Planiranje buduÄnosti â realizacija strategija razvoja - BeÄejski mozaik

More documents

Recommendations

Info

Bečejski mozaik Anketa: Ko se seća Strategije održivog razvoja Zarđao motor razvoja Pre donošenja Strategije održivog razvoja opštine Bečej 2007. godine, izrađivači tog dokumenta na čelu sa Zoranom Subotičkim, koji je tada bio deo opštinske vlasti, saopštili su kako je u javnoj raspravi o tom dokumentu učestvovalo mnogo građana opštine, te da su ljudi bili informisani o Strategiji čiji je moto „Bečej – moj centar sveta“. U preambuli Strategije (doduše, uz korišćenje velikih slova i tamo gde im nije mesto, a to verovatno ukazuje na megalomaniju i samoljublje izrađivača dokumenta) zapisano je: „Građani opštine Bečej su svoju iskrenu želju za smislenim, dobro organizovanim i kvalitetnim životom pokazali svojim značajnim učešćem u izradi ovog dokumenta čime su umnogome pomogli Opštinskom forumu i Radnim grupama da njihove potpuno realne i dostižne želje pretoče u metodološki definisan plan razvoja lokalne zajednice. Opšta saglasnost, kako građana, tako i stručne javnosti sastoji se u zaključku: da se energija svih relevantnih ljudi i institucija mora usmeriti ka reformi ukupne lokalne uprave do nivoa stvaranja jedne ozbiljne, preduzetničke samouprave koja će predstavljati motor ukupnog razvoja opštine Bečej“. Ove, 2011. godine, međutim, stanovnici opštine Bečej ne znaju ni da postoji Strategija, niti zašto je ona uopšte važna. Ovaj zaključak smo doneli nakon anketiranja građana. Pitali smo 250 Bečejaca o tome da li su čuli za Strategiju održivog razvoja opštine Bečej i da li znaju šta je opisano u tom dokumentu. Rezultati ankete pokazuju da većina ispitanika nije čula za Strategiju, kao ni za to za šta bi taj dokument trebao da služi – a reč je o planovima (ne)održivog razvoja opštine u svim segmentima života, do 2017. godine. To dalje znači da je novac koji je potrošen za izradu Strategije bačen, da Strategija ne služi ničemu, jer se ne ostvaruje to što je tamo zapisano. „Nevernici“ s razlogom U istraživanju Bečejskog mozaika učestvovalo je 250 građana, 125 srpske i 125 mađarske nacionalnosti. Na anketna pitanja su odgovarali muškarci (130) od 18 do 65 godina i žene (120), takođe od 18 do 65 godina. Od ukupnog broja ispitanika jedna trećina ima osnovnu „Opšta saglasnost, kako građana, tako i stručne javnosti sastoji se u zaključku: da se energija svih relevantnih ljudi i institucija mora usmeriti ka reformi ukupne lokalne uprave do nivoa stvaranja jedne ozbiljne, preduzetničke samouprave koja će predstavljati motor ukupnog razvoja opštine Bečej“. Vir školu, jedna trećina srednju, a jednu trećinu su činili visokoobrazovani građani. Iz grada Bečeja u anketi je učestvovalo 160 građana, a iz naseljenih mesta Bačko Gradište i Bačko Petrovo Selo po 45 stanovnika. 78 posto ispitanika je reklo da prvi put čuje za Strategiju održivog razvoja opštine Bečej i da ne zna o čemu je reč u tom dokumentu. Od njih ljudi starosne dobi od 20 do 40 godina činili su 80 procenata. 