Pogledaj

More documents

Recommendations

Info

U prepunoj sali Narodnog pozori{ta u subotu je u takmi~arskom delu 8. Me|unarodnog de~jeg muzi~kog festivala nastupilo trinaestoro dece iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, dok su se u revijalnom delu festivalkog programa publici predstavili mali{ani iz uì~kih vrti}a. Pobednik ovogodi{weg Festivala je Aleksandra Mali}anin iz Trstenika, sa kompozicijom „Ruska pesma“; u najmla|oj konkurenciji prvo mesto pripalo je Mateji Bokanu, dok su nagradu za interpretaciju osvojile Jana Mirkovi} iz Podgorice i Angelina Hristova Kirilov. Diplome za doprinos razvoju umetni~kog stvarala{tva za decu dodeqene su Luki Mirkovskom iz Trstenika, An|eli [uti} iz â~ka i Ustanovi De~ji vrti} Uìce. Dan uo~i Festivala, na konferenciji za {tampu, Sr|an Milivojevi}, osniva~ i direktor ove muzi~ke manifestacije predstavio je tri albuma de~jih pesama objavqenih izme|u dve festivalske smotre u produkciji Udruèwa qubiteqa umetni~kog stvarala{tva za decu „Lira“. хроника OSMI ME\UNARODNI DE^JI MUZI^KI FESTIVAL Победила Александра Малићанин Grad Uìce i Udruèwe qubiteqa umetni~kog stvarala{tva za decu „Lira“ i ove godine, osmi put, organizovali su Me|unarodni muzi~ki festival za decu Nikola Pejovi}, Predrag An|i} i Sr|an Milivojevi} na konferenciji za {tampu Re~ je o albumima An|ele [uti} iz â~ka i Luke Mirkovskog iz Trstenika, mladim peva~kim zvezdama koje su Uì~ani ve} imali prilike da vide na Festivalu, a poseban kuriozitet je album sa pesmama koje izvode deca iz uì~kog De~jeg vrti}a. - @elimo da kroz saradwu sa piscima i kompozitorima za decu do|emo do {to kvalitetnijih pesama koje imaju ne samo zabavni ve} i edukativni karakter, tako da se koriste i kao nastavno sredstvo, naglasio je Milivojevi}. Devet pesama koje izvode na{i najmla|i sugra|ani iz De~jeg vrti}a komponovao je uì~ki kompozitor Predrag An|i}. On je izjavio da je disk rezultat timskog rada. - U De~jem vrti}u se dosta pa`we poklawa muzi~kim aktivnostima. Saradwa „Lire“ i Ustanove De~ji vrti} Uìce zapo~ela je jo{ dok je direktor Ustanove bio sada{wi gradona~elnik Jovan Markovi}, a uspe{no se nastavqa i danas sa gospo|om Zoricom Todorovi}. Solisti na ovom albumu su Nevena Jevtovi} i Viktorija Jovanovi}, a autori tekstova su moje koleginice iz nastavnog kadra Nata{a Markovi}, Milomirka Dimitrijevi}, Milica Krstovi} i Gordana Petrovi}. Me|u pesmama su i himne vrti}a „Bambi“ i „Poletarac“. Kao deo ovog tima, mogu da kaèm da }emo nastaviti sa daqim unapre|ewem muzi~ke kulture u De~jem vrti}u, na ovaj i druge na~ine, rekao je An|i}. Pomenuti albumi snimqeni su u poznatom uì~kom studiju Talija, u standardno dobrim produk- POBEDNIK OVOGODI[WEG FESTIVALA : Aleksandra Mali}anin cijskim uslovima koji su zaslugom ing. Nikole Pejovi}a za{titni znak i ovih albuma. A o Festivalu Pejovi} kaè: - Posle osam godina Festival je ipak uspeo da stane na svoje noge, i to na zavidnom umetni~kom nivou. Mislim da smo zauzeli zna~ajno mesto na mapi kulturnih de{avawa u Srbiji. Osam godina se borimo protiv demona turbo folka, kojekakvih iskvarenih aran`mana, melodija i tekstova. Festival je postao pokreta~ koji usmerava najmla|e generacije na pravi put, pokazujemo i dokazujemo da muzika ima i neke druga~ije smerove od onih koje slu{amo i posmatarmo na televiziji u rijaliti {ouima. Osam godina promovi{emo stvarala{tvo za najmla|e, a kruna svega toga je na{a sugra|anka Anica Cvetkovi} koja je nastupala i na Evroviziji. Z. J. IZLO@BA