Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS

Izgradnja Kapaciteta Civilnog Društva za Mapiranje i Praćenje Reforma 

Sektora Bezbednosti na Zapadnom Balkanu 2009 – 2011 

Analiza Konteksta 

za Reformu Sektora Bezbednosti 

na Kosovu 

1999 – 2009

Ova publikacija proizvod je projekta pod nazivom “Izgradnja kapaciteta civilnog 

društva za mapiranje i praćenje reforme sektora bezbednosti na zapadnom Balkanu” 

koji je podržan finansijski od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine 

Norveške. Ovo je regionalni projekat koji uključuje 7 regionalnih organizacija 

stručnjaka iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, sa Kosova, iz Makedonije, Crne 

Gore i Srbije i sprovodi se u saradnji sa DCAF-om (www.dcaf.ch). Ovaj rad priređen 

je korišćenjem metodologije koja je prvobitno osmišljena od strane Beogradskog 

centra za bezbednosnu politiku (www.ccmr-bg.org).

Sadržaj Publikacije 

LISTA SKRAĆENICA .................................................................................................................... 5 

Predgovor .................................................................................................................................... 6 

Uvod ............................................................................................................................................... 7 

Kontekst Sektora Bezbednosti na Kosovu ....................................................................... 10 

1. Faza: Početak razvoja sektora bezbednosti (period od 1999-2005) ................... 12 

Opšti kontekst .......................................................................................................................... 12 

Institucionalna Analiza .......................................................................................................... 15 

Međunarodno Vojno Prisustvo ........................................................................................... 15 

Kosovski Zaštitni Korpus (KZK) ............................................................................................ 16 

Kosovska Policijska Služba (KPS) ........................................................................................ 18 

2. Faza: Postepeni Prenos Ovlašćenja na Lokalne Organe (2005-2008) .............. 20 

Opšti Kontekst .......................................................................................................................... 20 


Međunarodno Vojno Prisustvo ........................................................................................... 22 

Kosovska Policijska Služba .................................................................................................... 23 

Kosovski Zaštitni Korpus ....................................................................................................... 23 

3. Faza: Nova Arhitektura Sektora Bezbednosti (2008 - danas) ............................... 25 

Opšti Kontekst .......................................................................................................................... 25 


Kosovska Policija ..................................................................................................................... 26 

Kosovske Bezbednosne Snage (KBS) ............................................................................... 28 

EULEX .......................................................................................................................................... 29 

Međunarodno Vojno Prisustvo .......................................................................................... 30 

ZAKLJUČCI ................................................................................................................................. 31 

Aneks o ključnim političkim akterima .............................................................................. 32 

BIBLIOGRAFIJA ......................................................................................................................... 38 

ANEKS .......................................................................................................................................... 40 

HRONOLOGIJA REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI NA KOSOVU .......................... 40

1 9 9 9 .......................................................................................................................................... 40 

2 0 0 0 .......................................................................................................................................... 42 

2 0 0 1 .......................................................................................................................................... 42 

2 0 0 2 .......................................................................................................................................... 43 

2 0 0 3 .......................................................................................................................................... 44 

2 0 0 4 .......................................................................................................................................... 45 

2 0 0 5 .......................................................................................................................................... 45 

2 0 0 6 .......................................................................................................................................... 46 

2 0 0 7 .......................................................................................................................................... 47 

2 0 0 8 .......................................................................................................................................... 48 

2 0 0 9 .......................................................................................................................................... 50

LISTA SKRAĆENICA 

ASZ 

BIRN 

EULEX 

GZO 

HRW 

ICG 

ICO 

ICTY 

IOM 

ISRPO 

IUG 

KBS 

KFOR 

KIPRED 

KOA 

KP 

KPS 

KZK 

LDK 

MKBS 

MNOG 

MP 

MUP 

NATO 

NMS 

OEBS 

OVK 

PDK 

PIS 

RSB 

RSUB 

SB UN 

SHIK 

SPGS 

SRJ 

UNDP 

UNMIK 

VTS 

Zona vazdušne bezbednosti 

Balkanska mreža istraživačkog novinarstva 

Misija vladavine prava EU na Kosovu 

Zona kopnene bezbednosti 

Human Rights Watch 

Međunarodna krizna grupa 

Međunarodna civilna kancelarija 

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju 

Međunarodna organizacija za migracije 

Institut za strateško istraživanje i javno mnjenje 

Integrisano upravljanje granicom 

Kosovske bezbednosne snage 

Međunarodno vojno prisustvo 

Kosovski institut za istraživanje i razvoj politike 

Kosovska obaveštajna agencija 

Kosovska policija 

Kosovska policijska služba 

Kosovski zaštitni korpus 

Demokratski savez Kosova 

Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga 

Multinacionalna operativna grupa 

Ministarstvo pravde 

Ministarstvo unutrašnjih poslova 

Organizacija severnoatlantskog pakta 

Nadgledanje, mentorstvo i savetovanje 

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju 

Oslobodilačka vojska Kosova 

Demokratska partija Kosova 

Privremene institucije samouprave 

Reforma sektora bezbednosti 

Revizija sektora unutrašnje bezbednosti 

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 

Informativna služba Kosova 

Specijalni predstavnik generalnog sekretara 

Savezna Republika Jugoslavija 

Program Ujedinjenih nacija za razvoj 

Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu 

Vojno-tehnički sporazum

PREDGOVOR 

Osetljivost konteksta Kosovskog slučaja stvara kompleksnosti u vezi sa reformom 

sektora bezbednosti (RSB). Proces tranzicije na Kosovu formalno je započeo 

prekidom ratnog stanja 1999. godine, iako je neposredni posleratni period 

prevashodno bio posvećen oporavku. Međutim, u poređenju sa drugim zemljama 

zapadnog Balkana, bezbednosni sektor na Kosovu nije bio podložan reformama 

kao takvim, već je umesto toga izgrađen od nule uz podršku međunarodne 

zajednice. Kosovska policijska služba (KPS) i Kosovski zaštitni korpus (KZK) bile su 

dve glavne institucije koje su uspostavljene tokom prisustva UNMIK-a na Kosovu. 

Od proglašenja nezavisnosti 2008. godine, nova arhitektura sektora bezbednosti 

razrađena je u skladu sa Ahtisaarijevim predlogom za rešenje konačnog statusa 

Kosova. 

Ovaj rad usredsrediće se na analizu konteksta koji preovlađuje u sektoru 

bezbednosti na Kosovu; prvo će oceniti post-konfliktni period i nastojanja za 

demokratizaciju i razvoj sektora bezbednosti (1999-2005); drugo, nastaviće se 

razmatranjem zahteva za vršenje reforme (2005-2008), i na kraju, rezimiraće 

nedavna događanja u vezi sa arhitekturom sektora bezbednosti (2008-danas). 

Gledano u celosti, stoga, isti je osmišljen uglavnom kao institucionalna 

analiza, izostavljajući u potpunosti informacije o post-konfliktnim i procesima 

demokratizacije koji su sprovedeni na Kosovu. Iako je raspon sakupljenog 

materijala širok, u delokrugu ovog istraživanja nije bilo da se konkretno ocene 

pretnje i opasnosti prisutne na Kosovu, pošto bi ovo pitanje zahtevalo izradu 

zasebnog izveštaja kako bi se adekvatno pružile informacije o istom. 

Ovaj rad sastavni je deo istraživačkih aktivnosti preduzetih u okviru regionalnog 

projekta pod nazivom “Izgradnja kapaciteta civilnog društva za mapiranje i 

praćenje RSB na zapadnom Balkanu”. Istraživanje za izradu ovog rada sprovedeno 

je u periodu od juna – decembra 2009. godine. Imajući u vidu nedostatak 

akademske i profesionalne literature u ovom sektoru, očekuje se da ovaj rad 

postane pouzdani primarni izvor informacija za studente, istraživače, zvaničnike 

vlade i članove međunarodne zajednice koji žele da studiraju sektor bezbednosti.

UVOD 

Po završetku rata 1999. godine, Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija (SB UN) 

usvojio je Rezoluciju 1244, koja je finalizirala povlačenje jugoslovenskih trupa sa 

Kosova, zahtevala demilitarizaciju Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK) i pozvala 

na povratak izbeglica na Kosovo. Rezolucija je predviđala raspoređivanje civilne 

administracije UN-a poznate kao UNMIK kao i vojne misije NATO snaga u cilju 

ponovnog uspostavljanja mira, reda i bezbednosti na Kosovu (Rezolucija SB UNa, 

1999). Tokom perioda međunarodne uprave, neizvestan politički status Kosova 

uticao je na to da se među međunarodnim akterima prida visoki prioritet sektoru 

bezbednosti. Rezolucija 1244 bila je raison d’être (uzrok postojanja) specijalnog 

predstavnika generalnog sekretara (SPGS), koji je imao rezervisano ovlašćenje 1 

nad ovim sektorom sve do proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. 

godine. 

Devetogodišnji period od 1999. do 2008. godine obeležen je stvaranjem Kosovske 

policijske službe (KPS) 2 , koja je izgrađena iz temelja uz podršku međunarodne 

zajednice, i Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK), koji je uspostavljen kao rezultat 

demilitarizacije Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i koji je odigrao značajnu 

ulogu, posebno na zadacima civilne zaštite. Pored toga, post-konfliktni period 

zatekao je i uništeno pravosuđe sa veoma slabom infrastrukturom i malim 

brojem stručno osposobljenog osoblja koje je prvobitno radilo u bivšem 

jugoslovenskom sistemu. Međutim, kao što će biti istaknuto duž ovog teksta, 

do 2004. godine, lokalno upravljanje nad sektorom bezbednost nije se moglo ni 

zamisliti, a vlasti UNMIK-a izražavale su malu, ako i ikakvu, nameru da realizuju 

ovaj koncept. Drugim rečima, postojala je mala ili nikakva uloga lokalnih struktura 

u konsolidovanju sektora bezbednosti. 

Ciklus institucionalnog razvoja, kao i izvršna nadležnost UNMIK-a u sektoru 

bezbednosti, ozbiljno su osporeni kao rezultat nekih događanja, posebno 

upućujući se na nemire koji su se odigrali 17. i 18. marta 2004. godine. Iako se 

može priznati da su nasilni nemiri koji su se odigrali 2004. godine imali uticaja na 

dalja događanja na Kosovu, isti su posledično doveli do promene pristupa što 

je zahtevalo, između ostalog, reviziju sektora unutrašnje bezbednosti (RSUB, 

1 

Rezervisano ovlašćenje je definicija koja se koristi od strane UNMIK-a i označava izvršnu nadležnost SPGS-a 

nad ključnim domenima na Kosovu. 

2 

Tekst će se upućivati na KPS (Kosovsku policijsku službu) ili KP (Kosovsku policiju) što podrazumeva istu 

instituciju koja je promenila svoj naziv sa KPS na KP 2008. godine. Čitalac ne bi trebalo da se zbuni istim.

2006), koja je pokrenuta zajednički od strane UNMIK-a i Vlade Kosova. Posledično, 

potreba za reformom od tada je povezivana sa pregovorima u pogledu konačnog 

statusa Kosova, okrećući se ka novoj arhitekturi sektora bezbednosti predviđenu 

odredbama Ustava Republike Kosovo. 

Stoga, imajući u vidu specifičan kontekst koji preovlađuje na Kosovu u vezi sa 

sektorom bezbednosti, i činjenicu da se ceo region pridržava ciklusa reforme 

sektora bezbednosti, Kosovo pokazuje izuzetak u ovom pogledu, pošto je njegov 

dominantan kontekst formativan. Bezbednosni sektor na Kosovu izgrađen je od 

nule i može se primetiti veliki jaz koji postoji u institucionalnoj interakciji između 

jugoslovenskog socijalističkog sistema i represivnog Miloševićevog sistema sa 

jedne strane i post-konfliktnog perioda sa druge. Na primer, iz institucionalne 

perspektive, iako u različitim okolnostima, samo mehanizmi civilne odbrane i 

jedan deo pravosuđa ostali su funkcionalni iz perioda pre 1999. godine i stoga 

su sačinjavali jedine mehanizme koji su bili podložni reformi. Bez obzira na 

izgradnju institucionalnih kapaciteta, potreba za promenom načina razmišljanja 

među nekadašnjim borcima OVK i nekadašnjim jugoslovenskim oficirima i 

javnim službenicima bila je neizbežna. 3 

Usled ovog ciklusa razvoja sektora bezbednosti na Kosovu, tim KCSS-a rezimirao 

je ove procese u tri diskretne faze. Prva od ovih adresa, period od 1999. godine 

do kraja 2005, bio je period u kome su vlasti UNMIK-a imale apsolutnu moć 

nad radom i funkcionalnošću svih bezbednosnih institucija. Ovaj period 

bio je usredsređen na mere oporavka i pokušaje rada na post-konfliktnom 

nasleđu. Što se tiče lokalnih institucija, prevashodno se usredsređuje na razvoj 

strukture KPS-a kao i na događaje u vezi sa KZK-om. Druga faza, iako kraća u 

odnosu na prvu, označava primitivne faze prenosa ovlašćenja i reformi među 

bezbednosnim institucijama. Ista se usredsređuje na period od završetka 2005. 

godine do proglašenja nezavisnosti 2008. Međutim, iako ovo suštinski ne 

menja uticaj međunarodne zajednice, ono uvećava nadležnost Vlade Kosova 

a mehanizmi demokratskog nadzora stoga postaju mnogo snažniji nego što 

je to bio slučaj ranije. Treća faza isključivo je obeležena događajima koji su se 

odigrali od proglašenja nezavisnosti februara 2008, sve do danas. Ovaj period 

obeležen je potrebom za konsolidovanjem nove arhitekture bezbednosnih 

institucija, u skladu sa Ustavom Republike Kosovo. Kosovska policija (KP) i 

Kosovske bezbednosne snage (KBS) trebalo bi da se smatraju glavnim lokalnim 

bezbednosnim akterima. 

3 

KPS i KZK delimično su sastavljene od bivših pripadnika OVK kao i od bivših vojnih i policijskih oficira i 

službenika iz bivšeg jugoslovenskog sistema.

Ovaj rad ima za cilj da iz kritičke perspektive oceni kontekst u kome se razvija 

sektor bezbednosti na Kosovu još od 1999. godine. Namera istraživačkog tima 

nije bila da detaljno razmotri svaki proces i aktera, već da umesto toga ukaže na 

ključna pitanja kako bi čitalac mogao da dobije opšti pregled sektora bezbednosti 

na Kosovu. Ovo istraživanje nije moglo zaći u detalje i diskusiju o pravosuđu, iako 

ono sačinjava značajan deo šireg sektora bezbednosti. Zapravo, ovaj rad izvršiće 

ocenu svakog perioda, koja sadrži socio-političku dinamiku, ukratko ukazuje na 

opasnosti i pretnje i druge vrste dijagnoza u vezi sa sektorom bezbednosti. Usled 

jedinstvene situacije na Kosovu, samo KFOR i KP zadržali su istaknute uloge duž 

sva tri perioda, dok su druge institucije preovladale samo tokom jednog ili dva 

ova perioda. Iz tog razloga, u našem interesu je bilo da ocenimo ulogu KFOR-a, 

sa posebnim naglaskom na uticaju koji je isti ostvario tokom cele decenije. 

Pored toga, uloga KP raščlanjena je na tri perioda a takođe će se posebno oceniti 

prednosti uspostavljanja KZK-a. Na kraju, Ustav Republike Kosovo dozvoljava 

uspostavljanje novih bezbednosnih institucija. Istraživački tim smatrao je da je 

od presudnog značaja takođe oceniti uspostavljanje KBS-a kao i međunarodne 

Misije EU za vladavinu prava, EULEX.

