Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS
Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS
Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>A<strong>na</strong>li<strong>za</strong></strong> <strong>Konteksta</strong> <strong>za</strong> <strong>Reformu</strong><br />
<strong>Sektora</strong> <strong>Bezbednosti</strong> <strong>na</strong> Kosovu<br />
1999-2009<br />
Osim KZK-a, uticaj političkih stra<strong>na</strong>ka po svemu sudeći takođe je postojao i<br />
<strong>na</strong>d uspostavljanjem Kosovske policijske službe (KPS) i drugih bezbednosnih<br />
mehani<strong>za</strong>ma. Stoga, ova privreme<strong>na</strong> vlada i <strong>na</strong>kon toga stranka PDK, odigrali su<br />
ključnu ulogu u procesima ponovne izgradnje sektora bezbednosti <strong>na</strong> Kosovu.<br />
U ovom početnom periodu, stranka LDK činila se manje domi<strong>na</strong>ntnom kada<br />
govorimo o bezbednosnom sektoru. Međutim, usled slabih rezultata ostvarenih<br />
od strane stranke PDK <strong>na</strong> prvim post-konfliktnim izborima, što se desilo ne samo<br />
kao rezultat velike popularnosti lidera stranke LDK Rugove, već i zbog nedostataka<br />
stranke PDK koji su se uglavnom odnosili <strong>na</strong> po<strong>na</strong>šanje nekih od bivših boraca,<br />
sve ovo poslužilo je kao okidač <strong>za</strong> LDK da ponovo konsoliduje svoje strukture<br />
i da uspostavi jaku ulogu kako <strong>na</strong> lokalnom tako i <strong>na</strong> centralnom nivou. Bez<br />
obzira <strong>na</strong> isto, uprkos poziciji koju je stranka LDK stekla <strong>na</strong>kon izbora održanih<br />
2000. godine, nje<strong>na</strong> domi<strong>na</strong>cija razvojem sektora bezbednosti neprekidno je<br />
<strong>za</strong>senjiva<strong>na</strong> moći i domi<strong>na</strong>ntnošću bivših boraca.<br />
Pored uticaja političkih stra<strong>na</strong>ka, osetljiva politička situacija i <strong>na</strong>peti međuetnički<br />
odnosi u velikoj su meri uticali <strong>na</strong> razvoj sektora bezbednosti <strong>na</strong> Kosovu.<br />
Nevoljnost srpske <strong>za</strong>jednice da bude sastavni deo lokalnih bezbednosnih<br />
institucija uobličila je sveobuhvat<strong>na</strong> <strong>na</strong>stojanja <strong>za</strong> izgradnju institucija i dalje<br />
je iskomplikovala proces demokrati<strong>za</strong>cije. Međutim, kao što će biti a<strong>na</strong>lizirano<br />
u odeljku koji govori o institucijama, učešće manjinskih <strong>za</strong>jednica, posebno<br />
srpske u policijskoj službi bilo je <strong>na</strong> <strong>za</strong>dovoljavajućem nivou. Nasuprot tome,<br />
<strong>za</strong>stupljenost srpske <strong>za</strong>jednice u KZK-u jedva da je bila evident<strong>na</strong> i reakcije<br />
protiv ove institucije neprestano su bile jake. Razlog ovome leži u činjenici da<br />
je povezivanje KZK-a sa nekadašnjom OVK otežavalo saradnju između srpske<br />
<strong>za</strong>jednice i KZK-a. Posledično, verodostojnost institucije ocenje<strong>na</strong> je veoma<br />
niskom među srpskom <strong>za</strong>jednicom (UNDP, 2006, 2007). Iako su među<strong>na</strong>rod<strong>na</strong><br />
<strong>za</strong>jednica i lokalne bezbednosne institucije javno pozvali srpske stanovnike da<br />
se pridruže KZK-u, praktično, ova <strong>na</strong>stojanja nisu dovela do opipljivih rezultata.<br />
Jedan od među<strong>na</strong>rodno <strong>za</strong>htevanih demokratskih standarda, takozvani Standard<br />
br. 8, <strong>za</strong>htevao je konsolidaciju KZK-a sa posebnim akcentom <strong>na</strong> uključivanju Srba.<br />
Gledano u celosti, uprkos doslednom doticanju ovog pitanja, proces integracije<br />
manji<strong>na</strong> u bezbednosne institucije <strong>na</strong> Kosovu trebalo bi da se smatra jednim od<br />
glavnih i<strong>za</strong>zova sa kojima se suočava ovaj sektor.<br />
Pored uključivanja u bezbednosne institucije, prisustvo paralelnih struktura<br />
Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), i civilnih i vojnih obaveštajnih struktura<br />
Srbije, kao i paralelnog pravosudnog sistema u oblastima <strong>na</strong>seljenim srpskim<br />
13
Change language