Hidrobiologija 5 - Raka Web
Hidrobiologija 5 - Raka Web
Hidrobiologija 5 - Raka Web
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
MAKROFITE
Više vodene biljke su znatno bolje zastupljene u kopnenim vodama nego u<br />
morskim. U moru se razvila samo jedna grupa biljaka semenjača<br />
(Spermatophyta) i to morske cvetnice (Magnoliophyta). One pripadaju<br />
monokotiledonim biljkama (Monocotyledoneae), odnosno Liliopsida. Obuhvata<br />
tridesetak travolikih vrsta, a njihove livade ili travnjaci rasprostranjeni su samo<br />
u gornjem stubu morskog dna-infralitoralu.<br />
Morske vrste<br />
Posidonia oceanica<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Najadales<br />
Fam: Posidoniaceae<br />
Morfološke karakteristike: jak rizom, izduženi listovi poput kopnenih trava<br />
Biologija: višegodišnja biljka, u proleće izbija 6-7 novih mladih listova, do 40m<br />
dubine, rizomi ostaju u dnu do 100 godina<br />
Značaj: sklonište mnogim beskičmenjacima, mrestilište mnogih riba
Cymodocea nodosa<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Alismatales<br />
Fam: Cymodoceaceae<br />
Morfološke karakteristike: poseduje razgranato korenje (do 28 cm)<br />
Biologija: razvija se na siromašnom sedimentu (pokretna podlogapesak)<br />
podnosi dosta ustajalu i zagađenu vodu, nema je na dubini<br />
većoj od 10m.<br />
Značaj: sklonište mnogim beskičmenjacima, mrestilište mnogih riba
Zostera marina<br />
Zostera nana<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red:Potamogetonales<br />
Fam: Zosteraceae<br />
Morfološke karakteristike: poseduje duge zelene listove širine oko 1cm,<br />
rizom je bele boje sa plitko ukorenjenim korenom<br />
Biologija: razvija se na peščanim sedimentima, može živeti kao submerzna<br />
vrsta ali i u plićacima gde je smena plime i oseke<br />
Značaj: važna u stabilizaciji sedimenata, supstrat je za razvoj<br />
jednoćelijskih algi i mikroskopskih beskičmenjaka. Stanište mnogih<br />
morskih beskičmenjaka, mrestilište mnogih riba
Echinophora spinosa<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Apiales<br />
Fam: Apiaceae<br />
Morfološke karakteristike: polugrm visok do nekoliko metara,<br />
razgranati koren može biti dug do nekoliko metara<br />
Biologija: rasprostranjena samo u južnom delu jadrana uz morske<br />
obale posebno na pesku.<br />
Značaj: u nekim delovima evropskog areala koren služi u ishrani.<br />
Kritično ugrožena vrsta
Slatkovodne vrste<br />
EMERZNE BILKE se ukorenjuju u dnu, dok im je stabljika izvan vodene površine<br />
Phragmites communis<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Poales<br />
Fam: Poaceae<br />
Morfološke karakteristike: vrlo je visoka, može preko 3m. Cvetovi skupljeni<br />
u klasiće, ljubičaste boje. Plod je krupa.<br />
Biologija: listovi opadaju u jesen ali stabljika prezimljava<br />
Značaj: stanište mnogih beskičmenja i malih kičmenjaka. Naša najveća trava
Typha latifolia<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Poales<br />
Fam: Typhaceae<br />
Morfološke karakteristike: jaki rizom, cvetovi sakupljeni u klipove<br />
Biologija: trajna močvarna ili vodena biljka sa linearnim listovima,<br />
cveta od<br />
Značaj: rizom je bogat skrobom, može se jesti nakon kuvanja i<br />
guljenja kore. OPREZ ne jesti ako su sa zagađenog područja jer<br />
apsorbuje zagađivače
Carex acuta<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Poales<br />
Fam: Cyperaceae<br />
Morfološke karakteristike: cvetovi sakupljeni u klasiće. Plod je<br />
krupa<br />
Biologija: rasprostranjen je u litoralu reka, jezera i močvara, raste<br />
i na alkalnim i na kiselim područjima, ne podnosi duže suše<br />
Značaj: stanište brojnim beskičmenjacima i manjim<br />
kičmenjacima
Sagittaria saqittifolia<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Alismatales<br />
Fam: Alismataceae<br />
Morfološke karakteristike: listovi u obliku strelica su dužine 15 do<br />
25 cm a širine 10 do 22 cm. Stabljika je oko 45 cm iznd vodene<br />
površine. Cvetovi su beli sa tri latice.<br />
Biologija: raste u vodi 10-50 cm dubine<br />
Značaj:okrugli gomolj je jestiv. Ukus mu je sličan krompiru, samo<br />
malo hrskaviji i kad je kuvan.