Kosova: Analiza Konteksta 

KONTEKST SEKTORA BEZBEDNOSTI NA KOSOVU 

Tokom 1999. godine, razvoj sektora bezbednosti na Kosovu naišao je na dva glavna 

izazova: post-autoritarni proces i još važnije, mere post-konfliktnog oporavka. 

Povlačenje jugoslovenskih trupa sa Kosova označilo je kraj neprijateljske borbe, 

međutim, posledice rata bile su daleko veće nego što se očekivalo. U svrhu ovog 

rada, vredi pomenuti da su nakon ukidanja autonomnog statusa Kosova 1989. 

godine i raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bezbednosne 

institucije ostale u potpunosti pod kontrolom Miloševićevog državnog aparata. 

Iz tog razloga, isti nije pružao bezbednost državi i njenom narodu na efikasan i 

efektivan način. Ali ono što je više štetno jeste da je upravo ovo stanje postalo 

glavni izvor nestabilnosti (Bryden & Hanggi 2004: 15), i represije. Na ovaj način, 

pošto je sektor bezbednosti na post-konfliktnom Kosovu prevashodno izgrađen 

iznova od ovog trenutka nadalje, bilo koje istraživanje sprovedeno pre 1999. 

godine isključeno je iz ovog rada. 

Od 1999. godine, Kosovom je upravljano na osnovu Rezolucije 1244 SB UN-a, koja 

je omogućavala raspoređivanje međunarodnog civilnog i vojnog prisustva na 

Kosovu. Umesto sektora bezbednosti, međunarodno vojno prisustvo preuzelo je 

na sebe sveobuhvatan teret bavljenja zadatkom javnog reda. Zategnuta tekuća 

politička i bezbednosna situacija zahtevala je brzo uspostavljanje policijskih 

struktura u cilju odgovora na interne opasnosti i pretnje. Sa konceptualne tačke 

gledišta, slučaj Kosova ima veći broj preduslova za razvoj sektora bezbednosti 

nego RSB. Razvoj sektora bezbednosti prevashodno se bavi nasleđem oružanog 

konflikta, koji obuhvata raspad vojnih formacija i njihovu integraciju u nove 

bezbednosne strukture i/ili civilni život, pored raščišćavanja terenskih mina i 

neeksplodiranih bombi ili projektila (Bryden & Hanggi 2004), nešto što je veoma 

primenjivo u slučaju Kosova. 

Jedna od glavnih zabrinutosti u pogledu razvoja sektora bezbednosti na 

Kosovu bilo je odsustvo lokalnog vlasništva nad ovim procesom. Međunarodno 

prisustvo bilo je veoma nevoljno da prenese odgovornost efikasno na lokalna 

društva i nastojanja za ubrzano ‘ozapadnjivanje’ sektora bezbednosti na Kosovu 

nisu bila u skladu sa nivoom demokratizacije i osetljivim okolnostima na Kosovu. 

Nije postojao ‘udeo lokalaca’ u sveobuhvatnom razvoju sektora bezbednosti. 

Iako lokalni stručnjaci tvrde da međunarodna zajednica nema poverenje u 

lokalne predstavnike (Qehaja 2004:56), argumenat međunarodnih predstavnika 

10

Analiza Konteksta za Reformu 

Sektora Bezbednosti na Kosovu 

1999-2009 

zasnivao se na slaboj konsolidaciji lokalnih organa i njihovoj nesposobnosti da 

preuzmu ovlašćenja. Zaista, lokalni akteri treba da budu uključeni u procese 

koji se odvijaju u sektoru bezbednosti od samog početka, kako bi se postepeno 

izgradili lokalni kapaciteti i dozvolio eventualni prenos odgovornosti sa spoljnih 

aktera, koliko god da je isto teško. Kosovo je primer u kome se spoljno nametnut 

sektor bezbednosti nije pokazao pogodnim za održive reforme (Bryden & 

Hanggi 2004). Ovo se može ilustrovati primerom određenih slučajeva u kojima 

je postojalo nepoklapanje između policijskih tehnika korišćenih od strane KPS-a. 

U ovom slučaju, stručnjaci iz različitih zemalja predstavili su svoje sopstvene 

domaće tehnike, koje su ugrozile jedinstveni skup standarda u okviru policije, 

pošto su primenjene metode bile u potpunom neskladu jedna sa drugom (ICG, 

Izveštaj: 2004). 4 

Rezervisana nadležnost UNMIK-a nad sektorom bezbednosti učinila je primenu 

nekih od glavnih načela RSB-a nemogućom, posebno kada govorimo o 

demokratskoj kontroli nad bezbednosnim institucijama. U skladu sa zakonskim 

okvirom, privremene institucije samouprave (PIS) nisu imale nikakva izvršna ili 

nadzorna ovlašćenja kada govorimo o KPS-u i KZK-u i pravosuđu. Ova situacija 

nije osigurala niti efikasnost niti transparentnost, što je dovelo do odsustva 

bilo kakvog kvantitativnog merenja učinka ostvarenog u sektoru bezbednosti. 

Štaviše, tokom prvog perioda, parlamentarni nadzor nad KPS-om, KZK-om i 

drugim bezbednosnim institucijama nije bio funkcionalan. Do 2004. godine, 

Skupština Kosova uspostavila je parlamentarni Odbor za spremnost za vanredne 

situacije, koji je vršio nadzor nad civilnim vanrednim službama. Međutim, isto 

nije obuhvatalo i KZK ili KPS. Postepeni prenos ovlašćenja učinio je skupštinu 

vičnijom i doveo je do uspostavljanja Odbora za bezbednost za nadgledanje 

rada KPS-a i drugih bezbednosnih struktura, iako je ovo i dalje bilo ograničeno 

izvršnim ovlašćenjima SPGS-a. Period koji je usledio nakon nezavisnosti 

zahtevao je konsolidaciju Odbora za unutrašnje poslove i bezbednost. Međutim, 

isti nije imao nikakav izvršni mandat nad Kosovskim bezbednosnim snagama i 

Kosovskom obaveštajnom agencijom, pošto su uspostavljeni zasebni odbori 

za njihov nadzor. Gledano u celosti, razvoj parlamentarnog nadzora nad 

bezbednosnim institucijama prošao je kroz tri faze: odsustvo nadzora, ograničeni 

nadzor i na kraju pokušaji stvaranja sveobuhvatnog nadzora (KIPRED, 2008: 5). 5 

4 

Nepostojanje lokalnog vlasništva u razvoju sektora bezbednosti na Kosovu predstavlja zasebnu temu koja 

se može razmotriti u pojedinosti samo u odvojenom radu. 

5 

Takođe, proces konsolidacije parlamentarnog nadzora ide istim putem shodno vremenskim periodima 

sadržanim u ovom izveštaju. 

11


1. FAZA: POČETAK RAZVOJA SEKTORA BEZBEDNOSTI 

(PERIOD OD 1999 - 2005) 

Ovaj odeljak istaćiće ključnu socio-političku dinamiku ovog perioda, i ukratko će 

se dotaći opasnosti i pretnji po bezbednost koje su se javile u prvih šest godina 

nakon završetka rata. Opšti kontekst osmišljen je na takav način da se poziva 

na ulogu UNMIK-a i domaće politike u razvoju sektora bezbednosti na Kosovu. 

Jedan poseban deo posvećen je institucionalnoj analizi, sa fokusom na učinku 

KFOR-a i konsolidaciji KPS-a i KZK-a. 

Opšti kontekst 

Ukoliko razmotrimo procese koji su se odvijali u periodu od 1999. do 2005. 

godine, uloga SPGS-a (specijalnog predstavnika generalnog sekretara) bila je 

presudna a ovlašćenja koja su mu poverena Rezolucijom 1244 omogućavala 

su uspostavljanje I stuba UNMIK-a – kome je dodeljeno bavljenje sektorom 

bezbednosti i pravosuđa (UNMIKONLINE, 2004). Na ovaj način ovlašćenja su bila 

skoncentrisana na nivou SPGS-a UNMIK-a. Zaista, indicije da će se ovakav vid 

‘statusa quo’ promeniti nisu ulivale optimizam, i praktično, ova struktura ostala je 

nepromenjena u periodu od devet godina. UNMIK je imao primarnu odgovornost 

da uspostavi i nadgleda lokalne bezbednosne institucije. Međutim, osim snažne 

uloge koja je odigrana od strane međunarodnih aktera, ne bi trebalo zanemariti 

uticaj lokalnih aktera prilikom razmatranja celokupnih procesa. 

Pre svega, vredi pomenuti ulogu političkih stranaka. Sa jedne strane, postojale 

su političke stranke koje su proizašle iz Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kao 

što su Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), 

a sa druge strane, postojao je Demokratski savez Kosova (LDK), starija politička 

formacija koja datira još iz vremena mirnog otpora u 1990-im. PDK je bila najveća 

politička stranka proizašla iz struktura OVK. Hashim Thaçi, lider stranke PDK 

prethodno je bio politički direktor OVK a nakon uspostavljanja privremene vlade 

marta 1999, imenovan je na funkciju premijera. 6 Thaçi je postao ključna politička 

ličnost tokom pregovora o demilitarizaciji OVK i transformaciji iste u KZK. 7 

6 

Ova privremena vlada uspostavljena je u skladu sa Sporazumom iz Rambujea iako nikada nije bila 

međunarodno priznata. 

7 

Za više pojedinosti o broju pripadnika OVK i transformaciji u KZK, pogledajte: ICG, What Happened to KLA 

(Šta se desilo sa OVK) 2000. 

12



1999-2009 

Osim KZK-a, uticaj političkih stranaka po svemu sudeći takođe je postojao i 

nad uspostavljanjem Kosovske policijske službe (KPS) i drugih bezbednosnih 

mehanizama. Stoga, ova privremena vlada i nakon toga stranka PDK, odigrali su 

ključnu ulogu u procesima ponovne izgradnje sektora bezbednosti na Kosovu. 

U ovom početnom periodu, stranka LDK činila se manje dominantnom kada 

govorimo o bezbednosnom sektoru. Međutim, usled slabih rezultata ostvarenih 

od strane stranke PDK na prvim post-konfliktnim izborima, što se desilo ne samo 

kao rezultat velike popularnosti lidera stranke LDK Rugove, već i zbog nedostataka 

stranke PDK koji su se uglavnom odnosili na ponašanje nekih od bivših boraca, 

sve ovo poslužilo je kao okidač za LDK da ponovo konsoliduje svoje strukture 

i da uspostavi jaku ulogu kako na lokalnom tako i na centralnom nivou. Bez 

obzira na isto, uprkos poziciji koju je stranka LDK stekla nakon izbora održanih 

2000. godine, njena dominacija razvojem sektora bezbednosti neprekidno je 

zasenjivana moći i dominantnošću bivših boraca. 

Pored uticaja političkih stranaka, osetljiva politička situacija i napeti međuetnički 

odnosi u velikoj su meri uticali na razvoj sektora bezbednosti na Kosovu. 

Nevoljnost srpske zajednice da bude sastavni deo lokalnih bezbednosnih 

institucija uobličila je sveobuhvatna nastojanja za izgradnju institucija i dalje 

je iskomplikovala proces demokratizacije. Međutim, kao što će biti analizirano 

u odeljku koji govori o institucijama, učešće manjinskih zajednica, posebno 

srpske u policijskoj službi bilo je na zadovoljavajućem nivou. Nasuprot tome, 

zastupljenost srpske zajednice u KZK-u jedva da je bila evidentna i reakcije 

protiv ove institucije neprestano su bile jake. Razlog ovome leži u činjenici da 

je povezivanje KZK-a sa nekadašnjom OVK otežavalo saradnju između srpske 

zajednice i KZK-a. Posledično, verodostojnost institucije ocenjena je veoma 

niskom među srpskom zajednicom (UNDP, 2006, 2007). Iako su međunarodna 

zajednica i lokalne bezbednosne institucije javno pozvali srpske stanovnike da 

se pridruže KZK-u, praktično, ova nastojanja nisu dovela do opipljivih rezultata. 

Jedan od međunarodno zahtevanih demokratskih standarda, takozvani Standard 

br. 8, zahtevao je konsolidaciju KZK-a sa posebnim akcentom na uključivanju Srba. 

Gledano u celosti, uprkos doslednom doticanju ovog pitanja, proces integracije 

manjina u bezbednosne institucije na Kosovu trebalo bi da se smatra jednim od 

glavnih izazova sa kojima se suočava ovaj sektor. 

Pored uključivanja u bezbednosne institucije, prisustvo paralelnih struktura 

Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), i civilnih i vojnih obaveštajnih struktura 

Srbije, kao i paralelnog pravosudnog sistema u oblastima naseljenim srpskim 

13


življem, posebno u severnim regionima Kosova (ICG 2005: 4) oslabilo je uticaj 

privremenih institucija samouprave (PIS), posebno policije. Drugim rečima, 

kosovske institucije imale su mali ili skoro nikakav pristup severnom delu Kosova 

i ovo je ograničilo sveobuhvatna nastojanja usmerena ka ojačavanju vladavine 

prava na celoj teritoriji Kosova. 

Post-konfliktni period istakao je ovu krhku situaciju, i doveo je do javljanja 

različitih vrsta opasnosti i pretnji po bezbednost na lokalnom i regionalnom 

nivou. Kao što je to slučaj sa ključnim spoljnim pretnjama, u ovom periodu 

došlo je do konflikta u preševskoj dolini i Makedoniji, u koje je bila uključena 

tamošnja albanska zajednica. Zaista, ova dva konflikta imala su direktan uticaj 

na bezbednosnu situaciju na Kosovu, pošto su poslužila u održavanju napetosti 

međuetničkih odnosa. Štaviše, istima je ‘ratna kataklizma’ održana unutar 

kosovskog stanovništva. 

Događaji koji su se odigrali marta 2004. godine podupreli su sveobuhvatnu želju 

da se ojačaju demokratske institucije. Isti su obeleženi nasilnim nemirima, koji su 

počeli nakon što su mediji objavili vest da se troje albanske dece na severu Mitrovice 

udavilo u reci. Jedno dete koje je preživelo tvrdilo je da su ih napali srpski 

meštani. Opširno izveštavanje o ovom slučaju od strane medija okarakterisano 

je ‘prekretnicom’ za nasilne demonstracije koje su izbile širom Kosova. Međutim, 

još uvek ne postoji jasan scenarijo koji pruža stvarno objašnjenje za javljanje 

nemira u to vreme. Prema izvorima, širom Kosova izbilo je oko trideset nemira 

u koje je bilo uključeno više od 50,000 nasilnih demonstranata (HRW, 2004: 3). 

Ovo je dovelo do širokog raseljavanja izbeglica, posebno iz reda srpske zajednice. 

Uništavanje privatne imovine u vlasništvu Srba bilo je prisutno na visokom 

nivou; u konkretnom smislu nekoliko srpskih pravoslavnih crkava je spaljeno, 

teško oštećujući kulturnu baštinu Kosova. Ovi nemiri doveli su do smrti 19 civila 

- 11 Albanaca i 8 Srba. 

Kao što će biti objašnjeno u delu ovog rada koji govori o institucijama, ovi događaji 

dokazali su dalje neefikasnost i slabe kapacitete UNMIK-a i KFOR-a da odreaguju 

u slučaju javljanja nasilnih demonstracija. Nakon ovih događaja, preispitivanje 

mandata UNMIK-a smatrano je presudnim, pošto su se zvaničnici UN-a suočavali 

sa pozivima članica Saveta bezbednosti UN-a i nevladinih stručnjaka da smanje 

veličinu i obim svoje misije na Kosovu. Kao rezultat pokazanih nesposobnosti, 

frustracije i skepticizam prema UNMIK-u počeli su da rastu širom stanovništva. 

