
dobiju odgovaraju}u finansijsku<br />
podr{ku koja pokriva osnovne<br />
tro{kove, naveo je Miomir Despotovi},<br />
koordinator projekta.<br />
Pre dve godine u 10 gradova<br />
Srbije realizovan je sli~an<br />
projekat za romsku populaciju<br />
posle ~ega je wih oko 40 na{lo<br />
posao. A prema podacima iz<br />
2002. godine u Srbiji je oko 350<br />
hiqada nepismenih, a oko milion<br />
i po lica ima samo osnovno<br />
obrazovawe.<br />
Evropska unija je za ovaj<br />
projekat obezbedila ~etiri<br />
miliona evra bespovratne pomo-<br />
}i. A planirano je da se ovaj<br />
na~in obrazovawa uvede kao<br />
trajno re{ewe u na{ obrazovni<br />
sistem.<br />
D.C. – B.K.<br />
ZNA^AJNA AKCIJA U O[ “MILINKO<br />
KU[I]” U IVAWICI<br />
Школа и за одрасле<br />
Ivawi~ani su jedini na podru~ju Moravi~kog<br />
okruga koji u~estvuju u pilot programu pod<br />
nazivom “Druga {ansa”<br />
Osnovna {kola “Milinko<br />
Ku{i}” u Ivawici jedina<br />
je na podru~ju Moravi~kog upravnog<br />
okruga koja je na konkursu<br />
Ministarstva prosvete i nauke<br />
u Vladi Republike Srbije obezbedile<br />
u~e{}e u ostvarewu projekta<br />
pod nazivom “Druga {ansa”.<br />
Ivawi~ka osnovna {kola, jedna<br />
od najopremqenijih i najlep{ih<br />
{kolskih ustanova u Srbiji,<br />
obezbedila je u~e{}e u prvoj<br />
fazi implementacije projekta.<br />
Tim povodom u {koli je<br />
odr`an plenarni sastanak<br />
{kolskog i lokalnog partnerskog<br />
tima sa saradnicima projekta.<br />
Dogovoreno je da prvi koraci<br />
u wegovoj realizaciji budu<br />
evidentirawe, prijavqivawe i<br />
anketirawe potencijalnih polaznika,<br />
ali i zainteresovanih<br />
preduzetnika, jer je projektom<br />
pored osnovnog obrazovawa<br />
predvi|ena i obuka za 30 jednostavnih<br />
zanimawa.<br />
Po re~ima Mirjane Milanovi},<br />
koordinatora za projekat<br />
“Druga {ansa” u Ministarstvu<br />
prosvete i nauke Vlade Republike<br />
Srbije, u ostvarewu programa<br />
tokom naredne tri {kolske<br />
godine bi}e obuhva}eno<br />
ukupno 80 osnovnih i 75 sredwih<br />
{kola, sa oko 4.000 polaznika i<br />
blizu hiqadu prosvetnih radnika.<br />
Stevan Davidovi}, direktor<br />
O[ “Milinko Ku{i}”, rekao<br />
je da u ovoj {kolskoj ustanovi 20<br />
odsto nastavnika nema potpunu<br />
normu ~asova, tako da je wihovo<br />
anga`ovawe jo{ jedna dobra<br />
strana projekta. Izrazio je<br />
i o~ekivawa da }e obrazovawe<br />
odraslih stvoriti {ansu i za<br />
otvarawe novih radnih mesta u<br />
{kolama.<br />
Projekat akcije “Druga<br />
{ansa” organizuje se u Ivawici<br />
sa ciqem da se bar pribli`no<br />
ubla`i problem nepismenosti,<br />
naro~ito na seoskom podru~ju.<br />
U Osnovnoj {koli “Milinko<br />
Ku{i}” od po~etka naredne<br />
{kolske godine bi}e formirana<br />
tri odeqewa: jedno odeqewe<br />
od prvog do ~etvrtog,<br />
jedno odeqewe petog i {estog<br />
i jedno odeqewe sedmog i osmog<br />
razreda. Svi u~enici koji<br />
uspe{no zavr{e {kolovawe,<br />
odnosno savladaju gradivo koje<br />
je predvi|eno programom za<br />
odrasle, dobi}e sertifikat a<br />
time i {ansu da nastave daqe<br />
{kolovawe.<br />
U narednom periodu obrazovawe<br />
odraslih name}e se kao<br />
potreba, imaju}i u vidu da je<br />
gotovo polovina stanovni{tva<br />
na podru~ju Republike Srbije<br />
nepismena i da se broj<br />
novoro|ene dece iz godine u godinu<br />
smawuje. ^iwenica je da je<br />
u pasivnim planinskim krajevima<br />
taj problem jo{ izra`eniji. U<br />
ivawi~koj op{tini, na primer,<br />
evidentirane su 5.843 osobe<br />
sa zavr{enih {est i 982 osobe<br />
sa samo dva razreda osnovne<br />
{kole.<br />
M. Pavlovi}<br />
16 1. april 2011.
eca iz vrti}a „Neven“<br />
Dosvojila su prvo mesto za<br />
scensku igru, a iz vrti}a „Bambi<br />
“ pohvaqeni su za autorsku<br />
kompoziciju na VIII festivalu<br />
de~jeg stvarala{tva „Cvr~ak“ u<br />
Smederevu. Festival je odr`an<br />
23. marta a iz u`i~kih vrti}a<br />
nastupilo je oko 5o mali{ana.<br />
A ukupno je bilo preko 750 dece<br />
i 150 vaspita~a iz cele Srbije.<br />
Na programu festivala bili su<br />
razli~iti sadr`aji po~ev od<br />
solo pevawa, hora, razli~itih<br />
muzi~kih nastupa i koreografija.<br />
U `iriju festivala bili su<br />
muzi~ki stru~waci iz Beograda.<br />
Mali{ani iz „Nevena“ nastupili<br />
su sa Valcerom cve}a koji<br />
simbolizuje dolazak prole}a i<br />
wihova igra rezultirala je osvojenim<br />
prvim mestom, rekla je<br />
Slavica Kova~evi}, vaspita~<br />
i koreograf. Zajedni~ki rad sa<br />
decom pokazao je da su vaspita~i<br />
podr`ali, podstakli i da neguju<br />
de~je stvarala{tvo. Pored<br />
odre|enih kvaliteta i stru~ne<br />
osposobqenosti pokazali su<br />
i kreativnost. A deca su kroz<br />
dru`ewe sa svojim vr{wacima<br />
pokazala i visok stepen socijalizacije<br />
i lepog vaspitawa.<br />
- Posebno je va`no i {to je De~ji<br />
vrti} U`ice omogu}io da odemo,<br />
u~estvujemo i da upoznamo<br />
drugu decu, da negujemo lepe i<br />
kvalitetne stvari, da bogatimo<br />
takmi~arski duh. Mi vaspita~i<br />
smo imali priliku da vidimo i<br />
u~imo kako se to radi u drugim<br />
sredinama. Za uspeh u Smederevu<br />
zaslu`ne su i vaspita~i Emina<br />
Stanisavqevi} iz ~ije grupe su<br />
deca kao i u organizaciji Tawa<br />
Brkovi}, navela je Kova~evi}.<br />
Deci se boravak u Smederevu<br />
i takmi~ewe mnogo dopalo,<br />
navode sagovornici, a ~ak<br />
je bilo i pitawa kada }e i}i<br />
ponovo.<br />
Podsetimo da posledwih<br />
pet godina deca u~estvuju na tom<br />
festivalu po~ev od horskih do<br />
autorskih kompozicija.<br />
Vrti} „Bambi“ u~estvovao<br />
je na ovogodi{wem festivalu<br />
sa autorskom kompozicijom<br />
„Carstvo je drugarstvo“za koju je<br />
tekst napisala vaspita~ Milica<br />
Krstovi}, autor muzike je Predrag<br />
An|i}, vaspita~ i muzi~ki<br />
saradnik a aran`man je uradio<br />
Sr|an Milivojevi} – Sikac. A<br />
образовање<br />
De^ji vrti] U@ice<br />
Награда у Смедереву<br />
Pobednici iz vrti}a Neven bili su najmla|i na festivalu, a imaju<br />
samo ~etiri i pet godina<br />
Na festivalu sa vaspita~ima<br />
za muziku. U narednom periodu<br />
bi}e promovisan i CD po drugim<br />
vrti}ima kako u gradu tako i u<br />
okrugu ali i u Srbiji. On je rezultat<br />
muzi~kih aktivnosti koje<br />
se godinama odvijaju u ovoj ustanovi,<br />
rekao je Predrag An|i},<br />
vaspita~ i muzi~ki saradnik.<br />
Prvi CD rezultat je<br />
muzi~kih aktivnosti koje se odvijaju<br />
godinama i timskog rada,<br />
ali i zahvaquju}i direktorki<br />
Zorici Todorovi} i vaspitno<br />
Deca iz Nevena<br />
obrazovnoj slu`bi. U~e{}e su<br />
uglavnom uzela deca iz vrti}a<br />
Poletarac i Bambi, solisti su<br />
Nevena Jeftovi} i Viktorija<br />
Jovanovi}, koje su sada osnovci.<br />
Neke od ovih kompozicija predstavqene<br />
su i na me|unarodnom<br />
muzi~kom festivalu u U`icu.<br />
A treba dodati, da u`i~ki<br />
vrti}i ve} godinama aktivno<br />
u~estvuju i u razli~itim gradskim<br />
manifestacijama.<br />
D.Cvijovi}<br />
u Smederevu sa decom su bile<br />
i vaspita~i Vesna Pantovi} i<br />
Rada Dmitrovi}. Ta pesma je i<br />
na prvom muzi~kom CD koji je<br />
izdao De~ji vrti} U`ice. I ova<br />
kompozicija je pohvaqena na<br />
festivalu. Organizacija festivala<br />
bila je besprekorna i deca<br />
su zajedno u`ivala, ocenili su<br />
na{i sagovornici.<br />
- Ove godine muzi~ki deo<br />
rada sa decom vezan je za Muziku<br />
kroz vreme i sastoji se od niza<br />
aktivnosti, a prevashodno je<br />
ciq da se razvija interes dece<br />
TEHNI^KA [KOLA U U@ICU<br />
Отворена врата школе<br />
Veliki broj obrazovnih profila za budu}e<br />
sredwo{kolce<br />
Ve} po tradiciji Tehni~ka {kola u U`icu organizovala<br />
je proteklog vikenda manifestaciju Otvorena vrata {kole<br />
namewenu budu}im sredwo{kolcima. Ciq ove manifestacije<br />
je da se predstave podru~ja rada ma{instva i obrade metale,<br />
elektrotehnike, metalurgije i grafi~arstva. U okviru wih je<br />
veliki broj obrazovnih profila za koje se obrazuju u~enici u<br />
ovoj {koli.<br />
Pored toga prezentovane su i vannastavne aktivnosti i<br />
rad sekcija. Tim povodom organizovane su i sportske aktivnosti<br />
, promocija ~asopisa „TEMG“, predstava na engleskom jeziku,<br />
svoj rad predstavio je i |a~ki parlament., a nastupio je i {kolski<br />
bend.<br />
Iz {kole su poru~ili budu}im sredwo{kolcima da nude<br />
savremeno obrazovawe i prakti~no primenqivo znawe.<br />
D.C<br />
1. april 2011.<br />
17
јубилеј<br />
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD “U@ICE” (2)<br />
Облици заштите<br />
и услуга<br />
Obezbe|uju se novi kadrovi, kako u stru~nom<br />
radu tako i u oblasti istra`ivawa i pra}ewa socijalnih pojava<br />
Pi{e: Zaim Ramovi},<br />
direktor Centra<br />
ve prethodno navedeno uslo-<br />
je promene u organizaciji<br />
Svilo<br />
rada koja se prilago|ava savremenim<br />
potrebama. Iz osnove se<br />
mewa sistem evidencije i dokumentacije<br />
(pravilnici o vo|ewu<br />
dokumentacije i evidencije u<br />
Centrima za socijalni rad – 1976.<br />
i 1996. godina). Obezbe|uju se novi<br />
kadrovi, kako u stru~nom radu<br />
tako i u oblasti istra`ivawa i<br />
pra}ewa socijalnih pojava. Svoje<br />
mesto u centrima tako dobijaju<br />
sociolozi. Na kraju ovog perioda<br />
Centar za socijalni rad ima sav<br />
potreban kadar: osam socijalnih<br />
radnika, dva pravnika, dva pedagoga,<br />
dva psihologa, sociologa,<br />
dokumentaristu i prate}e slu`be<br />
neophodne za funkcionisawe<br />
ustanove. Sa odre|enim izmenama<br />
u broju i strukturi, ovi kadrovi su<br />
zastupqeni u Centru i danas.<br />
Osnovne karakteristike i<br />
obele`ja delatnosti Centra, kao<br />
nosioca socijalne za{tite, u lokalnoj<br />
zajednici, u tom periodu je:<br />
- sistemski razvoj timskog i<br />
komisijskog rada;<br />
- uvo|ewe razli~itih vidova<br />
preventivnog rada;<br />
- razvijawe aktivnosti<br />
u mesnim zajednicama, kroz<br />
ukqu~ivawe aktivista i volontera<br />
u re{avawe pojedinaca i<br />
grupa;<br />
- informisawe radnih qudi<br />
i gra|ana o pojavama u oblasti socijalne<br />
za{tite;<br />
- svestranije analizirawe<br />
pojava u oblasti socijalne<br />
za{tite i socijalne politike;<br />
Centar se kao ustanova i<br />
Organ starateqstva otvara prema<br />
drugim institucijama i ustanovama<br />
u gradu. To proizilazi iz ~iwenica<br />
i shatawa, da negativne pojave<br />
kao i probleme pojedinaca Centar<br />
mo`e uspe{nije razre{avati u<br />
saradwi sa dru{tvenom zajednicom..<br />
Intenzivira se saradwa sa<br />
{kolama pre svega u preventivnom<br />
radu i delovawu. To se posebno<br />
odnosilo na rano otkrivawe<br />
poreme}aja pona{awa dece i omladine.<br />
Saradwa sa zdravstvenim<br />
ustanovama, MUP-om, tru`ila{tvom,<br />
sudovima, Op{tinskim<br />
organima i Organizacijom Crvenog<br />
krsta su bile, tako|e, u pru`awu<br />
pomo}i podr{ke u uslgama<br />
razli~itim kategorijama korisnika.<br />
U saradwi sa navedenim institucijama<br />
usluge Centra za socijalni<br />
rad bile su okrenute korisnicima,<br />
a oni u sistemu socijalne<br />
za{tite mogu biti pojedinci, porodice<br />
i pojedine dru{tvene grupe u<br />
odre|enim okolnostima.<br />
Korisnikom se postaje onda<br />
kada nastanu te{ko}e u zadovoqavawu<br />
osnovnih `ivotnih<br />
potreba, tj. kada sistem egzistncije<br />
ugro`enosti pre|e granicu<br />
dozvoqenog. Korisnikom se postaje<br />
i iz drugog razloga kada nastane<br />
poreme}aj u funkcionisawu<br />
porodice, kada nastanu smetwe<br />
u socijalnom ili psihofizi~kom<br />
razvoju, kada su prisutni fizi~ka<br />
hendikepiranost ili hroni~no<br />
oboqewe itd<br />
Prema tome, svaki pojedinac<br />
ili porodica je potencijalni<br />
korisnik u oblasti socijalne<br />
za{tite jer nije iskqu~eno da<br />
u pojedinim periodima `ivota,<br />
svako zapadne u te{ko}e koje sam<br />
nije u stawu da re{i i prevazi|e.<br />
Sve to ukazuje i ukazivalo je na<br />
slo`enost, ozbiqnost, osetqivost<br />
i kompleksnost poslova u<br />
oblasti socijalne za{tite kao i<br />
odgovornost zaposlenih u Centru<br />
za socijalni rad.<br />
Da bi to ilustrovali potrebno<br />
je pogledati uputstva, i ranija<br />
i sada{wa, za vo|ewe evidencije<br />
i dokumentacije u centrima za<br />
socijalni rad. Po ovom ranijem<br />
Pravilniku (1976.), dopuwenom<br />
(1996.) u Centru se radilo i radi<br />
sa 27 kategorija odraslih i starih<br />
lica. Osnovne podgrupe ovih kategorija<br />
su:<br />
- deca i omladina socijalno<br />
i materijalno ugro`ena<br />
- deca i omladina sa<br />
poreme}ajima u pona{awu<br />
- deca i omladina ometena u<br />
psihofizi~kom razvoju<br />
- ostala deca i omladina<br />
U grupi odraslih i starih<br />
lica su slede}e podgrupe:<br />
- odrasla lica sa<br />
poreme}ajima u pona{awu<br />
- odrasla lica ometena u<br />
psihofizi~kom razvoju<br />
- materijalnoneobezbe|ena i<br />
nezbrinuta odrasla lica<br />
- ostala neobezbe|ena lica<br />
- odrasla lica sa porodi~nim<br />
problemima i<br />
- ostala odrasla i stara<br />
lica u stawu socijalne potrebe.<br />
U svim ovim kategorijama<br />
primewuju se razli~iti oblici<br />
za{tite i usluge: kod dece i omladine<br />
– starateqstvo, usvojewe,<br />
porodi~ni sme{taj, sme{taj u<br />
ustnaovu socijalne za{tite, preventivne<br />
aktivnosti u oblasti<br />
maloletni~ke delinkvencije ,<br />
za{tita dece iz disfunkcionalnih<br />
i porodica sa poreme}enim<br />
odnosima.<br />
U za{titi odraslih korisnika,<br />
radilo se sa tri osnovne<br />
podgrupe koje obuhvataju odrasla<br />
lica koja ~ine ili su ~inili<br />
krivi~na dela, zatim skitnice,<br />
prosjake i alkoholi~are. To su grupe<br />
sa kojima je bilo najte`e raditi<br />
jer se uglavnom radi o li~nostima<br />
koje su o{te}ene zdravstveno,<br />
moralo i u svakom drugom pogledu.<br />
Takvim korisnicima se<br />
naj~e{}e obezbe|ivala nov~ana<br />
pomo}, sme{taj u odgovaraju}e<br />
Ove godine Centar za socijalni rad “U`ice”<br />
slavi 50 godina postojawa. Podse}amo na nastajawe i<br />
razvoj ove ustanove Za ovaj tekst kori{}en je materijal<br />
iz monografija nastalih povodom proslava 25 i<br />
40 godina postojawa Centra, Izve{taja o radu Centra,<br />
arhivske i druge gra|e koju Centar poseduje i bogatog<br />
iskustva stru~nih radnika Centra<br />
Zgrada Centra na Rosuqama<br />
domove kao i obezbe|ivawe<br />
minimalnih uslova za normalno<br />
funkcionisawe. Za ostale kategorije<br />
korisnika iz ove grupacije<br />
(odrasla lica sa poreme}ajima<br />
u fizi~kom i psihi~kom razvoju,<br />
materijalno neobezbe|ene i nezbrinute,<br />
odrasle sa poreme}enim<br />
porodi~nim odnosima i ostarela<br />
lica) primewivane su slede}e<br />
mere za{tite: nov~ana pomo},<br />
le~ewe, sme{taj u dom ili porodicu,<br />
dodatak za tu|u negu i pomo},<br />
subvencije, mirewe, poveravawe<br />
itd.<br />
Statisti~ki posmatrano u<br />
periodu od 1962. do kraja 1975. godine,<br />
Centar je imao na tretmanu:<br />
- 583 omladinca sa vaspitnim<br />
te{ko}ama, poreme}ajima u<br />
pona{awu i maloletnih delinkvenata,<br />
- 1284 porodice sa<br />
poreme}enim odnosima me|u<br />
supru`nicima ili gde je pokrenut<br />
postupak razvoda,<br />
- 960 porodica koje su koristile<br />
nov~anu pomo},<br />
- 150 lica pod starateqstvom<br />
i<br />
- 1005 dece gde su utvr|ene<br />
smetwe u fizi~kom ili psihi~kom<br />
razvoju.<br />
Od 1976. godine, kada je<br />
po~ela primena novog sistema<br />
evidencije pa do 2000. godine,<br />
Centar je radio sa preko 32.000<br />
stanovnika U`ica. U tom periodu<br />
Centar je pru`io preko 27.000 oblika<br />
socijalne za{tite oko 15.000<br />
mera i preko 200.000 usluga.<br />
Navedene brojke ilustruju<br />
poziciju i karakter socijalne<br />
za{tite i pomo}i gra|anima<br />
op{tine U`ice koju je organizovao<br />
i sprovodio Centar za socijalni<br />
rad u ovom periodu.<br />
O sada{wem trenutku Centra,<br />
organizaciji, korisnicima,<br />
uslugama bi}e re~i u narednim<br />
brojevima.<br />
18 1. april 2011.