Flotantne biljke Lišće im pliva po površini vode, korenje visi<br />
u vodenom stubu ili je pričvršćeno u mulju. Pretežno se nalazi u stajaćim<br />
vodama, a u tekućim samo na nirnijim mestima.<br />
BILJKE KOJIMA KORENJE NIJE PRIČVRŠĆENO U BENTALU<br />
Nuphar luteum<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Nymphaeales<br />
Fam: Nymphaeaceae<br />
Morfološke karakteristike: veliki srcoliki listovi na površini vode, lepi žuti cvetovi, rizom sa<br />
ožiljcima otpalih listova<br />
Biologija: nakon truljenja, semenke isplivaju na površinu vode, lepe se na perje ptica koje<br />
ih raznose u nova staništa.<br />
Značaj: ukras brojnih slatkih voda, pri velikoj brojnosti dolazi do zasenjivanja vode.<br />
Žutozeleni iznutra beli rizom sadrži više od 20% skroba i 6 % glukoze. Sirovi rizomi sadrže<br />
termolabilne alkaloidne materije i otrovni su, mogu se jesti nakon termičke obrade. Rizomi<br />
se mogu sušiti i samleti u brašno iz kojeg se priprema testenina. Poseduju insekticidno<br />
delovanje. Ispržene semenke se mogu jesti a samlevene mogu biti zamena za kafu.
Nymphaea alba<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Nymphaeales<br />
Fam: Nymphaeaceae<br />
Morfološke karakteristike: trajna vodena biljka sa velikim debelim, sjajnim,<br />
ovalnim ili okruglastim duboko srcoliko urezanim listovima sa dugim<br />
peteljkama. Cvetovi krupni sa mnogo belih latica i prašnika<br />
Biologija: cvetaju<br />
Značaj: rizom sadrži više od 20% skroba i 6 % glukoze. Jede se kuvan ili<br />
pečen. Zamena za kafu. Od cvetova čaj za nesanicu, jednom listu ima oko<br />
200mg vitamina C. Retka biljka, zaštićena
Trapa natans<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Magnoliopsida<br />
Red: Myrtales<br />
Fam: Trapaceae<br />
Morfološke karakteristike: podvodna stabljika dostiže do 5 m dužine,<br />
poseduje dva tipa listova. Jedni pod vodom uz stabljiku, drugi na površini u<br />
obliku rozete sa nazubljenim rubovima. Cvet je bele boje, a cveta u rano<br />
proleće. Plod je oraščić<br />
Biologija: raste u mirnim vodama dubine do 5m<br />
Značaj: plod sadrži veliku jestivu semenku punu skroba. U kini se kultivira<br />
3000 godina a u Nemačkoj je otkriveno da se koristio u ishrani još u<br />
preistorijsko doba. Danas je vrsta retka, pretpostavlja se zbog klimatskih<br />
promena, promena kvaliteta vode. Vrsta je uvezena u SAD zbog uzgajanja,<br />
bekstvom iz kontrolisanih uslova je postala invazivna
Biljke čije korenje visi u vodenom stubu<br />
Lemna minor<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Alismatales<br />
Fam: Araceae<br />
Morfološke karakteristike: cvetovi su sitni, zelenkasti i retki, listovi 2-5<br />
mm, 3-6 zajedno. Razmnožava se većinom vegetativno.<br />
Biologija: često pokrivaju celu površinu neke vode<br />
Značaj: brzorastuća vrsta, korišćena je za ishranu stoke i riba
Salvinia natans<br />
Razdeo: Pteridophyta<br />
Klasa: Pteridopsida<br />
Red: Salviniales<br />
Fam: Salviniaceae<br />
Morfološke karakteristike: poseduje tri lista, dva su na površini vode, treći<br />
preuzima ulogu korena i nalazi se ispod površine<br />
Biologija: prezimljava ispod vodene površine, uzdiže se u proleće kada voda<br />
malo otopli<br />
Značaj: raste brzo, stvara gusti vodeni pokrivač i zasenjuje vodenu<br />
površinu, često se koristi za ukrašavanje vodenih vrtova