Tumačenje Rezolucije 1244 od strane UNMIK-a i rezervisane odgovornosti SPGS- 

14



1999-2009 

a otežali su bilo kakav dalji razvoj kosovskih bezbednosnih institucija. Stagnacija 

ekonomske situacije i pitanja u vezi sa političkim statusom zemlje takođe su izazvali 

eskalaciju strasti stanovništva. 

Kao poslednje pitanje koje treba istaći u opštem kontekstu za ovaj period jesu 

pokušaji stvaranja delotvornih mehanizama reakcije u civilnim vanrednim situacijama. 

Civilne strukture za reakciju u vanrednim situacijama reformisane su uz 

podršku međunarodne zajednice i na taj način postale su jedan od prvih domena 

koji je prenet na lokalne organe (Ustavni okvir, 2001). Iako je postojalo posebno 

Odeljenje za civilnu bezbednost kojim su ko-upravljali lokalni i međunarodni 

predstavnici vlasti, ovo odeljenje preneto je na Ministarstvo javnih službi PIS-a. U 

2005. godini, ove strukture postale su podložne planovima Odeljenja za vanredne 

situacije u sastavu MUP-a, iako su dodeljivanjem većeg broja ovlašćenja lokalnim 

opštinama ove strukture direktno povezane sa gradonačelnikom. Reforma struktura 

civilne odbrane i posebno vatrogasnih i spasilačkih službi, posebno je prepoznata 

od strane međunarodne zajednice. Praktično, Kosovo se može upotrebiti 

kao primer uspešne reforme struktura reakcije u civilnim vanrednim situacijama 

u regionu i njenih investicija i usklađenosti sa standardima savremene civilne 

zaštite (Shalimanov 2009: Obs). 

Institucionalna Analiza 

Ovaj deo izveštaja ocenjuje dominantnost institucija i učinak ostvaren u periodu 

od 1999-2005. godine. Duž ovog vremenskog perioda, KFOR je zadržao svoje 

‘tvrde bezbednosne’ odgovornosti i samim tim bio je najdominantniji u ovom 

sektoru. Što se tiče lokalnih bezbednosnih institucija, ovaj period obeležila je sve 

veća uloga KZK-a i KPS-a. 

Međunarodno Vojno Prisustvo 

Od svog raspoređivanja 1999. godine u skladu sa Sporazumom iz Kumanova, 

međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO-a, preuzele su vodeću ulogu 

po pitanjima bezbednosti i odbrane, i sagledane su kao jedan od glavnih aktera u 

ovom sektoru. U ovom svojstvu, KFOR je ponudio pomoć lokalnom stanovništvu 

i obavljao je dužnosti policijskog rada i pogranične kontrole u krhkim oblastima, i 

ono što je najkritičnije u oblasti severno od reke Ibar, gde kosovski organi uprave 

imaju ograničeni pristup i uticaj (ICG, 2005: 6). 

15


Prvobitni cilj prisustva KFOR-a na Kosovu bio je da zaustavi i preobrati 

humanitarnu katastrofu propraćenu vazdušnom kampanjom NATO pakta u 

trajanju od 78-dana, da stavi na snagu povlačenje srpskih snaga, demilitarizuje 

OVK i garantuje bezbednost u zemlji. KFOR je dobio svoj mandat na osnovu 

Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a i Vojno-tehničkog sporazuma (VTS) 

sklopljenog između NATO pakta, Srbije i SRJ. NATO je bio jedina institucija koja je 

nadgledala primenu tehničkog sporazuma u pogledu zone kopnene bezbednosti 

(GSZ) i zone vazdušne bezbednosti (ASZ) sa Srbijom. 8 

Do 2002. godine i uz postizanje primarnih ciljeva operacije, prvobitne operativne 

snage koje su brojile 45,000 pripadnika smanjene su na 39,000 a sve bezbednije 

okruženje omogućilo je dalje redukcije na 17,500 pripadnika do kraja 2003. 

godine, u sklopu procesa ‘normalizacije’. Međutim, krah mira i stabilnosti tokom 

nemira koji su se odigrali marta 2004. godine otkrio je da je KFOR zapravo veoma 

slab iznutra (ICG 2004: 16, 17), ističući nekoliko ključnih slabosti u njegovom 

komandnom lancu. Demonstracije su dovele zemlju do nivoa nasilja koje nije 

viđeno nikada od 1999. godine a do 17. marta bilo je 19 preminulih i na stotine 

ranjenih. Međutim, neprestano je postavljano pitanje zašto KFOR nije uspeo da 

zaštiti građane, posebno iz reda srpske zajednice i da uguši rastući intenzitet 

etničkog nasilja Zaista, iako postoji nekoliko argumenata kojima se može 

odgovoriti na ovo pitanje, najistaknutiji je izjava bivšeg zamenika državnog 

sekretara SAD, Nicholasa Burnsa, koji je priznao da, tokom nasilja, “ograničena 

sposobnost trupa da funkcionišu samo pod komandantom NATO-a, uz isključivu 

dozvolu centra, dovela je do situacije da su mnoge trupe ostale u svojim 

barakama”. 9 Drugim rečima, neki kontingenti NATO snaga povukli su se sa ulica 

usled naredbi koje su dobili od svojih nacionalnih vlada. Ove državne naredbe 

izazvale su ozbiljne probleme kada se KFOR suočio sa demonstracijama širokih 

srazmera i nasilnom ruljom. 

Kosovski Zaštitni Korpus (KZK) 

Kosovski zaštitni korpus (KZK) trebalo bi da se smatra jednim od glavnih lokalnih 

aktera tokom prvog perioda, i zaista na samom vrhu dnevnog reda u domaćoj 

8 

Zona vazdušne bezbednosti definisana je kao zona od 25 kilometara koja se proteže izvan granice Kosova 

unutar ostalog dela teritorije SRJ. Ista obuhvata vazdušni prostor iznad te zone od 25 kilometara. Zona kopnene 

bezbednosti (GSZ) definisana je kao zona od 5 kilometara koja se proteže izvan granice Kosova unutar ostalog 

dela teritorije SRJ. Ista obuhvata teritoriju u okviru te zone od 5 kilometara. Za više detalja o Kumanovskom 

sporazumu pogledajte stranicu http://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htm 

9 

Vidi govor Nicholasa Burnsa, zamenika državnog sekretara SAD, 

http://riga.usembassy.gov/EN/site/Z/a_nato/archive/nato20061122_2 

16



1999-2009 

politici. KZK je uspostavljen kao civilna organizacija za reakciju u vanrednim situacijama, 

koja zapošljava 3052 aktivna pripadnika i 2000 rezervista. KZK je prevashodno 

sastavljen od nekadašnjih pripadnika OVK pod striktnim nadzorom 

KFOR-a i Kancelarije koordinatora za KZK u sastavu UNMIK-a. Ista je skrojena prema 

modelu francuske Sécurité Civile, i mandat koji joj je zacrtan obuhvata zadatke 

spremnosti za reakciju u vanrednim situacijama, kao što su pružanje pomoći u 

slučaju prirodnih nepogoda ili katastrofa izazvanih faktorom čovek, uklanjanje 

mina, ceremonijalni zadaci i humanitarna pomoć. Obuka je sprovedena prvobitno 

od strane Međunarodne organizacije za migracije (IOM), za kojim su usledile 

obuke sprovedene od strane KFOR-a, UNMIK-a i drugih aktera. 

Iako je zakonski okvir predvideo veoma ograničene zadatke, javno mnjenje 

u to vreme iznosilo je da je KZK jedna od institucija koja uživa njihovo 

najveće poverenje na Kosovu 10 (UNDP, 2006), i u poređenju sa drugim javnim 

institucijama, u nekoliko navrata je ostala među institucijama koje uživaju najviši 

nivo poverenja, zajedno sa KFOR-om i KPS-om. Sveobuhvatna javna percepcija 

odaje utisak “uniformisane” institucije i uloge njenog prethodnika - OVK, koji se 

borio za Kosovo i nade njenog preobraćivanja u buduću vojsku Kosova. 11 Čak i 

zvaničnici UNMIK-a i neki oficiri KFOR-a priznali su (iako nikada javno) da je KZK 

organizacija vojničkog stila (ICG, 2000: 11). Viši oficiri KZK-a izgledali su uticajni 

a njihove reakcije u određenim slučajevima ozbiljno su uzete u obzir od strane 

međunarodne zajednice i vlade. KZK je učestvovao u paradama na različitim 

ceremonijama, i njegovo prisustvo u bezbednosnim aktivnostima učinilo je da 

se smatra jednim od glavnih aktera u to vreme. KZK je bio među prvima koji je 

ispunio međunarodno zahtevane standarde a jedan deo starijih oficira posebno 

je pohvaljen na pravednoj kampanji za uključivanje srpske zajednice i drugih 

manjina u redove KZK-a (RSUB, 2006). 

Usled rezervisane nadležnosti SPGS-a nad KZK-om, nijedna od aktivnosti nije 

sprovedena uz javni nadzor ove institucije. Vlasti UNMIK-a imale su tendenciju da 

svode na minimum ulogu KZK-a i isključile su mogućnost demokratske kontrole 

ili direktnog nadzora od strane Vlade. Ovo je učinilo da nadzor nad ovom 

institucijom bude jedinstven. Štaviše, parlamentarni Odbor za spremnost na 

10 

Ovo nije bio slučaj sa srpskom zajednicom koja je izjavila da nema poverenja u ovu instituciju i da je povezuju 

sa OVK. 

11 

Ovaj slučaj može biti sličan slučajevima u drugim zemljama bivše Jugoslavije gde je vojska igrala imperijalnu 

ulogu u društvu. Iako KZK nije vojska, osećaj sagledavanja istog kao buduću vojsku Kosova ojačao je ovu 

percepciju. Sam KZK ovu instituciju smatrao je vojskom. 

17


vanredne situacije i njegov sledbenik, Odbor za bezbednost obavljali su veoma 

ograničena ovlašćenja nadzora nad KZK-om, dalje oslabljujući nastojanja vršenja 

demokratske kontrole. Kada govorimo o nadzoru od strane medija, njihova 

slavna sveobuhvatna percepcija učinila je da KZK bude “imun” na kritike medija. 

Čak i slučajevi korupcije, otkriveni kao rezultat izveštaja revizora, bili su, može se 

reći, predmet izveštavanja medija sa tonom iznenađenja, najavljujući incident 

kao nešto što se nije očekivalo (Dnevne novine ‘Express’, 2007). 

Kosovska Policijska Služba (KPS) 

Osnivanje KPS-a obeležava početak izgradnje kapaciteta sektora bezbednosti 

na Kosovu i predstavlja najznačajniju lokalnu bezbednosnu instituciju do danas. 

Kao potpuno nova institucija, KPS je uspostavljen septembra 1999. godine uz 

obuku koja je pružena od strane OEBS-a, koji je podržao nastojanja izgradnje 

centra za obuku u Vushtrri/Vučitrnu. OEBS i UNMIK morali su da izgrade strukture 

KPS-a u okviru veoma kratkog vremenskog perioda, kako bi učestvovali u 

operacijama održavanja javnog reda i zakona. KPS je uspeo da izgradi osnovne 

strukturne kapacitete i da regrutuje osoblje koje je zastupalo sve etničke grupe. 

U vreme njenog uspostavljanja, ova institucija već je bila prilično multietnička, 

sa time da je od 12 do 15% njenih pripadnika dolazilo iz reda manjinskih 

zajednica. Informativna kampanja za privlačenje žena i manjinskih grupa i rad 

međunarodne zajednice na nivou ‘običnih građana’ podstakli su ove grupe da 

budu zastupljene u sastavu KPS-a. Osim ovoga, slaba privreda i ograničene 

mogućnosti zapošljavanja ohrabrili su dalje ove grupe da se pridruže KPS-u. 

U operativnoj dimenziji, KPS je počeo da funkcioniše u saradnji sa KFOR-om i 

Policijom UNMIK-a. Uloga KFOR-a uglavnom je bila uloga podrške i ista se 

smanjivala tokom vremena, prenošenjem policijskih dužnosti na KPS i Policiju 

UNMIK-a, pošto se bezbednosna situacija smatrala sve stabilnijom. Uloga 

UNMIK-a bila je mnogo više autokratična, podlažući KPS detaljnoj kontroli, 

zadržavajući istovremeno obimne kapacitete za komandu, kontrolu, obuku i 

praćenje rada KPS-a. Iako je ova kontrola bila neophodna tokom početnih faza, 

događanja u KPS-u u međuvremenu imala su mali uticaj na promenu pristupa 

Policije UNMIK-a u odnosu na njen prvobitni mandat (UNMIKONLINE 2004). 

Tokom ovog perioda, demokratska kontrola nad KPS-om bila je maglovita. 

Građansko društvo imalo je mali ili nikakav pristup praćenju njegove operativnosti 

i funkcionalnosti. Čak i Skupština Kosova nije imala kontrolu nad policijom a 

18



1999-2009 

načela demokratskog nadzora nisu ugrađena u zakonske akte u samom početku 

konsolidacije institucija. Ove prepreke stvorile su nemogućnost bezbednosnih 

institucija na Kosovu da se pozabave potencijalno teškim i rizičnim situacijama, 

dokazanim nemirima koji su se odigrali marta 2004, kada bezbednosne 

institucije nisu uspele da pruže rešenje za smirivanje ove situacije. Osim ovih 

izazova i nedostataka, KPS je uspeo da zasluži poverenje društva uopšteno tako 

što je ocenjen jednom od dve lokalne institucije u zemlji koje uživaju najveći 

nivo poverenja. Na primer, u periodu od januara 2005-decembra 2006, trend 

poverenja ka KPS-u varirao je između 81%-86%, dok se poređenja radi, poverenje 

u SPGS-a, UNMIK i privremene institucije samouprave (PIS) smanjilo sa 81% na 

34% i 24% (Izveštaji ranog upozorenja, 2005, 2006). Drugim rečima, poverenje 

javnosti u KPS bilo je dosledno u poređenju sa relativno niskim percepcijama 

javnosti o Vladi Kosova i međunarodnom civilnom prisustvu. 

19


2. FAZA: POSTEPENI PRENOS OVLAŠĆENJA NA LOKALNE 

ORGANE (2005-2008) 

Ovaj deo razmotriće ključna politička događanja koja su imala uticaj na razvoj 

sektora bezbednosti i posebno na ulogu nestatutarnih bezbednosnih aktera. Isti 

će istaći proces revizije sektora unutrašnje bezbednosti. Uloga KFOR-a, KPS-a i 

KZK-a u ovom periodu biće prikazana u delu izveštaja koji govori o institucijama. 

Opšti Kontekst 

Na zahtev Vlade Kosova i UNMIK-a, krajem 2005. godine pokrenuta je Revizija 

sektora unutrašnje bezbednosti (RSUB) 12 , koja je predstavljala jedan od prvih 

koraka ka promenama pošto je podrazumevala uzimanje u obzir postepenog 

prenosa odgovornosti. Ovo uključivo i učesničko istraživanje identifikovalo 

je nedostatke u bezbednosnim mehanizmima UNMIK-a. Štaviše, istraživanje u 

sklopu RSUB-a poklapa se sa periodom pregovora o konačnom statusu Kosova, 

te je stoga, barem deo sa preporukama po svemu sudeći bio u skladu sa 

Ahtisaarijevim planom. 

Do oktobra 2005. godine, generalni sekretar UN-a imenovao je ambasadora Kai 

Aide za specijalnog izaslanika UN-a za sprovođenje sveobuhvatne revizije Kosova, 

koji je plasirao izveštaj za primenu takozvanih “Standarda pre statusa”. G. Aide 

zaključio je da “iako su standardi primenjeni na Kosovu neravnomerni, došao je 

trenutak da se pređe na sledeću fazu političkog procesa”(Izveštaj Kai Aide, 2005). 