U<br />
prepunoj sali Narodnog pozori{ta u subotu je<br />
u takmi~arskom delu 8. Me|unarodnog de~jeg<br />
muzi~kog festivala nastupilo trinaestoro dece<br />
iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i<br />
Srbije, dok su se u revijalnom delu festivalkog<br />
programa publici predstavili mali{ani iz<br />
u`i~kih vrti}a.<br />
Pobednik ovogodi{weg Festivala je Aleksandra<br />
Mali}anin iz Trstenika, sa kompozicijom<br />
„Ruska pesma“; u najmla|oj konkurenciji prvo<br />
mesto pripalo je Mateji Bokanu, dok su nagradu za<br />
interpretaciju osvojile Jana Mirkovi} iz Podgorice<br />
i Angelina Hristova Kirilov.<br />
Diplome za doprinos razvoju umetni~kog<br />
stvarala{tva za decu dodeqene su Luki Mirkovskom<br />
iz Trstenika, An|eli [uti} iz ^a~ka i Ustanovi<br />
De~ji vrti} U`ice.<br />
Dan uo~i Festivala, na konferenciji za<br />
{tampu, Sr|an Milivojevi}, osniva~ i direktor<br />
ove muzi~ke manifestacije predstavio je<br />
tri albuma de~jih pesama objavqenih izme|u dve<br />
festivalske smotre u produkciji Udru`ewa qubiteqa<br />
umetni~kog stvarala{tva za decu „Lira“.<br />
хроника<br />
OSMI ME\UNARODNI DE^JI MUZI^KI FESTIVAL<br />
Победила Александра Малићанин<br />
Grad U`ice i Udru`ewe qubiteqa umetni~kog stvarala{tva za decu „Lira“ i ove godine,<br />
osmi put, organizovali su Me|unarodni muzi~ki festival za decu<br />
Nikola Pejovi}, Predrag An|i} i Sr|an Milivojevi}<br />
na konferenciji za {tampu<br />
Re~ je o albumima An|ele [uti} iz ^a~ka i Luke<br />
Mirkovskog iz Trstenika, mladim peva~kim zvezdama<br />
koje su U`i~ani ve} imali prilike da vide<br />
na Festivalu, a poseban kuriozitet je album<br />
sa pesmama koje izvode deca iz u`i~kog De~jeg<br />
vrti}a.<br />
- @elimo da kroz saradwu sa piscima i kompozitorima<br />
za decu do|emo do {to kvalitetnijih<br />
pesama koje imaju ne samo zabavni ve} i edukativni<br />
karakter, tako da se koriste i kao nastavno<br />
sredstvo, naglasio je Milivojevi}.<br />
Devet pesama koje izvode na{i najmla|i<br />
sugra|ani iz De~jeg vrti}a komponovao je u`i~ki<br />
kompozitor Predrag An|i}. On je izjavio da je<br />
disk rezultat timskog rada.<br />
- U De~jem vrti}u se dosta pa`we poklawa<br />
muzi~kim aktivnostima. Saradwa „Lire“ i<br />
Ustanove De~ji vrti} U`ice zapo~ela je jo{ dok<br />
je direktor Ustanove bio sada{wi gradona~elnik<br />
Jovan Markovi}, a uspe{no se nastavqa i danas<br />
sa gospo|om Zoricom Todorovi}. Solisti na ovom<br />
albumu su Nevena Jevtovi} i Viktorija Jovanovi},<br />
a autori tekstova su moje koleginice iz nastavnog<br />
kadra Nata{a Markovi},<br />
Milomirka<br />
Dimitrijevi}, Milica<br />
Krstovi} i Gordana<br />
Petrovi}. Me|u<br />
pesmama su i himne<br />
vrti}a „Bambi“ i „Poletarac“.<br />
Kao deo ovog<br />
tima, mogu da ka`em<br />
da }emo nastaviti sa<br />
daqim unapre|ewem<br />
muzi~ke kulture u<br />
De~jem vrti}u, na ovaj<br />
i druge na~ine, rekao<br />
je An|i}.<br />
Pomenuti albumi<br />
snimqeni su u<br />
poznatom u`i~kom<br />
studiju Talija, u standardno<br />
dobrim produk-<br />
POBEDNIK OVOGODI[WEG FESTIVALA :<br />
Aleksandra Mali}anin<br />
cijskim uslovima koji su zaslugom ing. Nikole<br />
Pejovi}a za{titni znak i ovih albuma.<br />
A o Festivalu Pejovi} ka`e:<br />
- Posle osam godina Festival je ipak uspeo<br />
da stane na svoje noge, i to na zavidnom umetni~kom<br />
nivou. Mislim da smo zauzeli zna~ajno mesto na<br />
mapi kulturnih de{avawa u Srbiji. Osam godina<br />
se borimo protiv demona turbo folka, kojekakvih<br />
iskvarenih aran`mana, melodija i tekstova. Festival<br />
je postao pokreta~ koji usmerava najmla|e<br />
generacije na pravi put, pokazujemo i dokazujemo<br />
da muzika ima i neke druga~ije smerove od<br />
onih koje slu{amo i posmatarmo na televiziji<br />
u rijaliti {ouima. Osam godina promovi{emo<br />
stvarala{tvo za najmla|e, a kruna svega toga je<br />
na{a sugra|anka Anica Cvetkovi} koja je nastupala<br />
i na Evroviziji.<br />
Z. J.<br />
IZLO@BA RADOVA U^ENIKA UMETNI^KE [KOLE<br />
Од прве матуре до данас<br />
Izlo`ba radova je i po~etak kampawe za trajno re{avawe<br />
problema {kole koja ve} devet godina radi u iznajmqenom<br />
prostoru<br />
O d maturskih<br />
radova pet<br />
generacija Umetni-~ke<br />
{kole u<br />
U`icu organizovana<br />
je izlo`ba<br />
u holu Narodnog<br />
pozori{ta. Postavku<br />
~ine radovi<br />
u~enika sa svih<br />
smerova koji su<br />
selektirani od<br />
strane stru~nog<br />
kadra ove {kole.<br />
Obradin Je{i}<br />
- Imamo ambiciju<br />
da ova izlo`ba bude mobilna i da je publika<br />
vidi u celoj Srbiji. Na taj na~in pokre}emo i kampawu<br />
za kona~no re{avawe statusa na{e {kole.<br />
Istovremeno se pripremamo i za obele`avawe<br />
jubileja desetogodi{wice po~etka rada {kole,<br />
rekao je Obradin Je{i}, direktor Umetni~ke<br />
{kole.<br />
Od osnivawa do danas ovu {kolu je upisalo<br />
200 u~enika a 153 uspe{no studira na brojnim<br />
fakultetima ne samo likovne i primewene umetnosti,<br />
nego i arhitekturu, filozofiju, jezike,<br />
istoriju, menaxment… To pokazuje da su „specijalna“<br />
{kola koja obrazuje talentovane u~enike<br />
za umetnost, ali da oni uporedo sti~u znawa i iz<br />
drugih op{teobrazovnih predmeta.<br />
Umetni~ka {kola prvu generaciju upisala<br />
je 2002. godine i do danas radi u iznajmqenom<br />
prostoru. Posle Doma „Petar Radovanovi}“ gde<br />
je prvobitno bila sme{tena, posledwih godina<br />
nastava i prakti~ni rad odvijaju se u zgradi<br />
Crvenog krsta. Ve} vi{e godina govori se o<br />
re{avawu problema prostora ove {kole ali je to<br />
jo{ uvek u fazi „procesa“. Iako postoji konkretan<br />
prostor Komande vojnog okruga na Slanu{i<br />
koji bi zadovoqavao potrebe ove {kole, jo{ uvek<br />
problem nije re{en. Kako je re~eno imaju pozitivan<br />
odgovor Direkcije za imovinu, ali se o~ekuje<br />
da Ministarstvo odbrane kao pravni sledbenik<br />
tog objekta prenese nadle`nost na Ministarstvo<br />
prosvete. A tek onda bi mogli da uslede radovi<br />
na rekonstrukciji i opremawu tog prostora. Treba<br />
dodati i da je komisija Ministarstva prosvete<br />
ve} bila u ovom objektu.<br />
Sa izlo`be<br />
radova u~enika<br />
Umetni~ke {kole<br />
^lan gradskog ve}a za obrazovawe Ilija<br />
Mi}evi} upoznat je sa ovim problemom i tim povodom<br />
na izlo`bi je rekao da lokalna samouprava<br />
podr`ava napore kako bi se re{io problem<br />
prostora ove {kole.<br />
- Ovo je vi{egodi{wi problem, tako da<br />
o~ekujem da }e on biti re{en jer je to u interesu<br />
i u~enika i grada.-<br />
U~enici Umetni~ke {kole za sve prisutne<br />
priredili su i zanimqiv program povodom 50 godina<br />
od dodele Ivi Andri}u Nobelove nagrade<br />
za kwi`evnost.<br />
D. Cvijovi}<br />
1. april 2011.<br />
19
ulturna javnost<br />
K je povr{no upoznata<br />
sa ~iwenicom<br />
da je Qubi{a<br />
R. \eni} za sobom<br />
ostavio oko dve<br />
stotine crte`a.<br />
Posle skoro dve decenije<br />
od \eni}eve<br />
smrti, ponovo re-<br />
{avamo zagone-tku<br />
vi{estrukog dara<br />
Qubi{e R. \eni-<br />
}a. U wegovom stvarala~kom<br />
opusu<br />
Pi{e: Slobodan Radovi}<br />
(etnografija, istoriografija,<br />
bibliografija)<br />
crte`i zauzimaju zna~ajno mesto.<br />
Genezu crte`a mogu}e je pratiti, i u glavnim<br />
crtama rekonstruisati, zahvaquju}i, pre svega, \eni}evom<br />
neobjavqenom autobiografskom zapisu<br />
nazvanom Sa cveta na svet, Bibliografija sa posvetom<br />
unucima (Neboj{i, Sini{i, Nemawi, Mariji)<br />
pisana je s namerom da sistematizuje svekoliko<br />
wegovo stvarala{tvo, ukqu~uju}i i crte`e. U samom<br />
po~etku \eni} priznaje da su drugi uticali<br />
na wegovu crta~ku strast:<br />
,,Meni su se posebno svideli crte`i Frante<br />
Malog koji su izlazili u Pravdi. Toliko je on<br />
vladao crte`om da se na wima, iako su ra|eni<br />
u crnobeloj tehnici, moglo da oseti doba dana,<br />
treperewe prirode, `uborewe poto~i}a ili kako<br />
vetri} piri na tim crte`ima. Po~eo sam da ga<br />
kopiram’’.<br />
Podsticaj je do{ao od dr Magazinovi}a (iz<br />
porodice balerine i novinarke Marije Mage Magazinovi})<br />
koji je tridesetih godina dvadesetoga<br />
veka radio kao lekar u stacionaru vazdu{ne bawe<br />
na Zlatiboru a stanovao u ku}i Rajka \eni}a,<br />
Qubi{inog oca:<br />
,,Kada je video moje crte`e, ohrabrio me da<br />
nastavim. Ukazao mi je na neke nedostatke i savetovao<br />
da crtawe nastavim iskqu~ivo tu{em.<br />
Uputio me da crtam stare gra|evine i pejza`e i<br />
da motive uzimam neposredno iz prirode, sa lica<br />
mesta.’’<br />
Ba{ zbog toga {to crtawe starih gra|evina<br />
predstavqa ulazak u prostor veoma poznat<br />
Qubi{i R. \eni}u, ne iznena|uje to {to je, posle<br />
deset godina stvarala~kog rada, novinar lista<br />
Politika, kwi`evnik Miodrag Vergovi}, pisao<br />
o neobi~nim interesovawima mladog kafexije<br />
(\eni} je u to vreme radio u kafani svoga oca Rajka).<br />
Politika je tada najavqivala darovitog autodidakta:<br />
,,Pored svega toga, g. \eni} se interesuje<br />
filatelijom, numizmatikom, umetni~kom fotografijom<br />
i crtawem. Wegova zbirka crte`a i<br />
fotografija ima oko 500 priloga. \eni} se sprema<br />
da uskoro objavi zbirku crte`a Po Zlatiboru.’’<br />
Vergovi} je bio u prilici da, pored Ku}era,<br />
razgleda i ostale \eni}eve crte`e datirane do<br />
1939. godine iz ciklusa Po Zlatiboru: ^ajetina<br />
– centar (1932), Savin autobus pred Rujnom (1935),<br />
Mi}i}a ~ardak (1936), Andrijina baraka na Palisadu<br />
(1936), Mijailova baraka – prvi hotel na<br />
Palisadu (1936), [kola na Keserovini (1936),<br />
^ajetina (1938).<br />
U istom broju ,,Politike’’ (14. decembar<br />
1939) objavqen je prvi crte` Qubi{e R. \eni}a:<br />
Ku}er na Zlatiboru.<br />
Kao {to je poznato, ku}er je ~obanska koliba<br />
koja se prenosi za torom. U Re~niku srpskohrvatskog<br />
kwi`evnog jezika u izdawu Matice srpske (kw.<br />
3, 1969, str. 143), uz odrednicu ku}er naveden je<br />
Cviji}ev zapis: ,,Izvesne sto~arske zgrade, kao<br />
savardak i ku}er, naro~ito su karakteristi~ni za<br />
sto~are oko Durmitora.’’<br />
Prvih decenija 20. veka, po Zlatiboru, brojni<br />
su ~obanski torovi koji se preme{taju sa stadima,<br />
u potrazi za hranom. Za wima se, na saonicama<br />
prevla~i i ku}er (pokretni ~obanski krevet) da<br />
bi ~obani stalno bili u blizini stoke koja je, u<br />
potrazi za pa{om, u stalnom pokretu.<br />
Do objavqivawa najavqene zbirka crte`a<br />
Po Zlatiboru nije do{lo, ali je \eni}, osokoqen<br />
{to mu je Politika objavila crte` nastavio<br />
култура<br />
tematski blok Po Zlatiboru.<br />
Ciklus crte`a tako dopuwavaju Vodenica<br />
na Skakavcu (1941), Seoska ku}a na Zlatiboru<br />
(1942), Vodice, Rzav (1942), Rzav kod Kobiqe<br />
glave (1942), Ba~ija u Zovi (1943), Jedna drvena<br />
vila u ^ajetini (1943), Jeqe (1943), Vodice na<br />
Zlatiboru (1943).<br />
Ovim ciklusom bavi}e se godinama i u posleratnom<br />
periodu.<br />
U ispovednom tekstu, predgovoru<br />
biobliografiji, \eni} priznaje da su na wegovo<br />
stvarala{tvo, kao i na wegov `ivot, uticali<br />
prijateqi, kwi`evnik (u to vreme najstariji<br />
kwi`evnik u Srbiji) Mladen St. \uri~i} i publicista<br />
Milojko P. \okovi}. \uri~i} ga je podr`ao<br />
na taj na~in {to je \eni} motivima starog U`ica<br />
ilustrovao roman Oj U`ice, mali Carigrade, a<br />
\okovi} ga je stalno podsticao da crte`e objavquje.<br />
Pisati – crtati zna~i pokazati se, u~initi<br />
da se sopstveno delo pojavi pred drugima. Taj susret<br />
‘’licem u lice’’ \eni} po~iwe da ostvaruje<br />
najpre u listu Zlatibor, mese~niku istoimenog<br />
u`i~kog gra|evinskog predze}a.Tako zlatiborske<br />
brvnare postaju istovremeni motiv i za studijski<br />
tekst i za crte` tu{em.<br />
Podr`an od uredni{tva uvodnikom ,,Neumorni<br />
Qubi{a R. \eni} ve} decenijama se bavu<br />
prou~avawem obi~aja, mentaliteta i pro{losti<br />
Zlatibora. Nedavno je pod nazivom Zlatiborske<br />
brvnare izdao skriptu o ‘osa}anskoj arhitekturi’.<br />
Objavqujemo u celini zapa`awa do kojih<br />
je do{ao prou~avaju}i zlatiborske brvnare’’ – \<br />
eni} u list uvodi nove rubrike. Najpre, objavquje<br />
rad Osa}anska arhitektura (1962, br. 22 – 23),<br />
potom rad Zlatiborske brvnare (1971, br. 61).<br />
Radove je (1971), u izdawu ~ajetinske biblioteke,<br />
objavio kao separat pod nazivom: Zlatiborske<br />
brvnare. Nekoliko godina kasnije sa`ima oba<br />
rada u jedan pod nazivom Osa}anska arhitektura<br />
/zlatiborske brvnare i objavquje u Zlatiboru,<br />
listu gra|evinara (1978, br. 107–108).<br />
U tom periodu bavi se i majstorima, graditeqima<br />
brvnara. U Glasniku Etnografskog muzeja<br />
u Beogradu objavquje stru~ni rad Drvodeqe<br />
– graditeqi brvnara na Zlatiboru u kome opisuje<br />
osa}ansku arhitekturu zlatiborskih brvnara:<br />
osa}anka u \urovi}ima u Jablanici, stara brvnara<br />
Milana Jezdovi}a u Brane{cima i drvene crkve u<br />
Peti (1740), u Dobroselici na mestu nekada{we<br />
izgorele Hajdukove zadu`bine (1821) i Jablanici<br />
(1838), a uz crte` crkve brvnare u Ku}anima daje<br />
i gra|evinske detaqe: osnovu dvodelne brvnare,<br />
presek, vezu brvana na uglovima (}ert) ) i opisuje<br />
drvenu bravu.<br />
Bio je u prilici da poznaje ve{te majstore<br />
– drvodeqe i da pomene wihova imena: Mitar<br />
Udovi~i} iz Stubla, Kova~evi}i (Qubomir,<br />
Milenko, Miqko i Dragojle) iz Dobroselice, Aksentije<br />
Gavovi}, Marko ]orovi}, Marinko Popovi}<br />
i Lazar Spaseni} iz ^ajetine.<br />
Savremenik zapa`a da su pridev drveni i<br />
imenica brvnara i wihova semantika neizostavni<br />
O CRTE@IMA QUBI[E R. \ENI]A<br />
Остварена ж<br />
Zahvaquju}i \eni}evim<br />
crte`ima i ispisanim<br />
obja{wewima, u na{e<br />
vidno poqe vra}a se<br />
zaboravqena istorija na<br />
koju nas podse}a ~ovek<br />
koji ka`e da je imao<br />
dve podjednako strasne<br />
qubavi: Zlatibor i staro<br />
U`ice<br />
u navo|ewu \eni}evih crte`a koji ilustruju jedan<br />
nestali epski svet. Upravo za te motive koji su<br />
nestajali ponovo ga podr`ao Mladen St. \uri~i}<br />
zapisom:<br />
,,Crte`i dragoceni u vernosti i lepoti<br />
– sa~uva}e jednu vrlo zna~ajnu granu narodne delatnosti<br />
na umoru’’.<br />
Posle crte`a i radova o brvnarama, i nekoliko<br />
pohvala, \eni}u je bilo jasno da toliko<br />
utro{eno vreme nije bilo uzaludno. To ga je podstaklo<br />
da i daqe prou~ava gra|evine koje je zub<br />
vremena ozbiqno naru{avao. Zgrade iz vremena<br />
wegove mladosti preselile su se u blokove za<br />
crtawe koje je on nazvao ^ajetina, odnosno U`ice<br />
moje mladosti svestan da tih zgrada uskoro ne}e<br />
biti i da }e ostati samo na papiru.<br />
Nova rubrika (posle Zlatiborskih brvnara)<br />
jeste Album starog U`ica. Po~ev od broja 64, 1971.<br />
godine, i crte`a Kasap~i}a mosta, pa sve do broja<br />
125, u kome je 7. avgusta 1980. godine, objavqen<br />
crte` nekada{weg Sokolskog doma (sru{enog pri<br />
izgradwi barske pruge), \eni}, rubriku uredno<br />
popuwava crte`ima i tekstom kojim obja{wava<br />
20 1. april 2011.
nacrtano, ~esto i sa predlogom potomcima da delove,<br />
ili nekada{we celine urbanog prostora,<br />
sa~uvaju, na primer, Carinu kao ambijentalnu celinu,<br />
deo Dowe ~ar{ije (prema reci) kao zanatski<br />
centar a drugi deo (prema {koli na Dowoj<br />
~ar{iji) sa starim ku}ama Lazi}a i Dra{ki}a,<br />
kao deo stare trgovinske ~ar{ije. \eni} je nacrtao<br />
65 crte`a koje je svrstao u Album starog<br />
U`ica (56 crte`a objavio sa tekstom u istoimenoj<br />
rubrici u listu Zlatibor). Upore|ivawem sa bibliografijom<br />
objavqenih crte`a lako je uo~iti<br />
koji su crte`i izostavqeni. Neki se delimi~no<br />
razlikuju u nazivima, na primer: izvorni crte`:<br />
Staro i novo U`ice, a u listu je objavqen pod nazivom<br />
Ku}a profesora Ostoje Vasili}., Uz crte`<br />
Kafana Miladina Radovi}a na Carini, u listu je<br />
dodao: Kafana i pekarnica Miladina Radovi}a<br />
na Carini i sl.<br />
Iz Albuma starog U`ica mo`e se ~itati i<br />
istorija balkanske varo{i. Na prvom crte`u u<br />
Albumi je Kasap~i}a }uprija (podignuta u vreme<br />
otomanske vladavine u 17. v, poru{ena od Nemaca<br />
1944), a na posledwem crte`u je spomenik u<br />
Belom grobqu trgovcu Filipu Jevtovi}u, prvoj<br />
`rtvi posledwe borbe sa Turcima 1862. g. Tako|e,<br />
iz \eni}evih crte`a mo`e se ~itati da je grad,<br />
istorijski posmatrano, nestabilna tvorevina,<br />
podlo`na stalnim promenama. Verovatno, svestan<br />
toga, \eni} se rado vra}a temama iz pro{losti.<br />
Nove rubrika u kojima zlatiborski letopisac<br />
pi{e i crta uvedene su, na \eni}ev predlog,<br />
u listu Raketa, listu istoimenog u`i~kog<br />
saobra}ajnog preduze}a. U rubrici Iz istorije<br />
zlatiborskog turizma pi{e o Ribnici, Kraqevoj<br />
vodi, Palisadu i ^ajetini i objavquje crte`e:<br />
Vukomanovi}a kolibe, Stara Ribnica i Popove<br />
mehane, nastale 1940 (godine nastajawa crte`a<br />
navodimo da ilustrujemo kako je \eni} kao strasni<br />
istoriograf crtao i pisao o zgradama u vreme<br />
kada su one postojale ne slute}i da }e neke od<br />
wih tako sa~uvati za sada{wost).<br />
култура<br />
U rubrici<br />
Qubi{a \eni}, sin Rajka, vlasnika kafane i Gvozdenije, Saobra}ajne prilike,<br />
ro|ene ]irkovi}, ro|en je 3. maja 1914. u ^ajetini gde je zavr{io osnovnu<br />
{kolu a potom radio u o~evoj kafani i bio dopisnik Pravde<br />
tako|e u listu Raketa, uz<br />
tekst objavquje crte`e:<br />
(1936 – 1938). Polo`io je ispite za priznawe sredwe stru~ne spreme Stara `elezni~ka<br />
(1963), radio kao slu`benik Narodnog odbora op{tine, zastupnik stanica u U`icu, Savin<br />
Dr`avnog osiguravaju}eg zavoda, sekretar Kulturno-prosvetne<br />
autobus pred hote-<br />
zajednice, i bibliotekar (od 1951. do odlaska u penziju 1975). Interesovao<br />
lom Rujno. U U`i~kom<br />
se za razne oblasti: etnologija, etnografiju, istoriju.<br />
Preko pet decenija prikupqao je, sre|ivao i objavqivao narodne<br />
umotvorine zlatiborskog kraja, potpisuju}i ih povremeno pseudonimom<br />
zborniku (1979), uz rad<br />
Jovan Mi}i}, serdar i<br />
knez rujanski su i dva<br />
Rujanski. Pri ~ajetin-<br />
crte`a, prvi ^ardak<br />
skoj biblioteci osnovao serdara Mi}i}a, crte`<br />
je etnografsku i muzejsku nastao (1937) i drugi,<br />
zbirku. Posebno se interesovao<br />
Konak serdara Mi}i}a u<br />
za arhitekturu<br />
zlatiborskih brvnara i za<br />
^ajetini, nastao1940.<br />
Likovni umetnici<br />
pro{lost starih ku}a, koje mogu ovim crte`ima<br />
je od zaborava sa~uvao na zameriti na neve{tim<br />
svojim crte`ima. Objavqivao<br />
potezima perspektive<br />
je u 58 listova i ~aso-<br />
ili nekih drugih liko-<br />
pisa. Prvi wegov objavqeni<br />
vnih elemenata, ali<br />
rad je „Hajduk Marinko<br />
– hajdu~ija po Zlatiboru u<br />
autor autodidakt, svojim<br />
crte`ima jasno se<br />
drugoj polovini 19. veka“ obra}a sada{wim i<br />
(Kriminalna biblioteka, budu}im generacijama<br />
1932) a prvi objavqeni hote}i da crte`om i<br />
crte` je „Ku}er“ (Politika,<br />
tekstom ka`e kako je<br />
1939). @ivotno delo<br />
mu je Zlatiborski letopis<br />
(400 str.) u kome je sabrao<br />
svoje vi{edecenijsko<br />
nekad bilo.<br />
Tako se, zahvaquju}i<br />
wegovim crte`ima<br />
i ispisanim obja{wewima,<br />
istra`ivawe zlatiborskog<br />
u na{e vidno<br />
kraja. Uz akademika Mihaila<br />
Vukodragovi}a i profesora<br />
Aleksandra Leka prvi<br />
je dobitnik Vukove nagrade<br />
(1965). Umro je i sahrawen u<br />
^ajetini 1992.<br />
poqe vra}a zaboravqena<br />
istorija na koju nas<br />
podse}a ~ovek koji ka`e<br />
da je imao dve podjednako<br />
strasne qubavi: Zlatibor<br />
i staro U`ice.<br />
Davna{wa je bila<br />
еља Рујанског<br />
`eqa Qubi{e R. \eni}a<br />
da, sabrani crte`i, budu<br />
objavqeni na jednom<br />
mestu. Usamqen i bolan,<br />
~esto nipoda{tavan<br />
od lokalnih mo}nika,<br />
slute}i da mu se bli`i<br />
kraj, on se u martu 1989.<br />
godine, javqa se prire|iva~u bibliografije,<br />
tada upravniku u`i~ke biblioteke, sa predlogom<br />
da je voqan da se odrekne onoga {to mu je<br />
veoma drago, i ustupi Biblioteci u`i~ku {tampu<br />
izme|u dva svetska<br />
rata, koja je retka i u<br />
mati~noj i u Narodnoj<br />
biblioteci Srbije, a<br />
zauzvrat da se crte`i<br />
od{tampaju u celini, u<br />
posebnom izdawu.<br />
\eni} je, to je<br />
potpuno sigurno, znao<br />
vrednost svojih crte`a<br />
potvr|enu povremenim<br />
objavquvawem u periodici<br />
i javnim pohvalama<br />
od li~nosti do ~ijeg<br />
je suda veoma dr`ao.<br />
[esnaestog marta, 1989,<br />
pisao je Radovi}u:<br />
,,Ne}u da se hvalim<br />
i prehvalim, mnogima<br />
se moji crte`i svi|aju.<br />
Pored objavqenih preko<br />
dve stotine crte`a,<br />
imao sam i dve izlo`be<br />
koje su veoma uspele.<br />
Izlo`bu mojih crte`a<br />
posetio je i Mili} od<br />
Ma~ve i u kwizi utisaka<br />
najlep{e se izrazio.<br />
