Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS
Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS
Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
2006), koja je pokrenuta <strong>za</strong>jednički od strane UNMIK-a i Vlade Kosova. Posledično,<br />
potreba <strong>za</strong> reformom od tada je poveziva<strong>na</strong> sa pregovorima u pogledu ko<strong>na</strong>čnog<br />
statusa Kosova, okrećući se ka novoj arhitekturi sektora bezbednosti predviđenu<br />
odredbama Ustava Republike Kosovo.<br />
Stoga, imajući u vidu specifičan kontekst koji preovlađuje <strong>na</strong> Kosovu u vezi sa<br />
sektorom bezbednosti, i činjenicu da se ceo region pridržava ciklusa reforme<br />
sektora bezbednosti, Kosovo pokazuje izuzetak u ovom pogledu, pošto je njegov<br />
domi<strong>na</strong>ntan kontekst formativan. Bezbednosni sektor <strong>na</strong> Kosovu izgrađen je od<br />
nule i može se primetiti veliki jaz koji postoji u institucio<strong>na</strong>lnoj interakciji između<br />
jugoslovenskog socijalističkog sistema i represivnog Miloševićevog sistema sa<br />
jedne strane i post-konfliktnog perioda sa druge. Na primer, iz institucio<strong>na</strong>lne<br />
perspektive, iako u različitim okolnostima, samo mehanizmi civilne odbrane i<br />
jedan deo pravosuđa ostali su funkcio<strong>na</strong>lni iz perioda pre 1999. godine i stoga<br />
su sačinjavali jedine mehanizme koji su bili podložni reformi. Bez obzira <strong>na</strong><br />
izgradnju institucio<strong>na</strong>lnih kapaciteta, potreba <strong>za</strong> promenom <strong>na</strong>či<strong>na</strong> razmišljanja<br />
među nekadašnjim borcima OVK i nekadašnjim jugoslovenskim oficirima i<br />
javnim službenicima bila je neizbež<strong>na</strong>. 3<br />
Usled ovog ciklusa razvoja sektora bezbednosti <strong>na</strong> Kosovu, tim KCSS-a rezimirao<br />
je ove procese u tri diskretne faze. Prva od ovih adresa, period od 1999. godine<br />
do kraja 2005, bio je period u kome su vlasti UNMIK-a imale apsolutnu moć<br />
<strong>na</strong>d radom i funkcio<strong>na</strong>lnošću svih bezbednosnih institucija. Ovaj period<br />
bio je usredsređen <strong>na</strong> mere oporavka i pokušaje rada <strong>na</strong> post-konfliktnom<br />
<strong>na</strong>sleđu. Što se tiče lokalnih institucija, prevashodno se usredsređuje <strong>na</strong> razvoj<br />
strukture KPS-a kao i <strong>na</strong> događaje u vezi sa KZK-om. Druga fa<strong>za</strong>, iako kraća u<br />
odnosu <strong>na</strong> prvu, oz<strong>na</strong>čava primitivne faze prenosa ovlašćenja i reformi među<br />
bezbednosnim institucijama. Ista se usredsređuje <strong>na</strong> period od <strong>za</strong>vršetka 2005.<br />
godine do proglašenja ne<strong>za</strong>visnosti 2008. Međutim, iako ovo suštinski ne<br />
menja uticaj među<strong>na</strong>rodne <strong>za</strong>jednice, ono uvećava <strong>na</strong>dležnost Vlade Kosova<br />
a mehanizmi demokratskog <strong>na</strong>dzora stoga postaju mnogo s<strong>na</strong>žniji nego što<br />
je to bio slučaj ranije. Treća fa<strong>za</strong> isključivo je obeleže<strong>na</strong> događajima koji su se<br />
odigrali od proglašenja ne<strong>za</strong>visnosti februara 2008, sve do da<strong>na</strong>s. Ovaj period<br />
obeležen je potrebom <strong>za</strong> konsolidovanjem nove arhitekture bezbednosnih<br />
institucija, u skladu sa Ustavom Republike Kosovo. Kosovska policija (KP) i<br />
Kosovske bezbednosne s<strong>na</strong>ge (KBS) trebalo bi da se smatraju glavnim lokalnim<br />
bezbednosnim akterima.<br />
3<br />
KPS i KZK delimično su sastavljene od bivših pripadnika OVK kao i od bivših vojnih i policijskih oficira i<br />
službenika iz bivšeg jugoslovenskog sistema.
Change language