Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS
Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS
Analiza Konteksta za Reformu Sektora Bezbednosti na ... - QKSS
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>A<strong>na</strong>li<strong>za</strong></strong> <strong>Konteksta</strong> <strong>za</strong> <strong>Reformu</strong><br />
<strong>Sektora</strong> <strong>Bezbednosti</strong> <strong>na</strong> Kosovu<br />
1999-2009<br />
a otežali su bilo kakav dalji razvoj kosovskih bezbednosnih institucija. Stag<strong>na</strong>cija<br />
ekonomske situacije i pitanja u vezi sa političkim statusom zemlje takođe su i<strong>za</strong>zvali<br />
eskalaciju strasti stanovništva.<br />
Kao poslednje pitanje koje treba istaći u opštem kontekstu <strong>za</strong> ovaj period jesu<br />
pokušaji stvaranja delotvornih mehani<strong>za</strong>ma reakcije u civilnim vanrednim situacijama.<br />
Civilne strukture <strong>za</strong> reakciju u vanrednim situacijama reformisane su uz<br />
podršku među<strong>na</strong>rodne <strong>za</strong>jednice i <strong>na</strong> taj <strong>na</strong>čin postale su jedan od prvih dome<strong>na</strong><br />
koji je prenet <strong>na</strong> lokalne organe (Ustavni okvir, 2001). Iako je postojalo posebno<br />
Odeljenje <strong>za</strong> civilnu bezbednost kojim su ko-upravljali lokalni i među<strong>na</strong>rodni<br />
predstavnici vlasti, ovo odeljenje preneto je <strong>na</strong> Ministarstvo javnih službi PIS-a. U<br />
2005. godini, ove strukture postale su podložne planovima Odeljenja <strong>za</strong> vanredne<br />
situacije u sastavu MUP-a, iako su dodeljivanjem većeg broja ovlašćenja lokalnim<br />
opšti<strong>na</strong>ma ove strukture direktno pove<strong>za</strong>ne sa grado<strong>na</strong>čelnikom. Reforma struktura<br />
civilne odbrane i posebno vatrogasnih i spasilačkih službi, posebno je prepoz<strong>na</strong>ta<br />
od strane među<strong>na</strong>rodne <strong>za</strong>jednice. Praktično, Kosovo se može upotrebiti<br />
kao primer uspešne reforme struktura reakcije u civilnim vanrednim situacijama<br />
u regionu i njenih investicija i usklađenosti sa standardima savremene civilne<br />
<strong>za</strong>štite (Shalimanov 2009: Obs).<br />
Institucio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> <strong>A<strong>na</strong>li<strong>za</strong></strong><br />
Ovaj deo izveštaja ocenjuje domi<strong>na</strong>ntnost institucija i uči<strong>na</strong>k ostvaren u periodu<br />
od 1999-2005. godine. Duž ovog vremenskog perioda, KFOR je <strong>za</strong>držao svoje<br />
‘tvrde bezbednosne’ odgovornosti i samim tim bio je <strong>na</strong>jdomi<strong>na</strong>ntniji u ovom<br />
sektoru. Što se tiče lokalnih bezbednosnih institucija, ovaj period obeležila je sve<br />
veća uloga KZK-a i KPS-a.<br />
Među<strong>na</strong>rodno Vojno Prisustvo<br />
Od svog raspoređivanja 1999. godine u skladu sa Sporazumom iz Kumanova,<br />
među<strong>na</strong>rodne mirovne s<strong>na</strong>ge pod vođstvom NATO-a, preuzele su vodeću ulogu<br />
po pitanjima bezbednosti i odbrane, i sagledane su kao jedan od glavnih aktera u<br />
ovom sektoru. U ovom svojstvu, KFOR je ponudio pomoć lokalnom stanovništvu<br />
i obavljao je dužnosti policijskog rada i pogranične kontrole u krhkim oblastima, i<br />
ono što je <strong>na</strong>jkritičnije u oblasti severno od reke Ibar, gde kosovski organi uprave<br />
imaju ograničeni pristup i uticaj (ICG, 2005: 6).<br />
15
Change language