RADOVA UÊNIKA UMETNI^KE [KOLE Од прве матуре до данас Izlo`ba radova je i po~etak kampawe za trajno re{avawe problema {kole koja ve} devet godina radi u iznajmqenom prostoru O d maturskih radova pet generacija Umetni-~ke {kole u Uìcu organizovana je izlo`ba u holu Narodnog pozori{ta. Postavku ~ine radovi u~enika sa svih smerova koji su selektirani od strane stru~nog kadra ove {kole. Obradin Je{i} - Imamo ambiciju da ova izlo`ba bude mobilna i da je publika vidi u celoj Srbiji. Na taj na~in pokre}emo i kampawu za kona~no re{avawe statusa na{e {kole. Istovremeno se pripremamo i za obeleàvawe jubileja desetogodi{wice po~etka rada {kole, rekao je Obradin Je{i}, direktor Umetni~ke {kole. Od osnivawa do danas ovu {kolu je upisalo 200 u~enika a 153 uspe{no studira na brojnim fakultetima ne samo likovne i primewene umetnosti, nego i arhitekturu, filozofiju, jezike, istoriju, menaxment… To pokazuje da su „specijalna“ {kola koja obrazuje talentovane u~enike za umetnost, ali da oni uporedo sti~u znawa i iz drugih op{teobrazovnih predmeta. Umetni~ka {kola prvu generaciju upisala je 2002. godine i do danas radi u iznajmqenom prostoru. Posle Doma „Petar Radovanovi}“ gde je prvobitno bila sme{tena, posledwih godina nastava i prakti~ni rad odvijaju se u zgradi Crvenog krsta. Ve} vi{e godina govori se o re{avawu problema prostora ove {kole ali je to jo{ uvek u fazi „procesa“. Iako postoji konkretan prostor Komande vojnog okruga na Slanu{i koji bi zadovoqavao potrebe ove {kole, jo{ uvek problem nije re{en. Kako je re~eno imaju pozitivan odgovor Direkcije za imovinu, ali se o~ekuje da Ministarstvo odbrane kao pravni sledbenik tog objekta prenese nadle`nost na Ministarstvo prosvete. A tek onda bi mogli da uslede radovi na rekonstrukciji i opremawu tog prostora. Treba dodati i da je komisija Ministarstva prosvete ve} bila u ovom objektu. Sa izlo`be radova u~enika Umetni~ke {kole ^lan gradskog ve}a za obrazovawe Ilija Mi}evi} upoznat je sa ovim problemom i tim povodom na izlo`bi je rekao da lokalna samouprava podràva napore kako bi se re{io problem prostora ove {kole. - Ovo je vi{egodi{wi problem, tako da o~ekujem da }e on biti re{en jer je to u interesu i u~enika i grada.- U~enici Umetni~ke {kole za sve prisutne priredili su i zanimqiv program povodom 50 godina od dodele Ivi Andri}u Nobelove nagrade za kwièvnost. D. Cvijovi} 1. april 2011. 19
ulturna javnost K je povr{no upoznata sa ~iwenicom da je Qubi{a R. \eni} za sobom ostavio oko dve stotine crteà. Posle skoro dve decenije od \eni}eve smrti, ponovo re- {avamo zagone-tku vi{estrukog dara Qubi{e R. \eni- }a. U wegovom stvarala~kom opusu Pi{e: Slobodan Radovi} (etnografija, istoriografija, bibliografija) crteì zauzimaju zna~ajno mesto. Genezu crteà mogu}e je pratiti, i u glavnim crtama rekonstruisati, zahvaquju}i, pre svega, \eni}evom neobjavqenom autobiografskom zapisu nazvanom Sa cveta na svet, Bibliografija sa posvetom unucima (Neboj{i, Sini{i, Nemawi, Mariji) pisana je s namerom da sistematizuje svekoliko wegovo stvarala{tvo, ukqu~uju}i i crteè. U samom po~etku \eni} priznaje da su drugi uticali na wegovu crta~ku strast: ,,Meni su se posebno svideli crteì Frante Malog koji su izlazili u Pravdi. Toliko je on vladao crteòm da se na wima, iako su ra|eni u crnobeloj tehnici, moglo da oseti doba dana, treperewe prirode, ùborewe poto~i}a ili kako vetri} piri na tim crteìma. Po~eo sam da ga kopiram’’. Podsticaj je do{ao od dr Magazinovi}a (iz porodice balerine i novinarke Marije Mage Magazinovi}) koji je tridesetih godina dvadesetoga veka radio kao lekar u stacionaru vazdu{ne bawe na Zlatiboru a stanovao u ku}i Rajka \eni}a, Qubi{inog oca: ,,Kada je video moje crteè, ohrabrio me da nastavim. Ukazao mi je na neke nedostatke i savetovao da crtawe nastavim iskqu~ivo tu{em. Uputio me da crtam stare gra|evine i pejzaè i da motive uzimam neposredno iz prirode, sa lica mesta.’’ Ba{ zbog toga {to crtawe starih gra|evina predstavqa ulazak u prostor veoma poznat Qubi{i R. \eni}u, ne iznena|uje to {to je, posle deset godina stvarala~kog rada, novinar lista Politika, kwièvnik Miodrag Vergovi}, pisao o neobi~nim interesovawima mladog kafexije (\eni} je u to vreme radio u kafani svoga oca Rajka). Politika je tada najavqivala darovitog autodidakta: ,,Pored svega toga, g. \eni} se interesuje filatelijom, numizmatikom, umetni~kom fotografijom i crtawem. Wegova zbirka crteà i fotografija ima oko 500 priloga. \eni} se sprema da uskoro objavi zbirku crteà Po Zlatiboru.’’ Vergovi} je bio u prilici da, pored Ku}era, razgleda i ostale \eni}eve crteè datirane do 1939. godine iz ciklusa Po Zlatiboru: âjetina – centar (1932), Savin autobus pred Rujnom (1935), Mi}i}a ~ardak (1936), Andrijina baraka na Palisadu (1936), Mijailova baraka – prvi hotel na Palisadu (1936), [kola na Keserovini (1936), âjetina (1938). U istom broju ,,Politike’’ (14. decembar 1939) objavqen je prvi crte` Qubi{e R. \eni}a: Ku}er na Zlatiboru. Kao {to je poznato, ku}er je ~obanska koliba koja se prenosi za torom. U Re~niku srpskohrvatskog kwièvnog jezika u izdawu Matice srpske (kw. 3, 1969, str. 143), uz odrednicu ku}er naveden je Cviji}ev zapis: ,,Izvesne sto~arske zgrade, kao savardak i ku}er, naro~ito su karakteristi~ni za sto~are oko Durmitora.’’ Prvih decenija 20. veka, po Zlatiboru, brojni su ~obanski torovi koji se preme{taju sa stadima, u potrazi za hranom. Za wima se, na saonicama prevla~i i ku}er (pokretni ~obanski krevet) da bi ~obani stalno bili u blizini stoke koja je, u potrazi za pa{om, u stalnom pokretu. Do objavqivawa najavqene zbirka crteà Po Zlatiboru nije do{lo, ali je \eni}, osokoqen {to mu je Politika objavila crte` nastavio култура tematski blok Po Zlatiboru. Ciklus crteà tako dopuwavaju Vodenica na Skakavcu (1941), Seoska ku}a na Zlatiboru (1942), Vodice, Rzav (1942), Rzav kod Kobiqe glave (1942), Ba~ija u Zovi (1943), Jedna drvena vila u âjetini (1943), Jeqe (1943), Vodice na Zlatiboru (1943). Ovim ciklusom bavi}e se godinama i u posleratnom periodu. U ispovednom tekstu, predgovoru biobliografiji, \eni} priznaje da su na wegovo stvarala{tvo, kao i na wegov ìvot, uticali prijateqi, kwièvnik (u to vreme najstariji kwièvnik u Srbiji) Mladen St. \uri~i} i publicista Milojko P. \okovi}. \uri~i} ga je podrào na taj na~in {to je \eni} motivima starog Uìca ilustrovao roman Oj Uìce, mali Carigrade, a \okovi} ga je stalno podsticao da crteè objavquje. Pisati – crtati zna~i pokazati se, u~initi da se sopstveno delo pojavi pred drugima. Taj susret ‘’licem u lice’’ \eni} po~iwe da ostvaruje najpre u listu Zlatibor, mese~niku istoimenog uì~kog gra|evinskog predze}a.Tako zlatiborske brvnare postaju istovremeni motiv i za studijski tekst i za crte` tu{em. Podràn od uredni{tva uvodnikom ,,Neumorni Qubi{a R. \eni} ve} decenijama se bavu prou~avawem obi~aja, mentaliteta i pro{losti Zlatibora. Nedavno je pod nazivom Zlatiborske brvnare izdao skriptu o ‘osa}anskoj arhitekturi’. Objavqujemo u celini zapaàwa