Ovaj izveštaj otvorio je pregovore za konačan status Kosova prenoseći ga u novu 

političku fazu. 

Iz institucionalne perspektive, samo tanka linija deli prvi period od drugog i ne 

postoje nikakve značajne promene izuzev uspostavljanja Ministarstva unutrašnjih 

poslova (MUP) i Ministarstva pravde (MP). Međutim, ono što je najvažnije, drugi 

period prikazuje otpočinjanje prenosa odgovornosti na lokalne organe. Lokalne 

institucije posebno su postale snažnije. Na ovaj način, drugi period ‘premošćuje’ 

prvi i treći period obezbeđivanjem sposobnosti lokalnih organa da preuzmu 

12 

Revizija sektora unutrašnje bezbednosti (RSUB) na Kosovu pokrenuta je od strane Vlade Kosova i UNDP-a 

2005. godine kako bi se zauzeo holistički stav prema situaciji koja preovlađuje u sferi unutrašnje bezbednosti. 

Program sprovođenja RSUB-a na Kosovu osmišljen je shodno proceni pretnji koja je zasnovana na jednoj od 

najširih javnih konsultacija koje su ikada preduzete u reviziji sektora bezbednosti. 

20



1999-2009 

odgovornost nad sektorom bezbednosti. 13 Iako nije u žiži interesovanja ovog rada, 

drugi period, u određenom obimu, obeležen je angažovanjem PIS u spoljnim 

poslovima. U konkretnom smislu, ‘čunak diplomatija’ premijera i predsednika, 

u svrhu vođenja pregovora o konačnom statusu Kosova, izazvala je ovlašćenja 

SPGS-a po ovom pitanju. Kada govorimo o pregovorima o konačnom statusu 

Kosova, oni se poklapaju sa raspodelom Ahtisaarijevog predloga početkom 

2007, koji je pružio Kosovu nadgledanu nezavisnost. Deo ovog predloga koji se 

odnosio na bezbednosni sektor, nakon toga ubačen je među odredbe Ustava 

Republike Kosovo i razotkrio je nove bezbednosne institucije i zahtevao je 

potrebne reforme sadašnjih sistema. 

Ovaj period obeležio je više politički vid rizika, povezan sa sudbinom konačnog 

statusa Kosova. Kao što je objašnjeno u prethodnom delu, proces političkih 

pregovora odrazio se na bezbednosnu situaciju na Kosovu čineći je neizvesnom. 

Ovo je pokazano tekućim nasilnim demonstracijama lokalnih pokreta kao što 

je ‘Vetëvendosje’ (Samoopredeljenje) 14 , koji su se otvoreno suprotstavljali bilo 

kakvim pregovorima ili rešenjima koji nisu samoopredeljenje. Međutim, u 

poređenju sa neposrednim post-konfliktnim periodom, ankete su ukazale da su 

se glavne pretnje po unutrašnju bezbednost na Kosovu okrenule ka ekonomskoj 

nesigurnosti i pitanjima kao što su nezaposlenost, nedovoljan ekonomski razvoj 

i korupcija (RSUB 2006), koja su istovremeno zamenila tradicionalne rizike i 

pretnje. 

Gledajući na političku scenu, Vlada Kosova odražavala je koaliciju između 

stranaka LDK i AAK, izostavljajući na taj način stranku PDK iz vlade i držeći je 

u svojstvu prve parlamentarne opozicije na Kosovu. Posvećenost stranke LDK 

da zadrži funkciju predsednika omogućila je stranci AAK da preuzme funkciju 

premijera, iako je na izborima ova politička stranka dobila približno 7% glasova 

biračkog tela. Proces prenosa ovlašćenja u sektoru bezbednosti učinio je da 

stranke AAK i LDK postanu vodeće organizacije, kada govorimo o uspostavljanju 

MUP-a i MP-a. Unifikovanje stavova među vodećim političkim strankama i 

opozicionim političkim strankama sagledano je kao zajednički strateški pristup 

koji vodi ka nezavisnosti Kosova. Ovaj pristup zaustavio je potencijalne pretnje 

krize u upravljanju, veštački održavajući političku stabilnost. 

13 Vredi napomenuti politički i bezbednosni izazov do 2006. godine koji se odnosi na smrt istorijskog predsednika 

Kosova, g. Ibrahima Rugove. Postojao je strah da će doći do porasta političke nestabilnosti usled sukoba 

između dve glavne političke stranke u domaćoj politici na Kosovu. Pored toga, smrt Rugove desila se na samom 

početku pregovora o konačnom statusu Kosova i prvobitnih nastojanja da se izvrši postepeni prenos odgovornosti 

na lokalne organe. 

14 Za više pojedinosti o pokretu Vetëvendosje (Samoopredeljenje) pogledajte stranicu: 

http://www.vetevendosje.org/ 

21


Takođe vredi pomenuti aktivnosti nestatutarnih bezbednosnih snaga na Kosovu. 

Zapravo, nestatutarne bezbednosne snage postojale su od samog početka 

postojanja post-konfliktnog Kosova, međutim, neki slučajevi koji su se javili tokom 

2005. i 2006. godine otkrili su postojanje najmanje dve nestatutarne obaveštajne 

službe. Prva je SHIK – Informativna služba Kosova (obaveštajna služba Kosova), 

priklonjena stranci PDK i uspostavljena tokom rata od strane privremene vlade 

Kosova. Druga je Institut za strateška istraživanja i javno mnjenje (ISRPO), povezan 

sa strankom LDK. Njihova glavna uloga bila je da prikupe obaveštajne podatke 

i da sprovede analizu, obično zarad političkih stranaka, timova ili pojedinaca. 

Prema tvrdnjama iznetim od strane bivšeg šefa SHIK-a, oni su radili kako bi 

nadomestili praznine u radu statutarne obaveštajne službe, u ovim slučajevima, 

zarad ‘nacionalnog i javnog dobra’ (Veseli, 2009: Citat). Imajući u vidu prisan 

odnos ovih organizacija sa njihovim odnosnim političkim strankama, SHIK i 

ISRPO, teško je verovati da ove institucije nisu imale nikakav uticaj nad odlukama 

političkih igrača. U rezimeu, uloga nestatutarnih bezbednosnih snaga uglavnom 

je bila kontraverzna. 


Ovaj period okarakterisan je promenom u dominaciji bezbednosnih institucija. 

Početak prenosa odgovornosti i uspostavljanje MUP-a automatski su povećali 

dominantnost i učinak KPS-a. Međutim, značajno prisustvo KFOR-a i njegova 

istaknuta uloga tokom pregovora o konačnom statusu Kosova, učinili su da se isti 

i dalje održi kao jedan od glavnih međunarodnih aktera. Takođe, KZK je nastavio 

da pokazuje značaj njegove uloge. 


Nova događanja na Kosovu podstakla su KFOR da se prilagodi novim okolnostima. 

Isti je bio podložan značajnim promenama, preobraćujući se iz ‘stabilne’ 

multinacionalne brigade u pet multinacionalnih operativnih grupa (MNOG) 15 , i 

ovaj proces tranzicije usmeren je ka poboljšavanju efektivnosti snaga i njihove 

sposobnosti da funkcionišu na fleksibilan način širom Kosova, bez ikakvih 

ograničenja i zabrana. Pored toga, stavio je veći akcenat na operacije vođene 

15 

Nova struktura prisustva KFOR-a na Kosovu podeljena je u pet multinacionalnih operativnih grupa: Multinacionalna 

operativna grupa Centar sa štabom u Lipljanu, MNOG Sever sa štabom u Novom Selu, MNOG Jug sa 

štabom u Prizrenu, MNOG Zapad sa štabom u Peja/Peći, MNOG Istok sa štabom u Ferizaj/Uroševcu. 

22



1999-2009 

obaveštajnim saznanjima, uz to da su MNOG-i radili prisno kako sa lokalnom 

policijom tako i sa lokalnim stanovništvom na sakupljanju ovih informacija. Duž 

pregovora o statusu koji su vođeni između 2007/2008. godine, KFOR je podržao 

nastojanja iz Ahtisaarijevog plana i pomogao je u održavanju bezbednosti i 

stabilnosti na terenu, omogućavajući da se pregovori vode bez prekida. Uprkos 

strahu o njihovom izbijanju, zabeležena je samo nekolicina demonstracija 

manjeg obima. 

Kosovska Policijska Služba 

Do 2006. godine, relevantni akteri na Kosovu bili su saglasni oko toga da bi se 

KPS trebalo podvrći daljim merama razvoja, uvećavajući posledično njegova 

ovlašćenja. U sklopu KPS-a, novouvedene jedinice i strukture, kao što su policija 

u zajednici i lokalni bezbednosni mehanizmi, ocenjeni su kao oni koji pružaju 

poboljšane bezbednosne usluge građanima zemlje. KPS je preuzeo odgovornosti 

koje su odbačene od strane Policije UNMIK-a, i počevši da radi kao nezavisna 

snaga, nastalo je mišljenje da bi civilna i demokratska kontrola trebalo da 

postanu deo strukture Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). 16 Dodeljivanjem 

odgovornosti i nadležnosti KPS-u, civilna i demokratska kontrola – iako slaba – 

postala je funkcionalnija. Što je još važnije, uspostavljanje MUP-a tokom ovog 

perioda počelo je da obezbeđuje civilni nadzor nad KPS-om. MUP je prvobitno 

predstavljao relativno malu instituciju koja je sadržala samo nekolicinu resora. 

Međutim, u kratkom vremenskom periodu, ovo Ministarstvo angažovalo je jedan 

od najvećeg broja javnih službenika, zadržavajući veći broj zaposlenih u odnosu 

na pet uporedivih evropskih zemalja (FRIDOM, 2009: 20) 17 

Kosovski Zaštitni Korpus 

Dominantnost KZK-a ostala je na visokom nivou, usled domaće rasprostranjenog 

mišljenja da postoji potreba da se preobrati u ‘Snage odbrane Kosova’ ili barem da 

se izvrši postepeni prenos nekih od bezbednosnih ovlašćenja na ovu instituciju 

(RSUB, 2006). Zaista, kao što je objašnjeno u prethodnom delu, struktura i lanac 

komande KZK-a smatrani su doslednim vojsci u drugim zemljama (RSUB, 2006). 

16 Jedan od glavnih mehanizama interne kontrole jeste Inspektorat Kosovske policije – civilni organ uspostavljen 

da vrši kontrolu i prati efikasnost policije i da istražuje bilo kakve moguće prekršaje počinjene od strane 

policije. 

17 

Istraživanje sprovedeno od strane projekta FRIDOM istaklo je da je, govoreći u komparativnom smislu, 

MUP Kosova veći u odnosu na onaj koji postoji u pet od šest zemalja EU (shodno veličini stanovništva): Estonija, 

Slovenija, Litvanija, Letonija i Finska. 

23


Međutim, mandat je samo marginalizovao zadatke u sferi civilnih vanrednih 

situacija a status quo ocenio je KZK elitnim snagama, bez bilo kakve jasne vizije 

kao i bez dinamizma, posebno od 2007. Do danas, KZK je bio direktno uključen 

u neke od slučajeva reakcije u vanrednim situacijama kao što su zemljotres u 

Gnjilanu, poplave, spasilačke misije i rekonstrukcija. Međutim, isto je ograničeno 

na pružanje pomoći drugim mehanizmima reda i mira na više ‘bezbednosnim’ 

zadacima. 

Ovaj period otkrio je nekoliko nedostataka, koji su posledično povećali potražnju 

za reformom ove novoustanovljene institucije. Prvo, uticaj određenih pojedinaca 

(viših oficira KZK-a) bio je značajan u regionima iz kojih oni potiču. Posebno u 

neposrednom posleratnom periodu, isto je izazvalo podele i u određenoj meri 

negativan uticaj na učinak ostvaren od strane KZK-a. Postojao je suviše veliki 

broj visokih vojnih činova, u odnosu na nedostatke u nižim vojnim činovima, 

čineći da se njena struktura može opisati kao “preokrenuta kruška”. Pored toga, 

u nekim presudnim situacijama, viši oficiri KZK-a otvoreno su odbijali da se 

povinuju naredbama komandanta, usled njihovih ličnih ili grupnih verovanja. 18 

Ove specifičnosti u redovima KZK-a, posebno su skrenule pažnju međunarodne 

zajednice, i u nekim slučajevima, odnos između nekih pripadnika KZK-a i KFOR-a 

postao je sve zategnutiji (James, 2003: 5). Ahtisaarijev plan (2007) predviđao je 

počasno raspuštanje KZK-a, i nezadovoljstvo ovim predlogom istaknuto je na 

sve načine, uključujući i nasilne demonstracije. Nezadovoljstvo je izbilo tokom 

januara i februara 2009. godine, kada grupa nekadašnjih pripadnika KZK-a nije 

prošla proveru KFOR-a za regrutovanje u sastav KBS-a dok je nekolicini pripadnika 

snižen čin. 

18 

Tokom ceremonije sahrane predsednika Kosova, Ibrahima Rugove 2006. godine, komandant Garde KZK, 

general Nuredin Lushtaku odbio je da se povinuje naređenjima komandanta KZK, generala Agima Ceku da se 

angažuje ceremonijalni tim za održavanje ceremonije sahrane. 

24



1999-2009 

3. FAZA: NOVA ARHITEKTURA SEKTORA BEZBEDNOSTI 

(2008 - DANAS) 

Ovaj odeljak ukazaće na ključna događanja u periodu nakon nezavisnosti. Isti 

će naglasiti novu strukturu sektora bezbednosti koja je uključena u odredbe 

pravnog okvira. Institucionalni deo dotaćiće ulogu KFOR-a i KP-a; nedavno 

raspoređene misije EULEX-a i novonastalog KBS-a. 

Opšti Kontekst 

Od proglašenja nezavisnosti u 2008. godini, zakonski okvir omogućavao je 

upotpunjavanje sektora bezbednosti u skladu sa zahtevima i potrebama Kosova. 

U skladu sa Ustavom “Republika Kosovo je nadležna za sprovođenje zakona, 

bezbednosti, pravosuđa, javne 

bezbednosti, obaveštajne službe, civilne zaštite i reagovanja u javnim situacijama 

i 

kontrole granica svoje teritorije ” (Ustav 2008: čl. 125). Bukvalno, sektor 

bezbednosti postao je teret za Vladu Kosova. Međutim, uloga EULEX-a, kada 

govorimo o bezbednosnim pitanjima i mandat KFOR-a za održavanje i izgradnju 

mira, široko su prihvaćeni. Uspostavljanje Međunarodne civilne kancelarije (ICO), 

u svojstvu ‘čuvara’ primene privremenog Ahtisaarijevog rešenja, pružilo je istoj 

nadležnost da interveniše u slučaju promena ili nepoklapanja u razvoju sektora 

bezbednosti. Pravosudni sektor ostaje i dalje jedan od najslabijih sektora u 

periodu koji je usledio nakon nezavisnosti (EULEX, 2009: 4). Uprkos sve većim 

nastojanjima međunarodne zajednice, rezultati su do danas veoma ograničeni, 

zbog čega javnost nije zadovoljna pravosuđem (BIRN, 2009: 8). 

Vlada Kosova nalazi se u ranim fazama razrade svojih bezbednosnih politika, izuzev 

politika odbrane, koje Ustav nije prvobitno predvideo. U ovom trenutku, nijedna 

od bezbednosnih institucija nije osmišljena tako da obavlja zadatke odbrane 

izuzev KFOR-a. Analizirajući sadašnji pravni okvir i njegov razvoj, evidentno je da 

se sektor bezbednosti na Kosovu usredsređuje na zaštitu javne bezbednosti i na 

prava ljudi Kosova, u skladu sa opštim standardima za stvaranje multietničkog 

Kosova. U poređenju sa dva prethodna perioda, pravni okvir predviđa ‘robusniju’ 

demokratsku kontrolu bezbednosnih institucija (Ustav, 2008). Međutim, i dalje je 

suviše rano da se ocene rezultati kada govorimo o ovome. 