17 posto anketiranih je saopštilo da zna da opština Bečej raspolaže dokumentom koji se zove Strategija održivog razvoja, a to su saznali iz lokalnih medija, međutim, nijedna anketirana osoba ne zna šta sadrži Strategija. Samo 5 posto građana zna da Bečej ima Strategiju održivog razvoja i da taj dokument, u stvari, treba da bude svojevrstan biznis plan za razvoj Bečeja. Od 250 ispitanika niko nije pročitao Strategiju održivog razvoja koja je dostupna i na internetu. Interesantno je i da nijedna od 250 ispitanih osoba nije učestvovala na već pomenutoj javnoj raspravi pre donošenja Strategije održivog razvoja opštine. Ispitanici su odgovorili i na pitanja da li misle da će se Strategija održivog razvoja ikada ostvariti. Njih 235 je reklo da ne veruje u to, a ostali, mada su sumnjičavi, „Planiranje budućnosti – realizacija strategija razvoja“, specijalni dodatak Bečejskog mozaika Urednica: Kristina Demeter Filipčev, Izdavač: Mozaik d.o.o, Štampa: D.o.o. Magyar Szo kft. OJ Štamparija Forum Novi Sad 2 „Planiranje budućnosti – realizacija strategija razvoja“
misle da će se možda i ostvariti, bez obzira na to što ne znaju o čemu se radi u Strategiji. Ko su pisci Strategije O tome o čemu se radi u Strategiji održivog razvoja mogli ste da čitate u tematskom dodatku Bečejskog mozaika 29. aprila. Sada objavljujemo imena Bečejaca koji su učestvovali u izradi Strategije (na način kako se imena navode u Ljudi samoj Strategiji; vidljiv je nedostatak dužne pažnje i pismenosti što se tiče redosleda imena i prezimena): mr Zoran Subotički, Kuti Imre, Molnar Endre, Goran Sadžakov, Nikola Dolinka, Svetlana Gagić (PIK Bečej), Nikola Popović, Gordana Kovačev, Svetlana Gagić (CSR), dr Dejan Dudvarski, Velimir Cvejanov, Berček Ferenc, Ferenc Edvin, Ljubomir Glavonić, Tamara Ivanišević, Radoslav Ivanović, Radomir Jelić, Miodrag Jovićević, Budislav Medurić, Žužana Mišković, Aleksandar Obrovački, Julija Popić, Dušan Radivojević, Dragan Ristić, Šandor Pal, Šormaz Izabela, Radovan Stojanović, Varnju Ilona, Govedarica Andrea, Kiš Tereza, Vračarić Tatjana, Avramov Rade, mr Feher Laslo, Stražmešterov Miloš, Nađ Šandor, Sretenović Siniša, Barši Đula, Molnar Imre, Babin Dejan, Nežić Miodrag, Radičević Marjan, Pavlović Ljubomir, Mihajlović Miloš, Galus Žolt, Agneš Kuti Hanak, Dumić Dušan, Ivošev Radivoj, mr Feher Laslo, Ludmany Tibor, Marjanović Milica, Plavšić Petar, Sekulić Milan, Jevtimijević Saša, Matić Aleksandar, Krečković Sofija, Subakov Gordana, Krunić Ljubica, Tašin Nestor, Mikalački Žarko, Mikalački Velimir, Gavrić Bogdan, Kneht Laslo, Saravolac Ljiljana, Krkobabić Damir, dr Ric Đerđ, Zahar Keri Gizela, Silađi Atila, Mirić Dragan, dr Zora Apić, Ferenc Magdolna, Prpa Maja, Prkosovački Vojislav, Ružička Ivana, Strajnić Goran, Bašić Budimir, Dimitrijević Aleksandar, Gujanica Marjan, Kekić Dalibor, Bašić Sanja, Stanko Imre, Mikić Antonić Branislava, Džigurski Miladin, Opinćal Milan, Bašić Pero, Ćelić Mihajlo, dr Šijačić Siniša, dr Nešić Kosara (trebalo bi da je Kosana), Vukelić Nenad, Lučev Marija, Knezi Peter, Dušan Jovanović i doc dr Marija Jevtić. Interesantno je, a trebalo bi da je i alarmantno, da skoro niko ko je učestvovao u izradi Strategije javno ne insistira na tome da se poradi na ostvarenju planiranih ciljeva, a onaj ko insistira, čini to za potrebe predizborne kampanje. Od „nedovoljno usmerenog bivstvovanja“ do… Anketiranim građanima, kojima nije jasno šta se želi postići Strategijom održivog razvoja do 2017. godine, mogu da pomognu reči Zorana Subotičkog koji je bio neka vrsta koordinatora posla prilikom izrade Strategije. On je u uvodnom delu dokumenta nadahnuto i optimistički definisao ciljeve. „Strategija održivog razvoja (Lokalna Agenda 21) je proces i dokument