Vesnik mi redovno objavquje<br />
moje crte`e, neke<br />
i po desetak puta. I akademik<br />
Sreten Mari} razgledao je moje crte`e,<br />
mnogo mu se svi|aju.’’ (jedan \eni}ev crte` nalazi<br />
se u kolekciji Sretena Mari}a).<br />
Posle nekoliko meseci, u novembru iste godine,<br />
pi{e:<br />
D a v n a { w a<br />
\eni}eva `eqa<br />
da svoje crte`e<br />
vidi u jednoj<br />
kwizi ovih<br />
dana je ispuwena.<br />
U izdawu<br />
Slu`benog glasnika<br />
i Biblioteke<br />
u ^ajetini, koja nosi<br />
wegovo ime, objavqena je kwiga Crte`i<br />
i zapisi. Retku i vrednu kolekciju \eni}evih<br />
radova sa bibliografijom priredio<br />
je Slobodan Radovi}. Ova izvanredno<br />
dizajnirana i od{tampana monografija<br />
(objavqena u Glasnikovoj ediciji SVEDO-<br />
CI EPOHE, urednik Slobodan Gavrilovi})<br />
sadr`i i izbor tekstova iz Politike,<br />
Vesti i Raskovnika. O poznatom ~uvaru<br />
kulturnog nasle|a u`i~kog kraja pisali<br />
su Miodrag Vergovi}, Qubomir Simovi},<br />
Milojka \okovi}a. Tekst prire|iva~a Slobodana<br />
Radovi}a prenosimo u celosti.<br />
Kwiga se ina~e mo`e kupiti po povoqnoj<br />
ceni, sa prole}nim popustom, u<br />
kwi`ari Slu`benog glasnika, u ulici<br />
Dimitrija Tucovi}a 167.<br />
,,Ovreme{io sam, i bolestan sam, pa mogu<br />
lako oti}i na `ivotnu stanicu sa koje nema<br />
povratka, pa bih `eleo da to moje delce vidim<br />
zavr{eno’’.<br />
U me|uvremenu crte`e je (ne sve) pregledao<br />
slikar (R. Vergovi}) i istori~ar (A. Stanimirovi})<br />
koji su podr`ali zamisao o objavqivawu<br />
crte`a. Od tada \eni} posve}uje vreme sabirawu<br />
crte`a rasutih po privatnim kolekcijama.<br />
U narednom pismu (11. maj 1990), neposredno<br />
posle smrti supruge Milojke, daje nekoliko autorskih<br />
sugestija:<br />
,,Kao {to smo ranije se dogovorili, trebalo<br />
bi staviti posvetu mojoj Milojki, kratko, sa<br />
nekoliko re~i. Isto tako, pored autorovog imena<br />
i prezimena, treba staviti moj pseudonim – Rujanski<br />
a izme|u imena i prezimena staviti slovo R.<br />
To su moje `eqe koje se mogu lako ispuniti.’’.<br />
Crte`i iz korpusa Album starog U`ica,,<br />
objavqeni u Zlatiboru, wih pedeset i {est, prikupqeni,<br />
povezani i ukori~eni, poslati su Q. R. \<br />
eni}u sa obave{tewem {ta je dotad u~iweno. Bio<br />
je to samo jedan segment iz raznovrsnog crta~kog<br />
opusa Q. R. \eni}a, uz koji }e prire|iva~ predgovoru<br />
zapisati:<br />
,,Grad koji se pred na{im o~ima danas sam<br />
rastura i postaje briga starinara i kulturnih<br />
ba{tinika, sve se ~e{}e mo`e videti samo<br />
na razglednicama. Taj nostalgi~ni grad je i na<br />
crte`ima Qubi{e R. \eni}a. O{trim crtama<br />
skicirane su gra|evine ~ije i samo ime odi{e<br />
patinom: \uli}a most, Kavana Orlovac, Kova~ka<br />
ulica, Ru`i}a isto~nik.’’<br />
\eni} je znao, kao {to smo i mi pretpostavqali,<br />
da je to samo po~etak rada na sabirawu<br />
crte`a i da je wega interesovalo ne samo<br />
staro U`ice ve} i nekada{we zlatiborske vile<br />
i kolibe, podjednako kao i ~ajetinski konaci..<br />
Svestan da nema vremena ,,za duge re~enice’’, u<br />
narednom pismu, 15. septembra 1990. po`uruje autora<br />
ovoga teksta:<br />
,,Nestrpqiv sam, mo`da i dosadan. Bolest<br />
i godine pritegle, pa nije ni ~udo {to sam nestrpqiv.<br />
Ko zna dokad }u trajati, pa sam `eleo da<br />
vidim to moje delce’’.<br />
Potom nastaju dramati~ne devedesete godine<br />
pro{log veka, pa smrt Qubi{e R. \eni}a<br />
1992.<br />
Znaju}i za<br />
o~evu veliku `equ<br />
koja mu, na`alost,<br />
nije za `ivota ostvarena,<br />
Rade \eni}, sin<br />
Qubi{e R. \eni}a,<br />
od srca je podr`ao<br />
inicijativu da se,<br />
posle svega, ona realizuje.<br />
I tako, posle<br />
dve decenije, od prvih<br />
poku{aja, u~iweno je<br />
da crte`i, posle svih<br />
isku{ewa, izlaze iz korica<br />
nekoliko albuma,<br />
sa~uvanih u porodi~noj<br />
biblioteci. U tom poslu<br />
prire|iva~ se u celosti<br />
dr`ao autorove<br />
zamisli o pet tematskih<br />
celina koje odslikavaju<br />
pro{lost. Tih pet celina,<br />
sa tekstovima koji ih<br />
prate, odslikavaju epiku<br />
vremena i qudi koji su u<br />
wemu `iveli. Logi~no<br />
je bilo svaku celinu,<br />
tematski blok crte`a,<br />
obogatiti \eni}evim zapisima<br />
(o katranxijama,<br />
kirixijama, osa}anskoj<br />
gradwi, legendama) kao<br />
uvodnicima u poetiku<br />
crte`a.<br />
@eqa ~oveka sa<br />
pseudonimom Rujanski, ostvarila se. Crte`i<br />
su ponovo postali ravnopravni, sastavni ~inilac<br />
ukupnog wegovog opusa, dostupni pogledima<br />
drugih koji u \eni}evim crte`ima mogu da vide<br />
nekada{we lice Srbije.<br />
1. april 2011.<br />
21
NOVE KWIGE<br />
пројекти<br />
NA ME\UNARODNOM<br />
MUZI^KOM FESTIVALU<br />
Награда за<br />
Сашу Дукића<br />
Posle kra}eg pomena<br />
svim umrlim Kurmazovi}ima<br />
od wihovog rodo~elnika<br />
Kurmaza do dana{wih<br />
dana, koji je slu`io jerej<br />
Nenad Veli~kovi}, o kwizi<br />
„Kurmazovi}i iz Rasne“<br />
govorili su Velibor Kurmazovi},<br />
profesor istorije<br />
iz Beograda, recenzent dr<br />
Rade Poznanovi}, dr @ivota<br />
Markovi} i autor Milisav<br />
Kurmazovi}. U programu<br />
predstavqawa kwige (~itawe nekoliko<br />
odlomaka i muzi~ke ta~ke) u~estvovalo je<br />
nekoliko potomaka Kurmazovi}a iz U`ica,<br />
Rasne, Lu~ana, Beograda.<br />
Odaju}i priznajwe autoru na veoma<br />
iscrpnom i upornom istra`iva~kom radu,<br />
Milisav Kurmazovi} je, kako je re~eno, i<br />
pored svih prepreka koje je imao, napisao<br />
zna~ajnu kwigu za familiju Kurmazovi} i<br />
selo Rasnu i da se ovom kwigom pridru`io<br />
grupi istra`iva~a u`i~kog kraja, autorima<br />
seoskih hronika i rodoslova pojedinih familija.<br />
Wegova kwiga, nagla{eno je, predstavqa<br />
podsticaj drugim familijama iz<br />
Rasne da napi{u svoje rodoslove.<br />
U veoma obimnoj kwizi (790 strana),<br />
izdawe autora, koju je u tira`u od 400 primeraka<br />
{tampala u`i~ka {tamparija „Bratis“,<br />
izme|u ostalog, objavqeno je i 696<br />
fotografija, 118 faksimila , {est mapa,<br />
sedam {ematskih prikaza i pomiwe se 519<br />
imena Kurmazovi}a i srodnika.<br />
U prva tri dela kwige autor objavquje<br />
osnovne podatke o selu Rasna, wegovom<br />
stanovni{tvu i porodicama, zatim pi{e o<br />
poreklu prezimena Kurmaz – Kurmazovi},<br />
o kumstvima Kurmazovi}a i rodo~elniku<br />
Petru Kurmazu (kroz teftere, protokole i<br />
arhivska dokumenta). U najobimnijem ~etvrtom<br />
delu kwige,na 520 strana, autor pi{e<br />
o tri linije – grane srodstva, a to su Vujova,<br />
Mitrova i Filimanova, prate}i wihove<br />
potomke i po mu{koj i `enskoj liniji<br />
do dana{wih dana, navode}i i zanimqive<br />
podatke o nekim li~nostima, {to oboga}uje<br />
kwigu.<br />
Peti deo kwige – rodoslova poisve}en<br />
je oficirima i podoficirima iz fa-<br />
Курмазовићи из Расне<br />
Nedeqa, 27. marta, bila je pravi praznik milije Kurmazovi}, a {esti deo govori o<br />
za brojnu familiju Kurmazovi}a iz ostalim, kako navodi autor – nevezanim<br />
Rasne.Tog dana, u velikoj sali, koja je<br />
namewena za razne sve~anosi, vlasnika<br />
Dragana ]irjani}a, okupilo se skoro 200<br />
Kurmazovi}ima iz Vrawana kod Po`ege,<br />
iz Vrane{a kod Nove Varo{i i Burmazima<br />
(Stojanovi}ima) iz Dubokog kod U`ica.<br />
Kurmazovi}a i wihovih gostju na predstavqawu<br />
Tako|e, autor daje i kra}e osnovne, dostupne<br />
kwige – rodoslova „Kurmazovi}i<br />
iz Rasne“, autora Milisava Kurmazovi}a<br />
(1956), penzionisanog majora, a sada u`i~kog<br />
podatke o bratstvu Burmaza iz stare Hercegovine,<br />
smatraju}i da od wih vuku korene<br />
Kurmazovi}i iz Rasne.<br />
advokata.<br />
Da bi napisao<br />
Samo nevi|ena<br />
upornost i neizmerna<br />
istrajnost mogli su<br />
da prona|u i zapi{u<br />
ovoliko podataka<br />
o jednoj familiji i<br />
da od tih podataka<br />
sa~ini kwigu<br />
ovolikog obima<br />
Sa promocije u Rasnoj<br />
povest o svojim precima i<br />
potomcima Kurmazovi}a,<br />
autor je pored mati}nih<br />
kwiga ro|enih, ven~anih<br />
i umrlih, koristio i brojnu<br />
arhivsku gra|u koju<br />
je prona{ao u fondovima<br />
Istorijskog arhiva<br />
U`ice i u beogradskim<br />
arhivima, ali mu je bio<br />
dostupan i deo sa~uvane<br />
arhivske gra|e kod pojedinih<br />
porodica Kurmazovi},<br />
kao i zabele`io se}awa brojnih potomka,<br />
s kojima je obavqao razgovore tokom<br />
posledwih deset godina.<br />
U recenziji dr Rada Poznanovi}a, koja<br />
je objavqena u kwizi, izme|u ostalog, navedeno<br />
je:<br />
„.. Samo nevi|ena upornost i neizmerna<br />
istrajnost mogli su da prona|u i zapi{u<br />
ovoliko podataka o jednoj familiji i da<br />
od tih podataka sa~ini kwigu ovolikog<br />
obima. Milisav Kurmazovi} po vokaciji<br />
nije stru~an za opisivawe stanovni{tva,<br />
jer je pravnik vojne struke, ali ga je `eqa<br />
da zapi{e i sa~uva tragove o svom poreklu<br />
i svom rodu vodila na tragove i izvore...<br />
Kwigu }e, nema sumwe, zbog tog obiqa podataka,<br />
znati da cene Kurmazovi}i u Rasnoj,<br />
kako oni po mu{koj, tako i oni potomci<br />
po `enskoj liniji, rasuti po celom svetu.<br />
Ovakve kwige mogu, bar malo i bar donekle,<br />
da zaustave tragi~no raspadawe porodice,<br />
koja je, i kod nas i u ~itavom svetu, svuda<br />
i oduvek bila i mora da ostane kao najzdraviji<br />
i najnapredniji oblik dru{tvenog<br />
`ivota...“<br />
Kwigom „Kurmazovi}i iz Rasne“,<br />
Milisav Kurmazovi} nesumwivo je podigao<br />
najlep{i i najboqi spomenik familiji<br />
Kurmazovi}, ~iji }e potomci, kako vreme<br />
odmi~e, sve vi{e ceniti i i{~itavati<br />
wegovu kwigu. [teta je {to ova kwiga nije<br />
imala lektora i korektora.<br />
Zainteresovani mogu naru~iti kwigu,<br />
po ceni od 1.500 dinara, od autora (tel. 521-<br />
731, 064 – 1918 – 29 – 35).<br />
\. Pil~evi}<br />
(Snimio:Radovan Vujovi})<br />
Sa{a Duki}, u~enik ~etvrtog razreda<br />
O[ „Stevan ^olovi}“ iz Ariqa, koji<br />
uporedo poha|a drugi razred Osnovne<br />
muzi~ke {kole „ Vojislav – Lale Stefanovi}“<br />
u U`icu, osvojio je pro{log vikenda<br />
tre}e mesto na ^etvrtom me|unarodnom<br />
muzi~kom festivalu u Aran|elovcu. Preko<br />
300 mladih iz svih biv{ih jugoslovenskih<br />
republika, tokom pet dana festivala se<br />
takmi~ilo na gitari, violini, harmonici,<br />
klaviru i solo pesmi.<br />
Sa{i ovo nije prvo takmi~ewe ni prva<br />
nagrada koju je osvojio, ali je zadovoqan<br />
imaju}i u vidu zna~aj ovog festivala kao<br />
i veliku konkurenciju u svojoj kategoriji<br />
takmi~ewa.<br />
Publici u Muzi~koj {koli u<br />
Aran|elovcu, predstavio se sa dve muzi~ke<br />
numere na violini: svirao je „Igru“ kompozitora<br />
Nata{e Balkanove i „ Kon~ertino“ (u<br />
starom stilu) Dejana Markovi}a.<br />
Pored takmi~ara, zavr{nog dana festivala<br />
, nastupili su i na{i najve}i violinisti<br />
Stefan Milenkovi} i Marko Josifovski.<br />
Po povratku iz Aran|elovca Sa{a nam<br />
je u razgovoru rekao da mu se violina dopada<br />
zbog zvuka i da je to bilo odlu~uju}e<br />
pri izboru instrumenta. Za ovo takmi~ewe<br />
se intenzivno pripremao oko mesec dana<br />
i nadao se da ne}e pro}i nezapa`eno na<br />
takmi~ewu. Zadovoqan je tre}om nagradom<br />
jer je konkurencija bila jaka, i sre}an je<br />
{to su i wegovi drugovi iz Muzi~ke {kole u<br />
U`icu ostvarili zapa`ene rezultate. Ve}<br />
je navikao na scenu, tako da treme gotovo<br />
nije ni bilo.<br />
Uspe{no uskla|uje obaveze u redovnoj<br />
{koli sa ~asovima u Muzi~koj {koli u<br />
U`icu, ali mu ne ostaje mnogo slobodnog<br />
vremena po{to kod ku}e redovno ve`ba.<br />
S. Jova{evi}<br />
22 1. april 2011.
Sli^no i u bogatim<br />
zemqama<br />
- Problem zapo{qavawa<br />
osoba sa invaliditetom nije<br />
prisutan samo u na{oj dr`avi,<br />
sa wim se susre}u i mnogo<br />
razvijenije zemqe. Primer je<br />
Nema~aka koja je privredno<br />
veoma jaka. Oni tako|e imaju<br />
problema da zaposle osobe<br />
sa fizi~kim invaliditetom.<br />
Kada je re~ o osobama koje imaju<br />
intelektualni invaliditet,<br />
oni imaju centre za rehabilitaciju<br />
u kojima izra|uju predmete<br />
od drveta, rade za mnoge<br />
nema~ke firme. Me|utim, za<br />
qude sa fizi~kim invaliditetom<br />
nije sjajna situacija,<br />
te{ko se zapo{qavaju i imaju<br />
nizak stepen obrazovawa, kao<br />
i kod nas, objasnila je Tijana<br />
Petrovi}<br />
atjana Kosti} direktorka<br />
Tfilijale ka`e da je u pro{loj<br />
godini bilo dosta zahteva za procenu<br />
invalidnosti i u skladu sa<br />
tim ura|eno je 147 procena za lica<br />
sa invaliditetom od kojih je 84<br />
ve} bilo u radnom odnosu, dok je<br />
63 bilo na evidenciji Nacionalne<br />
slu`be za zapo{qavawe filijale<br />
U`ice. Na `alost, svega devetoro<br />
lica sa invaliditetom je dobilo<br />
posao.<br />
- Od kada je po~eo da se<br />
primewuje ovaj Zakon, ne mo`emo<br />
re}i da je bilo ve}eg zapo{qavawa<br />
lica sa invaliditetom koja i ina~e<br />
predstavqaju kategoriju lica koja<br />
se te`e zapo{qavaju. Razlozi za<br />
to jesu i predrasude poslodavaca,<br />
ali na to ima uticaja i struktura<br />
lica sa invaliditetom koja se<br />
nalaze na evidenciji Nacionalne<br />
slu`be, a koja, na `alost,<br />
nije povoqna. Ova struktura podrazumeva<br />
obrazovawe. Kada se<br />
pogleda izve{taj prema stepenu<br />
obrazovanosti, prime}ujemo da<br />
je najvi{e lica koja nemaju nikakav<br />
stepen stru~ne spreme, slede<br />
lica sa sredwim obrazovawem, a<br />
najmawe je onih koji imaju visoko<br />
obrazovawe. Postoji i niz drugih<br />
razloga zbog ~ega se lica sa invaliditetom<br />
slabije zapo{qavaju,<br />
kao {to je ekonomska kriza, problemi<br />
tradicije ali i op{ta problematika<br />
zapo{qavawa u Srbiji.<br />
Da bi se prevazi{lo ovo stawe u<br />
Nacionalnoj slu`bi je kreiran<br />
niz mera za zapo{qavawe lica<br />
sa invaliditetom. Na taj na~in<br />
poku{avamo da podstaknemo poslodavce<br />
da se lak{e odlu~e da za<br />
wih otvore neko radno mesto i da<br />
im pru`e {ansu,- ka`e Tatjana Kosti}<br />
navode}i da su od 3. februara<br />
ove godine u Nacionalnoj slu`bi<br />
kreirani i programi koji podrazumevaju<br />
iskqu~ivo zapo{qavawe<br />
lica sa invaliditetom.<br />
- Lica sa invaliditetom<br />
se mogu ukqu~iti u meru stru~ne<br />
prakse, sprovo|ewa javnih radova,<br />
novog i samozapo{qavawa.<br />
Predvi|ena je i subvencija kada<br />
poslodavac zapo{qava lice sa invaliditetom<br />
bez radnog iskustva,<br />
zatim subvencija za refundaciju<br />
zarada i tro{kova prilago|avawa<br />
radnog mesta tim licima, tu je i<br />
konkurs za refundaciju zarada<br />
lica koja su anga`ovana na pru`awu<br />
stru~ne podr{ke osobama sa invaliditetom.<br />
Svi ovi programi imaju<br />
veze sa programima koji postoje<br />
u Nacionalnoj slu`bi koji nisu<br />
nameweni osobama sa invaliditetom,<br />
me|utim, osnovna razlika je<br />
da poslodavac koji se odlu~i da<br />
zaposli lice sa invaliditetom<br />
dobije ne{to ve}a nov~ana sredstva<br />
u vidu subvencije za svaki od<br />
ovih programa, - poja{wava Tatjana<br />
Kosti} i nagla{ava da lica sa invaliditetom<br />
zadatke na radnom<br />
mestu obavqaju efikasno:<br />
- U skladu sa procenom<br />
zapo{qivosti i sa procenom o<br />
sposobnostima lica sa invaliditetom<br />
koje su ura|ene u Nacionalnoj<br />
slu`bi, garantujemo da bi svi<br />
radni zadaci koji se povere ovim<br />
osobama bili obavqeni profesionalno<br />
i stru~no.<br />
Aktivne promocije svih mera<br />
za zapo{qavawe lica sa invaliditetom<br />
u Nacionalnoj slu`bi za<br />
zapo{qavawe bi}e nastavqene i<br />
u narednom periodu u saradwi sa<br />
udru`ewima lica sa invaliditetom<br />
i svim socijalnim partnerima<br />
koji mogu u tome da pomognu.<br />
Radivoje Radivojevi}, koordinator<br />
rada Lokalnog saveta za<br />
zapo{qavawe u Gradskoj upravi<br />
U`ice isti~e da je Lokalni savet<br />
u startu, shodno zakqu~ku i<br />
odluci, uputio dopis svim javnim<br />
preduze}ima i ustanovama kojima je<br />
osniva~ Grad U`ice, da ispo{tuju<br />
zakonske odredbe u zapo{qavawu<br />
lica sa invaliditetom. Me|utim,<br />
po re~ima Radivojevi}a, u proteklih<br />
mesec dana, odgovor je dobijen<br />
samo od Narodne biblioteke koja<br />
ve} ima zaposleno jedno lice sa<br />
invaliditetom i na taj na~in je ispunila<br />
zakonsku obavezu.<br />
Radivojevi} ka`e da je u<br />
proteklom periodu rukovodstvo<br />
Gradske uprave predlo`ilo da<br />
пројекти<br />
ZAPO[QAVAWE INVALIDA<br />
Нема места за<br />
предрасуде<br />
Prema Zakonu o zapo{qavawu lica sa invaliditetom<br />
koji je donet u maju pro{le godine,<br />
svaki poslodavac je du`an da primi u radni<br />
odnos po jedno lice sa invaliditetom na<br />
svakih 20 do 49 zaposlenih u svom preduze}u.<br />
Istra`ivali smo kakva je situacija u ovoj<br />
oblasti na podru~ju koje pokriva Nacionalna<br />
slu`ba za zapo{qavawe filijala U`ice, 10<br />
meseci posle dono{ewa Zakona<br />
Tijana Petrovi}<br />
javna preduze}a sklapaju ugovore<br />
sa Preduze}em za profesionalnu<br />
rehabilitaciju i zapo{qavawe<br />
invalida „Budu}nost“ i pla}aju<br />
mu za odre|ene usluge kao {to je,<br />
na primer, {ivewe HTZ opreme.<br />
Pojedina preduze}a su, poput<br />
„Biokto{a“ i Gradske toplane to<br />
i uradila tako da ne}e, za kaznu,<br />
izdvajati novac u republi~ki<br />
Fond za zapo{qavawe lica sa<br />
invaliditetom. Ovakav na~in<br />
upo{qavawa lica sa invaliditetom<br />
Zakon dozvoqava.<br />
-Mislim da je bilo logi~no<br />
o~ekivati otpore tokom primene<br />
ovog Zakona, pre svega zbog toga<br />
{to postoji Zakon o zabrani<br />
zapo{qavawa novih radnika<br />
u javna preduze}a, ustanove i<br />
gradsku upravu. Me|utim, Zakon<br />
o zapo{qavawu lica sa invaliditetom<br />
je veoma human i treba ga<br />
{to vi{e primeniti, jer lica sa<br />
invaliditetom mogu da opravdaju<br />
platu za koju }e raditi. U Gradskoj<br />
upravi nema zaposlenih lica sa<br />
invaliditetom, ali se iz buxeta<br />
izdvaja za rad wihovih udru`ewa<br />
oko osam miliona dinara na<br />
Projekat „Informacijom ka inkluziji“ realizuje Udru`ewe<br />
distrofi~ara Zlatiborskog okruga u saradwi sa: TV Lav, TV 5,<br />
Radio U`ice, Radio San i nedeqnik Vesti.<br />
PROJEKAT FINANSIRA MINISTARSTVO ZA KULTURU RE-<br />
PUBLIKE SRBIJE, SEKTOR ZA MEDIJE.<br />
godi{wem nivou,- ka`e Radivoje<br />
Radivojevi}.<br />
Dragana Jakovqevi} je<br />
zavr{ila sredwu PTT {kolu u Zemunu<br />
za u~enike o{te}enog vida i<br />
od pre pet godina je na birou rada.<br />
- Posla nije bilo, ali ja se<br />
nisam predavala, pa sam se po<br />
zavr{etku {kole ukqu~ila u rad<br />
Udru`ewa, savladala sam rad na<br />
ra~unaru i nau~ila da radim administrativne<br />
poslove. I posle<br />
tih obuka nastavila sam da volontiram<br />
u Udru`ewu, da u~estvujem<br />
u razli~itim projektima, a pro{la<br />
sam i procenu radne sposobnosti.<br />
Tako da se ja iskreno nadam da }e<br />
ovaj zakon pomo}i i meni i drugim<br />
osobama sa invaliditetom da se<br />
zaposlimo, rekla je Dragana, ali<br />
je dodala da smatra da poslodavci<br />
imaju predrasude prema osobama<br />
sa invaliditetom i nerado ih<br />
zapo{qavaju.<br />
Nekada su se osobe sa invaliditetom<br />
~esto zapo{qavale kao<br />
telefonisti, ali je sa preraspodelom<br />
poslova, ovaj profil postao<br />
mawe tra`en na tr`i{tu rada.<br />
Marija Karadarevi} (29) imala je<br />
sre}u da se zaposli u Telekomu kao<br />
operater slu`be 988.<br />
- Svaki po~etak je te`ak,<br />
pa je i moj bio, jer je trebalo da<br />
poka`em kolegama da sam, uslovno<br />
re~eno, ista kao i svi drugi qudi.<br />
Sada odli~no sara|ujem sa wima,<br />
dru`imo se i van posla, a oni mi<br />
uvek poma`u. Koristim {etalicu<br />
pri hodu, a ispred firme ne postoji<br />
rampa za invalide, tako da mi<br />
kolege uvek poma`u pri silasku,<br />
ispri~ala je Marija.<br />
U Udru`ewu ka`u da je<br />
zapo{qavawe najve}i problem sa<br />
kojim se susre}u wihovi ~lanovi.<br />
- Zapo{qavawe je uslov za samostalan<br />
`ivot i ukqu~ivawe osobe<br />
sa invaliditetom u dru{tvene<br />
tokove. Ovaj problem je prisutan<br />
zato {to imamo nizak stepen obrazovawa<br />
osoba sa invaliditetom, a i<br />
oni koji su obrazovani, {kolovani<br />
su za profile za koje je te{ko na}i<br />
zaposlewe. Zatim suo~avamo se sa<br />
nepostojawem servisa podr{ke,<br />
predrasudama poslodavaca i arhitektonski<br />
nepristupa~nim radnim<br />
mestima, rekla je Tijana Petrovi}<br />
Ona je objasnila da zakon<br />
name}e obavezu poslodavcu da zaposli<br />
osobe sa invaliditetom i<br />
da za to dobije subvenciju, ali da<br />
se na`alost ne primewuje kako je<br />
o~ekivano.<br />
- Tra`i se svaka rupa i svaka<br />
mogu}nost da se zakon izbegne. To<br />
se radi tako {to se neka osoba<br />
koja je ve} zaposlena i ima neki<br />
invaliditet {aqe na Komisiju za<br />
procenu invalidnosti i odre|uje<br />
im se taj stepen invalidnosti<br />