Submerzne biljke<br />
Korenje im je pričvršćeno za dno, čitava stabljika je ispod površine vode.<br />
Utricularia vulgaris<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Magnoliopsida<br />
Red: Lamiales<br />
Fam: Lentibulariaceae<br />
Morfološke karakteristike: dvojaki listovi (heterofilija), lepi žuti<br />
cvet, koren rasperjan u vodenom stubu<br />
Biologija: pluta u mirnoj vodi, razmnožavanje fragmentarno i<br />
polno<br />
Značaj: karnivorna biljka koja raste na močvarnim staništima,<br />
potrebe za kiseonikom crpi razgradnjom proteina insekata koje<br />
hvata specifično oblikovanim listovima
Potamogeton natans<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Alismatales<br />
Fam: Potamogetonaceae<br />
Morfološke karakteristike: plivajući listovi duguljasti i<br />
zašiljeni na vrhu<br />
Biologija: visoko tolerantni na anaerobne uslove, ali<br />
zahtevaju sunce, ne podnose zasenjena područja, cvetaju<br />
sredinom leta<br />
Značaj: koren je jestiv
Ceratophyllum demersum<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Magnoliopsida<br />
Red: Ceratophyllales<br />
Fam: Ceratophyllaceae<br />
Morfološke karakteristike: stabljika dužine 1-3 m, listovi<br />
dužine 8-40mm, cvetovi zelenosmeđi, plod je oraščić<br />
Biologija: raste u mirnim vodama sa muljevitim dnom pri<br />
temperaturama 15-30 0 C na mestima sa mnogo minerala<br />
Značaj: koristi se u akvarijumima za toplovodne i<br />
hladnovodne slatkovodne ribe, pružaju zaštitu ribljoj<br />
mlađi
Myriophyllum spicatum<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Magnoliopsida<br />
Red: Saxifragales<br />
Fam: Haloragidaceae<br />
Morfološke karakteristike: listovi ispod vode su kraći i manji nego<br />
oni iznad vode<br />
Biologija: razvija se na mirnim vodama<br />
Značaj: služi kao hrana raznim vodenim insektima, u slučaju da se<br />
proširi u vodenom medijumu uništava staništa i sprečava razvoj<br />
komaraca
BESKIČMENJACI KOPNENIH<br />
VODA
Površinske kopnene vode možemo podeliti na stajaće, tekuće i podzemne kopnene<br />
vode.<br />
Stajaće kopnene vode se sastoje od:<br />
plitkih ekosistema<br />
čovekovih tvorevina<br />
jezera<br />
U plitke ekosisteme se ubrajaju lokve (svako udubljenje ispunjeno vodom), močvare<br />
(poslednji stadijum stajaćica, postepeno se pretvaraju u kopno), bare (plitka i<br />
trajna voda koja nepresušuje). Živi svet je bogat i raznovrstan, bujna je vegetacija,<br />
prisutne su mnogobrojne životinje (ribe, vodozemci, gmizavci, sisari, insekti...)<br />
U čovekove tvorevine ubrajamo akumulacije i ribnjake.<br />
Jezera su dublji i veći ekosistemi. Vrlo su dinamična. Ovde su životne zajednice<br />
beskičmenjaka vezane za veći broj različitih staništa. Jedna od osnovnih podela<br />
staništa:<br />
Zona slobodne vode (limnion, pelagijal)<br />
Zona dna (pedal, bental)
Zona slobodne vode se deli na eufotični i afotični sloj. U eufotičnom sloju se<br />
odvija fotosinteza, prisutan je zooplankton i fitoplankton. Na površinskom sloju<br />
se nalazi posebna životna zajednica pod nazivom neuston. U afotičnom sloju<br />
nalazi se vrlo malo svetla ili ga uopšte nema. Tu je prisutan zooplankton i<br />
bakterije.<br />
Zona dna jezera naziva se bental. Bental se deli na litoral, sublitoral i profundal.<br />
Litoralna zona se deli na<br />
a) zona nadvodnih (emerznih) biljaka<br />