U poređenju sa prethodnim periodima, moć političkih stranaka u ovom sektoru 

uvećala se istovremeno sa padom spoljne dominacije. Političku scenu snažno je 

25


držala pod kontrolom stranka PDK, koja je na izborima održanim krajem 2007. 

godine postala najveća politička stranka na Kosovu. Kao takva, ova vlada bila je 

najvažnija od post-konfliktnog perioda, i samim tim diskurs političke stabilnosti 

predstavljao je reason d’etre zašto su stari suparnici - PDK i LDK – ušli u vladu. 

Koalicija, sačinjena od dve najveće stranke naširoko je kritikovana kao veštačka 

tvorevina, i posledično politička scena odražavala je relativno slabu moć opozicije. 

Štaviše, stranka PDK imala je skoro apsolutnu prevlast u poređenju sa njenim 

partnerom, sputavajući bilo kakva nastojanja da se izvrši ‘zajednička kontrola’ 

nad razvojem i reformom sektora bezbednosti na Kosovu. Zaista, stranka PDK 

dominirala je ključnim političkim institucijama, kao što su funkcija premijera, 

MUP i Ministarstvo KBS, dok je stranka LDK zadržala MP. 

Proglašenje nezavisnosti izvršeno je uz manje incidenata nego što je očekivano, 

ne izuzimajući političke rizike i pretnje koji su nastali usled prigovora na državnost 

Kosova. Nastojanja zvaničnika u Beogradu da blokiraju proces priznanja uticala 

su na socio-politička i bezbednosna događanja na Kosovu. U konkretnom smislu, 

diplomatska situacija na Kosovu ozbiljno je osporena dok su nastojanja da se 

uđe u članstvo međunarodnih organizacija paralizovani uticajnim vetom Rusije 

i drugih protivnika. 


Prikaz bezbednosnih institucija u periodu nakon nezavisnosti odražava poziciju 

koju iste zauzimaju u Ustavu i očigledno novoj bezbednosnoj strukturi. Zaista, 

uloga lokalnih bezbednosnih institucija se povećala, iako u određenom obimu, 

dominacija međunarodnih tela prisutnih na Kosovu ne bi trebalo da bude 

potcenjena. Ovo je samim tim znak moći i učinka Kosovske policije i Kosovskih 

bezbednosnih snaga sa jedne strane i takođe ističe ulogu EULEX-a i KFOR-a sa 

druge. Takođe, ne bi trebalo izuzeti ulogu Saveta bezbednosti Kosova kao tela 

koje vrši preispitivanje politika i ostvaruje koordinaciju. Međutim, ovo istraživanje 

ne namerava posebno da se pozabavi ulogom istog. 

Kosovska Policija 

Kosovska policijska služba pokazuje nove uloge, strukturu a ista je i promenila 

svoj naziv u Kosovsku policiju koji potiče iz novog Ustava Republike Kosovo. Novi 

Zakon o policiji, koji je stupio na snagu sredinom 2008. godine, vrši neophodne 

reforme među policijskim strukturama. Pre svega, obezbeđuje civilnu kontrolu 

26



1999-2009 

nad policijom – njenim radom upravlja i rukovodi MUP, usmerava prava policijskih 

službenika ka postizanju evropskih standarda, pruža jasan lanac komande 

i posebno se bavi funkcionalnošću lokalnih policijskih stanica u oblastima 

naseljenim nevećinskim zajednicama (Zakon o KP, 2008). Neophodnost za ovim 

većim promenama čini ovu fazu jednom od najznačajnijih perioda reforme kroz 

koje je prošla Kosovska policija i samim tim glasnika otpočinjanja povećanog 

angažovanja civilnog društva i demokratske kontrole bezbednosnih institucija. 

Imajući u vidu sadašnju situaciju, Kosovska policija se bavi različitim poteškoćama 

koje obuhvataju funkcionalne i organizacione probleme, moguću saradnju sa 

krivičnim sudovima, nepouzdanu međunarodnu saradnju (uključujući saradnju 

sa susednom državnom policijom), reintegraciju srpske zajednice i tako dalje. 

Funkcionalne i organizacione poteškoće na Kosovu nastale su kao posledica 

činjenice da ista predstavlja relativno novu instituciju. Uprkos napretku koji 

je ostvaren u izgradnji moderne policijske strukture i tekućih pokušaja da se 

izvrši njena reforma, ugled Kosovske policije uobličen je nekolicinom događaja. 

Najočigledniji od istih obuhvata ‘pljačku’ Kosovske policije u njenom štabu 

aprila 2009, u kojoj je misteriozno nestao značajan broj oružja, droge i značajnih 

dokumenata u ukupnoj vrednosti od više od milion evra. Na isti način, događaji 

u severnom delu Kosova otkrili su nedostatke u smislu komande i kontrole i 

nađeno je da je lanac komande bio u potpunosti nefunkcionalan 19 izazivajući 

reakcije među opštim javnim mnjenjem. 

Međunarodna saradnja takođe predstavlja izazov za KP, i njen pristup regionalnoj 

saradnji prevashodno zavisi od političke dimenzije, koja čini ostvarivanje napretka 

u ovoj oblasti problematičnim. Iskustvo je pokazalo da se mogu postići odlični 

nivoi saradnje Kosovske policije sa susednim zemljama kao što su Albanija, Crna 

Gora i Makedonija. Međutim, postoji nedostatak zvanične saradnje sa Srbijom 

usled njenog stava prema nezavisnosti Kosova. Ovi izazovi posebno su evidentni 

u pogledu osetljivih pitanja koja se odnose na integrisano upravljanje granicom 

(IUG) u oblastima u kojima Kosovo deli otprilike 350 km od svoje ukupno 740 km 

dugačke granične linije sa Srbijom (Strategija IUG, 2009: 5). Trebalo bi takođe 

napomenuti da nedostatak saradnje sa srpskom policijom takođe dovodi u 

pitanje nastojanja za ostvarivanje celokupne regionalne saradnje. 

19 

U većim slučajevima, pripadnici KP iz reda srpske zajednice koji rade na severu Kosova odbili su da se povinuju 

naređenjima Prištine u nekim zasebnim slučajevima 

27


Kosovske Bezbednosne Snage (KBS) 

KBS pripada grupi novoustanovljenih institucija nakon nezavisnosti. Iako KBS 

ima civilnu misiju koja je slična misiji Kosovskog zaštitnog korpusa, ne postoji 

nikakav zvaničan kontinuitet između ove dve institucije. Zaista, Kosovski zaštitni 

korpus raspušten je krajem 2008. godine, pošto se smatralo da je njegova misija 

ispunjena, međutim, procenjuje se da je približno 50% nekadašnjih pripadnika 

KZK-a odabrano da služe u sastavu KBS-a (Kosovapress, 2009). KBS je, iako prvobitno 

osmišljen samo da vrši operacije civilne zaštite, kao što je pružanje pomoći 

civilnim vlastima da odgovore u slučaju prirodnih nepogoda ili drugih vanrednih 

situacija (Kosovske bezbednosne snage 2009), nadogradio i razvio svoje prvobitne 

kapacitete, na osnovu standarda NATO pakta. Osnovni koncept odnosi se na 

‘lako naoružanu multietničku snagu koja će biti osmišljena i spremna da obavlja 

druge bezbednosne funkcije, koje nisu odgovarajuće za policiju ili druge organizacije 

reda i mira’ (Ahtisaarijev predlog, 2007). 

Struktura KBS-a najverovatnije će se smatrati jedinstvenom u poređenju sa 

strukturom sličnih institucija koje se mogu naći u drugim zemljama u regionu. 

Proces izgradnje strukture KBS-a i dalje je u toku a stvaranje Ministarstva za KBS 

(MKBS) predstavlja prvi konkretan korak. Okosnica KBS-a imaće 2,500 redovnih 

pripadnika i 800 rezervista koji će nositi uniformu, ambleme i koji će biti lako 

naoružani. Iako je proces odabira bio obimno nadgledan i intenzivan, isti je 

takođe naišao na kontroverzu i demonstracije. Bivši pripadnici KZK-a pripadali su 

najnezadovoljnijoj grupi pošto jedan deo njih nije prošao proveru i nije odabran. 

Štaviše, jedna od najvećih borbi KBS-a bilo je uključivanje manjina u regrute, 

posebno iz reda srpske zajednice. 

Nizak broj osoblja, lako i malokalibarsko naoružanje, ograničeni zadaci i pomno 

praćenje od strane prisustva NATO-a/KFOR-a na Kosovu takođe su relevantni 

argumenti da se KBS razvije u garanta bezbednosti u regionu. Zaista, uloga KBS-a 

može se promeniti tokom narednih pet godina, pošto Zakon o KBS eksplicitno 

predviđa da će, “Potpuno preispitivanje ovih ograničenja biti sprovedeno 

najranije 5 godina od datuma stupanja ovog Zakona na snagu” (Zakon o KBS-u: 

čl. 10.2) 

Civilna i demokratska kontrola predstavljaju veoma značajno pitanje kada 

govorimo o razvoju KBS-a. Poseban Odbor za parlamentarni nadzor KBS-a 

uspostavljen je i teško je izmeriti delotvornost odbora, pošto se nalazi u ranim 

28



1999-2009 

fazama konsolidacije. Štaviše, uključivanje građanskog društva i medija u razvoj 

KBS-a do danas smatraju se ograničenim. 

EULEX 

Period nakon nezavisnosti okarakterisan je raspoređivanjem EULEX-a, koji se 

naširoko smatra najvećom operacijom EU-a u sferi upravljanja civilnom krizom. 

Ova misija ima za cilj da nadgleda, igra ulogu mentora i savetuje (NMS) policiju, 

pravosuđe i carinu i prvenstveno je okrenuta ka postizanju evropskih standarda 

i integraciji u EU. Međutim, prisustvo EULEX-a na Kosovu postoji sa namerom 

da bude mnogo pasivniji u odnosu na UNMIK, bez ikakve namere da rukovodi 

već sa ciljem da ojača institucije vladavine prava na Kosovu za dobrobit “svih 

njegovih građana” (ALSAT, 2009). Isti je zadržao nekolicinu izvršnih ovlašćenja 

kada govorimo o organizovanom kriminalu i ratnim zločinima a koja se koriste u 

izuzetnim okolnostima (EULEX 2009). Kao što je to slučaj sa pružanjem pomoći, 

isti ima nameru da oceni sisteme i strukture koji su trenutno uspostavljeni i 

identifikuje oblasti koje zahtevaju dalji razvoj i reformu. 

Standardi EULEX-a za njihovu misiju NMS-a bili su da se pomogne Kosovskoj 

policiji (KP), i pod lokalnim sloganom “lokalna operativnost” isti je najavio da 

će KP, a ne EULEX, imati vodeću ulogu. Iako se bezbednosna situacija u velikoj 

meri poboljšala tokom nedavnih godina, bezbednost Kosova i dalje je izložena 

izazovu organizovanog kriminala i endemske korupcije. U tom pogledu, prvobitan 

zadatak EULEX-a bio je da pomogne u borbi protiv korupcije i organizovanog 

kriminala, koji često idu jedan sa drugim. 

Međutim, iako se policija na Kosovu nalazi u procesu reforme u cilju prevazilaženja 

ukorenjenog stava korupcije i pristupanja mnogih organizovanom kriminalu, 

ista je bez obzira na to sagledana kao najefikasniji stub u sektoru bezbednosti 

(Dagand, 2008: 38). Stoga, glavni teret kada govorimo o EULEX-u leži na velikim 

nedostacima primećenim u pravosudnom sektoru. Dalja nastojanja treba da se 

usredsrede na pružanje pomoći lokalnim institucijama da uspostave čvrst pravni 

i pravosudni sistem koji će poslužiti kao vodilja za borbu protiv korupcije i kao 

garancija za bezbednost i zaštitu svih kosovskih građana. 

29



Nakon proglašenja nezavisnosti februara 2008. godine, KFOR je preuzeo novu 

ulogu, pomažući u raspuštanju Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) i u osnivanju 

Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i njegove civilne nadzorne strukture. Broj 

trupa predviđen je da se smanji drastično do 2010. godine i nakon toga za po 

dodatnih 2,500 pripadnika svake godine sve do 2011. godine (NATO –KFOR 

2009). Šefovi država u sastavu NATO pakta naglasili su da je NATO spreman 

u svakom trenutku da odigra svoju ulogu u primeni bilo kakvih budućih 

bezbednosnih sporazuma (Deklaracija sa samita u Bukureštu, 2008). Zapravo, 

normalizacija bezbednosne situacije čini prisustvo KFOR-a jačim, ako ne mnogo 

više u psihološkom nego u fizičkom smislu. 

Uprkos nekim značajnim operativnim neuspesima, prisustvo KFOR-a bilo je presudno 

u održavanju bezbednosti i sigurnosti svih pojedinaca i zajednica na Kosovu. 

Ovo je odraženo u konzistentno visokim nivoima javnog poverenja i kredibiliteta 

– što je neuobičajen koncept za većinu lokalnih i međunarodnih institucija 

koje funkcionišu na Kosovu. KFOR je bio u samom vrhu istraživanja javnog 

mnjenja kao institucija koja uživa najviše poverenja na Kosovu koje je sprovedeno 

u sklopu Izveštaja ranog upozorenja UNDP-a, sa zadovoljstvom javnosti koje 

se konzistentno nalazi u rasponu od 80-90% tokom protekle 4 godine. (UNDP na 

Kosovu, 2008) 

30



1999-2009 

ZAKLJUČCI 

Razvojni ciklus sektora bezbednosti na Kosovu je jedinstven, ukoliko uzmemo u 

obzir procese RSB u regionu. Glavne bezbednosne institucije počele su da se grade 

od nule i nije postojala nikakva institucionalna korelacija sa sistemom(ima) koji je 

postojao pre konflikta. Međutim, glavna ograničenja u vezi sa upotpunjavanjem 

sektora bezbednosti odnosila su se na sveobuhvatna politička događanja u vezi 

sa sudbinom Kosova. Način na koji je isti osmišljen u velikoj meri se oslanjao na 

političke pregovore o statusu Kosova i ishodu istih. Stoga, bilo je potrebno devet 

godina da se dobije skoro potpun sektor bezbednosti koji je uključen u sadržaj 

odredbi zakonskog okvira. 

Odsustvo lokalnog vlasništva kada govorimo o sveobuhvatnim događanjima u 

sektoru bezbednosti predstavljaju pitanje od zabrinutosti. Ovo istraživanje nije 

moglo da se pozabavi u pojedinosti posledicama spoljno vođenih modela sektora 

bezbednosti iako je široko dokazano da odsustvo lokalnog konteksta od samog 

početka institucionalnog razvoja ne može odgovarati lokalnim potrebama. Prvi 

i drugi period naglašava sektor bezbednosti koji je isključivo vođen od strane 

međunarodnih predstavnika. 

Razvoj demokratskog nadzora u prvom i drugom periodu otežan je kao rezultat 

izvršnih ovlašćenja SPGS-a UNMIK-a. Parlamentarni nadzor počeo je da se 

konsoliduje istovremeno sa uspostavljanjem novih bezbednosnih institucija u 

periodu nakon nezavisnosti. Međutim, učinak istog ne može se oceniti u ovoj 

analizi konteksta pošto zahteva svrsishodnije istraživanje. 