koji je dovoqan da poslodavac<br />
pokrije tu obavezu. De{ava se da<br />
poslodavci radije pla}aju novac<br />
odnosno penale dr`avi za wihovo<br />
nezapo{qavawe, objasnila je<br />
Petrovi}.<br />
Ona je rekla da se zapo{qavawem<br />
invalida ne poboq{ava<br />
samo wihov polo`aj u dru{tvu,<br />
nego i wihovih porodica, podsti~e<br />
se inkluzija i pravo na dostojanstven<br />
`ivot.<br />
N. Ili}<br />
1. april 2011.<br />
23
e dve godine Op{tinski odbor poto-<br />
ratnika 1912-1920. u Po`egi upu-<br />
Pmaka<br />
tio je predlog Skup{tini op{tine da se<br />
na Trgu slobode (ranije Trg Quba Mi}i}a)<br />
podignu biste kwaza Srbije Milo{a<br />
Obrenovi}a i komitskog vojvode Vojislava<br />
Voja Tankosi}a.<br />
Nema nikakve dileme, iako u rodnoj<br />
Dobriwi ima spomenik, da Po`e`ani<br />
jubilarnu 200. godi{wicu Drugog srpskog<br />
ustanka obele`e u 2015. godini podizawem<br />
biste ili spomenika Milo{u Obrenovi}u<br />
na Trgu slobode u Po`egi.Me|utim, iako<br />
predsednik Op{tinskog odbora potomaka<br />
ratnika Radovan Zari}, profesor istorije,<br />
koji je i predsednik Udru`ewa penzionera,<br />
ka`e da ima podr{ku Op{tine da se<br />
na Trgu slobode podigne i bista komitskom<br />
vojvodi Vojislavu Tankosi}u, ovaj predlog<br />
izaziva odre|ene komentare i dileme me|u<br />
Po`e`anima. Neki od wih, me|u kojima ima<br />
i istori~ara, postavqaju pitawe:^ime je vojvoda<br />
Tankosi} zadu`io Po`egu i Po`e{ki<br />
kraj da mu se podi`e bista na Trgu slobode?<br />
Pa jo{ pored kwaza Milo{a Obrenovi}a.<br />
Kao komitski vojvoda, u Prvom svetskom<br />
ratu komandant Rudni~kog dobrovoqa~kod<br />
odreda, major Vojislav Tankosi} nije ratovao<br />
u po`e{kom kraju, niti je ikada pohodio<br />
Po`egu. Ro|en je 1880. godine u Rukladi,<br />
selu izme|u Uba i Lajkovca. Otac mu se zvao<br />
Pavle a majka Miqa. Malo se zna o wegovom<br />
detiwstvu. Otac mu se bavio kazanxijskim<br />
zanatom u Beogradu i bio je dosta stariji od<br />
supruge.<br />
Vojislav Tankosi} je 1905. godine<br />
zavr{io Vojnu akademiju, a dve godine kasnije<br />
i Vi{u {kolu Vojne akademije. U~esnik<br />
je Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata,<br />
nosilac Kara|or|rve zvezde. Bio je jedan od<br />
osniva~a „Crne ruke“ (Ujediwewe ili smrt).<br />
Kao komandant Rudni~kog dobrovoqa~kod<br />
odreda u sastavu Srpske vojske, vojvoda je<br />
te{ko rawen u borbi protiv Austrijanaca,<br />
oktobra 1915. godine, kod Igri{ta, nedaleko<br />
od Velikog Popovi}a, i posle dva<br />
dana preminuo. Pred kraj Prvog svetskog<br />
rata umire mu otac Pavle, a majka Miqa<br />
1932. godine, koja je deset godina ranije, uz<br />
pomo} Udru`ewa srpskih ~etnika, prenela<br />
posmrtne ostatke i sahranila na beogradskom<br />
Novom grobqu, gde mu je podignut spomenik.<br />
U rodnom selu Rukladi Osnovna {kola<br />
nosi wegovo ime.<br />
Potpisniku ovih redova , istori~ar<br />
Radovan Zari} , predsednik Op{tinskog<br />
odbora potomaka ratnika, rekao je da vojvoda<br />
Tankosi} „vu~e po`e{ke korene“ jer<br />
su mu navodno roditeqi iz Bogdanice, sela<br />
koje je posle Drugog svetskog rata izdvojeno<br />
iz po`e{ke op{tine i pripojeno op{tini<br />
Gorwi Milanovac, i da su mu se roditeqi<br />
хроника<br />
Po@e[ke dileme<br />
Војвода Танкосић на Тргу слободе?<br />
Jedina „veza“ komitskog vojvode sa Po`egom je nedokazana pri~a da su wegovi roditeqi iz<br />
^estobrodice, da su se prezivali Arsenijevi}i pa promenili prezime u Tankosi}?<br />
prezivali Jovanovi}i pa potom Tankosi}.<br />
Me|utim, u pismu koje je Zari} uputio<br />
Skup{tini op{tine, odnosno Op{tinskom<br />
ve}u ne pomiwe se Bogdanica ve} selo<br />
^estobrodica i navodi da su se roditeqi<br />
Tankosi}a (Pavle i Miqa) prezivali<br />
Arsenijevi}i. I jedna i druga pri~a nije utemeqena<br />
na verodostojim izvorima. Ne pije<br />
vodu pri~a da su roditeqi Tankosi}a „iz<br />
Spomenik Vojislava Tankosi}a<br />
na Novom grobqu u Beogradu<br />
bezbednosnih razloga“ promenili prezime<br />
Jovanovi}, odnosno Arsenijevi} u Tankosi}.<br />
U monografiji „Komitski vojvoda<br />
Vojislav Tankosi}“, koju je vaqevski<br />
istori~ar Milorad Beli} objavio 2005.<br />
godine, o navodnoj promeni prezimena Jovanovi}<br />
u Tankosi}, autor pi{e:<br />
„Nema potvrde da su „iz bezbednosnih<br />
razloga“ krajem 19. ili po~etkom 20.<br />
veka promenili prezime iz Jovanovi} u<br />
Tankosi}, niti ima dokaza da su se ven~ali<br />
tek 1881. godine u Vaqevu, kako to tvrdi G.<br />
Nikoli} u monografiji „Vojvoda Tankosi}“,<br />
koju je objavio u Beogradu 1988. godine...“<br />
U ove dve monografije o Vojislavu<br />
Tankosi}u uop{te se ne pomiwe selo ^estobrodica<br />
i prezime Arsenijevi}. I da su se<br />
roditeqi Tankosi}a prezivali Jovanovi},<br />
odnosno Arsenijevi}, oni nisu imali ama<br />
ba{ nikakvih razloga da krajem 19. ili<br />
po~etkom 20. veka „iz bezbednosnih razloga“<br />
mewaju prezime u Tankosi}. Nisu oni<br />
`iveli pod turskom okupacijom, pa bili<br />
prinu|eni da be`e i mewaju prezime, jer<br />
su decenijama `iveli u oslobo|enoj Srbiji<br />
Milo{a Obrenovi}a.<br />
Sa tri Dobriwe (Gorwa, Sredwa i<br />
Dowa) i selima Bogdanica, Du{kovci,<br />
Mr{eqi, Je`evica, Qutice, Gojna Gora<br />
i Dra`evi}i, selo ^estobrodica je pripadala<br />
parohiji Crkve u Gorwoj Dobriwi.<br />
U mati~nim kwigama ro|enih os 1837.<br />
do 1880. godine, kada je ro|en Vojislav<br />
Tankosi}, nigde se ne pomiwe wegov otac<br />
Pavle, navodno Aesenijevi}, niti wegov<br />
sin Vojislav. U mati~nim kwigama pomiwu<br />
se Arsenijevi}i, ali se pomiwe i vi{e porodica<br />
pod prezimenom Tankosi} i wihova<br />
deca.Kao ni me|u Arsenijevi}ima, ni me|u<br />
Tankosi}ima nema Pavla i wegovog sina<br />
Vojislava. Sve ovo ukazuje da komitski vojvoda<br />
nema „po`e{ke korene“.<br />
Prema telefonskom imeniku zapadne<br />
Srbije, u ^estobrodici danas nema<br />
Tankosi}a, ali ima jedna porodica u Po`egi<br />
i tri u Zasequ.Najvi{e Tankosi}a ima u<br />
ivawi~koj op{tini (50), zatim u ^a~ku (20),<br />
Lu~anima (9), Bogati}u (8), a po jedna, dve<br />
ili tri porodice `ive u Ariqu, Kosjeri}u,<br />
U`icu, [apcu, Ubu i u Vladimircima.<br />
Vojislav Tankosi} jeste bio, i ostao u<br />
srpskoj istoriji zapisan kao istaknuti ratnik,<br />
komitski vojvoda, ali nije ni~im vezan<br />
za Po`egu, koja ima istaknutih ratnika iz<br />
oslobodila~kih ratova Srbije 1912-1918.<br />
godine i verovatno da neki od wih zaslu`uju<br />
da im se podigne bista ili da neka od<br />
po`e{kih ulica ponese wihovo ime.Me|u<br />
wima su i dvojica generala ro|eni u Po`egi<br />
– Vojislav Savi} i Mihailo Mihailovi},<br />
nosioci Kara|or|eve zvezde. Po`ega, kad je<br />
re~ o spomen obele`jima, ostala je gre{na<br />
prema svom sugra|aninu i predsedniku<br />
po`e{ke op{tine Dragi{i Lap~evi}u. Bistu,<br />
ili barem ulicu, zaslu`uje Po`e`anin<br />
Svetolik Draga~evac (1883-1942), o kome je<br />
decembra pro{le godine ovjavqen feqton<br />
u „Vestima“.Bio je u~esnik Balkanskih ratova<br />
i Prvog svetskog rata. Kao penzionisani<br />
sreski na~elnik u Para}inu, on je 25. marta<br />
1941. godine kada je Jugoslavija pristupila<br />
Trojom paktu, bio prvi Srbin i Jugosloven<br />
koji se suprostavio Adolfu Hitleru i wegovom<br />
Tre}em Rajhu, uputiv{i mu optu`uju}i<br />
telegram, a potom i pismo, zbog ~ega }e<br />
okon~ati `ivot u zloglasnom Muthauzenu.<br />
Zna~ajna li~nost je i Velibor Trebiwac,<br />
ro|en u Po`egi 1878. godine, pe{adijski<br />
pukovnik, komandant Pe{adijske {kole,<br />
o kome je 2008. godine objavqen prilog u<br />
„Istorijskoj ba{tini“ u`i~kog Istorijskog<br />
arhiva.<br />
Mo`da bi Po`ega mogla da koristi<br />
u`i~ki primer. Kada je Gradski odbor potomaka<br />
ratnika „Major Kosta Todorovi}“<br />
odlu~io da podigne bistu pukovniku Du{anu<br />
Puri}u, komandantu ^etvrtog pe{adijskog<br />
puka „Stevan Nemawa“ i obratio se<br />
nadle`nom organu Gradske skup{tine za<br />
dobijawe lokacije na Trgh`u Svetog Save,<br />
Gradsko ve}e je formiralo komisiju od tri<br />
istori~ara, od koje je zatra`eno mi{qewe<br />
da li predlo`ena li~nost zaslu`uje da joj<br />
se podigne bista u U`icu. Bista je podignuta<br />
i sve~ano otkrivena maja pro{le godine.<br />
\.Pil~evi}<br />
24 1. april 2011.
Pi{e: \or|e Pil~evi}<br />
toku novembra, dok se grupa<br />
poha{enih ~etni~kih<br />
U<br />
oficira nalazila u partizanskim<br />
zatvorima u U`icu i ^a~ku,<br />
vo|eni su novi pregovori o<br />
obustavqawu neprijateqstava<br />
i o saradwi, ali do `eqenog<br />
ciqa nije do{lo. U posledwoj<br />
sedmici novembra jake nema~ke<br />
snage, kojima }e pomagati i<br />
~etnici, krenu}e od Vaqeva i<br />
Kraqeva na slobodnu partizansku<br />
teritoriju u zapadnoj Srbiji<br />
i ozna~iti kraj tzv. U`i~ke republike<br />
sa centrom U`ice.<br />
Dva dana uo~i bitke na<br />
Kadiwa~i, u ^a~ku se sastala<br />
delegacija Vrhovnog {taba i tog<br />
dana wen ~lan, pravnik Mihailo<br />
Berberijan, podi`e optu`nicu<br />
protiv deset ~etni~kih oficira,<br />
od kojih je u partizanskom<br />
zatvoru jedino bio potpukovnik<br />
Andrija Jevremovi}. Ostali<br />
optu`eni izbegli su wihovo<br />
hap{ewe. „Vesti“ ekskluzivno<br />
objavquju optu`nicu:<br />
„Delegati Vrhovnog {taba<br />
Narodno-oslobodila~kih partizanskih<br />
odreda Jugoslavije,<br />
pridr`avaju}i sebi pravo da<br />
se obazru i na druge slu~ajeve<br />
koji su mnogobrojni, za sada na<br />
osnovu sprovedenih izvi|aja i<br />
prikupqenog materijala<br />
OPTU@UJU:<br />
1. Jevremovi} Andriju,<br />
p.pukovnika iz ^ajetine<br />
2. Igwatovi}a, kapetan<br />
iz Po`ege<br />
3. Marinkovi}a, kapetan<br />
iz Po`ege<br />
4. Jovi}evi} Qubivoja<br />
iz Po`ege<br />
5. Marjanovi} Miqka iz<br />
Po`ege<br />
6. Aleksi} Milenka iz<br />
Po`ege<br />
7. Gli{i}a, kapetan iz<br />
Po`ege<br />
8. Ristivojevi} Milisava<br />
iz Po`ege<br />
9. Jovanovi} Miliju iz<br />
Po`ege<br />
10. Jovanovi} Di{u iz<br />
Po`ege, i<br />
11. Za sada neimeni~ko<br />
nepoznate izvr{ioce radi toga<br />
{to su organizovano pripremali<br />
napad na U`ice, prva trojica<br />
kao organzatori i kapetan<br />
Gli{i} kao organizatori, a ostali<br />
kao pomaga~i, u nameri da<br />
iz U`ica proteraju partizane,<br />
koji su napad i otpo~eli u no}i 2<br />
novembra 1941 godine, oko 3 sata<br />
izjutra, pri ~emu su imenovani<br />
pod 2, 3 i 7 i poru~nik Tankosi}<br />
i major Kora}, koje optu`ujemo<br />
kao izvr{ioce dela u pitawu,<br />
u borbenom poredku vodili jedinice<br />
putem za U`ice preko<br />
Tre{wice, glavnina, i na svojim<br />
krilima sa pojedinim odredima<br />
koji napad blagodare}i<br />
obave{tenosti i blagovremenoj<br />
intervenciji partizanskih<br />
odreda nije uspeo.<br />
U ovakvim radwama napred<br />
imenovanih lica nalaze se elementi<br />
krivi~nih dela zlo~ina<br />
prirode u~iwenih na {tetu<br />
Narodno-oslobodila~kih partizanskih<br />
odreda Jugoslavije,<br />
a za sve ovo ~inimo odgovornim<br />
i [tab ~etni~kih odreda Jugoslovenske<br />
vojske, prvo radi toga<br />
{to su imenovani bili ~lanovi<br />
~etni~kih organizacija i komandanti<br />
~etni~kih odreda, drugo<br />
radi toga {to se ~etni~ki {tab<br />
nije u toku borbe ni jednim svojim<br />
aktom desolidarisao sa radom<br />
imenovanim i tre}e, pored ostalog,<br />
radi toga {to je tehni~ki<br />
{tab naredio da se izvr{i napad<br />
protiv partizana i na drugim<br />
frontovima, podr`avaju}i<br />
na taj na~in zapo~etu borbu u<br />
Po`ezi od strane Igwatovi}a i<br />
drugih,“<br />
U obrazlo`ewu optu`nice<br />
se navodi:<br />
„Iz dokumenata i saslu{awa<br />
kojima raspola`emo, vidi<br />
se da je naredbom komandanta<br />
Zlatiborskog ~etni~kog odreda<br />
strogo pov. Br. 1 od 29.X.1941.<br />
g. nare|eno, pored ostalog,<br />
da ~ete Bela Reka, Qubi{,<br />
фељтон<br />
KAKO JE PROPAO ^ETNI^KI NAPAD NA U@ICE 1941. GODINE (7)<br />
Оптужено десет четничких официра<br />
Kao glavni organizatori napada na U`ice ozna~eni su kapetani iz<br />
Po`ege Igwatovi}, Marinkovi} i Gli{i}, poru~nik Tankosi}<br />
i major Kora}<br />
Sirogojno, Ro`anstvo, Kriva<br />
Reka, zakona~uju u subotu 1 novembra<br />
do 12 ~asova pre podne.<br />
Da ~ete: Jasenovo, Negbina, Dobroselica,<br />
Draglica, Jablanica,<br />
Semegwevo i ^ajetina , imaju<br />
do}i u ^ajetinu u subotu 1 novembra<br />
do 12 ~asova pre podne.<br />
Da komandant toga odreda sa<br />
~etama Mokra Gora i Kremna<br />
ima zano}iti u subotu 1-XI- u<br />
Staparima, tako da mo`e sti}i<br />
2 novembra do 5 ~asova izjutra<br />
u U`ice. Sve ~ete koje zakona~e<br />
daqe od Ma~kata, moraju imati<br />
u vidu, da moraju u U`ice sti}i<br />
2 novembra do 5 ~asova.<br />
VREME SARADWE: Partizani i cetnici sprovode zarobqene Nemce u<br />
U`icu 1941. godine<br />
Iz pisama vojvode Budimira<br />
Cerskog, datiranih 2. novembra<br />
1941 g. vidi se da on oca Branka,<br />
oca Stefana i @iku poziva da<br />
oni nastanu da se svi naoru`ani<br />
i organizovani ~etnici skupe<br />
pod zastavu u za{titu svojih<br />
domova i svoga naroda i da se<br />
stave na raspolo`ewe kapetanu<br />
Smiqani}u, obrazla`u}i da je<br />
sve ovo potrebno, jer partizani<br />
sada vi{e ne}e da se bore, ve}<br />
sprovode politiku, te moraju da<br />
brane narod, jer to op{ta stvar<br />
sada potra`uje a kad se sastanu<br />
re}i }e o ~emu se upravo radi.<br />
Iz saslu{awa Jovanovi}<br />
Alkibiada, pe{. kap. I kl. vidi<br />
se, da je na dan 1 novembra 1941.<br />
g. u Po`ezi oko 5 ~asova uve~e<br />
odr`ana vojni~ka parada sa<br />
muzikom na ~elu, da je posle parade<br />
vojske u kasarni sakupqena<br />
u karu i da su tada toj vojsci<br />
odr`ali govore kapetan Igwatovi}<br />
i major Kora}, u kojima je<br />
kap. Igwatovi} tvrdio da su partizani<br />
pre neki dan ubili jednog<br />
generala, jednog vi{eg oficira<br />
i jednog ni`eg oficira, da oni<br />
mrze i progone crkve, ru{e brak<br />
i obi~aje, a zatim su major Kora}<br />
i kap. Igwatovi} pozvali vojnike<br />
da se hrabro bore i budu<br />
dostojni svojih predaka.<br />
Iz ovog saslu{awa ujedno<br />
se vidi da je sa parade sakupqena<br />
vojska jo{ iste no}i upu}ena<br />
na polo`aj i da je izjutra oko<br />
3 ~asa po pono}i bio nare|en<br />
pokret u pravcu Tre{wice<br />
putem za U`ice, da se trupa kretala<br />
u borbenom poretku punih<br />
pola sata i da je ~eta poru~nika<br />
Tankosi}a tek tada u svome napadnom<br />
kretawu bila napadnuta<br />
sa desnog boka.<br />
Iz saslu{awa poru~nika<br />
Du{ana Daji}a, Filipovi}<br />
Stojka, potpukovnika Radoja<br />
Pani}a, majora Rakovi} Vojina,<br />
majora Rogi}a, poru~nika Raki}<br />
Vasa, i iz izve{taja artiqerijskog<br />
partizanskog bataqona<br />
od 3 nov. 1941 god., saslu{awa<br />
Vu~i}evi} Adama, kapetana,<br />
poru~nika Vukomanovi} Mihaila,<br />
kapetana Mi}i} Jovana,<br />
li~nog pisma potpuk. Dabi}a<br />
i objave uprave Po`e{ke od 1<br />
nov. 1941 g. vidi se da je napad<br />
u Po`ezi smi{qeno spreman,<br />
da je smi{qeno izveden i da su<br />
oficiri koji su se nalazili na<br />
~elu napadnih kolona bili na<br />
Ravnoj Gori, odnosno do{li sa<br />
Ravne Gore.<br />
Sa izlo`enog i dokumenata<br />
kojima raspola`emo smatramo<br />
da je dovoqno dokazano do koga<br />
je krivica za sukob u Po`ezi i<br />
zatim pojedina~no u drugim mestima.<br />
Za delegaciju Vrhovnog<br />
{taba, Mih. Berberijan<br />
^a~ak, 27 novembra 1941<br />
godine“.<br />
U arhivi nema dokaza<br />
da je optu`enim ~etni~kim<br />
oficirima sudio partizanski<br />
sud u U`icu. Za to nije bilo<br />
vremena. Usledilo je pod borbom<br />
povla~ewe partizanskih<br />
jedinica iz zapadne Srbije, a<br />
dva dana kasnije odigrala se i<br />
bitka na Kadiwa~i, posle koje<br />
je nema~ki okupator ponovo<br />
zavladao ovim prostorima.<br />
Pohap{eni ~etni~ki oficiri,<br />
koji su se sa potpukovnikom Andrijom<br />
Jevremovi}em nalazili<br />
u partizanskom zatvoru u U`icu,<br />
sprovedeni su na Zlatibor gde<br />
ih je Slobodan Penezi} Krcun<br />
pustio na slobodu.<br />
U NAREDNOM BROJU:<br />
KO SU BILI MITI],<br />
IGWATOVI], KORA]...<br />
1. april 2011.<br />
25
Неуспео<br />
покушај крађе<br />
Slu`benici Policijske uprave u U`icu, u pro{lu sredu, podneli<br />
su krivi~nu prijavu protiv I. K. (1992) i M. K. (1991), obojica iz<br />
U`ica, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo<br />
izazivawe op{te opasnosti i krivi~no delo dogovor za izvr{ewe<br />
krivi~nog dela na podru~ju op{tine ^ajetina.<br />
Kako se navodi u saop{tewu Policijske uprave U`ice,<br />
osumwi~eni su se dogovorili da u toku no}i 27. februara u mestu<br />
Stublo, op{tina ^ajetina, zapale seno vlasni{tvo Miroquba K.<br />
(1954) u nameri da privuku pa`wu me{tana sela, a potom da izvr{e<br />
krivi~no delo kra|a iz ku}e Milovana K. Nakon {to su zapalili<br />
seno pozvali su o{te}enog mobilnim telefonom i obavestili<br />
ga da mu gori {tala. Obzirom da je po`ar osvetlio okolinu i da<br />
osumwi~eni nisu mogli neopa`eno da u|u u ku}u, odustali od namere<br />
da izvr{e krivi~no delo kra|e.<br />
O doga|aju je obave{ten tu`ilac Osnovnog tu`ila{tva u<br />
U`icu.<br />
R.V.<br />
Расветљено дело<br />
расне нетрпељивости<br />
свет<br />
POLICIJSKA UPRAVA U@ICE<br />
Usred dana, u centru Bajine Ba[te<br />
Обијена мењачница<br />
Slu`benici Policijske stanice u Po`egi rasvetlili su<br />
krivi~no delo izazivawe nacionalne, rasne, i verske netrpeqivosti<br />
izvr{eno u januaru ove godine.<br />
Kako stoji u saop{tewu Policijske uprave u U`icu, u svojstvu<br />
osumwi~enog saslu{an je maloletni S.@. iz Po`ege, zbog postojawa<br />
osnova sumwe da je izvr{io navedeno delo. Naime, maloletnik<br />
je u toku no}i izme|u 12. i 13. januara, u ulicama Bana Milutina i<br />
Dimitrija Tucovi}a u Po`egi, u kojima se nalaze ku}e porodica<br />
romske nacionalnosti, na betonskim banderama, crvenim sprejom<br />
nacrtao kukaste krstove, kao i natpise “Cigani mar{ iz Srbije”,<br />
“Skinheads” i “SJ”.<br />
O navedenom doga|aju obave{teni su istra`ni sudija Vi{eg<br />
suda i Vi{i javni tu`ilac u U`icu.<br />
R.V.<br />
Појачана контрола<br />
саобраћаја<br />
Slu`benici saobra}ajne policije Policijske uprave u U`icu,<br />
imaju}i u vidu povoqne vremenske uslove kada se o~ekuje pove}ano<br />
u~e{}e traktora, bicikala, mopeda i motocikala u saobra}aju na<br />
putevima, sprove{}e preventivno-propagandnu akciju poja~ane<br />
kontrole saobra}aja usmerenu na sveobuhvatnu kontrolu ovih<br />
vrsta vozila, kao i kontrolu po{tovawa pravila saobra}aja od<br />
strane pe{aka.<br />
Kako se navodi u saop{tewu Policijske uprave, od 25. do<br />
31. marta sproveden je preventivni deo akcije. Ovom prilikom,<br />
policijski slu`benici izricali su opomene u svim slu~ajevima<br />
kada bi utvrdili da su prekr{aji u~iweni zbog nepoznavawa propisa.<br />
Me|utim, od danas, 1. do 17. aprila, sprove{}e se represivni<br />
deo akcije, uz preduzimawe mera prekr{ajne odgovornosti protiv<br />
u~inilaca prekr{aja.<br />
Iz Policijske uprave U`ice apeluju na sve u~esnike u<br />
saobra}aju da po{tuju propise i pravila saobra}aja i ~uvaju svoje i<br />
`ivote drugih u~esnika u saobra}aju.<br />
R.V.<br />
Obijena mewa~nica<br />
Maskirani mu{karac, prete}i da ima oru`je, pro{log ~etvrtka<br />
u prepodnevnim satima, opqa~kao je mewa~nicu „Euro<br />
–temeq” u Bajinoj Ba{ti vlasnika Vitora Marinkovi}a. Razvalio<br />
je unutra{wa vrata u mewa~nici i pokupio novac koji se zatekao<br />
u kasi a potom se izgubio u nepoznatom pravcu. Prema zvani~nim<br />
informacijama provalnik je odneo 955 eura, 120 konvertibilnih<br />
maraka i 155.500,00 dinara. Mewa~nica se nalazi u strogom centru<br />
Bajine Ba{te, na uglu glavne ulice Milana Obrenovi}a i Vuka<br />
Karaxi}a.<br />
O doga|aju su obave{teni istra`ni sudija Osnovnog suda i<br />
tu`ilac Osnovnog tu`ila{tva u U`icu.<br />
Slu`benici Policijske uprave u U`icu preduzimaju sve mere<br />
i radwe na rasvetqavawu ovog krivi~nog dela.<br />
R.B.<br />
BRDSKA AUTO - TRKA „TARA 2011”<br />
Крајем августа<br />
Me|unarodna automobilska federacija (FIA), objavila je<br />
kalendar Centralno evropskog prvenstva u brdskim trkama, u<br />
kojem se nalazi 13 takmi~ewa. Ono {to }e sigurno obradovati<br />
mnogobrojne qubiteqe auto sporta u Srbiji, jeste ~iwenica da<br />
se u kalendaru nalazi i brdska trka "Tara 2011". Brdska trka<br />
Tara bi}e odr`ana 27. i 28. avgusta, a organizator je ASK Balkan-Zemun,<br />
na ~elu sa Bajinoba{taninom Draganom Simi}em.<br />
- Brdska trka „Tara 2011 ” bi}e pravi praznik za sve fanove<br />
autosporta u na{oj zemqi, bodova}e se za CEZ, za {ampionat<br />
Makedonije, Crne Gore i Srbije, kao i za regionalni kup.<br />
O~ekujem da }e na Taru do}i preko 100 voza~a. U kontaktu sam sa<br />
mnogim voza~ima iz okolnih zemaqa, i svi su odu{evqeni {to<br />
se “Tara” vra}a. Rekli su da jedva ~ekaju avgust i da je “Tara”<br />
najboqa staza u regionu- ka`e Simi}.<br />
R.B.<br />
26 1. april 2011.