b) pojas plivajuće vegetacije, flotantnih biljaka<br />
c) pojas podvodne vegetacije, submerznih biljaka<br />
Za zonu emerznih biljaka karakteristično je obilje organskog materijala. Tu se<br />
mogu naći žabe, zmije, kornjače, vodene ptice, puževi, larve insekata i odrasli<br />
insekti
Flotantne biljke zasenjuju vodu, uzimaju znatne količine hranljivih soli, bitno<br />
smanjuju fotosintezu, smanjuju razvoj planktona.<br />
Pojas submerzne vegetacije zauzima područje od 3 do 7 m dubine, a pojas<br />
višećelijskih algi od 7 m do dubine opsega litorala-30 m. Ovde se odvija intenzivna<br />
fotosinteza i prisutno je obilje hrane. Nalazi se najveći broj životinjskih vrsta:<br />
• Protozoa<br />
• Rotifera<br />
• Gastropoda<br />
•Oligochaeta<br />
•Mollusca<br />
•Crustacea<br />
• Insecta (larve i adulti)<br />
• Pisces
Sublitoral se proteže do 180 m dubine. Zbog nedostatka svetla isčezava vodeno bilje,<br />
a dno je obično peskovito. Uglavnom su prisutne bakterije, Oligochaeta i<br />
Chironomidae.<br />
Profundal se proteže do dubina većih od 180 m dubine (Ohridsko jezero na pr.). Dno<br />
se sastoji od finog mulja, stalne temperature, visokog pritiska, malo kiseonika i<br />
puno CO 2 . Prisutne su Oligochaeta, Chironomidae i životinje karakteristične za<br />
podzemne vode.<br />
Tekućice mogu biti manje od 5 m širine i tada se nazivaju potoci i veće od toga, kada<br />
se nazivaju reke. Mogu se podeliti na:<br />
1. Gornji tok - velika brzina vode (>3m/sec), dno kamenito, mala kolebanja<br />
temperature, puno kiseonika. Prisutne su silikatne alge, mahovine i stenotermni<br />
organizmi (prilagođeni na niske temperature)<br />
2. Srednji tok - manja brzina vode (1-2m/sec), sitniji supstrat (šljunak, pesak), veća<br />
kolebanja temperature, manje O 2 , više CO 2 . Prisutne su silikatne alge, mahovine,<br />
zelene alge, končaste bakterije, i euritermni organizmi (podnose veća kolebanja<br />
temperature)
3. Donji tok - brzina vode
Planktonski beskičmenjaci<br />
Planktonski beskičmenjaci pripadaju zooplanktonu i nalaze se u pelagijalu.<br />
Zooplankton slatkih voda se sastoji od različitih organizama. Tipični predstavnici<br />
pripadaju u 4 sistematske grupe:<br />
1. Protozoa<br />
2. Rotifera<br />
3. Cladocera<br />
4. Copepoda<br />
Osim toga u zooplankton spadaju razvojni stadijumi različitih crva, mekušaca, viših<br />
rakova i riba, koji u odraslom stanju pripadaju nektonu ili bentosu.<br />
Veliki broj pripadnika zooplanktona se hrani fitoplanktonom i bakterijama. Oni su<br />
direktna hrana ribama u svim stadijumima života.
Obzirom da se planktonski organizmi ne mogu jače aktivno kretati, u<br />
tekućicama su od manjeg značaja. U većoj biomasi se mogu razvijati samo u<br />
stajaćim vodama. U gornjim tokovima reka mogu se naseljavati samo dobri<br />
plivači i po pravilu nema mogućnosti za razvoj planktonskih organizama. Oni<br />
tu ipak mogu dospeti ako postoji dotok iz stajaćih voda. Ipak ima izuzetaka.<br />
U izvorima sa ustajalom vodom je moguć razvoj retkih zooplanktonskih<br />
organizama kao što su Eucyclops serrulatus i Paracyclops fimbriatus.<br />
U donjim tokovima reka je moguć razvoj planktona na mirnijim mestima sa<br />
vrlo slabijim strujanjima vode od 0,5 do 0,8 m/sec
Brachionus plicatilis<br />
Razdeo: Rotifera<br />
Klasa: Monogononta<br />
Red: Ploima<br />