Na samom kraju, uloga političkih stranaka, posebno onih koje su proizašle iz 

redova bivših boraca bila je dominantna. Tendencija da se ključne funkcije u sferi 

bezbednosti zadrže u okviru vlade potvrđuje političku želju određenih političkih 

stranaka da zadrže kontrolu nad bezbednosnim institucijama. Pored toga, 

shodno istom dokazano je političko opredeljenje angažovanja nestatutarnih 

obaveštajnih aktera. 

31


ANEKS O KLJUČNIM POLITIČKIM AKTERIMA 

Naziv aktera: Demokratska partija Kosova (Albanski: Partia Demokratike e Kosovës – PDK) 

Profil Vizija Strategije Sposobnosti 

Politička stranka 

proizašla iz reda bivših 

pripadnika OVK 

Priklonjena pojedincima 

iz ratnog krila 

Trenutno stranka 

u koaliciji i najveća 

politička stranka na 

Kosovu 

Još uvek nije profilisana, iako 

kao što je to slučaj sa većinom 

stranaka na Kosovu, teže da 

budu stranka centra. 

Njihova vizija je da postignu 

ekonomske i političke standarde 

EU i da stvore ravnopravnost 

svih zajednica. 

Glavni ciljevi jesu da nastavi da 

biva vodeća stranka i glavna 

stranka u sastavu vlade na Kosovu. 

Nastavak njene dominantne 

uloge u procesima odlučivanja 

Korišćenje demokratskih i mirnih 

sredstava ali je kritikovana od 

strane međunarodne zajednice 

zbog težnji da bude uključena u 

tokove samo kako bi mogli rigorozno 

da kontrolišu državni aparat. 

Uspostavljena 1999. godine od 

strane glavnih zvaničnika Političke 

direkcije OVK 

U periodu od 2000 – 2007. godine 

glavna opoziciona partija. Od 2007. 

do danas, stranka PDK postala je 

vodeća partija i zadržala je funkciju 

premijera i predsednika Skupštine 

Kosova. 

Predvodila proces proglašenja nezavisnosti 

2008. 

Uključena u sve procese razvoja i reforme 

sektora bezbednosti na Kosovu 

32



1999-2009 

Naziv aktera: Demokratski savez Kosova (Albanski: Lidhja Demokratike e Kosovës – LDK) 


Prva post-socijalistička 

politička stranka na Kosovu 

uspostavljena 1989. 

godine 

Priklonjena ličnosti dr 

Ibrahima Rugove 

Trenutno koaliciona partija 

i druga najveća politička 

stranka na Kosovu 

Još uvek nije profilisana ali teži 

da bude stranka centra -desnice. 

Ljubomorno prati takozvanu 

“Filozofiju Rugovizma” 

U ovom trenutku, povezuje se 

sa mirnim otporom 

Repozicioniranje stranke 

LDK kao glavne političke 

stranke 

Nastavak njene dominantne 

uloge u procesima 

odlučivanja 

Korišćenje demokratskih i 

mirnih sredstava 

Sledbenici nasleđa 

nekadašnjeg predsednika 

Rugove 

Od 1989 – 1999. godine stranka 

LDK priklanjala se mirnom pokretu i 

rešavanju konačnog statusa Kosova 

mirnim putem. 

Uspostavlja i vodi paralelne institucije 

tokom Miloševićevog režima. 


najveća politička stranka na vlasti. 

Od 2002. godine drži funkciju predsednika 

Kosova 

33


Naziv aktera: Alijansa za budućnost Kosova (Albanski: Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës – AAK) 


Politička stranka proizašla 

iz reda bivših pripadnika 

OVK 

Priklonjena pojedincima 

iz ratnog krila 

Trenutno peta najveća 

stranka i treća po redu 

glavna opoziciona stranka, 

Još uvek nije profilisana, iako 

kao i većina stranaka na Kosovu, 

teži da postane stranka 

desnog krila. 

Već jedan vremenski period, 

povezivana sa oružanim otporom. 

Njihova vizija je da postignu 

ekonomske i političke standarde 

EU i da stvore ravnopravnost 

svih zajednica. 

Snažno povezana sa ličnošću 

Ramusha Haradinaja (bivši 

komandant OVK i bivši premijer 

Kosova) kome se sudilo 

od 2005-2008. godine i nakon 

njegovog puštanja, žalba 

tužilaštva je prihvaćena i ponovo 

je pokrenuto suđenje tokom 

2010. godine 

Glavni cilj jeste da se preobrati 

u glavnu političku snagu i 

da povrati svoju ulogu u centralnim 

institucijama 

Da povrati svoju dominantnu 

ulogu u procesima 

odlučivanja 

Korišćenje demokratskih i 

mirnih sredstava 

Zategnuti odnosi sa PDK i trenutno 

najaktivnija politička 

stranka u opoziciji 

Uspostavljena 1999. godine iz reda 

bivših pripadnika OVK uglavnom iz 

regiona Metohije. 


treća najveća politička stranka a od 

2003. godine bila u vladajućoj koaliciji 

sa strankom LDK 

Držala funkciju premijera do opštih 

izbora održanih 2007. godine 

34



1999-2009 

Naziv aktera: Udruženje veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) 


Nestatutarni državni akter 

Udruženje bivših pripadnika 

OVK 

Ima prisustvo širom Kosova 

Zaštita vrlina OVK 

Zalaže se za interese kosovskih 

Albanaca 

Lobiranje za poboljšavanje 

njihovog statusa kao značajnog 

dela kosovskog društva. 

Uspostavljeno 1999. godine iz 

raspuštenih struktura OVK 

Uticajno u post-konfliktnom 

periodu, posebno po pitanjima 

od ‘strateškog značaja’ 

Sposobnost vršenja uticaja na 

neke odluke 

Naziv aktera: Informativna služba Kosova (Shërbimi Informativ i Kosovës – SHIK) 



Sprovođenje tajnih misija 

Stvoren tokom perioda otpora 

OVK kao obaveštajna 

i kontraobaveštajna 

služba 

Nakon 1999. godine 

snažno povezivan sa 

strankom PDK 

Prikupljanje informacija, 

najverovatnije u svrhu 

određenih grupa i pojedinaca. 

Radi za ‘javno i nacionalno dobro’ 

Analiza pretnji i opasnosti 

Uspostavljena 1999. godine iz 

reda raspuštene OVK 

Do 15. juna 2008. formalno 

prestala da postoji iako se veruje 

da su neki od njenih pređašnjih 

pripadnika uključeni u vladine 

strukture. 

35


Naziv aktera: Lëvizja VETEVENDOSJA (Srpski: Pokret SAMOOPREDELJENJE) 

Profil Vizija Strategije Strategije 

Stvoren od strane njegove 

vodeće ličnosti g. Albina 

Kurtija 

Nevladin pokret 

Samoopredeljenje Kosova 

Lokalno vlasništvo nad 

procesima odlučivanja na 

Kosovu 

Demonstriranje protiv 

međunarodne dominacije u 

donošenju ključnih uloga na Kosovu 

Suprotstavljanje Ahtisaarijevom 

predlogu 

Suprotstavljanje glavnim 

političkim odlukama i pokretanje 

jednog dela društva protiv 

‘međunarodno nametnutih 

rešenja’ i protiv pregovora sa 

Srbijom 

Jedan od glavnih pokreta koji se 

neprekidno suprotstavljao prethodno 

UNMIK-u a sada misiji 

EULEX-a 

Naziv aktera: Paralelne strukture u oblastima naseljenim srpskim življem 

Profil Vizija Vizija Sposobnosti 


Sastavljen od srpskih 

političkih ličnosti prevashodno 

u severnoj Mitrovici 

Veruje se da je podržan od 

strane zvaničnog Beograda 

U geografskom smislu, 

snažno prisustvo u severnom 

delu Kosova ali i u centralnom 

delu (oblasti naseljene 

srpskim življem) 

Pružanje javnih usluga Srbima 

i drugim zajednicama 

koje žive na Kosovu 

Suprotstavljanje privremenim 

institucijama samouprave 

i institucijama uspostavljenim 

nakon nezavisnosti 

Jači uticaj nad Srbima koji žive na 

Kosovu 

Bojkotovanje uključivanja srpske 

zajednice u kosovske institucije 

Jače paralelne strukture, kao što 

su one u: zdravstvenom sistemu, 

prosvetnom sistemu i u sferi javnog 

poretka 

Suprotstavljanje svim sredstvima 

procesima na Kosovu 

Vršenje uticaja na većinu Srba 

da bojkotuju kosovske institucije 

36



1999-2009 

Naziv aktera: Inostrane ambasade na Kosovu 


Međunarodna diplomatska 

predstavništva na Kosovu 

Podržavanje demokratskih 

institucija na Kosovu 

Doprinošenje mirovnim procesima 

Sposobnost vršenja uticaja na 

ključne političke procese 

Pružanje pomoći u izgradnji 

kapaciteta i praćenju 

Robusna uloga u pregledu nacrta 

zakona i strategija 

Davanje doprinosa u stvaranju 

multietničkog okruženja 

na Kosovu i zalaganje za prava 

svih zajednica 

Naziv aktera: Međunarodne organizacije 


EULEX – Misija vladavine 

prava EU na Kosovu 

ICO – Međunarodna civilna 

kancelarija 

OEBS, USAID, UNDP, DFID 

EULEX: Mentorstvo, nadgledanje i 

savetovanje policije, pravosuđa i carine. 

Zadržavanje izvršnih ovlašćenja 

u predmetima ratnih zločina i organizovanog 

kriminala. 

ICO: Čuvar nad primenom Ahtisaarijevog 

paketa 

Drugi: Koordinacija donatora – izgradnja 

kapaciteta i podržavanje demokratizacije 


Izgradnja kapaciteta Vlade Kosova, 

Skupštine, civilnog društva 

Ogroman uticaj na 

odlučivanje 

Finansijska sredstva na 

raspolaganju za investicije 

u projekte 

Učešće u ključnim procesima 


37


BIBLIOGRAFIJA 

Pravna dokumenta 

1. Ustav Republike Kosovo, Skupština Kosova, Službeni list, 15. jun 2008. 

 

2. Ustavni okvir Kosova, UNMIK, Službeni list, 2001. 

3. Zakon o Kosovskoj policiji, Skupština Kosova, Službeni list, 15. jun 2008. 

4. Zakon o Kosovskim bezbednosnim snagama, Skupština Kosova, Službeni 

list, 15. jun 2008. 

5. MUP, Strategija Kosova za integrisano upravljanje granicom, april 2009 

6. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Rezolucija 1244, 10. jun 1999. 

Izveštaji i žurnali 

7. Ahtisaari, M., 2007, Sveobuhvatan predlog rešenja za status Kosova, 

http://www.unosek.org/docref/Comprehensive_proposal-english.pdf 

8. Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo, Praćenje kosovskih sudova. 

Jun 2009, Priština 

9. Bryden, A. & Hanggi, H., 2004, Reforming and Reconstructing the Security 

Sector. 

10. Dagand, S., 2008, The Prospects for a Future Kosovo: The Role of Security 

Sector Reform, European Security Review, ISIS Europe, 38. 

11. Dnevne novine “Express” april 2007. 

12. DCAF i UNDP, 2008, Javni nadzor nad sektorom bezbednosti, Priručnik za 

organizacije civilnog društva. 

13. EULEX, Programski izveštaj, jul 2009, http://www.eulex-kosovo.eu/en/ 

front/ 

14. FRIDOM, Vertikalno funkcionalno razmatranje Kosovske policije, DFID 

Kosovo, 2009 

15. Human Rights Watch,. Failure to Protect Anti- Minority Violence in Kosovo, 

July 2004, Vol 16, No. 6 

16. International Crisis Group, 2000, What happened to KLA Europe Report 

17. International Crisis Group, 2005, Bridging Kosovo’s Mitrovica Divide, Europe 

Report No. 165. 

18. International Crisis Group, April 2004, Collapse in Kosovo, ICG Europe Report 

No. 155. 

19. RSUB, 2006, Revizija sektora unutrašnje bezbednosti na Kosovu, UNDP i 

Vlada Kosova. 

38



1999-2009 

20. Kai Aide K, Izveštaj o Kosovu, 2005. 

21. KIPRED, Prikaz aktuelnog parlamentarnog nadzora nad sektorom bezbednosti 

na Kosovu, 2008. 

22. Kosova Press 2009 

23. Vlada Kosova,- Strategija integrisanog upravljanja granicom, april 2009. 

24. Kosovske bezbednosne snage (KBS) – Informativna brošura, MKBS, 

strana 3 http://mksf-ks.org/repository/docs/information_booklet_joing_en.pdf 

25. Pettifer. J, July 2003, Kosovo Protection Corps in transition, Conflict Studies 

Research Centre, UK. 

26. Qehaja R, 2004, Çështjet e sigurisë nacionale të Kosovës, [Pitanja nacionalne 

bezbednosti na Kosovu], Vata, Kosovo, where 

27. UNDP, Izveštaj ranog upozorenja, (Izdanja izveštaja od novembra 2002 – 

aprila 2009) http://www.ks.undp.org/cid=2,4 

28. UNMIK, Stub I, Policija i pravosuđe, jun 2004, http://www.unmikonline.org/justice/documents/PillarI_Repor 

t_June04.pdf 

Izjave 

29. Izjava sa samita u Bukureštu – Data od strane šefova država i vlada 

učesnica na sastanku Severnoatlantskog saveta u Bukureštu, 3. 

april 2008. http://www.nato.int/cps/en/natolive/official_texts_8443. 

htmselectedLocale=en 

30. Praćenje od strane KCSS-a, Prezentacija g. Velizara Shalimanova, bivšeg 

zamenika ministra odbrane Bugarske, na konferenciji pod nazivom “Regionalna 

saradnja – Osnova za bezbednost”, održanoj u Prištini maja 

2009. 

31. Izjava Nicholasa Burnsa, zamenika državnog sekretara SAD, 2004 

Veb stranice 

32. EULEX http://www.eulex-kosovo.eu/id=9 

33. KOSOVAPRESS http://www.kosovapress.com/ 

34. MKBS http://mksf-ks.org 

35. NATO http://www.nato.int/kfor/structur/nations/placemap/kfor_placemat.pdf 

36. UNMIK http://www.unmikonline.org/justice/police.htm 

39


ANEKS 

HRONOLOGIJA REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI NA KOSOVU 

Ovaj rad razmatra politička i bezbednosna deašvanja počevši od juna 1999. 

godine do sadašnjeg vremena (jun 2009). Kao što će biti jasno razrađeno u ovom 

kontekst radu, ciklus reforme sektora bezbednosti (RSB) na Kosovu je podeljen 

u tri periode: 

- Prvi period koji počinje od 1999 – 2005. godine uglavnom se odnosi na 

izgradnju sektora bezbednosti (SSB). Kao što je navedeno u hronologiji 

koja sledi, uložena su nastojanja ka izgradnji bezbednosnih institucija, 

kao što su: Kosovska policija, (KPS), Kosovski zaštitni korpus (KZK) i drugi 

relevantni mehanizmi. Ovaj period dobro je poznat po rezervisanim 

ovlašćenjima SPGS-a nad bezbednosnim institucijama. Lokalni 

predstavnici imali su ograničena ovlašćenja. 

- Drugi period koji počinje od završetka 2005. godine pa sve do početka 

2008. godine široko je poznat po prvobitnom prenosu ovlašćenja sa 

međunarodne zajednice na lokalne predstavnike. Revizija sektora 

unutrašnje bezbednosti (RSUB) smatra se prekretnicom u smeru 

izgradnje nove bezbednosne arhitekture na Kosovu i ocene aktuelnog 

stanja u kome se nalazi bezbednosni sektor. Pored toga, uspostavljanje 

MUP-a i MP i prenos ovlašćenja od strane UNMIK-a na ova ministarstva 

okarakterisano je značajem RSB-a tokom ovog perioda. 