do kojih je do{ao prou~avaju}i zlatiborske brvnare’’ – \ eni} u list uvodi nove rubrike. Najpre, objavquje rad Osa}anska arhitektura (1962, br. 22 – 23), potom rad Zlatiborske brvnare (1971, br. 61). Radove je (1971), u izdawu ~ajetinske biblioteke, objavio kao separat pod nazivom: Zlatiborske brvnare. Nekoliko godina kasnije saìma oba rada u jedan pod nazivom Osa}anska arhitektura /zlatiborske brvnare i objavquje u Zlatiboru, listu gra|evinara (1978, br. 107–108). U tom periodu bavi se i majstorima, graditeqima brvnara. U Glasniku Etnografskog muzeja u Beogradu objavquje stru~ni rad Drvodeqe – graditeqi brvnara na Zlatiboru u kome opisuje osa}ansku arhitekturu zlatiborskih brvnara: osa}anka u \urovi}ima u Jablanici, stara brvnara Milana Jezdovi}a u Brane{cima i drvene crkve u Peti (1740), u Dobroselici na mestu nekada{we izgorele Hajdukove zadu`bine (1821) i Jablanici (1838), a uz crte` crkve brvnare u Ku}anima daje i gra|evinske detaqe: osnovu dvodelne brvnare, presek, vezu brvana na uglovima (}ert) ) i opisuje drvenu bravu. Bio je u prilici da poznaje ve{te majstore – drvodeqe i da pomene wihova imena: Mitar Udovi~i} iz Stubla, Kova~evi}i (Qubomir, Milenko, Miqko i Dragojle) iz Dobroselice, Aksentije Gavovi}, Marko ]orovi}, Marinko Popovi} i Lazar Spaseni} iz âjetine. Savremenik zapaà da su pridev drveni i imenica brvnara i wihova semantika neizostavni O CRTE@IMA QUBI[E R. \ENI]A Остварена ж Zahvaquju}i \eni}evim crteìma i ispisanim obja{wewima, u na{e vidno poqe vra}a se zaboravqena istorija na koju nas podse}a ~ovek koji kaè da je imao dve podjednako strasne qubavi: Zlatibor i staro Uìce u navo|ewu \eni}evih crteà koji ilustruju jedan nestali epski svet. Upravo za te motive koji su nestajali ponovo ga podrào Mladen St. \uri~i} zapisom: ,,Crteì dragoceni u vernosti i lepoti – sa~uva}e jednu vrlo zna~ajnu granu narodne delatnosti na umoru’’. Posle crteà i radova o brvnarama, i nekoliko pohvala, \eni}u je bilo jasno da toliko utro{eno vreme nije bilo uzaludno. To ga je podstaklo da i daqe prou~ava gra|evine koje je zub vremena ozbiqno naru{avao. Zgrade iz vremena wegove mladosti preselile su se u blokove za crtawe koje je on nazvao âjetina, odnosno Uìce moje mladosti svestan da tih zgrada uskoro ne}e biti i da }e ostati samo na papiru. Nova rubrika (posle Zlatiborskih brvnara) jeste Album starog Uìca. Po~ev od broja 64, 1971. godine, i crteà Kasap~i}a mosta, pa sve do broja 125, u kome je 7. avgusta 1980. godine, objavqen crte` nekada{weg Sokolskog doma (sru{enog pri izgradwi barske pruge), \eni}, rubriku uredno popuwava crteìma i tekstom kojim obja{wava 20 1. april 2011.
Page 2 and 3: U OVOM BROJU \OR\E STEVANOVI] Misli
Page 4 and 5: хроника PETI REGIONALNI FEST
Page 6 and 7: интервју u odnosu na pro{lu
Page 8 and 9: хроника GRADSKO VE]E U@ICE ^
Page 10 and 11: разговор с поводом
Page 12 and 13: привреда Raskinuta privatiz
Page 14 and 15: савет стручњака Пу
Page 16 and 17: eca iz vrti}a „Neven“ Dosvojila
Page 20 and 21: nacrtano, ~esto i sa predlogom poto
Page 22 and 23: Sli^no i u bogatim zemqama - Proble
Page 24 and 25: Pi{e: \or|e Pil~evi} toku novembra,
Page 26 and 27: io je strah i trepet na terenu, Bgr
Page 28 and 29: спорт ZLATIBORSKA OKRU@NA FUDB
Page 30 and 31: спорт PRVA SRPSKA KO[ARKA[KA L
Page 32 and 33: М А Л И О Г Л А С И Tel:
Page 34 and 35: О Г Л А С И - Ч И Т У Љ
Page 36 and 37: Ч И Т У Љ Е SE]AWE NA NAJMILI

Pogledaj

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?