io je strah i trepet na terenu,<br />
Bgromada iz koje su sevali rafali<br />
koji zaustavqaju dah, no}na<br />
mora za protivni~ke golmane, a<br />
igrom u odbrani zaustavqao je i<br />
{to se nije moglo. Jednostavno,<br />
bio je neprobojni stub odbrane.<br />
Rni} je sada trener koga bi svi<br />
po`eleli za u~iteqa, ali se on<br />
opredelio da pomogne RK Sloga<br />
iz Po`ege.<br />
Momir Rni} je dugo igrao<br />
za Proleter Naftagasa. Bio je<br />
reprezentativac Jugoslavije ~ije<br />
je boje branio 217 puta i postigao<br />
411 golova. Bio je i kapiten jugoslovenske<br />
reprezentacije sa kojom<br />
je osvojio titulu prvaka Balkana,<br />
najpre u Vara`dinu (1978), a potom<br />
i u Lovetu (1980). U Istanbulu 1983<br />
godine osvojio je srebrnu medaqu.<br />
Dva puta je bio prvak Mediterana<br />
– u Splitu (1979) i Maroku (1983),<br />
zatim vice{ampion sveta u Dortmundu<br />
(1982) i prvak sveta u [vajcarskoj<br />
(1986). Zlatnu medaqu<br />
osvojio je na Olimpijskim igrama<br />
u Los An|elesu (1984), a bronzanu<br />
u Seulu (1988). Bio je ~lan<br />
reprezentcije sveta u Melu sa<br />
Danskom, Brondbi (1985). Rukometni<br />
stru~waci proglasili su ga za<br />
najboqeg odbrambenog igra~a na<br />
svetu. Po prestanku igra~ke karijere,<br />
sa velikim uspehom posvetio<br />
se trenerskom pozivu.<br />
Pre nekoliko meseci sportski<br />
radnici iz Po`ege uspeli su da<br />
ga nagovore da se prikqu~i ekipi<br />
„Sloge“ i pomogne afirmaciji rukometa<br />
u ovom kraju. Rni} je prihvatio<br />
izazov. Kao svaki pravi<br />
profesionalac prihvatio je i<br />
razgovor za „Vesti“, iako smo zbog<br />
stawa na putevima „neprofesionalno<br />
kasnili“ skoro ~itav sat.<br />
Razgovarali smo u prostorijama<br />
Radio Po`ege.<br />
• Otkuda Momir Rni} u<br />
Po`ezi?<br />
– Do{ao sam ovde da pomognem<br />
mojim prijateqima koje<br />
sam upoznao pre nekoliko godina<br />
kada je Proleter prvi put do{ao<br />
u Po`egu na pripreme. Time smo<br />
prakti~no otvorili sportski<br />
put mnogim drugim ekipama koje<br />
su kasnije nastavile da dolaze<br />
ovde. To je po~etak na{e saradwe.<br />
Za mene, tada{weg trenera i<br />
sportskog direktora RK Proleter<br />
Naftagas, Po`ega je bila potpuna<br />
nepoznanica. Idu}i na primorje<br />
mnogo puta sam pro{ao ovuda, ali<br />
nikad nisam svratio u Po`egu. Za<br />
tih 15 dana, koliko sam prvi put<br />
bio ovde, sklopio sam dugoro~no<br />
prijateqstvo. Qudi iz rukometnog<br />
kluba Sloga ostavili su zaista<br />
impresivan utisak na mene. Fascinantno<br />
je s koliko `eqe i entuzijazma<br />
vole i vode ovaj klub u<br />
te{kim uslovima. Oni ve} ~etiri<br />
godine poku{avaju da se domognu<br />
vi{eg ranga takmi~ewa. Zato su<br />
sve u~inili da me na polusezoni<br />
nekako nagovore da svakog vikenda<br />
do|em da im pomognem. Kolika<br />
}e ta pomo} biti - vide}emo.<br />
Te{ko je samo vikendom odraditi<br />
jedan trening, eventualno dva,<br />
i voditi utakmicu, te{ko je kad<br />
1. april 2011.<br />
nisi sa ekipom tokom nedeqe i od<br />
samog po~etka pripremnog perioda.<br />
Za sada na{a saradwa odvija<br />
se korektno i dobro, pokazalo se<br />
da i ovi kratkotrajni dolasci<br />
vikendom mogu da daju rezultat.<br />
U~ini}u sve sa moje strane, kao<br />
da vodim Barselonu. Poku{a}u da<br />
pomognem ovim divnim qudima da<br />
napravimo dobar rezultat, jer sam<br />
siguran da }e to za Po`egu biti<br />
veliki doga|aj.<br />
• Pored gostoqubivosti,<br />
pretpostavqamo da ste prepoznali<br />
kvalitet i potencijal<br />
Slogine ekipe?<br />
- Da je ekipa zapu{tena, ili<br />
da ne verujem da imaju potencijala<br />
da se bore za ostvarewe ciqa, sigurno<br />
ne bih bio ovde. Ekipu ~ini<br />
nekoliko iskusnih igra~a koji su<br />
ve} nastupali u Super ligi, a u<br />
protekloj polusezoni trener im je<br />
bio Stanislav Tuti}, moj Zrewaninac,<br />
jako dobar trener. ^iwenica<br />
da su u prvom delu izgubili sedam<br />
bodova za mene je bio veliki izazov.<br />
Ve} smo uspeli da preteknemo<br />
Topli~anina, a sada nam u Po`egu<br />
dolazi Bane iz Ra{ke pa imamo<br />
{ansu da smawimo zaostatak na<br />
dva boda. Moramo brzo da radimo,<br />
da kroz utakmice di`emo formu.<br />
Verujem da }emo uz kvalitet<br />
igra~a, wihovu fantasti~nu borbenost<br />
i posve}enost ovom poslu<br />
uspeti da ostvarimo zacrtano.<br />
• Kako ocewujete trenutnu<br />
situaciju u na{em rukometu?<br />
- Rukomet je polako do{ao u<br />
zape}ak, u drugu kategoriju sportova.<br />
To je sasvim logi~no, jer se<br />
сусрет<br />
MOMIR RNI], LEGENDA<br />
JUGOSLOVENSKOG RUKOMETA<br />
Рукомет је цео<br />
мој живот<br />
Za Momira Rni}a ~uli su ~ak i oni koji ne<br />
vole i ne prate rukomet. A dobri poznavaoci<br />
ovog sporta jo{ se se}aju sa kakvom je brzinom,<br />
lako}om i „ubita~nim“ ritmom Momir<br />
punio protivni~ke mre`e<br />
ne osvajaju trofeji, reprezentacija<br />
ne posti`e uspehe, nema klubova<br />
na evropskoj me|unarodnoj sceni,<br />
{to se odrazilo i na rejting ovoga<br />
sporta. Mi poku{avamo, po{to sam<br />
ja ~lan i Upravnog odbora Rukometnog<br />
saveza Srbije, a donedavno<br />
sam bio i predsednik Stru~nog<br />
saveta, da prona|emo razlog i<br />
uzroke takvog stawa kako bismo<br />
vratili rukomet tamo gde mu je<br />
mesto. Prilika i velika {ansa za<br />
oporavak rukometa je januar 2012.<br />
godine kada je Srbija doma}in<br />
Evropskog prvenstva. Osvajawem<br />
medaqe rukomet bi verovatno izborio<br />
poziciju koju je ranije imao,<br />
ili bi makar krenuo ka tom stepeniku<br />
na kome je nekad bio. Generalno,<br />
veliki problem sporta u<br />
Srbiji, a rukometa pogotovu, jeste<br />
veliki odliv mladih i kvalitetnih<br />
igra~a u inostranstvo. Te{ko<br />
je zadr`ati mlade talente kada<br />
na{i klubovi muku mu~e kako da<br />
opstanu.<br />
• Kako vratiti publiku na<br />
tribine?<br />
- Kada je sport u pitawu,<br />
Srbija je sigurno zemqa koja je<br />
postigla, ba{ kao i biv{a Jugoslavija,<br />
mnogo toga. <strong>Pogledaj</strong>te u<br />
Srbiji sada tenis, vaterpolo, ima<br />
tu dosta publike. Ho}u da ka`em<br />
da je na{a publika `eqna trofeja<br />
i uspeha. Rezultat i kvalitet, to<br />
je ono {to puni dvoranu. Mi nismo<br />
u situaciji da imamo, kao {to je to<br />
slu~aj na Zapadu, dvorane unapred<br />
rasprodate, bez obzira ko igra i<br />
koji je sport u pitawu. U rukometnoj<br />
Bundes ligi u Nema~koj dvorane<br />
su uglavnom rasprodate unapred<br />
za godinu dana sa pretplatnim<br />
kartama. Zato je pred svima nama<br />
koji smo u sportu te`ak zadatak:<br />
pre svega da poku{amo da {to pre<br />
edukujemo te mlade igra~e, da ih<br />
zadr`imo u zemqi i podignemo<br />
kvalitet takmi~ewa u svim ligama.<br />
• Kako da stignemo do tog<br />
kvaliteta? Da li je va{ dolazak<br />
u Po`egu primer kako se do<br />
wega sti`e?<br />
- Moj zadatak ovde nije samo<br />
da Slogu iz Po`ege uvedem u vi{i<br />
rang, nego upravo da mojim dolaskom<br />
pokrenemo i animiramo<br />
de~ake da se opredele za rukomet.<br />
Obilazi}emo {kole, `elimo da se<br />
deci malo pribli`imo, objasnimo<br />
{ta je rukomet i predo~imo im sve<br />
lepote ovog sporta. Deca moraju da<br />
se identifikuju sa sportistima<br />
kako bi se opredelila da se bave<br />
nekim sportom. Mora se istrajati<br />
i sa konkurencijom, jer svi sportovi<br />
danas `ele da budu prisutni<br />
u {koli. [to se toga ti~e slobodno<br />
mogu da ka`em da je rukomet<br />
hendikepiran u odnosu na druge<br />
sportove, jer {kolske sale imaju<br />
takve dimenzije da lako mo`ete<br />
organizovati i odbojku i ko{arku,<br />
a za rukomet treba da stavite dva<br />
gola, treba da ima {est metara, to<br />
zahteva posebne uslove u salama.<br />
• Mnogo toga ste rukometu<br />
dali, {ta ste od wega dobili?<br />
- Rukomet je ceo moj `ivot.<br />
Boravio sam u inostranstvu i kao<br />
igra~ i kao trener. Bilo je tu mnogo<br />
odricawa, ali sve se to zaboravqa.<br />
Danas ostaju samo uspomene<br />
na velika putovawa, na obilazak<br />
cele zemaqske kugle, na mnogobrojna<br />
prijateqstva {irom sveta<br />
i to je ono najlep{e {to sport<br />
pru`a. Nema kraja na zemaqskoj<br />
kugli gde nemam prijateqe, gde se<br />
ne ose}am kao u svojoj ku}i, a to<br />
se nikakvim finansijskim sredstvima<br />
ne mo`e platiti, niti mo`e<br />
nadoknaditi. Da bi se stiglo do<br />
vrhunskog sportiste, moram to da<br />
ka`em zbog dana{we omladine,<br />
morate da budete spremni za odricawa,<br />
za mnogo ulagawa, kao i za<br />
svaki posao. Mora ~ovek da radi,<br />
da se edukuje, ula`e u sebe. Zato<br />
bih preporu~io dana{wim mladima<br />
da se {to vi{e bave sportom,<br />
a samo }e se iskristalisati ko je<br />
predodre|en da uspe.<br />
• [ta vam je dra`e, to {to<br />
ste vi gradili ili ovo {to sada<br />
mla|i Rni} posti`e?<br />
- Te{ko je to re}i. Ja sam u<br />
jednoj specifi~noj situaciji. Sebe<br />
sam zaista dokazao kroz sport i<br />
bio bih presre}an kao roditeq<br />
da moj sin Momir junior dostigne<br />
bar deo toga {to sam ja napravio.<br />
Imao sam sre}u {to sam igrao u<br />
jednoj izuzetnoj generaciji. Te{ko<br />
da }e se vi{e ponoviti. Momir je<br />
dobro krenuo, vide}emo dokle }e<br />
sti}i. Wemu je veliko optere}ewe<br />
jer svi poku{avaju da ga porede sa<br />
mnom. Rekao sam mu da mora sam da<br />
izabere svoj put, on to za sada uspeva.<br />
Zorica \okovi}<br />
27
U`ice. Gledalaca: 300.<br />
Sudija: Cicvari}, pomo}nici:<br />
Joki} i Sepa ( svi U`ice).<br />
SLOBODA POINT SEVOJ-<br />
NO: [eji}, Vasili}, Bulatovi},<br />
Klimpl, Radosavqevi}, [uwevari},<br />
Golo~evac, Lazi}, Ademovi},<br />
Mihajlovi}, Tijago. Igrali<br />
su jo{: Pejovi}, Stanisavqevi},<br />
Pola~ek, Plani} i Jankovi}.<br />
METALAC: Bogunovi},<br />
Anti}, Nenadi}, Ota{evi}, Gojak,<br />
Luki}, Svoji}, Adamovi},<br />
Simovi}, Abel, Pavlovi}. Igrali<br />
su jo{: @ivkovi}, Savi}evi},<br />
Stanojlovi}, Nagli}, Betolingar,<br />
Sto{kovi}, Krwinac.<br />
Prvu ozbiqnu priliku<br />
imali su doma}i fudbaleri<br />
u 11 minutu kada je Lazi} uposlio<br />
Mihalovi}a, ovaj sna`no<br />
{utirao ali golman Bogu}novi}<br />
uspeo da izbaci u aut. Nastavqaju<br />
sa napadima U`i~ani,<br />
pa je u 15 minutu Lazi} nakon<br />
{to je prevario dva odbrambena<br />
igra~a Metalca, uputio sna`an<br />
{ut koji je zavr{io pored desne<br />
stative.<br />
U nastavku jo{ agresivnija<br />
igra doma}ih koja na wihovu<br />
`alost nije rezultirala pogotkom.<br />
U 52. minutu Pola~ek je<br />
prosledio loptu do Tijaga, ovaj<br />
odmah uposlio [uwevari}a<br />
Lep gest fudbalera Liverpula<br />
Ланетов поклон<br />
матичном клубу<br />
Milan Jovanovi} za 70 mladih fudbalera<br />
bajinoba{tanskog Kosmosa kupio opremu i<br />
lopte<br />
Reprezentativac Milan<br />
Jovanovi} Lane, koji je ponikao<br />
u bajinoba{tanskom Kosmosu,<br />
mati~nom klubu poklonio je<br />
kompletnu opremu i lopte za<br />
ceo pogon kojeg ~ini 70 mladih<br />
fudbalera raspore|enih u tri<br />
selekcije. - Ponovo nas je Lane<br />
prijatno iznenadio. Javio nam<br />
je telefonom ovu lepu vest ali<br />
nam je `ao {to zbog obaveza u<br />
Liverpulu i reprezentaciji<br />
nije u mogu}nosti da poklon<br />
li~no uru~i de~acima, pa }e<br />
to u~initi wegov otac Caneka`e<br />
sekretar i trener Kosmosa<br />
Sr|an Sladojevi}. [iroj<br />
sportskoj javnosti nedovoqno<br />
je poznato da je Jovanovi}<br />
najpoznatiji izdanak iz Kosmosove<br />
fudbalske ba{te koja<br />
je dobila ime po istoimenom<br />
klubu iz SAD u kome je internacionalac<br />
Nikola Mijatovi}-<br />
Rus, wen osniva~, svojevremeno<br />
igrao sa svetskim veli~inama,<br />
Peleom i Krojfom. Za 17 godina<br />
postojawa, od „Rusovih<br />
beba”, osim Laneta, do fudbalskih<br />
superliga{kih terena<br />
i seniorskih sastava stizali<br />
su ili su jo{ na wima Radenko<br />
Kamberovi}, Vladimir<br />
Ja{i}, Nikola Maksimovi},<br />
спорт<br />
PRIJATEQSKI ME^<br />
Sloboda Point Sevojno<br />
- Metalac (G. Milanovac) 0:0<br />
\uro Vuji}, Miladin Jovanovi},<br />
a znatno ih je vi{e koji<br />
nose dresove srpskoliga{a<br />
i prvoliga{a. I prvotimka<br />
dr`avnog {ampiona Ma{inca<br />
Andrijana Tri{i} Kosmosovo<br />
je dete. Nepresu{no je vrelo<br />
Kosmosovih talenata, koje<br />
u fudbalske tajne upu}uju<br />
treneri Sr|an Sladojevi} i<br />
Ilija Mileki}, pod nadzorom<br />
Nikole Mijatovi}a Rusa. Za<br />
sada se posebno isti~u Miroslav<br />
Simi} i Milan Milanovi}.<br />
Obojica su trenutno u kadetskom<br />
timu Crvene zvezde, a<br />
Simi} je i na spisku kadetske<br />
reprezentacije Srbije.<br />
R.Blanu{a<br />
kome nije bilo te{ko da sa ivice<br />
{esnaesterca {utira u<br />
gorwi levi ugao, ali je iskusni<br />
golman Milanov~ana i ovog puta<br />
bio na mestu i krajwim naporom<br />
izbacio loptu u korner. Izvedeni<br />
korner potom bio je dobra<br />
prilika za Bulatovi}a koji je<br />
proma{io „zicer“, pa se mre`a<br />
i ovog puta nije zatresla.<br />
Koliko su doma}i bili<br />
superiorniji na terenu u ipak<br />
jednoj dosta tvrdoj prijateqskoj<br />
utakmici, svedo~i i podatak<br />
da su gosti svoju prvu ozbiqniju<br />
priliku imali tek u 55. minutu<br />
kada Simovi} dobro uposlio<br />
rezervistu Betolingara, koji sa<br />
10 metara glavom loptu {aqe<br />
preko pre~ke. U 59. minutu i<br />
tamnoputi Abel je imao priliku<br />
ali je odli~ni [eji} na vreme<br />
istr~ao, izbacio loptu u aut i<br />
otklonio opasnost po svoj gol.<br />
Oti[ao<br />
i Petrovi]<br />
Ispisnicu iz Slobode<br />
Point Sevojno dobio je i<br />
Aleksandar Petrovi}, koji je<br />
u U`ice stigao pre dva meseca.<br />
Nekada{wi igra~ Rad-a,<br />
Mladosti iz Lu~ana i BSK<br />
najverovatnije }e karijeru<br />
nastaviti u inostranstvu.<br />
Petrovi} je ina~e ~etvrti<br />
igra~ koji je u proteklih 40<br />
dana oti{ao iz U`ica. Pre<br />
wega su to u~inili Kinez<br />
Dong, zatim Bogunovi} i Rikardo.<br />
Povre|eni: Bosman, Pavi}evi} i Nikoli}<br />
I u 73. minutu Lazi} je {utirao<br />
slobodan udarac sa nekih 20<br />
metara, lopta je prevarila<br />
`ivi zid, ali ne i ~uvara mre`e<br />
gostuju}eg tima.<br />
Nakon utakmice trener<br />
Qubi{a Stamenkovi} za Vesti<br />
je rekao:<br />
- Prvi put smo posle Kipra<br />
odradili treninge kako treba.<br />
Bilo je dosta praznog hoda a<br />
sada se vidi pomak u igri. U<br />
prvenstvenoj pauzi odigrali<br />
smo dve utakmice, u nekim fazama<br />
igrali dobro, u nekim lo{e,<br />
ali je bitno da u ekipi postoji<br />
dobar voqni momenat. Videlo<br />
se i na ovoj utakmica da ekipa<br />
boqe funkcioni{e iako je to<br />
daleko od dobrog i onog {to bi<br />
trebali da igramo-<br />
Videlo se ve} odavno da<br />
u redovima u`i~ana napad ne<br />
funkcioni{e kako treba:<br />
- To jeste problem koji<br />
}emo verovatno imati tokom<br />
celog prvenstva. Imali smo i<br />
protiv Metalca nekoliko dobrih<br />
situacija ali taj zavr{ni<br />
pas nikako ne funkcioni{e.<br />
Bulatovi} je imao priliku, pa<br />
[uwevari}, i da ne nabrajam ko<br />
sve, ali jednostavno lopta ne}e<br />
u gol. Moramo mnogo da radimo<br />
na tome i nadam se da }e iz tog<br />
rada proiza}i kvalitetna igra<br />
i povoqan rezultat. Treba nam<br />
bu|ewe-<br />
Trener Stamenkovi} se<br />
`ali da ima dosta povre|enih i<br />
rovitih igra~a:<br />
- Iskoristili smo ovu nedequ<br />
da treniramo i da se {to<br />
boqe pripremimo za nastavak<br />
prvensta i KUP utamicu protiv<br />
Vojvodine. Mnogo problema<br />
imamo. Kova~evi} je povre|en,<br />
Vujovi} dugo vu~e povredu, \uro<br />
Stevan~evi} povre|en, tako|e<br />
golmani Nikoli} i Bo`ovi}<br />
su tako|e imali probleme pa<br />
nismo hteli ni{ta da rizikujemo.<br />
Povrede vuku i Bulatovi},<br />
Bosman i Pavi}evi}! Grip nam<br />
je tako|e mnogo nevoqa zadao ,<br />
najpre Lazi}, Maksimovi}, Bulatovi}…Sve<br />
su to stvari koje<br />
tra`e vreme da se dovedu u<br />
red.-<br />
U 20. kolu Jelen Super<br />
lige fudbaleri Slobode Point<br />
Sevojna do~ekuju ekipu Spartak<br />
Zlatibor voda. Ova utakmica<br />
igra se u subotu 2. aprila na stadionu<br />
u Lu~anima sa po~etkom u<br />
15 ~asova.<br />
Z. \okovi}<br />
28 1. april 2011.