Treći period je uistinu povezan sa proglašenjem nezavisnosti i Ustava 

Republike Kosovo. Nova struktura sektora bezbednosti na Kosovu omogućava 

uspostavljanje novih bezbednosnih institucija sa jedne strane, kao što su KBS, 

SBK, KOA i reformu policije i službi za reakciju u vanrednim situacijama sa druge 

strane. 

1 9 9 9 

- (Jun) Kumanovski sporazum potpisan između NATO pakta i Savezne 

Republike Jugoslavije. Ovaj tehnički sporazum predviđao je povlačenje 

jugoslovenske vojske, policije i drugih bezbednosnih mehanizama sa 

teritorije Kosova. Pored toga, ovaj sporazum odgovorio je na pitanje 

kopnene zone bezbednosti od 5 km od granice sa Kosovom kao i 

vazdušne zone bezbednosti od 25 km od granice. 20 

20 Pogledajte veb stranicu NATO pakta http://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htm 

40



1999-2009 

- Savet bezbednosti UN-a usvojio je Rezoluciju 1244 21 o raspoređivanju 

civilne administracije (UNMIK) i međunarodnog vojnog prisustva (KFOR) 

na Kosovu. 

- 50.000 trupa KFOR-a ušlo na Kosovo. 

- General Mike Jackson iz UK postavljen je prvi komandant KFOR-a. On je 

služio na položaju komandanta KFOR-a do 8. oktobra 1999. 

- Ruski kontigent iz BiH zauzeo je Prištinski aerodrom stvarajući ozbiljne 

tenzije između NATO pakta i Rusije 22 

- (Jul) Generalni Sekretar UN-a Kofi Annan postavio je Bernarda Kouchnera 

za prvog specijalnog predstavnika UN-a i šefa misije privremene 

administracije Ujedinjenih Nacija na Kosovu. 

- Privremena vlada Kosova prebacila se u Prištini. Ova vlada je raspuštena 

nakon uspostavljanja administrativnog veća 

- (Avgust) Policija UNMIK-a preuzela funkcije u sferi održavanja reda i mira 

u Prištini 

- (Septembar) Sporazum o demilitarizaciji Oslobodilačke vojske Kosova 

i transformaciji u Kosovski zaštitni korpus potpisan je od strane 

komandanta KFOR-a (COMKFOR) generala Mika Jacksona, političkog 

direktora OVK, Hashima Thaçija, savezničkog komandanta NATO pakta u 

Evropi, generala Wesley Clarka i komandanta OVK, generala Agima Çeku. 

- OEBS otvorio Školu Kosovske policijske službe u Vushtrri/Vučitrnu 

- (Oktobar) KZK počeo sa funkcionisanjem prvobitnim zadacima civilne 

zaštite i reakcije na katastrofe. Isti je imao svoj generalni štab, 6 zaštitnih 

zona sa sedištem u Prištini, Prizrenu, Peja/Peći, Gjilan/Gnjilanu, Mitrovici i 

Srbici i drugim pomoćnim jedinicama 

- (Oktobar) Nemački general Klaus Reinhardt imenovan za komandanta 

KFOR-a, nakon generala Mike Jacksona. On je služio kao komandant 

KFOR-a do 18. aprila 2000. 

- IOM pokrenuo program reintegracije nekadašnjih boraca OVK. Pri IOM-u 

bilo je registrovano oko 18.000 nekadašnjih boraca 

- Prva generacija Kosovske policijske službe je započela upravljati 

- (Novembar) Sukob u Preševskoj dolini je imao posledice na Kosovu, 

posebno u istočnom delu 

21 Rezolucija SB UN-a 1244 http://www.unmikonline.org/press/reports/N9917289.pdf 

22 Clark Wesley, Waging Modern War, str.57 

41


2 0 0 0 

- (Februar) Akademija zaštite KZK uspostavljena kao i druge pomoćne 

jedinice 

- SPGS potpisao administrativna uputstva o imenovanju viših oficira KZK 

- Nekoliko nemira koji su se desili u severnoj Mitrovici dovelo do fataliteta 

i kolateralne štete. Demonstracije su održane y više navrata od strane 

Albanaca i Srba 23 

- (April) Administracija UNMIK-a počela sa registracijom stanovnika i 

izdanja novih ličnih karta 

- Konflikt u Makedoniji takođe je imao posledice na Kosovu. Granična linija 

sa Makedonijom bila je porozna i dozvoljavala je šverc i dolazak izbeglica 

iz pogranične zone 

- Španski general Juan Ortuño Such imenovan za novog komandanta 

KFOR-a, nakon nemačkog generala Klaus Reinhardt. On je bio na položaju 

komandanta KFOR-a do 16. oktobra 2000. 

- (Septembar) 13 zatvorenika sa krivičnim dosijem uspelo da pobegne iz 

zatvora u Mitrovici 

- Ogroman arsenal oružja otkriven takođe pošto je KFOR uhvatio srpske 

službenike MUP-a u Gračanici 

- (Oktobar) Italijanski general Carlo Cabigiosu imenovan za novog 

komandanta KFOR-a koji je nasledio španskog generala Juan Ortuño. On 

je bio na funkciji komandanta KFOR-a do 6. aprila 2001. 

- Prvi slobodni izbori organizovani na lokalnom nivou. Stranka LDK pod 

vođstvom Ibrahima Rugove osvojila većinu u opštinama za kojima je 

usledila stranka PDK na čelu sa Hashimom Thaçijem i AAK na čelu sa 

Ramushom Haradinajem. Srbi odbili da učestvuju na izborima 

- (Novembar) U okviru nekolicine odeljenja, UNMIK uspostavio Odeljenje 

za civilnu bezbednost i spremnost za vanredne situacije 24 

2 0 0 1 

- (Januar) Generalni sekretar UN-a Kofi Annan nominovao danskog 

socijaldemokratu Hansa Hækkerupa za SPGS-a kao zamena za Bernarda 

Kouchnera. 

- Izdate prve putne isprave UNMIK-a 25 

- (Februar) Potpisan sporazum između SRJ i Makedonije o demarkaciji 

granice. Kosovski meštani tvrdili da je oko 2.500 ha poklonjeno Makedoniji 

23 http://www.unmikonline.org/civpol/photos/covermriot210200.htm 

24 Uredba UNMIK-a o uspostavljanju Odeljenja za civilnu bezbednost i spremnost na vanredne situacije 

25 http://www.unmikonline.org/press/press/pr481.html 

42



1999-2009 

- (Mart) COMKFOR dozvolio smanjenje kopnene zone bezbednosti 

- (April) Norveški general Thorstein Skiaker imenovan za novog 

komandanta KFOR-a koji je nasledio italijanskog generala Carlo 

Cabigiosu. Isti je bio na položaju komandanta KFOR-a do 3. oktobra 2001. 

- Konfrontacije između srpskih demonstranata i policije UNMIK-a u 

Mitrovici imale su za posledicu ranjavanje nekoliko policijskih službenika. 

- (Maj) Ustavni okvir 26 izrađen i odobren ostavljajući glavna ovlašćenja 

SPGS-u UNMIK-a na osnovu Rezolucije 1244. Ustavni okvir upotrebljen 

kao osnova za organizovanje izbora i uspostavljanje Skupštine Kosova, 

Vlade Kosova i predsednika. Isti je takođe predviđao funkcionalnost 

opština. 

- (Septembar) Odeljenje za spremnost za vanredne situacije prestalo sa 

svojim postojanjem 

- (Oktobar) Francuski general Marcel Valentin imenovan za novog 

komandanta KFOR-a koji je nasledio norveškog generala Thorsteina 

Skiakera. Isti bio na položaju komandanta KFOR-a do 4. oktobra 2002. 

- (Novembar) Održani prvi opšti izbori. Stranka LDK pobedila za kojom su 

sledile stranke PDK i AAK 

- Hans Hackerup imenovan za novog SPGS-a nakon Bernarda Kuchnera 

2 0 0 2 

- (Januar) Evro (€) zvanično postao valuta u upotrebi na Kosovu. Evro 

zamenio nemačku marku DM koja je bila u upotrebi nakon 1999. 

godine na Kosovu. Valuta nije uređena kroz Evropsku centralnu banku 

u Frankfurtu. 

- Skupština Kosova inaugurisana sa 120 poslaničkih mesta. 100 mesta 

pripada izabranim poslanicima a 20 mesta rezervisano za manjinske 

zajednice (10 za Srbe i 10 za ostale manjinske zajednice). Nexhat Daci 

postao prvi predsednik Skupštine Kosova. 

- Skupština Kosova izglasala Ibrahima Rugovu za prvog međunarodno 

priznatog predsednika Kosova 

- (Februar) Generalni sekretar UN-a Kofi Annan nominovao Michaela 

Steinera za naslednika Hansa Hakkerupa. 

- (Mart) Uspostavljena nova Vlada Kosova a prvi premijer iste bio je Bajram 

Rexhepi. Ovo je bila vlada jedinstva pošto je u svom sastavu obuhvatala 

tri glavne političke stranke (LDK, PDK, AAK) i stvarala klimu nepostojanja 

26 Pogledajte Ustavni okvir http://www.unmikonline.org/pub/misc/FrameworkPocket_ENG_Dec2002.pdf 

43


opozicije. Ova vlada imala je ograničena ovlašćenja u nekim oblastima 

kao što su finansije, ekonomija, mladi, sport, kultura, obrazovanje, 

poljoprivreda, životna sredina itd. Sektor bezbednosti ostao je i dalje 

rezervisano ovlašćenje SPGS-a (KPS, Policija UNMIK-a), KZK, Popravna 

služba, pravosuđe, unutrašnji i spoljni poslovi, upravljanje granicom i 

carina i druge značajne oblasti. 

- (April) Zemljotres pogodio istočni deo Kosova i posebno grad Gjilan/ 

Gnjilane. Njegova jačina iznosila je 5.9 stepeni Richtera. Pričinjena 

kolateralna šteta. 

- KFOR smanjio svoje trupe sa 50.000 na 39.000 27 

- (Jul) Došlo do nesreće u Kosovskoj elektroenergetskoj distribuciji (Kosovo 

‘B’). Kosovo ‘B’ bio je glavni KEK-ov snabdevač električnom energijom 

- (Oktobar) Italijanski general Fabio Mini imenovan za novog komandanta 

KFOR-a nakon francuskog generala Marcel Valentin. Isti bio na položaju 

komandanta KFOR-a do 3. oktobra 2003. 

- Organizovani drugi lokalni izbori. LDK osvojio glavne opštine, za kojim 

su sledili PDK i AAK. 

2 0 0 3 

- (Jun) KFOR smanjio trupe na 26 000 28 

- (Avgust) Generalni sekretar UN-a Kofi Annan nominovao Harrija Holkerija 

za sledbenika Micheala Steinera na funkciji SPGS-a 

- Održano nekoliko demonstracija organizovanih od strane Srba koji su 

blokirali glavne magistralne puteve Priština – Skopje i Priština – Gnjilane 

- (Oktobar) Nemački general Holger Kammerhoff imenovan za novog 

komandanta KFOR-a nakon italijanskog generala Fabio Mini. Isti bio na 

funkciji komandanta KFOR-a do 1. septembra 2004. 

- Po prvi put, održani direktni razgovori između rukovodstva kosovskih 

Albanaca i Srba. 

- (Decembar) Međunarodna zajednica plasirala takozvane standarde pre 

statusa za Kosovo 29 

- KFOR smanjio trupe na 17 500 30 

27 http://www.nato.int/cps/en/natolive/topics_48818.htm 


29 Pogledajte celokupan sadržaj http://www.unmikonline.org/standards/priorities.htm 


44



1999-2009 

2 0 0 4 

- (Mart) Nasilni nemiri odigrali se 17. marta. 18 ljudi poginulo a na stotine 

ranjeno. 31 

- NATO je hitno rasporedio 2500 dodatnih trupa kako bi ojačao postojeću 

snagu KFOR-a 

- UNMIK objavio “Plan za primenu standarda.” 

- (April) Stupili na snagu Privremeni krivični zakon i zakon o krivičnom 

postupku 

- (Jun) Søren Jessen-Petersen imenovan za specijalnog predstavnika 

novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo i šefa UNMIK-a 

i bio je na ovoj funkciji do kraja juna 2006. On je bio sledbenik Harrija 

Holkerija 

- (Avgust) Izveštaj Kaia Eidea, specijalnog izaslanika generalnog sekretara, 

tvrdi da politika pod nazivom “standardi pre statusa” nije imala kredibilitet 

i da je politika standarda zasnovana na prioritetima imala za cilj da olakša 

mirne buduće razgovore o statusu koje bi trebalo da ih zamene. 

- (Septembar) Francuski general Yves de Kermabon imenovan za novog 

komandanta KFOR-a nakon nemačkog generala Holgera Kammerhoffa. 

Isti bio na funkciji komandanta KFOR-a do 1. septembra 2005. 

- (Novembar) Održani parlamentarni izbori. LDK i AAK osnovale vladu 

ostavljajući PDK u opoziciji 

- (Decembar) Ramush Haradinaj iz stranke AAK, obrazovao vladu. Ibrahim 

Rugova ponovo izabran za predsednika kao i Nexhat Daci, predsednik 

Skupštine. 

2 0 0 5 

- (Mart) Haški tribunal podigao optužnicu protiv Ramusha Haradinaja 

dok je bio na funkciji premijera. On je odmah dao ostavku i otišao u Hag. 

Bajram Kosumi ga zamenjuje na funkciji premijera 32 

- (Maj) Kai Aide imenovan za specijalnog izaslanika GS UN-a za 

preispitivanje primene standarda na Kosovu 

- (Septembar) Italijanski general Giuseppe Valotto imenovan za novog 

komandanta KFOR-a nakon francuskog generala Yves de Kermabon. Isti 

se nalazio na funkciji komandanta KFOR-a do 1. septembra 2006. 

31 Demonstracije su počele nakon što su mediji objavili vest da se troje albanske dece udavilo u reci u severnoj 

Mitrovici. Jedno dete koje je preživelo tvrdilo je da su napadnuti od strane srpskih meštana. Preterivanje medija 

ocenjeno je kao ‘prekretnica’ za nasilne demonstracije širom Kosova. Iste su dovele do raseljavanja izbeglica, 

posebno iz reda srpske zajednice. Nekolicina privatnih poseda uništena je posebno neke srpske pravoslavne 

crkve koje su zapaljene. 

32 http://www.icty.org/sid/8631 

45


- (Oktobar) Kai Aide preporučio početak pregovora o konačnom statusu 

Kosova 33 

- (Novembar) UNDP u saradnji sa Vladom Kosova i Vladom Britanije i 

drugim akterima započeo Reviziju sektora unutrašnje bezbednosti 

(RSUB) 

- Granična policija uspostavljena kao centralizovana jedinica u sklopu 

Kosovske policijske službe 

- Po prvi put započeta debata o funkcionalnosti obaveštajnih službi; SHIK 

pod kontrolom stranke PDK i “Sigurimi i Atdheut” (Služba bezbednosti) 

pod kontrolom stranke LDK 

- Koffi Annan imenuje Marttija Ahtisaarija za specijalnog izaslanika u 

razgovorima o statusu 

- (Decembar), SPGS potpisao administrativna naređenja za uspostavljanje 

dva ministarstva u sastavu vlade Kosova: Ministarstva unutrašnjih 

poslova i Ministarstva pravde. Ovo je bio prvi korak ka prenosu ovlašćenja 

u bezbednosnom sektoru 

2 0 0 6 

- (Januar) Predsednik Kosova, Ibrahim Rugova preminuo u 61. godini 

od raka pluća. 34 Hiljade građana ispraća svog predsednika do njegovog 

zadnjeg počinka. Uspešno upravljanje situacijom tokom ovog perioda 

posebno istaknuto. 

