Pogledaj

More documents

Recommendations

Info

привреда Raskinuta privatizacija „Raketa - putni~ki saobra}aj“ privatizovana je pre devet godina, kada ju je Kraqev~anin Milo{ Radenkovi} kupio po ceni od 56 miliona dinara. Tada je zapo{qavala oko 800 radnika. Rezultat privatizacije nije bio ni malo pozitivan: od kapitala gotovo da nije ostalo ni{ta, vozni park je sveden na tri autobusa, a objekti su dati pod hipoteku. Epilog je bio raskid kupoprodajnog ugovora 2007. godine i sada se preduze}e nalazi u ste~aju. Od 2004. do 2008. godine, kada je podeqen socijalni program, radnicima prakti~no uop{te nisu upla}ivani doprinosi. Radnici se dovijaju na razli~ite na~ine da sami uplate doprinose koji im nedostaju, a procewuje se da je za sve wih koji su bili zaposleni u „Raketi“ Putni~ki saobra}aj potrebno oko 450 hiqada dinara da poveù radni sta`. Od uì~kih firmi jedino je "Jelova Gora" iskoristila {ansu koji je davala dràva i povezala sta` radnicima. oko 75 radnika. Imaju}i u vidu da je re~ o staroj populaciji i da svaki dan pristiù novi, verujemo da }e ih biti oko 100 radnika, rekao je Petra{in Drulovi}. „Raketa-putni~ki saobra- }aj“ nije usamqen slu~aj u ovoj neslavnoj nemogu}nosti radnika da odu u zasluène penzije. I druge firme, po istom {ablonu ostavqaju svoje zaposlene bez crkavice za stare dane. Procewuje se da ih ima oko 300 koji su ispunili uslove, a ne mogu da vide penzioni ~ek ni u snu. A procedura ili ta~nije hod po mukama izgleda ovako: qudi steknu uslove, prijave se na Biro za zapo{qavawe i kada ispune uslov imaju 40 godina staà evidentiranih u radnoj kwiìci, onda ih skidaju sa evidencije Nacionalne slu`be i {aqu u PIO, gde saznaju da im nije povezan radni sta`. - Onda imaju problem, jer, em ne mogu oti}i u penziju, em ve}ina nema zdravstveno osigurawe. Za{to? Ne mogu da steknu uslov da odu u penziju, bra~ni partner ne radi, a na primer ima iznad 20 ari zemqe. Zamislite sada jednog ~oveka od 60 godina, koji je krhkog zdravqa, porodica trpi a deca ne mogu da na|u posao, upozorio je Drulovi}. PRAVNE [UPQINE Pravnik Dragan Pavlovi} kaè da je veoma te{ko objasniti kako su radnici dospeli u takvu situaciju. Po posledwim izmenama podzakonskih akata regulisano je da se ra~una samo sta` koji je upla}en, bez obzira {to su zaposleni proveli te godine u radnom odnosu. - Mi smo pisali molbe da se prihvati sav radni sta` kod dru{tvenih preduze}a ili bilo kojih preduze}a u kojima je bilo omogu}eno da radnik primi platu, a da ne bude upla}en doprinos. Me|utim, sada je druga~ije, prvo mora{ da uplati{ porez i doprinos, pa tek onda da primi{ i minimalnu zaradu, dok pre nije bilo tako. U po~etku ~ak nije ni postojala mogu}nost da se uplate neupla}eni doprinosi svojim novcem, naveo je Pavlovi}. Prema wegovim re~ima radnici Rakete su se suo~ili sa jo{ jednim apsurdom koji sada vaì: ako je likvidirano preduze}e onda radnik moè sam da uplati nedostaju}e godine, a ako nije likvidirano onda ne moè. - I sada na primer imamo ~oveka koji je vozio autobus, primao neku platu, ali nisu mu upla}eni doprinosi. I sada ima efektivnog, zavr{enog radnog staà 41, a upla}enog 39 godina. I ne moè da ide u penziju i treba da ~eka 65 godina, a ima na primer 59 godina ìvota, objasnio je on. N. Tomi} STATISTIKA Прерада дрвета и текстилци – најниже зараде Prose~na neto zarada u Srbiji, ispla}ena u februaru iznosila je 35.538 dinara I u odnosu na prose~nu zaradu ispla}enu u januaru nominalno je ve}a za 4,5 odsto, a realno za tri procenta, podaci su Republi~kog zavoda za statistiku. Najvi{e prose~ne zarade u februaru u Srbiji imali su zaposleni u Kosjeri}u - 54.371 dinar, a najniè u Gaxinom Hanu - 19.677 dinara. Op{tine sa najvi{im platama, pored Kosjeri}a, su i Novi Beograd sa 53.812 dinara, zatim beogradska op{tina