Pogledaj

интервју
u odnosu na pro{lu godinu tri
puta vi{e. Ra~unamo da }emo do
kraja godine ostvariti 60 odsto
realizacije u odnosu na najboqu
proizvodnu godinu koju je fabrika
imala.
• Na ~emu zasnivate takve
planove?
- Na osnovu sirovina i zaliha
koje smo kupili u 2010. godini,
ali i na osnovu obrtnih
sredstava kojima raspola`emo,
a koja }emo ulo`iti u kupovinu
novih sirovina i repromaterijala
i zahteva na tr`i{tu.
Planovi su realni. Ve} smo u
novembru pro{le godine imali
mese~nu realizaciju 40 miliona
dinara. Kada smo na po~etku
ostvarili realizaciju dva miliona,
~lanovi Upravnog odbora
koji su nekada ovde radili, sa
podsmehom su to prihvatili.
Tada smo rekli, dva miliona
jeste malo, ali }e kasnije to biti
i 30, pa i 40 miliona. Me|utim,
nisu nam verovali. Danas je to
realnost i svaki dan iz fabrike
na tr`i{te iza|e gotovih
proizvoda u vrednosti od dva,
tri miliona dinara. Kada se taj
novac vrati, ponovo ga ula`emo
u proizvodwu.
• Sa koliko ste radnika
pokrenuli proizvodwu
pro{le godine i koliko sada
imate zaposlenih?
- Bilo ih je 106. I sada
}emo imati isti broj. Dodu{e,
od kada smo po~eli da radimo,
deo radnika koji nije verovao u
fabriku, oti{ao je uz socijalni
program. Na po~etku ih je bilo
60, a na kraju 32. Svako je sam
odlu~ivao da li }e oti}i ili
ne. Mi smo primili nove radnike,
prvo sezonske, a onda smo
od wih izabrali najboqe i sada
}emo ih primiti u stalni radni
odnos pa }emo imati isti broj
zaposlenih, 106. Sa ovim brojem
radnika, ostvariva}emo ve}u
proizvodwu, jer je neprekidno
Konkurencija
dobro ra^una
- Smatramo da treba
proizvoditi {to vi{e
proizvoda i kroz ve}i
obim proizvodwe i plasman
na tr`i{tu zaraditi,
a ne kroz mali obim proizvodwe
i visoke cene, jer
na taj na~in ne mo`ete
da uposlite kapacitete.
Ciq nam je da uposlimo
kapacitete i u skladu s
tim optimalan broj radnika.
Tr`i{te ne priznaje
gre{ku niti vi{u cenu.
Moramo dobro pratiti
{ta radi konkurencija,
kako u Srbiji tako i u svetu,
da bismo u kontinuitetu
opstajali na globalnom
tr`i{tu.
osavremewavamo. Najvi{e u
onim segmentima gde se dosta koristi
fizi~ki rad koji najvi{e
i ko{ta. Sada poku{avamo da
deo po deo automatizujemo.
• Za to imate sredstva?
- Nekako se snalazimo i iz
prihoda koje ostvarujemo, deo i
investiramo u osavremewavawe
proizvodwe.
• Kolike su zarade u „Budimci“
i da li su redovne?
- Pro{le godine, plata je u
fabrici bila na nivou proseka
u Srbiji. Ovaj nivo i daqe }emo
odr`avati. Plate su od po~etka
obnove proizvodwe, redovne.
• Koliko „Budimka“ u
ovom momentu duguje?
- Dugovi fabrike u momentu
kada smo pokrenuli proizvodwu
bili su 8,5 miliona evra.
Najve}i dugovi bili su prema
radnicima, oko 2,5 miliona evra,
dok je ostali dug prema dr`avi
i komercijalnim poveriocima.
Sa dr`avom smo uspeli da dogovorimo
smawewe odre|enih
obaveza i otpis dela kamata,
mada to do kraja nismo sproveli.
Danas tako|e poku{avamo
da smawimo nagomilane obaveze
prema poslovnim partnerima
na taj na~in {to im nudime
izmirewe uz zna~ajan diskont
za obaveze nastale pre 1. marta
2010. Na ovaj na~in smawujemo
nagomilane obaveze fabrike od
ranije, a one koje nastaju u okviru
teku}eg poslovawa, izmirujemo
uredno. Pro{le godine smo poslovnim
partnerima izmirili
dug u visini od oko 200.000 evra,
koji je nastao pre 1. marta 2010.
godine.
• Kolika su dugovawa
prema fabrici?
- Imamo nenapla}enih
potra`ivawa, ali ih polako,
jedno po jedno re{avamo,
tako da je naplata na{ih
potra`ivawa iz poslovawa
u 2010. na zavidnom nivou i
iznosi 99,5 posto fakturisane
realizacije.Me|utim, radi se o
mawim sredstvima u odnosu na
dug fabrike prema drugima. Uglavnom,
potra`ivawa fabrike
su, napla}ena.
• [to se ti~e vlasni~ke
strukture, kakva je situacija?