- Komandant Garde KZK odbio da ispoštuje naredbu komandanta KZK o 

postrojavanju bataljona na posmrtnoj ceremoniji pokojnog predsednika. 

Ovaj slučaj ocenjen je primerom političke pristrasnosti od strane medija 

- (Februar) Fatmir Sejdiu postao novi predsednik Kosova. 

- U Beču, UN pokrenuo prve direktne razgovore o statusu Kosova između 

beogradskih i kosovskih vlasti. 

- (Mart), Premijer, Bajram Kosumi dao ostavku nakon međunarodnih 

pritisaka a stranka AAK imenovala Agima Ceku za novog premijera 

Kosova. Takođe, predsednik Skupštine, Nexhat Daci dao ostavku a 

stranka LDK zamenila ga je postavljanjem Kolë Berisha 

- General Sylejman Selimi postao novi komandant KZK koji je zamenio 

generala Agima Ceku 

33 http://www.unosek.org/docref/KaiEidereport.pdf 

34 http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4634616.stm 

46



1999-2009 

- (April) Evropska unija rasporedila Misiju Tima za planiranje EU na 

Kosovo 35 

- RSUB objavljen i izveštaj raspodeljen 

- (Jun), NATO sproveo reorganizaciju multinacionalnih brigada i stvorio 

multinacionalnu operativnu grupu koja posledično unapređujući 

mobilnost trupa. 36 

- (Jul) Uspostavljen Inspektorat Kosovske policije. Isti predstavlja izvršnu 

agenciju MUP-a. 

- Vlada uspostavila Agenciju za borbu protiv korupcije. Ova Agencija 

deluje samostalno. Hasan Preteni postao direktor Agencije. 

- (Septembar) Nemački general Roland Kather imenovan za novog 

komandanta KFOR-a koji je nasledio italijanskog generala Giuseppe 

Valotto Isti bio na funkciji komandanta KFOR-a do 31. avgusta 2007 

- Parlamentarni odbor za spremnost za vanredne situacije transformisan u 

Odbor za bezbednost 

2 0 0 7 

- (Februar) Nasilne demonstracije organizovane od strane pokreta 

“Vetvendosja” održane u Prištini suprotstavljajući se pregovorima o 

Kosovu. Dva demonstranta podlegla ranama koje su im nanete od strane 

policije UNMIK-a a ostali teško ranjeni. 37 

- (Mart) Nakon maratonskih pregovora, specijalni izaslanik UN-a, Marti 

Ahtisaari objavio svoj plan preporučujući nadgledanu nezavisnost Kosova. 

Što se tiče sektora bezbednosti, ovaj plan predviđao je uspostavljanje 

Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), Kosovske obaveštajne agencije 

(KOA), Saveta bezbednosti Kosova i Uprave za civilno vazduhoplovstvo. 

Pored toga, predviđao je reformu Kosovske policije. Ovaj plan otvara 

mogućnost izmene sektora bezbednosti pet godina nakon svog stupanja 

na snagu. 

- (April) Ocenjivačka misija UN-a posetila Prištinu i Beograd da oceni 

ostvareni napredak. 

- (Jul) Požari izbili širom kosovskih šuma. 

35 Savet Evropske unije, Zajednička akcija – 7771/06 http://www.europa-eu-un.org/articles/en/article_5903_ 

en.htm 

36 Pogledajte veb stranicu NATO-a http://www.nato.int/cps/en/natolive/topics_48818.htm 

Nova arhitektura prisustva KFOR-a na Kosovu podeljena je u pet multinacionalnih operativnih grupa: Centar, 

sa štabom u Lipljanu, MNOG Sever sa štabom u Novom Selu, MNOG Jug sa štabom u Prizrenu, MNOG Zapad sa 

štabom u Peja/Peći, MNOG Istok sa štabom u Ferizaj/Uroševcu 

37 Istraga je zaključila da je rumunska žandarmerija koristila prekomernu silu 

47


- (Avgust) Pet zatvorenika visokog profila pobeglo iz zatvora u Dubravi 

- Francuski general Xavier de Marnhac postavljen za novog komandanta 

KFOR-a nasleđujući nemačkog generala Rolanda Kathera. Isti je bio na 

funkciji komandanta KFOR-a do 29. avgusta 2008. 

- (Septembar) Joachim Rücker imenovan za specijalnog predstavnika 

generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo i za šefa UNMIK-a i 

nalazio se na ovoj funkciji do kraja 15. juna 2008. 

- (Novembar) Parlamentarni i lokalni izbori održani na Kosovu. PDK 

osvojio izbore, za kojim su sledili LDK i AKR. 

- Dvoje odbeglih iz zatvora u Dubravi ubijeno od strane makedonske 

policije u incidentu koji se desio u selu Brodec 

- (Decembar) Hashim Thaci obrazovao Vladu sastavljenu od koalicionih 

partnera PDK – LDK 

2 0 0 8 

- (Januar) Parlamentarni odbor za unutrašnje poslove preimenovan u 

Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost 

- (Februar) Skupština Kosova proglasila nezavisnost Republike Kosovo. 

Ista priznata odmah od strane SAD-a, Albanije, UK, Avganistana i Turske. 

Do sada, Republika Kosovo priznata od strane 60 zemalja. 38 

- Srpski demonstranti spalili dva granična prelaza 1 (Bernjak) i 31 (Jarinje). 

Kosovska policija i carina do danas kontrolišu robu koja ulazi iz Srbije 

samo u južnoj Mitrovici. Ovo stanje dovelo do porasta šverca u severnom 

delu Kosova 

- Došlo do nekoliko nasilnih demonstracija u severnoj Mitrovici 

- Srpski policajci bojkotovali Kosovsku policiju 

- EU uspostavila Misiju vladavine prava Evropske unije (EULEX) koja pruža 

podršku Kosovu putem Zajedničke akcije 2008/124/CFSP Saveta. 

- Obrazovana “Međunarodna upravna grupa” za Kosovo. 39 Imenovala 

Petera Feitha za šefa Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu. 40 

38 Pogledajte Deklaraciju o nezavisnosti, http://www.assembly-kosova.org/common/docs/Dek_Pav_sh.pdf 

39 

Prvobitno članstvo obuhvatalo je UK, Francusku, Nemačku, Italiju, SAD, Austriju, Republiku Češku, Finsku, 

Švedsku, Tursku, Belgiju, Dansku, Mađarsku, Sloveniju i Švajcarsku. 

40 Za više pojedinosti o ICO-u molimo vas pogledajte http://www.ico-kos.org/ 

48



1999-2009 

- (Mart) Skupština Kosova usvojila zakone u paketu u skladu sa 

Ahtisaarijevim planom. U ovom slučaju, usvojena većina zakona o 

sektoru bezbednosti. 41 

- Predsednik Bush objavio da će SAD pružiti Kosovu oružje. 42 

- UNMIK ponovo uspostavio kontrolu nad železničkom trasom na severu 

Kosova koja je korišćena od strane Srbije da šalje svoja dva voza na jug. 43 

- Srbi organizovali nasilne demonstracije u severnoj Mitrovici i zauzeli 

okružni sud u Mitrovici. Poginuo pripadnik specijalne policije UN-a iz 

Ukrajine. Nekolicina demonstranata uhapšena. 

- Policija UN-a, uz podršku francuskih NATO mirovnih snaga, ponovo 

preuzela kontrolu nad zgradom suda 

- (April) Ustav Republike Kosovo potpisan od strane poslanika 

- Vlada Kosova uspostavila Ministarstvo spoljnih poslova. Skender Hyseni 

iz stranke LDK postao ministar. 

- (Jun) Stupio na snagu Ustav Republike Kosovo. 

- U skladu sa novim Zakonom o policiji, Kosovska policijska služba 

promenila svoj naziv u Kosovsku policiju. Nova struktura policije. 

- Vlada Kosova preuzela ovlašćenja od Carine UNMIK-a i posledično 

preimenovana u Vladu Kosova. 

- Lamberto Zannier imenovan za specijalnog predstavnika generalnog 

sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo. Isti je aktuelni SPGS Kosova, iako 

je uloga UNMIK-a na Kosovu smanjena a domaći lideri Kosova zatražili 

su povremeno od UNMIK-a da napusti Kosovo pošto su smatrali njegovu 

misiju na Kosovu završenom. 

- Na sastanku NATO ministara odbrane, sklopljen sporazum da se započne 

i obuči kosovska bezbednosna snaga pod kontrolom civila 

- SHIK objavio da prestaje sa svojim postojanjem 

- Vlada Kosova i Vlada Makedonije počele sa demarkacijom granice 

između dve zemlje 

- Održana zajednička među-institucionalna vežba odgovora na vanrednu 

situaciju. KZK imao vodeću ulogu i uključeni glavni akteri. 

- (Jul) Prve ambasade Kosova otvorene u devet zemalja 44 

41 Pogledajte veb stranicu http://www.assembly-kosova.org/ 

Zakon o KBS, Zakon o službi u KBS, Zakon o Ministarstvu KFS, Zakon o Kosovskoj obaveštajnoj agenciji, Zakon 

o Kosovskim bezbednosnim snagama, Zakon o raspuštanju KZK i Zakon o policiji 

42 http://www.itsallpolitics.com/forum/index.phptopic=1989.0%3Bwap2 

43 http://www.securitycouncilreport.org/site/c.glKWLeMTIsG/b.2693009/ 

44 Ibid, 

49


- Opasne materije poreklom iz Irana ušle slobodno na Kosovo. Snažne 

reakcije stanovništva. 

- Republika Kosovo izdala svoje prve pasoše. 

- (Avgust) Vlada Kosova uspostavila Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih 

snaga. Fehmi Mujota iz stranke PDK postao ministar istog. 

- Italijanski general Giuseppe Emilio Gay imenovan za komandanta 

KFOR-a nakon francuskog generala Xavier de Marnhac. Isti je aktuelni 

komandant KFOR-a. 

- (Oktobar) Savet bezbednosti UN-a glasao za predlog Vlade Srbije 

o dobijanju mišljenja Međunarodnog suda pravde o zakonitosti 

proglašenja nezavisnosti Kosova. 45 

- Makedonija i Crna Gora priznale nezavisnost Kosova. 46 

- (Novembar) Carina UNMIK-a formalno promenila naziv u Carinu Kosova 

- (Decembar) Misija EULEX-a formalno započela svoju misiju na Kosovu 

nakon odobrenja Saveta bezbednosti UN-a 

- Predsednik Kosova imenovao generala Sylejmana Selimija za komandanta 

KBS. 

- Premijer Kosova imenovao generala Sheremeta Ahmetija za direktora 

Kosovske policije 47 

- Uprava za civilni vazdušni prostor Republike Kosovo preuzela kontrolu 

nad Međunarodnim prištinskim aerodromom 48 

2 0 0 9 

- (Januar) KZK formalno raspušten. UNDP počeo programe reintegracije 

nekadašnjih pripadnika KZK-a koji nisu deo KBS. KFOR najavio svoju 

voljnost da približno uključi 1.500 nekadašnjih pripadnika KZK-a u KBS. 

Drugi pripadnici KBS-a regrutuju se iz društva. 49 

- KBS započeo sa funkcionisanjem. Isti će imati 2.500 aktivnih trupa 

i 800 rezervnih trupa. Njegov prvobitni zadatak biće civilna zaštita 

i potpomaganje policije i međunarodnog prisustva o konkretnim 

pitanjima. KBS će biti raspoređivan u međunarodne mirovne misije. 

- Napadnute barake 3. brigade za brzi odgovor u Peći. 

45 http://www.icj-cij.org 

46 http://www.msnbc.msn.com/id/27106251/ 

47 http://www.evropaelire.org/content/News/1358320.html 

48 http://www.kosova.com/artikulli/50385 

49 Pogledajte veb stranicu Ministarstva KBS http://mksf-ks.org/page=2,1 

50



1999-2009 

- (Februar) Predsednik i premijer Kosova imenovali Bashkima Smakaja za 

direktora Kosovske obaveštajne agencije. 

- KFOR i Ministarstvo KBS objavili i promovisali regrutaciju iz otvorenog 

društva za Kosovske bezbednosne snage. 

- KFOR započeo obuku pripadnika KBS u Kosovskom centru za javnu 

bezbednost,obrazovanje i usavršavanje u Vushtrri/Vučitrnu 

- Odigrale se nasilne demonstracije pošto su nezadovoljne grupe 

nekadašnjih pripadnika KZK tvrdile da je primenjen nepravedan 

postupak selekcije za KBS. 

- Savet bezbednosti Kosova održao svoj prvi konstitutivni sastanak. 

- (April) MUP usvojio Strategiju integrisanog upravljanja granicom. 

- Ozbiljna pljačka desila se u generalštabu Kosovske policije. Snažne 

reakcije opozicionih partija i civilnog društva. 

- Srbi u nekoliko navrata protestvovali nakon što je Vlada Kosova počela sa 

gradnjom kuća za proterane Albance iz sela Kroi i Vitakut. 

- (Maj) Savet bezbednosti Kosova održao drugi sastanak. Pokrenuo 

izradu Nacionalne bezbednosne strategije nakon neprestanih pritisaka 

građanskog društva zbog odlaganja. Takođe usvojio logotip SBK-a. 

- Skupština Kosova izabrala lokalne sudije u sastav Ustavnog suda Kosova. 

Šestoro sudija su lokalni a troje međunarodni. 50 

- Ministar KBS najavio da će institucija biti polu-funkcionalna do septembra 

2009. 

- MUP objavio konačan rok (30. jun) za srpske policajce Kosovske policije 

koji su bojkotovali instituciju od proglašenja nezavisnosti. Za mesta za 

koja se ne odgovori pozitivno biće otvoreni konkursi za nove policajce. 

- (Jun) Kosovo primljeno u Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku. 

- NATO objavio da će postepeno smanjivati broj trupa KFOR-a. Ove godine 

trupe će biti smanjene na 10.000 vojnika a do 2011. broj trupa pašće na 

2.500 

- Predsednik Kosova odobrio ambleme jedinica KBS-a. 51 

- Prva generacija regruta KBS-a završila osnovnu obuku. 

50 http://english.cri.cn/6966/2009/05/16/1721s485014.htm 

51 http://botasot.info/home.phpgjuha=0&category=6&id=19110 

51

Izdavač 

Kosovski Centar za Bezbednosne Studije 

www.qkss.org 

Ul. Qamil Hoxha 2-2, 10000 Prishtina, Kosovo 

Tel/Fax + 381 (0) 38 221 420 

E-mail: info@qkss.org 

Autor 

Florian Qehaja 

Mentor Vrajolli 

Asistent: 

Skender Përteshi 

Dizajn i layout: 

Shpëtim Hoda 

Mentor Vrajolli 

Uredili: 

Suzana Anghel 

David Law 

Sonja Stojanovic 

Miroslav Hadzic 

Predavač: 

Ruchir Sharma 

Prevedeno na srpskom: 

Emina Demiri 

Štampa: 

REFRESH, Prishtinë 

Prishtina, 2011 

ISBN 978-9951-8782-1-0 

Prishtina 2011 

© KCSS, DCAF and BCSP 2011 

All rights reserved

Katalogizacija u publikaciji – (CIP) 

Nacionalna Biblioteka Univerziteta Kosova 

355.02(496.51) “1999/2009”(047) 

Qehaja, Florian 

Context Analysis of the Security Sektor Reform in 

Kosovo 1999-2009 / Florian Qehaja, Mentor Vrajolli.- 

Prishtina : Kosovar Centre for Security Studies, 2011. 

- 46 f. ; 30 cm. 

1. Vrajolli, Mentor 

ISBN 978-9951-8782-1-0

Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?