Palilula - 49.394 dinara, Kostolac - 48.350 dinara i Lazarevac - 47.866 dinara. Me|u op{tinama sa najniìm platama, osim Gaxinog Hana, su i Crna Trava sa prose~nom zaradom od 19.947 dinara, Golubac - 20.257 dinara, Bela Palanka - 20.665 dinara i ni{ka op{tina Pantelej - 20.876 dinara. Posmatrano po delatnostima, najve}e prose~ne zarade imali su zaposleni u proizvodwi duvanskih proizvoda - 83.877 dinara, a najmawe zaposleni u kinematografskoj, televizijskoj i muzi~koj produkciji - 10.184 dinara, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. U vrhu po visini plate su i zaposleni u vazdu{nom saobra}aju sa zaradom od 78.274 dinara, zatim zaposleni u upravqa~kim delatnostima i savetovawu sa 74.743 dinara, zaposleni u pruàwu finansijskih usluga, osim osigurawa i penzijskih fondova, sa 74.088 dinara i zaposleni u reklamirawu i istraìvawu trì{ta - 70.623 dinara. Me|u onima sa najniìm zaradama su zaposleni u pre- Prerada drveta – niske zarade radi drveta i proizvoda od drveta, osim name{taja - 16.199 dinara, u proizvodwi tekstila - 18.320 dinara, zaposleni u delatnosti pripremawa hrane i pi}a 19.020 dinara. Zarade u Zlatiborskoj oblasti Prosek zarada u Zlatiborskoj oblasti u febrauru iznosila je 30.960 dinara, a po op{tinama Kosjeri} 54.371, Uìce 34.473, Poèga 29.131, Priboj, 28.635, Sjenica 28.643, Bajina Ba{ta 28.367, Nova Varo{ 26.834, âjetina 26.102, Prijepoqe 24.749 i Ariqe 24.204, podaci su sa sajta Zavoda za statistiku. Poskupqewe struje od 1. aprila Struja }e u Srbiji poskupeti od 1. aprila u proseku za 15,1 odsto, a za doma}instva 13,5 odsto, saop{tila je Elektroprivreda Srbije. Za mese~nu potro{wu do 350 kilovat sati EPS }e od 1. aprila odobravati popust od 11,89 odsto. Primenom novog popusta gotovo milion i po doma}instava ili skoro polovina svih doma}instava u Srbiji koja mese~no tro{e do 350 kilovat sati ne}e imati pove}ane ra~une za struju, navodi se u saop{tewu EPS-a. Produìti rok za registraciju Asocijacija poqoprivrednika zahteva da rok za obnovu registracije poqoprivrednih gazdinstava bude produèn do 30. aprila. „S obzirom na ovogodi{we ka{wewe uredbi zbog rekonstrukcije Vlade poqoprivrednici nisu bili u mogu}nosti da na VESTI vreme isplaniraju strukturu setve te iz tog razloga zahtevamo produèwe roka za obnovu registracije gazdinstava, navode poqoprivrednici u pismu Ministarstvu poqoprivrede. U Drvengradu o ekonomiji Menaxerski forum „Poslovni zaokret“ o poslovno-finansijskoj konsolidaciji srpske privrede bi}e odràn od 31. marta do 2. aprila u Drvengradu u Mokroj Gori, saop{tili su organizatori. U~esnicima }e poruku uputiti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi}. Skup }e otvoriti vlasnik kompanije BNM International Miodrag Babi}. Specijalni gosti Foruma su {ef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri}. U~e{}e na skupu protvrdilo je oko 80 predstavnika doma}ih i stranih kompanija, preduze}a, banaka, organizacija, institucija, privatnog i javnog sektora. 1. april 2011. 13
O buka je samo jedna od aktivnosti na projektu “Turizam - Nova {ansa za saradwu i razvoj” koji se realizuje u okviru Exchange 3 programa, a u op{tini Ariqe sprovodi od septembra 2010. godine. Uru~iv{i sertifikate, predsednica op{tine Mirjana Avakumovi} je u~esnicima poru~ila da }e im znawe koje su stekli svakako koristiti a da su eventualni problemi na putu uspe{nog bavqewa seoskim turizmom samo izazovi koje u hodu treba re{avati. – Polaznici su obradili veliki broj tema koje se ti~u poslovnog planirawa u seoskom turizmu po~ev od poslovne ideje, marketinga, izbora turisti~kog proizvoda, organizovawa turisti~ke ponude, adekvatnog na~ina promocije i promotivnih alata pa preko ogla{avawa putem Interneta i saradwe sa op{tinom i regionalnom turisti~kom organizacijom. U drugom delu obuke u~esnici su se bavili internom organizacijom biznisa u turizmu, kaè trener obuke Sandra Savanovi}-Stevanovi}. 