Fam: Brachionidae<br />
Morfološke karakteristike: Telo vrsta ovog roda je pokriveno jasno<br />
vidljivom kutikulom. Zastupljena je bilateralna simetrija i polni dimorfizam.<br />
Na telu se razlikuju četiri regiona: glavu sa vencem, vrat, telo i stopalo.<br />
Stopalo izgleda kao dodatak koji se proteže ventralno od tela<br />
Biologija: Ovaj rod je jedan od najzastupljenijih rodova rotifera od 2.500<br />
vrsta. Važna zooplanktonska vrsta. Hrane se raznim vrstama morskih algi,<br />
ostalim fitoplanktonom, dominantno zastupljenim u moru.<br />
Značaj: široko je korišćen kao esencijalni izvor hrane kod uzgoja larvi<br />
morske i slatkovodne ribe i račića prvenstveno zbog svoje tolerancije na<br />
uslove okoline. Njihova nutritivna vrednost, veličina tela, i relativno sporo<br />
kretanje u vodi takođe doprinosi njihovom idealnom karakteru kao plen<br />
aktivnim larvama
Kellicottia longispina<br />
Razdeo: Rotifera<br />
Klasa: Monogononta<br />
Red: Ploima<br />
Fam: Brachionidae<br />
Morfološke karakteristike: Veličina oko 450-860µm. Glatka<br />
kutikula, na prednjoj strani ima šest produženja u obliku<br />
rogova različite veličine. Bez stopala<br />
Biologija: Hrani se fitoplanktonom i to vrstama<br />
Mallomonas, Dynobrion, Crysochromulina i Stichococcus<br />
Značaj: Vrlo zastupljena vrsta zooplanktona
Asplanchna priodonta<br />
Razdeo: Rotifera<br />
Klasa: Monogononta<br />
Red: Ploima<br />
Fam: Asplanchnidae<br />
Morfološke karakteristike: Veličina oko 420-1500 µm. Za ovu<br />
grupu, krupna vrećasta planktonska vrsta sa širokim<br />
spektrom mogućih izvora hrane. Transparentni su. Veliki jezik<br />
je produžen u svrhu hvatanja plena. Nema stopalo. Dva mala<br />
crvena oka. Vrsta ima okrugle jajnike. Prisutna je sezonska<br />
ciklomorfoza, što znači da se telo menja sa promenom sezone.<br />
Biologija: Hrani se algama, cilijatama, ostalim rotiferama<br />
Značaj: Kosmopolitska planktonska vrsta koja nastanjuje<br />
slatkovodne a ponekad i bočatne vode.
Polyarthra dolichoptera<br />
Razdeo: Rotifera<br />
Klasa: Monogononta<br />
Red: Ploima<br />
Fam: Synchaetidae<br />
Morfološke karakteristike: Veličina oko 75-150 µm.<br />
Biologija: do sada je poznato 14 vrsta ovog roda.<br />
Značaj: Vrlo je česta vrsta, naročito u ribnjacima
Cyclops sp.<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Maxillopoda<br />
Potklasa:Copepoda<br />
Red: Cyclopoida<br />
Fam: Cyclopidae<br />
Morfološke karakteristike: ima 5 pari nogu. Veličina je 2-3 mm.<br />
Poseduju po jedno crno ili crveno oko na sredini glave. Vrsta je<br />
dobila po jednookom čudovištu iz grčke legende. Boja mu je<br />
zelenkasta, slamnato žuta ili sivkasta. Kreće se trzanjem kroz vodu.<br />
Ženke nose jaja u malim prostranim vrećicama.<br />
Biologija: Ciklus razmnožavanja je vrlo brz. Često se viđa u blizini<br />
vodene buve<br />
Značaj: ima značajnu ulogu u lancima ishrane
Bosmina longirostris<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Branchiopoda<br />
Red: Cladocera<br />
Fam: Bosminidae<br />
Morfološke karakteristike: dužina ženki 250-700 µm. Ima štipaljke na kratkom<br />
dodatku ili nastavku zadnjeg dela. Telo je zaobljeno i bočno sploštena. Čekinje<br />
i bodlje su hemoreceptori<br />
Biologija: Nađena u planktonu u blizini obale jezera i ribnjaka<br />
Značaj: planktonska vrsta u ribnjacima i jezerima.