koji jedno besciljno, ili nedovoljno usmereno bivstvovanje zajednice usmerava ka smislenom i organizovanom životu kako same zajednice, tako i njenih pojedinačnih članova. Upravo to Bečejski mozaik je radilo preko sto ljudi, naših sugrađana, proteklih godinu i po dana: usmeravali smo našu opštinu ka jasnim ciljevima, sa jasnim merama i aktivnostima koje nas mogu dovesti do kvalitetnijeg i sadržajnijeg života. U taj proces usmeravanja uključeno je veoma mnogo ljudi: od naših najmlađih sugrađana do najstarijih, od manje obrazovanih do onih sa visokim školama, od zaposlenih do nezaposlenih... Kao što se grudva bačena sa vrha planine, pretvori u lavinu tako je i izrada Strategije održivog razvoja, od inicijative nekolicine ljudi prerasla u pokret za jasnim definisanjem naše sopstvene budućnosti u raznim oblastima naših života. To i jeste suštinski smisao izrade Lokalne Agende 21 - da sami, svojom voljom i svojom pameću projektujemo sopstvenu budućnost u prostoru u kojem živimo, a na koji možemo aktivno da utičemo. Kao i mnogo puta do sada pokazalo se da mi, Bečejci, nismo sami, da imamo prijatelje koji o nama imaju bolje mišljenje nego što ga sami o sebi imamo. Tako smo čitav ovaj proces sprovodili sa našim prijateljima iz Stalne Konferencije Gradova i Opština Srbije (SKGO) i sa našim norveškim prijateljima. Dugujemo im veliku zahvalnost na podršci, na njihovom verovanju u nas, kada nam je zaista bilo teško u periodu naših političkih turbulencija, kada su mnogi mislili da je još jedan projekat, još jedna dobra zamisao propala. Kao što grmljavina u daljini nagoveštava kišu, tako i ovaj dokument nagoveštava jednu potpuno novu dimenziju našeg odnosa prema sopstvenom gradu i opštini, prema životu koji želimo da vodimo na ovom prostoru. Nakon obavljenih javnih rasprava i razgovora, nakon usvajanja ovog dokumenta od strane lokalnog parlamenta Strategija održivog razvoja postaje najvažnija Javna Knjiga u koju su upisane naše sudbine, naša sadašnjost i budućnost. Kao i naših potomaka. To je naš Vodič u budućnost. Ipak, najveću odgovornost za realizaciju Strategije održivog razvoja imaju oni koje vi, svojim glasovima, birate i dajete im mandate da upravljaju našom zajednicom. Ovim dokumentom ste dobili moćno oruđe. Poštovane sugrađanke i sugrađani, budućnost je, dakle, u našim rukama i ona predstavlja naše zajedničko vlasništvo“, piše u Strategiji. Ipak, stiče se utisak da danas „najvažniju Javnu Knjigu u koju su upisane naše sudbine, naša sadašnjost i budućnost“ niko ne čita, niti ona interesuje bilo koga. Bilo bi politički mudro da odgovorni ljudi u opštini daju odgovore na pitanja zašto je to tako, ili, ako ova „javna knjiga“ danas nije prihvatljiva, kada ćemo izraditi i realizovati drugu sa ostvarljivim ciljevima. Kristina Demeter Filipčev „Planiranje budućnosti – realizacija strategija razvoja“ 3
Page 1: „Planiranje budućnosti - realiza
Page 5 and 6: informacija o prethodnom stanju. Je
Page 7 and 8: Radna grupa opštine za reviziju st
Page 9 and 10: Tervezzük a jövőt - a fejlődés
Page 11 and 12: Kik a Stratégia szerzői A fenntar
Page 13 and 14: Becsei mozaik létező stratégiák
Page 15 and 16: Becsei mozaik és érzi); a helyi

Planiranje buduÄnosti â realizacija strategija razvoja - BeÄejski mozaik

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Planiranje buduÄnosti â realizacija strategija razvoja - BeÄejski mozaik