20. METUBES U BUDVI Deo obuke bio je posve}en i daqim koracima koji su se odnosili na osnivawe udruèwa хроника ARIQE Како бити успешан Pro{le sedmice, posle {estodnevne obuke, 32 polaznika iz Ariqa, dobila su sertifikate i priru~nike za uspe{no vo|ewe pansiona u seoskom turizmu doma}ina u seoskom turizmu u op{tini Ariqe. – Na dobrom smo putu da napravimo udruèwe svih doma}ina u ariqskoj op{tini koji su zainteresovani za bavqewe seoskim turizmom a tako|e smatramo da }e na{a op{tina krenuti korak napred, poru~uju u~esnici obuke. U narednom periodu, planirana je poseta partnerskim op{tinama na projektu, Zaje~aru i Majdanpeku. U~esnici koji su dobili sertifikat ima}e prednost prilikom konkurisawa na projektima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Fonda za razvoj ili Ministarstva poqoprivrede. I. Pavlovi} ZLATIBOR Едукација у сеоском туризму Успешан наступ Turisti~ka oganizacija Zlatibor nastupila je na jubilarnom 20. METUBES-u u Budvi koji je trajao od 24. do 26 marta TO „Zlatibor“ nastupila je na {tandu Turisti~ke organizcije Srbije zajdno sa Turisti~kom organizacijom Ivawice, Turisti~kom organizacijom regije Zapadne Srbije, Turisti~kom organizacijom Vojvodine i Novog Sada. [tand Turisti~ke organizacije Srbije dobio je zlatnu plaketu za izuzetan sajamski nastup, a po oceni peto~lane komisije nastup TO „Zlatibor“ bio je najupe~atqiviji i me|u najboqima. Na ovogodi{wem sajmu u Budvi, Turisti~ka organizacija „Zlatibor“ upoznala je goste sa cenama za predstoje}u letwu sezonu i sa lepotama turisti~kog centra i okoline. Pored toga, predstavnici TO „Zlatibor“ prisustvovali su i raznim berzama, okruglim stolovima, sastancima, poslovnim susretima i sednicama kojih je na ovogodi{wem sajmu bilo dosta. Ciq je bio i da se organizuje studijsko putovawe za sve predstavnike turisti~ke privrede Crne Gore kako bi se na licu mesta upoznali sa prirodnim lepotama i kvalitetom usluga turisti~kog centara Zlatibor. R.V. U prostorijama Turisti~ke organizacije „Zlatibor“ pro{le sedmice, odràna su predavawa iz oblasti seoskog turizma. Ovo je bio jedan od na~ina da doma}ini unaprede svoju turisti~ku ponudu i da ih prilagode novim tokovima u turizmu. Teme o kojima se govorilo na skupu bile su posve}ene kategorizaciji seoskih turisti~kih dom}instava, predava~i su bili Dragica Todosijevi} (Op{tina âjetina) i Jovan Pavlovi} (T.O. „Zlatibor“), animaciji u seoskom turizmu, predava~ je bio Miqko Radi{i} (T.O. „Zlatibor“) i turisti~kom vo|ewu u seoskom turizmu o ~emu je govorila Jelica To{i} (T.O. „Zlatibor“). Odziv doma}ina je bio dobar, a predava~i su im putem primera i prezentacija predo~ili kako da svoju ponudu u~ine {to kvalitetnijom i sadràjnijom, kako bi gosti duè boravili u wihovom doma}instvu i kako bi im se uvek rado vra}ali. R.V. 14 1. april 2011.
Page 2 and 3: U OVOM BROJU \OR\E STEVANOVI] Misli
Page 4 and 5: хроника PETI REGIONALNI FEST
Page 6 and 7: интервју u odnosu na pro{lu
Page 8 and 9: хроника GRADSKO VE]E U@ICE ^
Page 10 and 11: разговор с поводом
Page 14 and 15: савет стручњака Пу
Page 16 and 17: eca iz vrti}a „Neven“ Dosvojila
Page 18 and 19: U prepunoj sali Narodnog pozori{ta
Page 20 and 21: nacrtano, ~esto i sa predlogom poto
Page 22 and 23: Sli^no i u bogatim zemqama - Proble
Page 24 and 25: Pi{e: \or|e Pil~evi} toku novembra,
Page 26 and 27: io je strah i trepet na terenu, Bgr
Page 28 and 29: спорт ZLATIBORSKA OKRU@NA FUDB
Page 30 and 31: спорт PRVA SRPSKA KO[ARKA[KA L
Page 32 and 33: М А Л И О Г Л А С И Tel:
Page 34 and 35: О Г Л А С И - Ч И Т У Љ
Page 36 and 37: Ч И Т У Љ Е SE]AWE NA NAJMILI

Pogledaj

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?