спорт<br />
ZLATIBORSKA OKRU@NA FUDBALSKA LIGA<br />
Будућност се вратила<br />
Rukovodstvo ariqske op{tine pomoglo da se odblokira ra~un<br />
kluba, pa }e fudbaleri nastaviti takmi~ewe<br />
udbalski klub Budu}nost iz<br />
FAriqa, pred po~etak drugog dela<br />
prvenstva u Zlatiborskoj okru`noj<br />
ligi, obavestio je rukovodstvo ove<br />
lige da, usled finansijskih razloga,<br />
ne mo`e nastaviti takmi~ewe. S<br />
obzirom da je jo{ ranije i Lazarica<br />
iz Prilipca odustala od takmi~ewa,<br />
to su u prvom kolu prole}nog dela<br />
prvenstva dve ekipe bile slobodne.<br />
U me|uvremenu, zahvaquju}i<br />
razumevawu op{tinske lokalne<br />
samouprave, odblokiran je ra~un<br />
Budu}nosti koja se posle toga vratila<br />
u Zlatiborsku okru`nu ligu. Vi{e<br />
ne va`i odluka da se bri{u rezultati<br />
fudbalera iz Ariqa, a susret<br />
16. kola Luna Avijati~ar - Budu}nost<br />
bi}e odigran naknadno po dogovoru<br />
izme|u klubova, ili }e biti registrovan<br />
slu`benim rezultatom (3:0)<br />
za ekipu iz Vrawana.<br />
Zaista bi bila {teta, a i<br />
neodgovorno i neozbiqno, da klub<br />
koji je pro{le godine obele`io 90<br />
godina postojawa, vi{e ne u~estvuje<br />
u zvani~nim takmi~ewima. Ali,<br />
sada predstoji rad na pripremawu<br />
skup{tine i izboru novog rukovodstva<br />
koje }e u narednom periodu<br />
nastaviti sa ponovnim postizawem<br />
zape`enih rezultata, a imalo ih je<br />
dosta u bogatoj istoriji Budu}nosti.<br />
Na utakmicama proteklog vikenda<br />
gostuju}e ekipe imale su vi{e<br />
uspeha od doma}ina, a najve}e neprijatno<br />
iznena|ewe svojim navija~ima<br />
priredili su fudbaleri Sevojna. @elezni~ar<br />
iz Po`ege sigurnim korakom<br />
ide ka osvajawu titule prvaka, a<br />
u ekipi GP Zlatibor sada ima najozbiqnijeg<br />
konkurenta.<br />
Rezultati 17. kola: Vrawani:<br />
Luna Avijati~ar - GP Zlatibor<br />
(U`ice) 0:3, Ariqe: Budu}nost - @<br />
elezni~ar (Po`ega) 0:2, Sevojno:<br />
Sevojno - Zlatibor voda (Gostiqe)<br />
0:1, Visibaba: Savinac - Jedinstvo<br />
(Kaleni}i) 1:2, Zdrav~i}i: Omladinac<br />
- Napredak (Gorwa Dobriwa) 2:1,<br />
Brodarevo: Jasen - Ariqska rampa<br />
Jedna od uspe{nih generacija FK Budu}nost<br />
(Po`ega) 1:0 i Rasna: Polet - Crnokosa<br />
(Kosjeri}) 4:4. Ekipa Peru}ac<br />
bila je slobodna.<br />
Tabela: @elezni~ar 42, GP<br />
Zlatibor 39, Crnokosa 36, Sevojno<br />
34, Savinac 28, Polet 26, Budu}nost<br />
25, Jedinstvo 23, Zlatibor voda 21,<br />
Peru}ac 17, Jasen 17, Luna Avijati~ar<br />
15, Omladinac 14, Ariqska rampa 12<br />
i Napredak 8 bodova.<br />
Narednog vikenda, u 18. kolu,<br />
sastaju se: u subotu: GP Zlatibor - Polet<br />
i Crnokosa - Jasen, a u nedequ:<br />
Ariqska rampa - Peru}ac, Napredak<br />
- Savinac, Jedinstvo - Sevojno, Zlatibor<br />
voda - Budu}nost i @elezni~ar<br />
- Luna Avijati~ar. Slobodan je Omladinac<br />
iz Zdrav~i}a.<br />
M. Pavlovi}<br />
SRPSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA ZAPAD<br />
Лидеру помажу и пожежани<br />
Ubedqivom pobedom nad jednim od konkurenata<br />
u borbi za prvo mesto Sloga iz Bajine Ba{te<br />
zadr`ala prednost na tabeli, a u tome im je pomogla<br />
i Sloga iz Po`ege, koja je u Kostolcu<br />
neo~ekivano pobedila ekipu doma}eg Rudara<br />
astojawa jeseweg prvaka da nas-<br />
sa dobrim igrama i u drugom<br />
Ntavi<br />
delu prvenstva Srpske fudbalske<br />
lige - grupa “Zapad” i da na kraju sezone<br />
ostvari istorijski uspeh polako<br />
prilaze potpunom ostvarewu. Lider<br />
na tabeli, Sloga iz Bajine Ba{te, iz<br />
kola u kolo potvr|uje da je najboqa<br />
ekipa u ovogodi{wem prvenstvu i<br />
zaista bi trebalo dosta toga da se<br />
dogodi pa da neko od konkurenata<br />
“pomrsi ra~une” Bajinoba{tanima.<br />
Fudbaleri iz grada na Drini<br />
u subotu su ubedqivo pobedili<br />
jednog od kandidata za titulu i<br />
zadr`ali bodovnu prednost. U tome<br />
im je pomogla i Sloga iz Po`ege,<br />
koja je u Kostolcu neo~ekivano pobedila<br />
ekipu doma}eg Rudara, do<br />
nedavno najozbiqnijeg konkurenta<br />
Bajinoba{tanima. Naravno,<br />
Po`e`ani su igrali da bi popravili<br />
svoj nezavidni polo`aj na tabeli,<br />
ali su zna~ajno doprineli da situacija<br />
u vrhu bude ne{to jasnija.<br />
Sada je ekipi sa Drine najozbiqniji<br />
konkurent Sloga iz Kraqeva,<br />
koja je u zaostaloj utakmici<br />
protiv Rudara osvojila tri boda<br />
(2:1), a u nedequ tako|e pred svojim<br />
navija~ima, savladala [umadiju iz<br />
Aran|elovca. Kraqev~ani sada imaju<br />
1. april 2011.<br />
~etiri boda mawe od Bajinoba{tana<br />
i izme|u ove dve ekipe trebalo bi<br />
videti budu}eg ~lana Prve lige<br />
Srbije, mada do kraja sezone ima jo{<br />
dosta da se igra.<br />
Kompletni rezultati 17.<br />
kola: Kraqevo: Sloga - [umadija<br />
(Aran|elovac) 1:0, Ub: Jedinstvo -<br />
@elezni~ar (Lajkovac) 0:0, Priboj:<br />
FAP - Sloboda (^a~ak) 2:0, Bajina<br />
Ba{ta: Sloga - Partizan (Bumbarevo<br />
Brdo) 4:1, Vaqevo: Budu}nost -<br />
Radni~ki Stobeks (Klupci) 4:0, Kostolac:<br />
Rudar - Sloga (Po`ega) 0:2,<br />
[abac: Ma~va - Vuji} voda (Vaqevo)<br />
4:0 i Qubi}: Polet - Sloga (Petrovac<br />
na Mlavi) 1:0.<br />
Stawe na tabeli: Sloga (BB)<br />
37, Sloga (K) 34, Rudar 29, Partizan i<br />
Sloga (PM) 27, Sloboda i Polet po 25,<br />
Ma~va 24, Jedinstvo 23, @elezni~ar<br />
i Sloga (P) po 22, Radni~ki Stobeks<br />
21, FAP 18, Budu}nost 15, Vuji} voda<br />
14 i [umadija 12 bodova.<br />
U 18. kolu, narednog vikenda,<br />
sastaju se: [umadija - Sloga (BB),<br />
Partizan - Polet, Sloga (PM) -<br />
Ma~va, Vuji} voda - Rudar, Sloga (P) -<br />
Budu}nost, Radni~ki Stobeks - FAP,<br />
Sloboda - Jedinstvo i @elezni~ar<br />
- Sloga (K).<br />
M. Pavlovi}<br />
ZONSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA “DRINA”<br />
“Путари” шором прошетали<br />
Fudbaleri ekipe Jedinstvo Putevi nastavili<br />
su sa dobrim igrama u prole}nom delu prvenstva<br />
i zabele`ili pobedu u Lipni~kom [oru<br />
protiv mlade i neiskusne doma}e Sloge<br />
a utakmicama 17. kola prven-<br />
Zonske fudbalske lige<br />
Nstva<br />
- grupa “Drina” nije bilo ve}ih<br />
iznena|ewa, a nove bodove osvojile<br />
su ekipe iz vrha tabele.<br />
Prvoplasirana Loznica pobedila<br />
je u Novoj Varo{i, Jedinstvo<br />
Putevi u Lipni~kom [oru, a<br />
Kru{ik na svom terenu u Vaqevu,<br />
tako da se nastavqa trka za<br />
tron. Lozni~ani su najbli`i osvajawu<br />
titule prvaka i povratku<br />
u srpskoliga{ko dru{tvo, ali<br />
tek predstoje prava uzbu|ewa.<br />
Fudbaleri ekipe Jedinstvo<br />
Putevi nastavili su sa dobrim<br />
igrama u prole}nom delu<br />
prvenstva i nastoja}e da do<br />
kraja sezone anuliraju prednost<br />
Lozni~ana koji imaju ekipu doraslu<br />
za vi{i rang takmi~ewa.<br />
Sjeni~ani su pred svojim<br />
navija~ima slavili ubedqivu<br />
pobedu nad “fewera{em” lige,<br />
a fudbaleri ostalih ekipa<br />
iz na{eg kraja “polo`ili su<br />
oru`je” pred svojim protivnicima.<br />
Kompletni rezultati 17.<br />
kola: Mionica: Ribnica - Jadar<br />
(Stupnica) 3:1, ^ajetina:<br />
Zlatibor - Jedinstvo (Vladimirci)<br />
0:1, Nova Varo{: Zlatar<br />
- Loznica (Loznica) 1:2, Vaqevo:<br />
Kru{ik - Polimqe (Prijepoqe)<br />
1:0, Qubovija: Drina - Radni~ki<br />
(Vaqevo) 1:0, Sjenica: Sloga<br />
- Jadar (Gorwi Dobri}) 4:1,<br />
Lipni~ki [or: Sloga - Jedinstvo<br />
Putevi (U`ice) 0:1 i Lajkovac:<br />
Zadrugar - OFK Ose~ina<br />
(Ose~ina) 0:0.<br />
Stawe na tabeli: Loznica<br />
42, Jedinstvo Putevi 36, Kru{ik<br />
34, Zadrugar i Ribnica po 30, Jedinstvo<br />
29, Polimqe 25, Drina<br />
23, Zlatar i OFK Ose~ina po<br />
22, Sloga (S) 20, Zlatibor i<br />
Radni~ki po 19, Jadar (ST) 16,<br />
Sloga (L[) 11 i Jadar (GD) samo<br />
jedan bod.<br />
Parovi 18. kola: Jadar<br />
(ST) - OFK Ose~ina, Jedinstvo<br />
Putevi - Zadrugar, Jadar (GD)<br />
- Sloga (L[), Radni~ki - Sloga<br />
(S), Polimqe - Drina, Loznica<br />
- Kru{ik, Jedinstvo - Zlatar i<br />
Ribnica - Zlatibor.<br />
M. P.<br />
29
спорт<br />
DRUGA RUKOMETNA LIGA SRBIJE - GRUPA “JUG”<br />
Водећи убедљиви<br />
Sve ~etiri ekipe iz vrha tabele ubedqivim rezultatom<br />
savladale svoje protivnike i<br />
nastavqaju trku za prvo mesto i prelazak u vi{i<br />
rang takmi~ewa - Prvu ligu<br />
a utakmicama 16. kola prvenstva<br />
NDruge rukometne lige Srbije,<br />
proteklog vikenda, favoriti su pobedili<br />
protivnike, jedini nere{en<br />
rezultet zabele`en je u U`icu, a u<br />
ostalim susretima svi bodovi su pripali<br />
doma}inu. Ekipe iz vrha tabele<br />
ubedqivim rezultatom savladale<br />
su svoje protivnike i nastavqaju uzbudqivu<br />
prku za osvajawe prvog mesta<br />
i prelazak u vi{i rang takmi~ewa<br />
- Prvu rukometnu ligu Srbije.<br />
Najvi{e {ansi da osvoje titulu<br />
prvaka imaju rukometa{i Bana iz<br />
Ra{ke, ali do kona~nog ciqa pred<br />
wima su brojna isku{ewa. Prvi ozbiqniji<br />
ispit imaju ve} u narednom<br />
kolu kada se sastaju u Po`egi sa<br />
najozbiqnijim konkurentom za tron.<br />
Sve do kraja prvenstva vodi}e se uzbudqiva<br />
borba izme|u ekipa iz vrha<br />
tabele.<br />
Rezultati 16. kola: Prokupqe:<br />
Topli~anin - Kwa`evac (Kwa`evac)<br />
29:26, Ra{ka: Bane - Ariqe (Ariqe)<br />
29:23, @itora|a: @itora|a - Vlasotince<br />
(Vlasotince) 33:21, Kosovska<br />
Mitrovica: Trep~a - “15. oktobar”<br />
(Velika Drenova) 29:22, U`ice:<br />
U`ice - Dubo~ica (Leskovac) 27:27,<br />
Kladovo: \erdap - Jastrebac (Blace)<br />
27:20 i Po`ega: Sloga - Bor (Bor)<br />
31:15.<br />
Stawe na tabeli: Bane 29,<br />
Sloga 25, Topli~anin i Trep~a po 24,<br />
Vlasotince 20, @itopra|a 19, Bor<br />
17, “15. oktobar” i Kwa`evac po 16,<br />
Dubo~ica i \erdap po 11, U`ice 5,<br />
KO[ARKA[KI<br />
REZULTAT<br />
Rukometa{i Zlatara iz<br />
Nove Varo{i jedini su iz na{eg<br />
kraja koji igraju u Prvoj ligi<br />
Srbije. S obzirom na veoma jaku<br />
konkurenciju, Novovaro{ani su<br />
uspe{ni u ovogodi{wem prvenstvu.<br />
U dosada{wih 19 kola osvojili<br />
su 22 boda i zauzimaju {esto<br />
mesto na tabeli. Zanimqivo je<br />
da je Zlatar do sada postigao<br />
najvi{e golova od svih 15 ekipa,<br />
ukupno 596.<br />
Jo{ ve}a zanimqivost<br />
je to {to su proteklog vikenda<br />
rukometa{i iz Nove Varo{i<br />
postigli gotovo ko{arka{ki rezultat<br />
- pobedili su ekipu sedmoplasiranog<br />
Zaje~ara ~ak sa<br />
46:37 (22:18). Golmani obe ekipe,<br />
istog prezimena Tomi}, imali<br />
su ukupno 41 odbranu, Zlatarov<br />
Aleksandar 21, a Zaje~arov Uro{<br />
jednu odbranu mawe. To zna~i da<br />
je na svakih 29 sekundi upu}en po<br />
jedan {ut, ukupno 124, a svake 43.<br />
sekunde - postignut gol.<br />
Ariqe 4 i Jastrebac 3 boda.<br />
U okviru 17 kola sastaju se:<br />
Vlasotince - Topli~anin, Kwa`evac<br />
- Ariqe, “15. oktobar” - @itora|a,<br />
Dubo~ica - Trep~a, Jastrebac -<br />
U`ice, Bor - \erdap i Sloga - Bane.<br />
M. Pavlovi}<br />
PRVA FUTSAL LIGA<br />
Kr^agovo - Ekonomac<br />
(Kragujevac) 6:6 (5:3)<br />
S.D. Veliki park. Gledalaca:<br />
200. Sudije: Marko Markovi} ( Gu~a)<br />
i Aleksandar Jak{i} ( Gorwi Milanovac).<br />
Strelci: 1:0 Vesi} u 3, 2:0<br />
Panovi} u 8, 3:0 Vesi} u 8, 4:0 Vesi}<br />
u 9, 4:1 Raki} u 10, 4:2 Raj~evi} u 13,<br />
5:2 Mili}evi} u 16, 5:3 Koci} u 20,<br />
5:4 Bojovi} u 27, 5:5 Raj~evi} u 28, 5:6<br />
Lazi} u 29, 6:6 Stojkovi} u 33. minutu.<br />
@uti kartoni: Markovi}, Koci}<br />
(Ekonomac)<br />
KR^AGOVO: Maksimovi}, Vesi},<br />
Kova~evi}, Ratkovi}, Mirkovi},<br />
Jovanovi}, Panovi}, Mili}evi},<br />
Stojkovi}, Selakovi}.<br />
EKONOMAC: Aksentijevi}, Bojovi},<br />
Lazi}, Koci}, Raki}, Markovi},<br />
Raj~evi}, Rudolfo, Jawi},<br />
Mili}evi}.<br />
Odavno takav fudbal nije<br />
vi|en u Velikom parku. Nedostajalo<br />
je samo da U`i~ani iskoriste makar<br />
jedan od dva kaznena udarca pa da<br />
Kragujev~ani odu pognute glave. U 9.<br />
minutu vodili su doma}i fudbaleri<br />
sa neverovatnih 4:0. Probudili su<br />
se gosti, a u drugom poluvremnu os-<br />
Dejan Mili}evi}<br />
uli pravu kanonadu na protvini~ki<br />
gol, uspeli da izjedna~e i prevedu<br />
u vo|stvo od 5:6. Stojkovi} je uspeo<br />
da izjedna~i, ali snage za novi preokret<br />
U`i~ani vi{e nisu imali.<br />
Z. \okovi}<br />
@ELEZNI^KI SPORT<br />
Спорт је Николина љубав<br />
Zajednica `elezni~kih sportskih klubova nedavno<br />
je Nikoli \uri} iz Po`ege dodelila priznawe i<br />
proglasila ga za najsupe{nijeg sportistu<br />
JP @eleznice Srbije, za 2010. godinu. Nemerqiv je<br />
wegov doprinos razvoju sporta na `eleznici<br />
Bajinoba[tanska Sloga ubedqiva protiv<br />
Partizana 4:1<br />
Рутински до тријумфа<br />
Lak{e nego {to se o~ekivalo Sloga je ubedqivo (4:1)porazila Partizan<br />
sa Bumbarevog brda u igri koja je samo na momente mogla da zadovoqi blizu<br />
hiqadu gledalaca. Mre`u gostiju ve} u 4. minutu na~eo je Slavi{a Zari},<br />
a pitawe pobednika prakti~no je re{eno u 26. minutu kada je Tomi}, posle<br />
lepog prodora kapitena Tarabi}a, postigao i drugi gol. Samo {to je po~elo<br />
drugo poluvreme pala su dva gola, najpre je u 46. minutu najboqi strelac<br />
Bajinoba{tana Vladan Lukovi} povisio na 3:0 a minut kasnije [arac je sa<br />
bele ta~ke smawio na 3:1. Sudija Vladan \ermanovi} iz [apca u 76. minutu<br />
opravdano je dosudio najstro`u kaznu i za doma}ina, a siguran izvo|a~<br />
bio je iskusni Lukovi}. Gosti su ostavili bled utisak, samo na momente su<br />
li~ili na ekipu koja se visoko kotira na tabeli Srpske lige. Dodu{e, nekoliko<br />
puta uspeli su da ugroze gol pouzdanog Sloginog ~uvara mre`e Dejana<br />
Golubovi}a ali ne iz izra|enih akcija ve} nakon smu{ene reakcije odbrane<br />
doma}e ekipe.<br />
R. Blanu{a<br />
UBEDQIVO: Prodor kapitena Sloge Tarabi}a<br />
ikola \uri} je vi{e od jedne de-<br />
{ef OJ za vu~ena vozila u<br />
Ncewe<br />
ZOVS Po`ega . Deo fudbalske pri~e<br />
`elezni~ara postao je tri godine<br />
kasnije, a od 2008. je u ovom klubu i<br />
igra~ i trener, ali i potpredsednik<br />
ovog kluba. U fudbalu je ve} punih 25<br />
godina, a u svojoj karijeri obla~io<br />
je dresovae Sevojna, GP Zlatibora,<br />
Kabela i Petrovaradina iz Novog<br />
Sada i Kotromana iz Mokre Gore.<br />
Osvajawe `elezni~kog kupa, pobeda<br />
protiv GP Zlatibora u U`icu, drugo<br />
mesto u pro{loj sezoni, kao i ove u<br />
jesewem delu Orku`ne lige predstavqa<br />
uspeh.<br />
Za svoj doprinos razvoju sporta<br />
na `eleznici, Zajednica `elezni~kih<br />
sportskih klubova dodelila mu je<br />
Diplomu za najuspe{enijeg sportistu<br />
u JP @eleznice Srbije.<br />
- Ovo je priznawe za celu<br />
ekipu, jer smo osvajawem prvog mesta<br />
u ovogodi{wem 13. @elezni~kom<br />
kupu, ostvarili istorijski uspeh.<br />
Ali to je istovremeno i podsticaj da<br />
FK @elezni~ar iz Po`ege<br />
se naprave jo{ boqi rezultati u narednom<br />
periodu. Nadam se da }u zajedno<br />
sa predsednikom kluba Radomirom<br />
Kova~evi}em, dugogodi{wim<br />
`elezni~arom, a sada penzionerom,<br />
obezbediti finansijska sredstva<br />
kako bi se na{ klub mogao takmi~iti<br />
i u vi{em rangu. Klub ima odli~an<br />
igra~ki kadar, a okosnicu seniorskog<br />
tima ~ine iskusni igra~i iz U`ica.<br />
Me|u wima su i kapiten Dragan Stamatovi},<br />
kao i Milisav Radoji~i},<br />
radnici @eleznica Srbije. Tu je<br />
i par mladih igra~a iz Po`ege, a<br />
ra~unamo i na veliki broj de~aka<br />
~iji su roditeqi `elezni~ari.<br />
Nikola dodaje da Po`e`ani<br />
imaju izuzetnu saradwu sa Zajednicom<br />
`elezni~kih sortskih klubova,<br />
~iji je ~lan od svog nastanka.<br />
Uz wihovu pomo} na{ klub<br />
funkcioni{e na zdravim osnovamazakqu~uje<br />
ovaj neumorni sprortski<br />
radnik.<br />
R. V.<br />
30 1. april 2011.
спорт<br />
PRVA SRPSKA KO[ARKA[KA LIGA - GRUPA “ZAPAD”<br />
Мачва без премца<br />
[ap~ani su u ovogodi{wem prvenstvu<br />
pokazali da su najspremnija ekipa i<br />
zaslu`eno su na ~elu tabele<br />
osle odigranih utakmica 23.<br />
Pkola, ni{ta se bitno nije izmenilo<br />
na vrhu tabele u prvenstvu<br />
Prve srpske ko{arka{ke<br />
lige - grupa “Zapad”. Ma~va iz<br />
[apca i daqe je na prvom mestu<br />
i te{ko da }e joj neko ozbiqnije<br />
ugroziti tu poziciju koju ve} dugo<br />
sasvim zaslu`eno dr`i. Najozbiqniji<br />
konkurenti za prvo<br />
mesto [ap~anima su ko{arka{i<br />
Novog Pazara, Priboja i Zlatara<br />
iz Nove Varo{i.<br />
Od ostalih predstavnika<br />
iz na{eg kraja Klik iz Ariqa<br />
je popravio plasman i sada je<br />
na 5. mestu, Sloga iz Po`ege je<br />
lo{ija nego jesenas i trenutno<br />
zauzima 7. poziciju, a Zlatibor<br />
iz ^ajetine i daqe je na samom<br />
za~equ tabele. Zlatiborci su<br />
pretrpeli pravu katastrofu u<br />
susretu protiv Novopazaraca, a<br />
narednog vikenda bi}e zanimqiv<br />
kom{ijski derbi u kome Zlatibor<br />
do~ekuje ekipu Klika.<br />
Kompletni rezultati 23.<br />
kola: Po`ega: Sloga - [abac<br />
([abac) 66:75, Kraqevo:<br />
Ma{inac - @elezni~ar (^a~ak)<br />
72:78, Novi Pazar: Novi Pazar<br />
- Zlatibor (^ajetina) 132:87,<br />
Mionica: Mionica - Prva petoletka<br />
(Trstenik) 95:86, Nova<br />
Varo{: Zlatar - Po`arevac<br />
(Po`arevac) 78:77, Svilajnac:<br />
Svilajnac Kompo - Polet Ratina<br />
(Ratina) 105:83 i Ariqe: Klik -<br />
Priboj (Priboj) 77:73.<br />
Tabela: [abac 44, Novi<br />
Pazar 41, Priboj i Zlatar po 40,<br />
Klik 34, @elezni~ar, Sloga,<br />
Mionica i Polet Ratina po 33,<br />
Prva petoletka i Ma{inac po 32,<br />
Svilajnac Kompo i Po`arevac<br />
po 31 i Zlatibor 25 bodova.<br />
Parovi 24. kola narednog<br />
vikenda: @elezni~ar - Novi<br />
Pazar, Zlatibor - Klik, Priboj -<br />
Svilajnac Kompo, Polet Ratina<br />
- Zlatar, Po`arevac - Mionica,<br />
Prva petoletka - Sloga i [abac<br />
- Ma{inac.<br />
M. P.<br />
KARATE KLUB ME]AVNIK<br />
DRUGA SRPSKA KO[ARKA[KA LIGA - GRUPA “ZAPAD”<br />
Усијан врх табеле<br />
Ko{arka{i iz Velike Plane su na ~elu tabele,<br />
ali ih u stopu prate Varvarinci i U`i~ani<br />
koji imaju po dva boda mawe, ali i po jednu<br />
mawe odigranu utakmicu<br />
prvenstvu Druge srpske<br />
U ko{arka{ke lige - grupa “Zapad”<br />
nastavqena je uzbudqiva<br />
borba za vrh tabele. Sude}i po<br />
rasporedu do kraja sezone, i po<br />
ujedna~enom kvalitetu ekipa,<br />
potpuno je neizvesno koja }e<br />
izboriti plasman u vi{i rang<br />
takmi~ewa. Uzbu|ewa tek predstoje.<br />
Na ~elu tabele je ekipa<br />
Plane iz Velike Plane, koja ima<br />
dva boda prednosti, ali i jednu<br />
utakmicu vi{e od ekipa koje je u<br />
stopu prate - Temni}a iz Varvarina<br />
i Plej Ofa iz U`ica. Ve}<br />
posle narednog vikenda mo`e<br />
do}i do pomerawa me|u vode}im<br />
ekipama, pogotovo {to lider<br />
ide u goste jakoj ekipi Trep~e.<br />
Na parketu u U`icu odigra}e se<br />
kom{ijski derbi.<br />
Rezultati 23. kola: Kraqevo:<br />
Plus - Plej Of (U`ice)<br />
0:20 (slu`beni rezultet),<br />
Ub: Ub - Go~ (Vrwa~ka Bawa)<br />
87:83, Varvarin: Temni} - Bane<br />
(Ra{ka) 102:60, Velika Plana:<br />
Plana - Loznica (Loznica) 82:68,<br />
Smederevska Palanka: Mladost<br />
- Trep~a (Kosovska Mitrovica)<br />
83:75, Para}in: Para}in - Mokra<br />
gora (Zubin Potok) 84:60 i Prijepoqe:<br />
Mile{evac - Karanovac<br />
(Kraqevo) 20:0 (slu`beni rezultat).<br />
Stawe na tabeli: Plana<br />
44, Temni} i Plej Of po 42,<br />
Go~ 40, Mladost, Ub, Trep~a i<br />
Mile{evac po 36, Para}in 35,<br />
Loznica 34, Bane 33, Mokra gora<br />
31 i Karanovac i Plus bez bodova.<br />
U 24. kolu sastaju se: Plej<br />
Of - Mile{evac, Mokra gora<br />
- Mladost, Trep~a - Plana,<br />
Loznica - Temni}, Bane - Ub, Go~<br />
- Plus 20:0 (slu`beni rezultat)<br />
i Karanovac - Para}in 0:20<br />
(slu`beni rezultat).<br />
M. P.<br />
RUKOMET: DRUGA LIGA JUG - 16. KOLO<br />
RK U@ICE- DUBO^ICA 27:27 (12:10)<br />
S.D. Veliki park. Gledalaca:<br />
50. Sudije: A. Petrovi} i<br />
D. Martinovi} ( oba Jagodina).<br />
Iskqu~ewa: U`ice: 22. minuta,<br />
Dubo~ica 10 minuta. Sedmerci:<br />
U`ice 7 (5), Dubo~ica 3 (3).<br />
U@ICE: Popovi}, Joveti}<br />
4, Mladenovi} 3, Bralovi}, Ristovi},<br />
Milenkovi} 1, Jezdi},<br />
Novakovi}, Kujunxi} 1, A}imovi}<br />
3, Teni}, Veselinovi} 3, Durakovi}<br />
8, Barjaktar 4.<br />
DUBO^ICA: Ivanovski,<br />
Kosti} 5, Markovi}, Stefanovi}<br />
2, Stoiqkovi} 6, Cvetkovi}<br />
8, To{i}, Savi}, Jovanovi}, Bojat<br />
3, @ivkovi} 2, Stankovi} 1,<br />
Dimitrijevi}, Giri}.<br />
U veoma nerovoznoj i rastrzanoj<br />
igri, doma}i rukometa{i<br />
su tokom ve}eg dela susreta vodili.<br />
Samo deset minuta pre<br />
kraja, gosti su uspeli da najpre<br />
izjedna~e 22:22, potom i da<br />
povedu. Usledila je rezutatska<br />
klackalica koja je na kraju dovela<br />
do podele plena.<br />
Z. \okovi}<br />
Trener Kova~evi} i osvaja~ zlatne medaqe Kesnija Kova~evi}<br />
Нови успеси<br />
Na 12. Me|unarodnom<br />
turniru Super Enpi KUP u<br />
Subotici u~estvovalo je 1350<br />
takmi~ara iz 204 kluba iz ukupno<br />
12 zemaqa. ^lanovi KK<br />
Me}avnik ostvarili su i ovog<br />
puta odli~ne rezultate: Ksenija<br />
Kova~evi} starija pionirka<br />
4 nivo prvo mesto, Kristina<br />
Bo`i} starija pionirka 1. nivo<br />
1. april 2011.<br />
prvo mesto, obe u katama.<br />
KK Ariqe: Kate: Katarina<br />
Lojanicva prvo mesto ekipno i<br />
4. pojedina~no, dok je u borbama<br />
osvojila drugo mesto. Lazar Nedeqkovi}<br />
nade kate tre}e mesto.<br />
Trener oba kluba Obradin<br />
Kova~evi} na ovo takmi~ewe vodio<br />
je jo{ i Jelenu To{i}, Danku<br />
Qubojevi}, Jovana Cicvari} i<br />
Ivan Jankovi}a.<br />
Z. \.<br />
U Kragujevcu je odr`ano<br />
prvenstvo Srbije za seniore<br />
na kome je u~estvovalo 230<br />
takmi~ara iz 56 klubova, koji<br />
su se plasirali sa regionalnih<br />
prvenstava. U veoma jakoj<br />
konkurenciji peta mesta osvojili<br />
su Marko Didanovi} i Nevena<br />
Nikoli}. Prema re~ima trenera<br />
@ivana R{umovi}a, Marko Didanovi}<br />
je opravdao o~ekivawa<br />
selektora reprezetnacije:<br />
- Didanovi} je do sada<br />
bio tri puta na pripremama<br />
reprezentacije. Pokazao je da<br />