Daphnia magna<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Branchiopoda<br />
Red: Cladocera<br />
Fam: Daphniidae<br />
Morfološke karakteristike: Telo je podeljeno na segmente koji su slabo<br />
uočljivi. Glava je srasla i postavljena prema dole, prema telu sa vidljivim<br />
rezom koji ih odvaja. Kod većine vrsta ostatak tela je pokriven leđnim<br />
oklopom, sa trbušnim procepom u kojem leži pet ili šest nogu.<br />
Najznačajnije obeležje su složene oči, duge antene i par trbušnih čekinja.<br />
Kod mnogih vrsta leđni oklop je providan ili skoro providan pa je<br />
pogodan objekat za posmatranje pod mikroskopom. Veličine su 2-5 mm.<br />
Biologija: Nađena u planktonu u blizini obale jezera i ribnjaka<br />
Značaj: planktonska vrsta u ribnjacima i jezerima. Spadaju u male<br />
vodene rakove koji se najčešće zovu vodene buve zbog skakajućeg<br />
plivačkog stila.
Biologija: Žive u različitim vodenim okruženjima od kiselih močvara do slatkovodnih<br />
jezera, ribnjaka, reka, potoka. Hrani se bakterijama i algama. Reprodukuje se<br />
partenogenezom od proleća do kraja leta. Jednu ili više larvi gaji u torbi u leđnom<br />
oklopu. Potpuno zrele ženke mogu proizvesti leglo mladih svakih deset dana u<br />
idealnim uslovima. Reproduktivni proces se nastavlja sve dok stanje okoline podržava<br />
njihov rast. Kada nastupi zima ili suša ili neka druga nepogoda u sredini, proizvodnja<br />
novih ženskih generacija prestane i proizvedeni su partenogenetski mužjaci. Mužjaci<br />
su mnogo manje veličine nego ženke i imaju trbušni deo kojim se koriste u parenju<br />
tako da stisnu ženku, silom otvore njen leđni oklop i oplode jaja. Takva jaje su zimska<br />
jaja. Ovakva jaja prezimljavaju do proleća kada se reproduktivni ciklus može<br />
ponoviti. Životni vek ne prelazi jednu godinu i zavisi od temperature. Organizam<br />
može da živi 108 dana na 3 0 C dok drugi samo 29 dana na 28 0 C. Izuzetak je zimsko<br />
vreme u kojem je populacija ženki živela 6 meseci. Ove ženke su rasle sporije nego one<br />
u normalnim uslovima.<br />
Značaj: One su važan izvor hrane za mnoge veće vodene organizme uključujući ribe i<br />
razvojne faze mnogih insekata. Ona je i plen hidre. Prodaje se kao hrana za<br />
akvarijumske ribice.
Neuston<br />
Površinu stajaćih kopnenih voda naseljava veliki broj organizama. Osim<br />
beskičmenjaka, u samom površinskom sloju ili neposredno ispod njega živi mnoštvo<br />
jednoćelijskih organizama kao što su Euglena, Chlamidomonas i brojne praživotinje<br />
uglavnom zastupljene cilijatama.<br />
Gotovo stalna pokretljivost mora nije povoljna za razvoj neustona. Kao njegova<br />
komponenta poznati su samo insekti, inače retki stanovnici mora, Hemiptera iz roda<br />
Halobates.<br />
Hydrometra stagnorum<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Hemiptera<br />
Fam: Hydrometridae<br />
Morfološke karakteristike: relativno<br />
velike 7-12 mm<br />
Značaj: hrane se živim ili uginulim<br />
artropdama
Ranatra linearis<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Heteroptera<br />
Fam: Nepidae<br />
Morfološke karakteristike: telo je cilindrično i produženo<br />
sa vitkim nogama od kojih prve služe za hvatanje hrane.<br />
Dužina do 50 mm<br />
Značaj: nalaze se u mirnijim vodama sa puno vegetacije.<br />
Jedna vrsta iz ovog roda živi u kopnenim vodama.
Gerris najas<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Hemiptera<br />
Fam: Gerridae<br />
Morfološke karakteristike: 6-18 mm veličine, noge prekrivene<br />
mnoštvom dlačica<br />
Biologija: hrane se živim ili uginulim artropodama
Velia caprai<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Hemiptera<br />
Fam: Veliidae<br />
Morfološke karakteristike: 2-8 mm veličine<br />
Biologija:pojavljuje se u rano proleće sve do kasne jeseni,<br />
hrani se imagom Chironomidae, Culicidae, Gerris i<br />
uginulim insektima<br />
Značaj: hrana ribama
Podura aquatica<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Collembola<br />
Fam: Poduridae<br />
Morfološke karakteristike: veličine do 1,5 mm<br />
Biologija: celi život na površini vode<br />
Značaj: hrana ribama
Change language