Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS

More documents

Recommendations

Info

Kosova: Analiza Konteksta KONTEKST SEKTORA BEZBEDNOSTI NA KOSOVU Tokom 1999. godine, razvoj sektora bezbednosti na Kosovu naišao je na dva glavna izazova: post-autoritarni proces i još važnije, mere post-konfliktnog oporavka. Povlačenje jugoslovenskih trupa sa Kosova označilo je kraj neprijateljske borbe, međutim, posledice rata bile su daleko veće nego što se očekivalo. U svrhu ovog rada, vredi pomenuti da su nakon ukidanja autonomnog statusa Kosova 1989. godine i raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bezbednosne institucije ostale u potpunosti pod kontrolom Miloševićevog državnog aparata. Iz tog razloga, isti nije pružao bezbednost državi i njenom narodu na efikasan i efektivan način. Ali ono što je više štetno jeste da je upravo ovo stanje postalo glavni izvor nestabilnosti (Bryden & Hanggi 2004: 15), i represije. Na ovaj način, pošto je sektor bezbednosti na post-konfliktnom Kosovu prevashodno izgrađen iznova od ovog trenutka nadalje, bilo koje istraživanje sprovedeno pre 1999. godine isključeno je iz ovog rada. Od 1999. godine, Kosovom je upravljano na osnovu Rezolucije 1244 SB UN-a, koja je omogućavala raspoređivanje međunarodnog civilnog i vojnog prisustva na Kosovu. Umesto sektora bezbednosti, međunarodno vojno prisustvo preuzelo je na sebe sveobuhvatan teret bavljenja zadatkom javnog reda. Zategnuta tekuća politička i bezbednosna situacija zahtevala je brzo uspostavljanje policijskih struktura u cilju odgovora na interne opasnosti i pretnje. Sa konceptualne tačke gledišta, slučaj Kosova ima veći broj preduslova za razvoj sektora bezbednosti nego RSB. Razvoj sektora bezbednosti prevashodno se bavi nasleđem oružanog konflikta, koji obuhvata raspad vojnih formacija i njihovu integraciju u nove bezbednosne strukture i/ili civilni život, pored raščišćavanja terenskih mina i neeksplodiranih bombi ili projektila (Bryden & Hanggi 2004), nešto što je veoma primenjivo u slučaju Kosova. Jedna od glavnih zabrinutosti u pogledu razvoja sektora bezbednosti na Kosovu bilo je odsustvo lokalnog vlasništva nad ovim procesom. Međunarodno prisustvo bilo je veoma nevoljno da prenese odgovornost efikasno na lokalna društva i nastojanja za ubrzano ‘ozapadnjivanje’ sektora bezbednosti na Kosovu nisu bila u skladu sa nivoom demokratizacije i osetljivim okolnostima na Kosovu. Nije postojao ‘udeo lokalaca’ u sveobuhvatnom razvoju sektora bezbednosti. Iako lokalni stručnjaci tvrde da međunarodna zajednica nema poverenje u lokalne predstavnike (Qehaja 2004:56), argumenat međunarodnih predstavnika 10
Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na Kosovu 1999-2009 zasnivao se na slaboj konsolidaciji lokalnih organa i njihovoj nesposobnosti da preuzmu ovlašćenja. Zaista, lokalni akteri treba da budu uključeni u procese koji se odvijaju u sektoru bezbednosti od samog početka, kako bi se postepeno izgradili lokalni kapaciteti i dozvolio eventualni prenos odgovornosti sa spoljnih aktera, koliko god da je isto teško. Kosovo je primer u kome se spoljno nametnut sektor bezbednosti nije pokazao pogodnim za održive reforme (Bryden & Hanggi 2004). Ovo se može ilustrovati primerom određenih slučajeva u kojima je postojalo nepoklapanje između policijskih tehnika korišćenih od strane KPS-a. U ovom slučaju, stručnjaci iz različitih zemalja predstavili su svoje sopstvene domaće tehnike, koje su ugrozile jedinstveni skup standarda u okviru policije, pošto su primenjene metode bile u potpunom neskladu jedna sa drugom (ICG, Izveštaj: 2004). 4 Rezervisana nadležnost UNMIK-a nad sektorom bezbednosti učinila je primenu nekih od glavnih načela RSB-a nemogućom, posebno kada govorimo o demokratskoj kontroli nad bezbednosnim institucijama. U skladu sa zakonskim okvirom, privremene institucije samouprave (PIS) nisu imale nikakva izvršna ili nadzorna ovlašćenja kada govorimo o KPS-u i KZK-u i pravosuđu. Ova situacija nije osigurala niti efikasnost niti transparentnost, što je dovelo do odsustva bilo kakvog kvantitativnog merenja učinka ostvarenog u sektoru bezbednosti. Štaviše, tokom prvog perioda, parlamentarni nadzor nad KPS-om, KZK-om i drugim bezbednosnim institucijama nije bio funkcionalan. Do 2004. godine, Skupština Kosova uspostavila je parlamentarni Odbor za spremnost za vanredne situacije, koji je vršio nadzor nad civilnim vanrednim službama. Međutim, isto nije obuhvatalo i KZK ili KPS. Postepeni prenos ovlašćenja učinio je skupštinu vičnijom i doveo je do uspostavljanja Odbora za bezbednost za nadgledanje rada KPS-a i drugih bezbednosnih struktura, iako je ovo i dalje bilo ograničeno izvršnim ovlašćenjima SPGS-a. Period koji je usledio nakon nezavisnosti zahtevao je konsolidaciju Odbora za unutrašnje poslove i bezbednost. Međutim, isti nije imao nikakav izvršni mandat nad Kosovskim bezbednosnim snagama i Kosovskom obaveštajnom agencijom, pošto su uspostavljeni zasebni odbori za njihov nadzor. Gledano u celosti, razvoj parlamentarnog nadzora nad bezbednosnim institucijama prošao je kroz tri faze: odsustvo nadzora, ograničeni nadzor i na kraju pokušaji stvaranja sveobuhvatnog nadzora (KIPRED, 2008: 5). 5 4 Nepostojanje lokalnog vlasništva u razvoju sektora bezbednosti na Kosovu predstavlja zasebnu temu koja se može razmotriti u pojedinosti samo u odvojenom radu. 5 Takođe, proces konsolidacije parlamentarnog nadzora ide istim putem shodno vremenskim periodima sadržanim u ovom izveštaju. 11
Page 1 and 2: Izgradnja Kapaciteta Civilnog Druš
Page 3 and 4: Sadržaj Publikacije LISTA SKRAĆEN
Page 5 and 6: LISTA SKRAĆENICA ASZ BIRN EULEX GZ
Page 7 and 8: UVOD Po završetku rata 1999. godin
Page 9: Ovaj rad ima za cilj da iz kritičk
Page 13 and 14: Analiza Konteksta za Reformu Sektor
Page 53: Katalogizacija u publikaciji - (CIP

Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?