KARATE KLUB U@ICE<br />
Корак до медаље<br />
je u vrhu srpskog karatea. Posle<br />
pobede u prvom kolu, izgubio je<br />
u ~etvrfinalu od svetskog {ampiona<br />
Bitevi}a sa 4.2, a potom<br />
u repasa`u pobedio Miti}a sa<br />
8:2. U borbi za tre}e mesto izgubio<br />
je od Mandi}a sa 2:1.-<br />
Potom je u Para}inu<br />
odr`ano prvenstvo U`e Srbije<br />
gde su prva mesta osvojili Aleksandra<br />
Antonijevi} i @eqko<br />
Jovanovi}, a druga mesta Ranko<br />
Je~menica i Nenad Kova~evi}.<br />
Z. \.<br />
31
М А Л И<br />
О Г Л А С И<br />
СТАНОВИ, КУЋЕ, ПЛАЦЕВИ,<br />
АУТОМОБИЛИ...<br />
Prodajem - KUPUJEM<br />
• Prodajem staru ku}u<br />
brvnaru 8h5, nalazi se u<br />
Potpe}u, zvanom „kr{“ i drvenu<br />
kacu od 12 kazana.<br />
Tel: 031/518 -592<br />
• Prodajem Lancia Dedra,<br />
limuzina 1991.godi{te, plin,<br />
klima, registrovana. Povoqno.<br />
Tel:064/15- 88- 454<br />
• Prodajem balirano livadsko<br />
seno dobrog kvaliteta.<br />
Vlasnik Jovan ^elikovi}<br />
– Ka~er.<br />
Tel: 064/ 149-2507<br />
• Prodajem ku}u u centru<br />
Sevojna sa 5 (pet) ari placa i<br />
gara`om.<br />
Komunalno opremqena,<br />
kablovska, ukwi`eno.<br />
Tel: 066/932-27-43 i 064/244<br />
-52-21<br />
• Prodajem dvosoban stan u<br />
Beogradu, Ul. Rastka Petrovi}a,<br />
Vo`dovac - Medak, 55 m2, VPR,<br />
TA, dvori{te. 60.000 evra.<br />
Tel. 064 119 19 40 i 011 2435<br />
137<br />
• Prodajem stolove, dva<br />
ve}a, dva mawa, pet ko`nih<br />
foteqa sa liftom<br />
Tel: 066 -512 -70 -80<br />
• Prodajem stan-poslovni<br />
prostor, Beograd, Mekenzijeva,<br />
cg, ukwi`en, 82m2,<br />
Tel: 061 /643 -26- 40<br />
• Mewam stan od 76 m2 i<br />
gara`u veli~ine 18m2 u U`icu<br />
za stan u ^ajetini.<br />
Mo`e i mawi po dogovoru.<br />
Tel: 031/ 561 -659 i 065/66<br />
-24 -788<br />
• Prodajem plac na Zlatiboru,<br />
7.5 ari, pogodan za individualnu<br />
gradwu. Mo`e zamena<br />
za auto uz doplatu.<br />
060/448 7760<br />
• Prodajem {kodu feliciju<br />
1,3 benzin/gas 1999, drugi<br />
vlasnik 110500km, siva – 2 450<br />
eura.<br />
Tel: 064/308 50 70<br />
• Prodajem fotequ „Mojca“,<br />
dva „francuska“ le`aja i<br />
komodu.<br />
Hitno zbog selidbe.<br />
Tel:031/ 518-341 i 064/82-45<br />
-699<br />
• Prodajem dvosoban stan<br />
60m2 C.G. odmah useqiv, u ulici<br />
Kraqa Petra I<br />
Tel: 031/521-402 i 064/837<br />
00 54<br />
• Prodajem ku}u za odmor<br />
150 kvadrata sa tri zvezdice,<br />
sa placem od 14 ari, na Lokvi u<br />
[qivovici, 250 metara od magistralnog<br />
puta. Ku}a je opremqena,<br />
voda, struja, telefon.<br />
Cena po dogovoru.<br />
Tel: 063-87-85-292.<br />
• Prodajem apartman, drvena<br />
vikendica, 60 kvadrata, sa<br />
10 ari placa, 250 metara od<br />
magistralnog puta, na Lokvi<br />
u [qivovici. Obezbe|eni<br />
voda i struja. Cena 300 evra po<br />
kvadratu. Tel: 063-87-85-292.<br />
• Prodajem dvosoban stan<br />
56 m2, terasa 5 m2, CG, lift,<br />
interfon, centar U`ica.<br />
Tel: 031/519 -713 i 069/ 31<br />
51 398<br />
• Prodajem hitno i povoqno<br />
parcelu (livada i {uma) u<br />
Uzi}ima u blizini magistralnog<br />
puta U`ice – Po`ega.<br />
Tel: 724-6401 i 064/1416941<br />
• Prodajem jednosoban stan<br />
u novoj zgradi u centru grada, sa<br />
grejawem, podrumom i terasom<br />
od 12 m.<br />
Tel. 516- 089<br />
• Prodajem stan-poslovni<br />
prostor, Beograd, ukwi`en,<br />
Slavija, 83m2<br />
Tel: 061/643 2640<br />
• Mewam stan u Po`egi od<br />
50 m2 za odgovaraju}i u ^a~ku,<br />
po dogovoru.<br />
Kontakt: 064/91-70-347.<br />
• Prodajem plac na Zlatiboru,<br />
4 ara, naseqe Zova III.<br />
Telefon: 064/ 2256-360<br />
• Prodajem traktor „Toma<br />
Vinkovi}”, 20 ovaca i 10 sviwa<br />
od 50 do 60 lg.<br />
Tel: 031/581 339 ili 064/32<br />
76 704<br />
• Prodajem kompjuter kasu,<br />
vagu, opremu za video nadzor,<br />
profesionalni toster,<br />
pe}nicu, kancelarijski sto,<br />
gondolu sa korpama za vo}e i<br />
povr}e<br />
Tel: 060/760 60 90<br />
• Prodajem italijanski<br />
kancelarijski name{taj, foteqe,<br />
stolove, ostalo<br />
Tel: 061 643 26 40<br />
• Prodajem trosoban stan,<br />
65 m2, CG, ££ sprat<br />
Tel: 066-9-185-015<br />
• Prodajem Zastavu 101 registrovanu<br />
do juna 2011. godine.<br />
Tel. 031/519-182<br />
064/643 9247<br />
• Prodajem {iva}u ma{inu<br />
„Slavica“ sa vitrinom i motorom<br />
u dobrom stawu.<br />
Tel: 031/519-231<br />
• Prodajem plac, pored<br />
afalta iznad naseqa Marin<br />
breg, ispod Tatinca. Na placu<br />
se nalaze borovi i listopadna<br />
{uma. Cena 1000 evra.<br />
Tel: 031/521-173<br />
• Prodajem dvosoban stan<br />
55m2, Druge proleterske brigade<br />
21 ili izdajem, ili zamena<br />
za Beograd. Telefon: 011/<br />
2270143<br />
• Prodajem „PEUGEOT<br />
206“ 1,1, klima, registrovan<br />
do 13.06.2011.<br />
Tel: 031/571-945<br />
• Prodajem RENO – 4, 1991.<br />
godi{te, plin, registrovan do<br />
06.2011.<br />
Tel: 064/230 20 49<br />
• Prodajem kamion TURBO<br />
ZETU 83.12.,5T, nova cerada,<br />
tubeles gume, registrovan do<br />
06.2011, dobar motor<br />
Cena po dogovoru.<br />
Tel: 065-554-6666<br />
• Prodajem lova~ki karabin<br />
kal..30-06 potpuno nov sa<br />
80. komada metaka. Cena povoqna<br />
Tel: 031-520-322 i 063-875-<br />
1425<br />
• Prodajem gra|evinski<br />
materijal – montu {esnaesticu<br />
ili zamena za drugi gra|evinski<br />
materijal.<br />
Tel: 060 0724-203<br />
• Na prodaju trosoban stan<br />
od 65 m2, CG, centar<br />
Tel: 066- 9185 015<br />
• Prodajem stan od 26 m2<br />
kod pijace 17.500 i ku}u na<br />
Beloj zemqi na 18 ari, samo<br />
10.000 E.<br />
Tel: 064/6137-981<br />
• Prodajem 4 m3 bukovih<br />
drva, cena 30 E po kubiku.<br />
Tel: 063/63-20-74<br />
• Prodajem ku}u u centru<br />
Sevojna sa 5 ari placa i<br />
gara{om. Komunalno opremqena<br />
– kablovska. ukwi`eno<br />
Tel: 068-553-846, 066-93-22-<br />
743 i 064-244-52-21<br />
• Prodajem poslovni prostor,<br />
povr{ine 103,86 m2 Bulevar<br />
Despota Stefana 105<br />
Tel: 031 510 170<br />
• Prodajem gara`u u ulici<br />
Milo{a Obrenovi}a br. 49<br />
Tel: 064 5614110<br />
• Prodajem povoqno persijske<br />
ma~ke<br />
Tel: 061-14-38-122<br />
• Prodajem: kaveze, prepelice<br />
i wihova lekovita jaja,<br />
ukrasnu `ivinu: fazane, papagaje<br />
Tel: 031-551-984 064-68-38-<br />
956<br />
• Prodajem dvosoban stan u<br />
Uzicu Jug Bogdanova br.1<br />
Tel: 031/512-683<br />
• Prodajem drvene police<br />
za kwige ( 2 kom). Povoqno<br />
Tel: 031/520-021<br />
• Prodajem 3 ara ravnog<br />
placa na Terazijama (Cerovi}a<br />
brdo). Blizina puta i svih<br />
prikqu~aka<br />
Tel: 064-9182806<br />
• Prodajem auto CITROEN<br />
ZX 1.8 i 96.g. odli~an, registrovan<br />
1.800 eura<br />
Tel: 064/2915 948<br />
• Prodajem nezavr{enu<br />
ku}u i 50 ari zemqe u Kr~agovu,<br />
asfalt, uvedena struja, voda i<br />
stolarija, su{ara za meso, cisterna<br />
metalna nova od 3.500<br />
litara.<br />
Tel: 064-322-09-15 ili 031-<br />
518-223<br />
• Na Beloj Zemqi prodajem<br />
7 m3 oblovine, prete`no beli<br />
bor.<br />
Tel: 062/431-256, 064/44-<br />
797-52<br />
• Prodajem dvosoban komforan<br />
stan u U`icu, ulica<br />
Kraqa Petra prvog 70a.<br />
Tel: 031/520-324 i 063 19-<br />
43-830<br />
• Prodajem trosoban stan<br />
sa centralnim grejawem 65 m2<br />
Tel: 066-9185015<br />
• Prodajem ili izdajem<br />
dvosoban stan.<br />
Tel: 031-517-781 i 064/12-<br />
64-033<br />
• Prodajem ku}u u Lunovom<br />
Selu, 13 kilometara od U`ica,<br />
27 ari placa i pomo}ni objekat.<br />
Ulaz na plac sa glavnog puta.<br />
Cena po dogovoru.<br />
Tel: 031/ 513 -329<br />
• Prodajem dobar klasi~an<br />
dvosoban stan od 60 m2 u centru.<br />
Cena po dogovoru.<br />
Tel: 064-974-64-49<br />
• Prodajem ku}u i tri hektara<br />
zemqe u Karanu. Cena po<br />
dogovoru.<br />
Tel: 031-518-569 i 031-512-<br />
318<br />
• Kupujem o~uvan {poret na<br />
drva – smederevac 3<br />
Tel: 062/431-256, 064/44-<br />
797-52<br />
• Prodajem motokultivator<br />
Labin 14 ks, prikolica i<br />
freza.<br />
Tel: 064/653 1 653<br />
• Prodajem ispravqa~e za<br />
puwewe akumulatora za 6 i 12V<br />
Tel: 031 525 -083 i 064 466-<br />
5-991<br />
• Popravqam i izra|ujem<br />
ispravqa~e za puwewe traktorskih<br />
i ostalih akumulatora.<br />
Tel: 031 525-083 i 064 466-<br />
5-991<br />
• Prodajem polovan {poret<br />
Smederevac i pe} na drva<br />
Tel: 064 0122 198<br />
• Hitno prodajem stan od<br />
55 m2 u ulici Riste Te{i}a 80,<br />
U`ice.<br />
Tel: 060-66-373-66<br />
• Prodajem hitno drva za<br />
ogrev. Cena po kubiku 30 eura.<br />
Tel: 061-63-44-281<br />
• Prodajem hitno livadu<br />
od 92 ara kraj asfaltnog puta,<br />
mogu}nost struja i voda. Lokacija<br />
Qubawe – ]iti}i. Cena<br />
2.000 eura.<br />
Tel: 061-63-44-281<br />
• Kupujem polovan {poret<br />
na drva.<br />
Tel: 064 31 00 922 i 563-787<br />
• Prodajem `enku dobermana,<br />
staru godinu dana.<br />
Tel: 512-578 i 064 315 11 88<br />
• Kupujem TA pe} – Magnohrom<br />
Kraqevo od 2,5 kw<br />
32 1. april 2011.
М А Л И<br />
О Г Л А С И<br />
Tel: 064/918 2806<br />
• Prodajem ku}u u Sevojnu<br />
2 ara placa, legalizovana, CG<br />
kablovska, 230 m2.<br />
Tel: 060-514-68-08<br />
• Prodajem dvosoban stan<br />
sa parnim grejawem.<br />
Tel: 061/14-38-086<br />
• Prodajem plac u<br />
Poto~awu, povr{ina 20 ari,<br />
pored asfaltnog puta, mogu}i<br />
svi prikqu~ci.<br />
. Tel: 031/546-411<br />
• Prodajem plac na Beloj<br />
Zemqi<br />
Tel: 031/518-818<br />
• Prodajem klavijature JA-<br />
MAHA PSR-172. Novo i povoqno.<br />
Uz klavijature ide i posebno<br />
postoqe.<br />
Tel: 031/517-864 ili 063/78-<br />
34-544<br />
• Prodajem halu 14 h 6m<br />
sa industrijskom strujom, na<br />
placu od 23 ara, koji je ravan i<br />
ogra|en.<br />
Tel: 064/121-99-15<br />
• Prodajem placeve i parcelu<br />
na sun~anoj strani Tare<br />
za sportski, zdravstveni i<br />
zabavni turizam. Blizu hoteli,<br />
aerodromi, dozvoqena gradwa.<br />
Zvati od 14-16 ~asova na telefon:<br />
031/515-033<br />
IZDAJEM<br />
• Izdajem prazan dvosoban<br />
stan, parno grejawe, renoviran,<br />
struja zasebno,.<br />
Tel: 064/ 149 -2507<br />
• Izdajem dvosoban<br />
name{ten stan-TA.<br />
Tel:063/ 879 -0 -821<br />
• Izdajem stan u centru grada,<br />
novogradwa, za dva ili tri<br />
studenta (|aka).<br />
Tel:065-4842-825 i 031-842-<br />
825<br />
• Izdaje se dvosoban<br />
name{ten stan u u`em centru<br />
grada.<br />
Tel: 064/466 70 88<br />
• Izdajem name{ten jednosoban<br />
stan sa CG u Beogradu.<br />
Tel: 063/ 83 25 235<br />
• Izdajem ve}u name{tenu<br />
garsoweru sa dva le`aja za jednu<br />
ili dve osobe- {iri centar,<br />
sun~ana strana.<br />
Tel: 064/0122 198<br />
• Izdajem dvoiposoban<br />
stan, novogradwa, u centru grada,<br />
pogodan za kancelariju ili<br />
za studente.<br />
Tel: 842-825 i 065/ 4 842 -<br />
825<br />
• Izdajem dvosoban<br />
name{ten stan u zgradi, telefon,<br />
TA grejawe, Ulica Vuka<br />
Karaxi}a.<br />
Tel: 064/344 8 324<br />
• Izdajem jednosoban<br />
poluname{ten stan u U`icu,<br />
ulica M.M. Magazinovi} br.7.<br />
Tel: 065/521-7133<br />
• Izdajem dvoiposoban<br />
stan, nova gradwa, za kancelarije.<br />
Tel: 031/842-825 i 065/ 48 -<br />
42-825<br />
• Izdajem lokal, Jug Bogdanova<br />
1.<br />
Tel: 512-748 i 064/924-03-17<br />
• Izdajem lokal u T.C.J.<br />
GARA@A II sprat 17m2 name{ten<br />
sa stvarima za kancelariju na<br />
sun~anoj strani. Cena 60 E.<br />
Tel: 064- 535-4-804<br />
• Mewam stan u U`icu za<br />
^ajetinu<br />
Tel: 561-659 i 065-66-24-788<br />
• Izdajem kancelarije u ul.<br />
K. Lazara<br />
Tel: 063/63-20-74<br />
• Izdajem sobu u centru<br />
grada za u~enike i studente,<br />
povoqno.<br />
Tel: 519-684 i 065 645 69 29<br />
• Izdajem stan na Rakijskoj<br />
pijaci kod Istorijskog arhiva,<br />
ulica Neranxi}eva br.13<br />
Tel: 519 – 448 i 064 2706<br />
706<br />
• Izdajem lokal 35 m2 na<br />
Sewaku pored apoteke Povoqno.<br />
Tel: 564-016 i 565-403<br />
• Izdajem name{ten jednosoban<br />
stan sa CG, Fontana,<br />
Novi Beograd<br />
Tel: 062/295912 i 011/2675-<br />
469<br />
• Izdajem sprat u ku}i<br />
(trosoban stan) u Turici sa<br />
dvori{tem i gara`om.<br />
Tel: 031 524 282 I 063 872<br />
0576<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
30 m2 u zgradi sa CG na<br />
Rakiskoj pijaci<br />
Tel: 064-1777-122<br />
• Izdajem stan studentima.<br />
Garsowera. Tel. 063-612-537<br />
• Izdajem neneme{ten jednosoban<br />
stan u ul. Vidovdanskoj.<br />
zvati posle 16 h.<br />
Tel: 031 3522-721<br />
• Izdajem jednosoban name-<br />
{ten stan sa CG kod Rakete<br />
Tel: 064-377-00-99<br />
• Izdajem garsoweru u zgradi<br />
sa parnim grejawem u Sevojnu<br />
povoqno.<br />
Tel: 064/61-23-937<br />
• Izdajem name{tenu sobu<br />
za 1-2 osobe, kuhiwa, kupatilo,<br />
zaseban ulaz.<br />
Tel: 518-238 , 064-93 67 953<br />
• Izdajem gara`e u strogom<br />
centru grada.<br />
Tel: 064-146-16-16<br />
• Izdajem sobu<br />
Tel: 064-569-7071<br />
• Izdajem sobu za jednu<br />
devojku, upotreba kuhiwe i kupatila<br />
TA pe} – u u`em centru<br />
grada.<br />
Tel: 065-513-7500<br />
• Izdajem dvosoban stan u<br />
Jug Bogdanovoj ulici.<br />
Tel: 065/511-43-11<br />
• Izdajem dvosoban<br />
name{ten stan u U`icu, za porodicu<br />
ili u~enice.<br />
Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21<br />
do 23 ~asa<br />
• Izdajem jednosoban stan<br />
Tel: 031 521461,<br />
063/7315037<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru,<br />
u zgradi sa parnim grejawem<br />
sve novo, renovirano.<br />
Tel: 064-384-10-55<br />
• Izdajem stan za studente<br />
u U`icu. Tel: 063/612-537<br />
• Izdajem stan sa parnim<br />
grejawem u~enicama ili studentkiwama<br />
Tel. 064/137-10-79<br />
• Izdajem name{ten stan u<br />
Kara|or|evoj ulici na Dovarju,<br />
50 m2, za u~enike i studente,<br />
zaseban ulaz, cg<br />
Tel: 064/44-38-387<br />
• Izdajem name{tenu sobu<br />
u centru grada za jednu ile dve<br />
u~enice-studentkiwe, TA, grejawe.<br />
Tel: 031/519-322 ili 064/20-<br />
46-506<br />
• Mewam jednosoban stan<br />
u Sevojnu sa grejawem za<br />
odgo-varaju}i u U`icu<br />
Telefon:064/494-55-71<br />
• Izdajem u~enicima i studentima<br />
name{tenu dvokrevetnu<br />
sobu u U`icu, zaseban ulaz,<br />
sa centralnim grejawem, kuhiwom<br />
i kupatilom.<br />
Tel: 031/541-545 ili<br />
064/846-78-75<br />
• Izdajem name{ten stan<br />
u~enicama ili studentkiwama.<br />
Kara|or|eva ulica.<br />
031/571-857 ili 064/122-01-<br />
55<br />
• Izdajem gara`u (struja i<br />
voda) u Beogradskoj br. 20. Pogodna<br />
za magacin.<br />
Tel: 064/964-5588<br />
• Izdajem name{tenu sobu u<br />
centru grada za u~enicu – studentkiwu.<br />
Telefon: 031/ 519-322<br />
• Izdajem name{tenu sobu<br />
za dve u~enice ili studentkiwe<br />
u Ul. Jovana Du~i}a 24.<br />
Tel: 517-247 ili 064/66-22-<br />
683<br />
• Izdajem luks garsoweru u<br />
centru Beograda. Cena 250 e.<br />
Tel: 064/115-97-25<br />
• Studentima povoqno<br />
izda-jem jednosoban stan u centru<br />
Beograda - TA grejawe.<br />
Tel: 062/854-17-71<br />
• Mewam dvosoban komforan<br />
stan od 48 m2 u U`icu za<br />
odgovaraju}u ku}u.<br />
Tel: 064/448-72-82<br />
• Mewam stan u centru<br />
Aleksi}a most, III sprat, centralno<br />
grejawe, lift, podrum,<br />
terasa za ku}u za dve stambene<br />
jedinice - dva mawa stana<br />
Tel: 031/ 519-327 ili<br />
060/519-32-70<br />
• Izdajem stan - poslovni<br />
prostor, visoko prizemqe, CG,<br />
centar U`ica, parking.<br />
Tel: 011/31-60-307 od 17-19h<br />
ili 063/71-79-922<br />
• Izdajem dvosoban name-<br />
{ten, za dvoje, troje, porodicu,<br />
{iri centar - Stari grad<br />
Tel: 031/551-714 ili<br />
064/150-62-18, 063/83-56-855.<br />
• Potrebna garsowera u<br />
Beogradu, centar, sa CG i telefonom.<br />
Tel: 065/46-89-087<br />
• Izdajem jednokrevetnu<br />
sobu sa upotrebom kuhiwe, za<br />
u~enike ili studente.<br />
Tel. 064/356-56-72<br />
• Izdajem lokal u centru<br />
Po`ege<br />
Tel: 065/46-89-087<br />
• Izdajem jednosoban name-<br />
{ten stan sa CG, za u~enike,<br />
studente ili zaposlene osobe.<br />
Tel: 031/517-042 ili<br />
060/099-57-89<br />
• Izdajem povoqno<br />
name{tenu sobu za devojke.<br />
Tel. 031/520-275<br />
• Izdajem jednosoban<br />
name{ten stan u zgradi sa telefonom,<br />
TA grejawe, ul. Heroja<br />
Jerkovi}a.<br />
Tel: 064/344-83-24<br />
• Potreban name{ten jednosoban<br />
stan u Beogradu za dve<br />
studentkiwe.<br />
Tel: 063/ 8467 954<br />
• Izdajem malu, name{tenu<br />
komfornu garsoweru u polusuterenu.<br />
TA grejawe, mese~no<br />
90 eura plus depozit. Beograd<br />
– Cerak stari.<br />
Tel: 062/431-256<br />
• Izdajem dvoiposoban<br />
stan, nova gradwa, centar grada<br />
za kancelarije ili studentima.<br />
Tel: 031/842-825 i 065/48 42<br />
825<br />
USLUGE<br />
Dr`im ~asove gitare.<br />
Zvati, posle 18 h, na telefon<br />
064 - 30 -46 -720<br />
• ^istim stanove, lokale,<br />
apartmane, gledam stare osobe<br />
do{ivotno.<br />
Tel: 066-96-77-933<br />
• Nudim odgovaraju}u pomo}<br />
starim qudima i osobama koje<br />
imaju pote{ko}a u samostalnom<br />
obavqawu svakodnevnih<br />
poslova.<br />
Tel: 031/518-306 i 064/61-<br />
33-082<br />
• Engleski jezik, prevodim<br />
u oba smera i dr`im ~asove.<br />
Tel. 064/ 27-88-771<br />
• Dr`im ~asove klavira.<br />
Tel: 064/291-57-57<br />
1. april 2011.<br />
33
О Г Л А С И<br />
JAVNO PREDUZE]E<br />
„ DIREKCIJA ZA IZGRADWU “ sa P.O. - U@ICE<br />
Vukole Dabi}a 1-3. 31000 U`ice.<br />
tel.: (031) 511-447; 516-893; 521-328; 516-399; faks: 031 518-896<br />
web: http://www.direkcijaue.rs, e-mail: office@direkcijaue.rs<br />
На основу Члана 20. и Члана 21. Одлуке о грађевинском земљишту Општине Ужице, ЈП “Дирекција за изградњу” Ужице<br />
р а с п и с у ј е<br />
О Г Л А С<br />
ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА<br />
ПРИКУПЉАЊЕМ ЗАТВОРЕНИХ ПИСАНИХ ПОНУДА<br />
Пословни простор у Улици Петра Ћеловића<br />
Намена локала:<br />
Површина локала:<br />
Карактер објекта:<br />
Рок закупа:<br />
Пословна делатност<br />
61,20 м2<br />
( локал 56,50 м2 + мокри чвор 4,70 м2 )<br />
Стални<br />
Локал са централним грејањем .<br />
1 година<br />
Почетни лицитациони износ месечне закупнине: 29.272,00 динара (у назначен износ закупнине није зарачунат порез на додату<br />
вредност и исти пада на терет Закупца)<br />
Напомена: Пословни простор се издаје у виђеном стању .<br />
УСЛОВИ ЗАКУПА:<br />
Предметни пословни простор уступа се у закуп са роком од 12 месеци.Закупац неопозиво прихвата да Дирекција може отказати<br />
уговор о закупу пословног простора и пре његовог истека од једне године и обавезује се да по пријему отказа уговора ,пословни простор<br />
испразни од лица и ствари у року од 3 дана.<br />
Закупнина се плаћа до 5-тог у месецу за текући месец. Валоризација износа закупнине врши се најмање једном у три месеца према<br />
индексу раста цена на мало, на бази објављених званичних статистичких података.<br />
Закупац је дужан да приликом потписивања уговора достави Дирекцији на име обезбеђења плаћања соло меницу без права на<br />
протест .<br />
Непосредни услови закупа пословног простора који је предмет Огласа регулисаће се међусобним уговором, који су уговорне стране<br />
дужне склопити у року од 3 дана од дана отварања приспелих понуда.<br />
УСЛОВИ ОГЛАСА:<br />
Право учешћа на Огласу имају сва правна и физичка лица на територији Републике Србије. Пријављивање на Оглас врши се на<br />
посебном обрасцу - огласној пријави која се може добити у стручној служби ЈП “Дирекција за изградњу”.<br />
У пријаву се уносе подаци о учеснику Огласа, као и пословном простору за који се конкурише.<br />
Уз пријаву је потребно приложити доказ о уплати кауције на име обезбеђења учешћа на Оглас. Кауцију која износи 20.000,00 динара,<br />
уплатити на уплатни рачун јавних прихода – подрачун за посебне намене: уплата депозита број 840-666804-50 са моделом плаћања<br />
97 и позивом на број 89-100.<br />
Учесници Огласа, садашњи корисници грађевинског земљишта, дужни су као услов за конкурисање пружити писмени доказ о<br />
измиреним обавезама према ЈП«Дирекција за изградњу« Ужице, насталим закључно са 31.12.2010. године , а правна лица и потврду<br />
надлежног пореског органа о измиреним и доспелим порезима, доприносима и другим јавним дажбинама ( не старију од шест месеци ).<br />
Дужник Дирекције и Града не може учествовати на Огласу.<br />
Понуда за учешће на Оглас подноси се у писменој форми,у прописно затвореном коверту препоручено или непосредно на адресу:<br />
ЈП »Дирекција за изградњу« Ужице, Улица Вуколе Дабића 1-3 до 14.04.2011.год.<br />
Понуда мора да садржи: Уредно попуњену пријаву, доказ о уплати кауције, Потврду Дирекције о измиреним обавезама по основу<br />
накнаде за коришћење грађевинског землјишта а правна лица прилажу и потврду надлежног пореског органа о измиреним и доспелим<br />
порезима,доприносима и другим јавним дажбинама ( не старију од шест месеци ).<br />
Понуда која не садржи наведене елементе сматраће се неважећом и неће се разматрати.<br />
Критеријум за избор најповољније понуде је највиша понуђена цена месечне закупнине.<br />
Отварања понуда и одабирања најповољнијег понуђача обавиће се комисијски дана 15.04.2011.год. у 11 часова ,у просторијама<br />
Дирекције.<br />
Оглас остаје отворен до давања у закуп предметног локала.<br />
Резултати Огласа биће објављени на огласној табли Дирекције у року од 3 дана од дана завршетка Огласа.<br />
Учесници Огласа који нису добили пословни простор у закуп могу подићи кауцију у року од 3 ( три ) дана , а осталим учесницима<br />
кауција ће бити урачуната у цену закупа.<br />
За сва ближа обавештења учесници Огласа могу се обратити служби маркетинга на телефоне 516-946 или напосредно у ЈП<br />
“Дирекција за изградњу” Ужице, Улица Вуколе Дабића број 1 , сваког радног дана од : 8 до 15 часова.<br />
Овај Оглас се налази и на сајту ЈП “Дирекција за изградњу” на адреси wеб:www.direkcijaue.rs.<br />
34 1. april 2011.