- Trenutno, „Budimka“ je
dr`avno preduze}e. Vlasnik 56
procenata kapitala je Akcijski
fond, 20 procenata „Jugoeksport“
koji je u ste~aju, a ostalo
su mali akcionari. Fabrika je
sada u restrukturirawu, odnosno,
pripremamo je za ponovnu
privatizaciju. Uvek ka`em, da
je lak{e prodati automobil
koji je u voznom stawu nego onaj
koji stoji i zato i stavqamo u
funkciju sve kapacitete. Na{i
proizvodi su postaju prisutni
na tr`i{tu pa se nadamo da
}emo lak{e prona}i strate{kog
partnera. Po mom mi{qewu, nije
bitno koliko }e se dobiti novca
za fabriku, ve} koliko }e neko
investirati i uposliti radnika.
Novo zapo{qavawe u fabrici
zna~i i upo{qavawe mnogih
u okolini fabrike koji se bave
poqoprivredom. „Budimaka“ bi
na taj na~in bila pokreta~ razvoja
ne samo po`e{kog kraja ve}
i {ire.
-Po ovom istom principu
mogu da rade i
mnoge druge fabrike
u Srbiji. Potrebno
je da formiraju tim
koji uradi program
i polako krene da ga
ostvaruje.
• Da li je restrukturirawe
oro~eno?
- Restrukturirawe }e trajati
dok ne budemo na{li ozbiqnog
partnera koji }e preuzeti
fabriku. Sada, dok ovaj
proces traje, imamo mogu}nosti
da pojedine delove preduze}a
koji nisu u funkciji proizvodwe,
prodamo i da na taj na~in
izmirimo dugove iz ranijih
perioda. Ciq je da fabrika
{to mawe duguje. Dobro bi bilo
da se tokom restrukturirawa
oslobodimo mnogih balasta, na
primer, farme u Zdrav~i}ima
~iji je kapacitet uzgoj 2.000 grla
u jednom turnusu, zatim klanice
i prerade mesa, upravne zgrade
od 4.000 kvadrata, a nama za
kancelarije ne treba vi{e od
200 kvadrata. Predlo`ili smo
da dr`ava za namirewe duga
od fabrike, preuzme upravnu
zgradu ~ija se vrednost procewuje
na 1,6 ili dva miliona
evra. Zapravo, tokom restrukturirawa
poku{a}emo da oslobodimo
fabriku starih dugova i
imovinu hipoteka kako bi novi
vlasnik mogao raditi u boqim
uslovima nego mi sada. Jer, mi
odr`avamo proizvodwu delom
uz pomo} kredita iz Fonda za
razvoj koje mo`emo da dobijemo
ili uz pomo} olak{ica koje nam
daju poslovni partneri u skladu
sa svojim mogu}nostima, na
primer, da sirovine platimo u
dva do tri meseca, energente i
tako daqe.
• „Budimka“ raspola`e
vrednom imovinom?
- Fabrika je vlasnik 30
hektara savremeno ure|enog i
opremqenog zemqi{ta. Kako
izgleda infrastruktura ova
fabrike mislim da ne znaju ni
ro|eni Po`e`ani. Fabrika ima
savremene saobra}ajnice, bunare
pitke vode, postrojewe za
pre~i{}avawe otpadnih voda
~iji je kapacitet podru~je sa
100.000 stanovnika. Sada sa
na{eg bunara koristimo vodu,
~ak je i prodajemo. Sva oprema
u fabrici u ovom momentu razlikuje
se od evropske samo
po tome {to se wome upravqa
elektrikom, a u Evropi elektronikom.
• Osim vas, koliko je jo{
qudi u rukovode}em timu?
- U timu je sedam osam qudi
koji osim {to rukovode fabrikom
imaju i svoje radne zadatke
koje svakog dana obavqaju
uporedo sa ispuwavawem obaveza
koje zahteva rukovo|ewe.
• Koja je va{a vizija, koji
su planovi?
- Mislim da }e se mnogi
iznenaditi za jo{ jedno godinu
dana kada budemo imali
jo{ vi{e proizvoda i kada
kvalitet tih proizvoda bude
na nivou kvaliteta evropskih
i svetskih robnih marki u prehrambenoj
industriji. Tvrdim da
„Budimka“ proizvodi najboqu
marmeladu u Evropi zato {to
imamo najkvalitetnije vo}e,
a tehnologija kojom radimo je
savremena kao i svuda u svetu.
Vodimo veoma ra~una da ne koristimo
jeftine sirovine. Ako
ka`emo da proizvodimo marmeladu
od {ipurka onda to ona i
zaista jeste. Za sve sokove kupujemo
najkvalitetnije vo}e i ako
pi{e na ambala`i da sok ima
100 ili 50 posto vo}nog sadr`aja
onda to stvarno i jeste toliko.
S kvalitetom se ne}emo igrati,
jer je to na~in da dobijemo i
odgovaraju}u cenu na tr`i{tu. A
{to se ti~e i dizajna, ni{ta nam
nije strano.
• ^vrsto verujete da }e
ova fabrika uspeti da vrati
ugled i mesto koje je nekada
imala?
-Posle ovih godinu dana,
verujem da ova fabrika ne}e
vratiti hiqadu radnika u svoje
hale, ali }e sigurno u ovim
postoje}im kapacitetima, infrastrukturi
sa doinvestirawem,
sa pravim partnerima,
zaposliti oko 200 do 300 radnika
koji }e redovno primati platu
me|u kojima }e biti menaxeri,
qudi koji }e raditi na dizajnu,
pripremama novih proizvoda i
na taj na~in }e ostvarivati prihod
fabrike i uposliti i mnoge
druge poqoprivrednike koji joj
gravitiraju.
Rada Popovi}
1. april 2011.