О Г Л А С И - Ч И Т У Љ Е<br />
Dana 5. aprila 2011. navr{ava se<br />
40 dana od kada nije sa nama na{<br />
GRAD U@ICE<br />
Gradska uprava za urbanizam, izgradwu<br />
i imovinsko-pravne poslove<br />
Odeqewe za pravne poslove<br />
Ulica Dimitrija Tucovi} br.52<br />
tel. 031/590-178<br />
faks: 031/513-469<br />
OBRAD BOGDANOVI]<br />
1939 – 2011.<br />
Pomen }emo davati u utorak<br />
5. aprila u 13 ~asova<br />
na grobqu u Biosci.<br />
Supruga Caka, sinovi Miloje i<br />
Mladen Bogdanovi} sa porodicama<br />
Na osnovu ~l.10. stav 1.i 2. a u vezi sa ~l.29. Zakona o<br />
proceni uticaja na `ivotnu sredinu ( «Slu`beni glasnik » RS<br />
br.134/04 i 36/09) daje slede}e<br />
ОБАВЕШТЕЊЕ<br />
NIS AD Novi Sad, ulica Narodnog Fronta 12, podnelo je<br />
zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu<br />
sredinu projekta rekonstrukcije benzinske stanice i izgradwe<br />
TNG stanice sa prate}im sadr`ajima na kat.parceli br. 11688/1<br />
KO Sevojno u Sevojnu, u Bojovi}a nasequ, sa desne strane magistralnog<br />
puta M21 U`ice - Po`ega.<br />
Zainteresovana javnost i zainteresovani organi i organizacije<br />
mogu izvr{iti uvid u sadr`inu zahteva svakog radnog<br />
dana od 09,00 do 14,00 ~asova, u kancelariji br.1, Gradske uprave<br />
za urbanizam, izgradwu i imovinsko-pravne poslove Grada<br />
U`ica, ulica D. Tucovi} br. 52 i dostaviti svoje mi{qewe u<br />
roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.<br />
GRAD U@ICE<br />
Gradska uprava za urbanizam, izgradwu<br />
i imovinsko-pravne poslove<br />
o b j a v q u j e<br />
j a v n u p r e z e n t a c i j u<br />
URBANISTI^KOG PROJEKTA<br />
Za izgradwu ku}e za odmor na kat. parceli br. 12/15 KO<br />
Kremna, na Tari u nasequ Kalu|erske bare, potes Kowska reka.<br />
Stru~ni obra|iva~ UP je AG biro d.o.o. U`ice, ul. Kurlagina<br />
br. 10, odgovorni urbanista Ana Papi}, dipl.in`.arh, broj<br />
licence 300 N083 09 a naru~ioci Urbanisti~kog projekta su<br />
Predrag Kapri{ i Qiqana Kapri{ iz Kikinde, ul.Bra}e Tati}a<br />
br. 16.<br />
Javna prezentacija Urbanisti~kog projekta odr`a}e se u<br />
periodu od 04.04.2011. godine do 11.04.2011. godine, u Gradskoj<br />
upravi za urbanizam, izgradwu i imovinsko-pravne poslove,<br />
kancelarija broj 1, prizemqe od 09,00 - 14,00 ~asova.<br />
Pozivaju se sva zainteresovana pravna i fizi~ka lica<br />
da izvr{e uvid u Urbanisti~ki projekat za izgradwu ku}e za<br />
odmor na kat.parceli br. 12/15 KO Kremna, na Tari u nasequ<br />
Kalu|erske bare, potes Kowska reka, kao i da u toku trajawa<br />
javne prezentacije dostave svoje primedbe i sugestije u pisanoj<br />
formi Gradskoj upravi za urbanizam, izgradwu i imovinskopravne<br />
poslove.<br />
Oglas sa grafi~kim prilogom dispozicije objekta sa nivelacionim<br />
i regulacionim re{ewem, idejnim re{ewem osnove<br />
prizemqa i potkrovqa i idejnim re{ewem fasade istaknut je<br />
i na oglasnoj tabli Grada U`ica, dana 28.03.2011. godine.<br />
GRAD U@ICE<br />
Gradska uprava za urbanizam, izgradwu<br />
i imovinsko-pravne poslove<br />
Odeqewe za pravne poslove<br />
Ulica Dimitrija Tucovi} br.52<br />
tel. 031/590-178<br />
faks: 031/513-469<br />
Na osnovu ~l.10. stav 1.i 2. a u vezi sa ~l.29. Zakona o<br />
proceni uticaja na `ivotnu sredinu ( «Slu`beni glasnik » RS<br />
br.134/04 i 36/09) daje slede}e<br />
ОБАВЕШТЕЊЕ<br />
Privatno proizvodno trgovinsko i uslu`no preduze}e<br />
‘’COPPER-COM’’ d.o.o. U`ice, ul.Nikole Pa{i}a br. 50, podnelo<br />
je zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni<br />
uticaja na `ivotnu sredinu poslovnog kompleksa za otkup,<br />
skladi{tewe i mehani~ki tretman neopasnog otpada (otpadaka<br />
i ostataka bakra i legure mesinga) na lokaciji u Sevojnu u<br />
ul.Partizanska bb, na kat.parceli br. 2215/2 KO Sevojno.<br />
Zainteresovana javnost i zainteresovani organi i organizacije<br />
mogu izvr{iti uvid u sadr`inu zahteva svakog radnog<br />
dana od 09,00 do 14,00 ~asova, u kancelariji br.1, Gradske uprave<br />
za urbanizam, izgradwu i imovinsko-pravne poslove Grada<br />
U`ica, ulica D. Tucovi} br. 52 i dostaviti svoje mi{qewe u<br />
roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.<br />
1. april 2011.<br />
35
Ч И Т У Љ Е<br />
Dana 28. marta navr{ilo se osam godina<br />
od smrti na{eg sina i brata<br />
Posledwi pozdrav<br />
dragom ocu, dedi i tastu<br />
JAK[I] RADISAVA<br />
1977 – 2003.<br />
Se}awa na Tebe ne blede.<br />
Uprkos godinama koje prolaze,<br />
uzalud poku{avamo da shvatimo<br />
da te vi{e nema.<br />
Kako i za{to, odgovora nema.<br />
Tvoji: majka, brat i sestre<br />
STAMATOVI] ALEKSI - TU]U<br />
IZ SIROGOJNA<br />
Te{ko je shvatiti istinu<br />
da vi{e nisi sa nama.<br />
]erka Verica Krejovi}<br />
sa porodicom<br />
Pro{la je godina od kada je oti{la<br />
]OSOVI] BRANKO<br />
29.3.1998 - 29.3.2011.<br />
Trinaest godina tuge i bola otkada nisi<br />
sa nama. U srcima na{im samo praznina.<br />
Tvoj osmeh i dobrota nikada ne bledi.<br />
Uvek }e te voleti i pamtiti tvoji najmiliji.<br />
Supruga, }erke, unuke, unuci i zetovi<br />
QIQA LAZI]<br />
U subotu, 2. aprila, u 14 sati<br />
dava}emo godi{wi pomen.<br />
Uskra}en Ti je `ivot na veliki praznik,<br />
kada se gase samo velika srca.<br />
Sawamo da si opet tu, ma{tamo da se opet smeje{,<br />
~eznemo za Tvojom verom u nas,<br />
znamo da Te Nana ~uva...<br />
Po~ivaj u miru, jer je Tvoja du{a ~ista,<br />
a mi Te volimo kao da si tu.<br />
Tvoja porodica<br />
36 1. april 2011.
Ч И Т У Љ Е<br />
SE]AWE NA NAJMILIJE<br />
Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa<br />
nama na{a voqena<br />
LAZAREVI]<br />
MOMIR BUCO<br />
15.08.1931 - 07.04.1979.<br />
MILENIJA<br />
28.01.1935 - 04.07.2008.<br />
Mi{o sa porodicom<br />
RAKI] ZORKA<br />
1942 - 2011.<br />
^etrdesetodnevni pomen dava}emo u subotu,<br />
2. aprila 2011. godine, u 13 ~asova na grobqu<br />
Sari}a Osoje u U`icu.<br />
Sa qubavqu i ponosom ve~no }emo ~uvati<br />
uspomenu na tebe i tvoju dobrotu.<br />
Tvoji najmiliji:<br />
suprug Radomir, sinovi Dragan i Boban,<br />
snaje Biqana i Branka, unuka Isidora,<br />
unuci Aleksa, Lazar i Luka<br />
RAKI] ZORKA<br />
RAKI] ZORKA<br />
Na{a mama-teto, tako smo te<br />
zvali, gajila si nas kao da si<br />
nas ti rodila.<br />
Bila si najboqa mama-teta na<br />
svetu. Neizmerno ti hvala za<br />
svu qubav i pa`wu koju si nam<br />
pru`ila.<br />
Tvoji brati}i<br />
Nemawa i Nenad – Duco<br />
sa porodicama<br />
Mila sestro na{a,<br />
prolaze dani u tuzi i bolu za<br />
tobom. Dolazi i ~etrdeseti dan.<br />
Mi te pogledamo i o~ekujemo, a<br />
svesni da si zauvek oti{la putem<br />
bez povratka.<br />
Hvala ti za svu tvoju dobrotu,<br />
lepe re~i, mio pogled, vedar i<br />
optimisti~ki duh.<br />
Tvoji, koji te ve~ito vole i pamte:<br />
sestra Zdravka, bra}a Zoran,<br />
Zdravko i Sreten sa porodicama<br />
SELAKOVI]<br />
SLAVKO<br />
1937-2009.<br />
Prvog aprila navr{ava se<br />
dve godine od kad si nas<br />
napustio, a osta}e{ ve~no<br />
u na{im srcima.<br />
Qeposava sa porodicom<br />
Dana 2. aprila 2011. godine<br />
u 14 ~asova na grobqu Sari}a<br />
Osoje dava}emo<br />
polugodi[wi pomen<br />
Simi] Veqku<br />
O`alo{}eni:<br />
supruga Milenka, sin Dragoslav,<br />
snahe Vesna i Olivera,<br />
unuci i unuke<br />
1. april 2011.<br />
37
Osteospermum spada u porodicu<br />
Asteraceae. Wegovo prirodno<br />
stani{te su planine Ju`ne<br />
Afrike. Uspravan je rastom,<br />
naraste u visinu od 30 do 60 cm.<br />
Krase ga dugi tamnozeleni, nazubqeni<br />
listovi. Cvet se sastoji<br />
od centralnog diska i reda<br />
latica koje imaju oblik zraka.<br />
Boja centralnog diska varira, a<br />
mo`e biti plav, `uti, qubi~ast.<br />
Isto je i s laticama. Osim<br />
{irokog raspona boja, od bele,<br />
krem, `ute, ru`i~aste, purpurne<br />
do qubi~aste, latice ~esto<br />
budu i {arene. Zahvaquju}i<br />
oplemewiva~kom radu, stvoreni<br />
su kultivari koji cvetaju celo<br />
leto. U na{im krajevima osteospermum<br />
je jednogodi{wa vrsta.<br />
Mo`e pre`iveti slabiji mraz,<br />
ali zimu i sneg ne. Za vreme<br />
obla~nih dana i no}u cvetne<br />
glavice osta}e zatvorene. Ova<br />
vrsta ~esto se zamewuje s vrstom<br />
Dimorfoteca insinuata. Iako imaju<br />
neke sli~nosti,<br />
poput cveta i<br />
zatvarawa latica<br />
za obla~nog<br />
vremena, ovo<br />
su ipak dve<br />
r a z l i ~ i t e<br />
vrste. Osteospermum<br />
voli<br />
humusno tlo bogato<br />
hrawivim<br />
materijama, bez<br />
suvi{ne vlage<br />
i osun~ane<br />
e k s p o z i c i j e .<br />
Zbog nedostatka<br />
корисно је знати<br />
svetlosti<br />
latice<br />
mogu ostati<br />
zatvorene.<br />
Mo`e se koristiti<br />
za kontejnere, vise}e<br />
ko{are ili kao pokriva~ica<br />
tla.<br />
Kako razmno`iti<br />
osteospermum?<br />
Osteospermum je vrsta koja<br />
se mo`e lako razmno`iti, semenom<br />
ili zelenim reznicama.<br />
Razmno`avate li ga semenom,<br />
u~inite to u rano prole}e. Kada<br />
posadite seme u supstrat za<br />
setvu, biqci }e trebati deset<br />
do petnaest dana za nicawe, pri<br />
temperaturi od oko 15°S. Reznicama<br />
ih mo`ete razmno`iti<br />
sredinom leta,tako {to }ete<br />
dowi deo stabqike posaditi<br />
u vla`nu zemqu. Nakon nekoliko<br />
sedmica dobi}e te male<br />
biq~ice s korenom.<br />
OSTEOSPERMUM<br />
Bolesti i {teto~ine<br />
Osteospermum je zbog lepih<br />
listova i cvetova ~esta meta<br />
raznih {teto~ina. ^esto ga napadaju<br />
lisne va{i. Kako biste<br />
re{ili ovaj problem, u poqoprivrednoj<br />
apoteci potra`ite<br />
neko sredstvo protiv lisnih<br />
va{i. ^esti napasnici su pu`evi<br />
i gusenice koji rado jedu wegove<br />
listove. Na osteospermumu se<br />
mo`e pojaviti i virus (LMV).<br />
Mo`ete ga prepoznati po tome<br />
{to li{}e obolele biqke ima<br />
mozai~an izgled. Ako primetite<br />
tako ne{to, biqku iskopajte<br />
i bacite, jer se lako prenosi<br />
na ostale biqke.U~inkovitih<br />
sredstava za suzbijawe virusa<br />
jo{ uvek nema.<br />
D.M.<br />
S A V E T CАLL ЦЕНТРА<br />
(031/ 510-556)<br />
Da bi Va{ dvozubac<br />
(Bidens ferulifolia) cvetao<br />
celo leto, tra`i dosta<br />
vode i hrawivih materija.<br />
Zbog toga prihrawujte ovu<br />
biqku te~nim |ubrivom<br />
svake nedeqe. Ukoliko su<br />
ove otporne letwe cvetnice<br />
posle dugog su{nog perioda<br />
malo ogolele, radikalno<br />
orezivawe vrati}e ih u<br />
formu, jer novi izbojci i<br />
cvetni pupoqci brzo ponovo<br />
izbijaju.<br />
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е<br />
PONUDA SEZONSKOG CVE]A RASADNIKA<br />
“SEVOJNO“ ZA 2011. GOD.<br />
• LEDENE MU[KATLE<br />
• HOLANDSKE MU[KATLE<br />
• TAMJANIKA<br />
• SILVER<br />
• VERBENE<br />
• JABU^ICE<br />
• DALIJA<br />
• GAZANIJA<br />
• KADIFE<br />
• SENECIO<br />
• PERENE I VELIKI<br />
IZBOR ZIMZELENOG I<br />
@BUNASTOG RASTIWA<br />
RASAD MO@ETE PORU^ITI PUTEM TELEFONA NA<br />
BROJEVE 031/532–952; 521–571 ILI LI^NO U<br />
MALOPRODAJNOM OBJEKTU U ULICI KRAQA PETRA I<br />
(KOD POZORI[TA) I RASADNIKU “SEVOJNO“.<br />
• ZA URE\EWE VA[EG DVORI[TA OBRATITE SE<br />
SLU@BI ZELENILA NA KONTAKT TELEFON 031/ 525 - 426<br />
• ZA USLUGE ARAN@IRAWA @ARDIWERA I STRU^NE<br />
SAVETE POZOVITE 031/532 - 952<br />
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 1.4. до 8.4.2011.<br />
Bi}ete dobro raspolo`eni<br />
i trudi}ete se da<br />
svima oko sebe ulep{ate<br />
dane. Zbog toga }e trpeti<br />
va{ nov~anik, ali vas<br />
to ne}e mnogo doticati. Ove nedeqe<br />
}ete imati sklonost da sve<br />
preuveli~avate, kako pozitivno,<br />
tako i negativno. Poslovni planovi<br />
se povoqno odvijaju i zbog toga<br />
ste u pomalo eufori~nom stawu.<br />
Nervozni ste i ponekad<br />
destruktivni. Problem je<br />
u tome {to vi{ak energije<br />
ne tro{ite u dovoqnoj<br />
meri. Bilo bi potrebno da<br />
se bavite vi{e sre|ivawem va{eg<br />
`ivotnog prostora i sportskim<br />
aktivnostima. Vi ste najzdraviji<br />
i najsre}niji kada svoju energiju<br />
tro{ite za stvari u koje verujete.<br />
Ove nedeqe je karakte-risti~no<br />
da }ete<br />
mnoge stvari zapo~eti<br />
i, naravno, ostaviti ih<br />
nedovr{enim. To }e prouzrokovati<br />
u va{oj okolini nezadovoqstvo<br />
jer niko ne `eli da ide za vama i<br />
zavr{ava stvari koje vi zapo~nete<br />
pa ostavite. Morate usmeriti svoju<br />
energiju na jedan posao i kompletno<br />
ga dovr{iti.<br />
U poslovnom smislu ovo<br />
je nedeqa varijacija.<br />
Ima}ete i uspe{nih trenutaka,<br />
ali i proma{aja.<br />
Va{i pretpostavqni imaju<br />
poverewa u vas i va{e eventualno<br />
slabe rezultate tuma~e premorom<br />
na poslu. Savetova}e vam<br />
da uzmete par dana odmora. Ako to<br />
u~inite efekat }e biti potpun.<br />
^ini vam se da puno<br />
radite, ali da su rezultati<br />
neadekvatni.<br />
Kada napravite bilans<br />
vide}ete da niste u pravu.<br />
Vi se zaista mnogo tro{ite<br />
za stvari koje nisu toliko bitne<br />
i od kojih ne mo`ete o~ekivati<br />
naro~ite rezultate. Promenite<br />
strategiju ili uzmite druge poslove.<br />
Zdravstveno stawe vam<br />
odre|uje premor.<br />
Ove nedeqe }ete na poslovnom<br />
planu biti<br />
izlo`eni riziku. Za poslove<br />
koje trenutno radite<br />
niko vam ne mo`e<br />
dati garanciju i morate se osloniti<br />
iskqu~ivo na sopstvene snage.<br />
Vi ne volite rizik i uvek idete na<br />
sigurno, ali ovoga puta }ete morati<br />
da stvari prihvatite onakve<br />
kakve jesu.<br />
Ni{ta specijalno se ne}e<br />
de{avati ove nedeqe.<br />
Va{e `eqe za promenama<br />
i burnim `ivotom }e ostati<br />
neostvarene. Usredsredite<br />
se na dovr{ewe ranije<br />
zapo~etih poslova jer tu mo`ete<br />
jedino o~ekivati pozitivne finansijske<br />
rezultate. Nije vreme za<br />
nove poslovne aran`mane.<br />
Zbuweni ste i nespretni<br />
i zbog toga kasnite sa<br />
ostvarivawem planiranih<br />
ciqeva. To nije<br />
karakteristi~no za vas i<br />
va{i saradnici vas ne prepoznaju.<br />
Sve }e vas to stimulisati da<br />
doka`ete kako ste vi veliki borac<br />
i uspe}ete da krajem nedeqe<br />
stvari pokrenete u pozitivnom<br />
pravcu<br />
Najmawe vremena posve}ujete<br />
poslu i trudite<br />
se da maksimalno boravite<br />
u prirodi. Posao<br />
vam stagnira, ali vam to<br />
niko ne zamera jer su i drugi u<br />
sli~nim {emama. No zbog toga vam<br />
finansijska situacija nije sjajna.<br />
Me|utim ni ta ~iwenica ne}e uspeti<br />
da vam pokvari ovonedeqno<br />
dobro raspolo`ewe.<br />
Va{ hroni~ni pesimizam<br />
je nestao bez traga i<br />
glasa. Bi}ete poletni i<br />
raspolo`eni. Poslovi<br />
koje ste ranije zapo~eli<br />
se odvijaju po planu i preostaje<br />
vam samo da sa~ekate wihovu realizaciju<br />
koja }e biti povoqna.<br />
Jar~evi su u centru pa`we i, gle<br />
~uda, zabavqaju celu okolinu.<br />
Priliv novca }e vam<br />
drasti~no popraviti<br />
raspolo`ewe. Ove nedeqe<br />
su zvezde naklowene<br />
va{oj finansijskoj situaciji i<br />
to bi bilo dobro iskoristiti.<br />
Ukoliko vam se uka`e prilika<br />
investirajte ne{to novca u neki<br />
projekt. Svi su izgledi da }e vam<br />
to u budu}nosti doneti jo{ vi{e<br />
para, ili zaigrajte u nekoj igri na<br />
sre}u.<br />
Poziv iz daleka }e za<br />
kra}e vreme zaokupiti<br />
va{u pa`wu. Odlu~i}ete<br />
da ipak ostanete tamo<br />
gde jeste. Neke va{e poslovne<br />
ideje }e ovih dana dobiti<br />
zeleno svetlo, ali nemojte `uriti<br />
sa wihovom realizacijom. Sezona<br />
poslovnih aktivnosti je u punom<br />
jeku, ali dobro obavqen posao podrazumeva<br />
usporeni ritam.<br />
38 1. april 2011.
Change language