Izvorni prihodi, koriÅ¡Äenje zemljiÅ¡ta i ekonomski razvoj u Užicu
Izvorni prihodi, koriÅ¡Äenje zemljiÅ¡ta i ekonomski razvoj u Užicu
Izvorni prihodi, koriÅ¡Äenje zemljiÅ¡ta i ekonomski razvoj u Užicu
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Očigledno je da postoje velike varijacije u iznosu prosečnog poreskog tereta pravnih lica. Ipak,<br />
implikacije ovih podataka bi trebalo da budu veoma jasne: u ovom trenutku porez na imovinu je<br />
prvenstveno porez na lokalne firme ili tačnije na oko 12% firmi. Za ovu grupu firmi porez<br />
predstavlja značajan tekući trošak. Ovo je očigledno nepošteno iz dva razloga. Prvo, izgleda kao da<br />
veliki broj pravnih lica uspeva da izbegne plaćanje poreza bar u svojstvu pravnih lica dok<br />
domaćinstva plaćaju bukvalno beznačajnu sumu na ime poreza na imovinu. Šta više, lokalni<br />
zvaničnici procenjuju da oko 30 posto domaćinstava nije prijavilo imovinu za naplatu poreza, a<br />
poreska rešenja onih koji plaćaju se odnose na radikalno manju vrednost imovine koja je predmet<br />
oporezivanja nego što je njena realna vrednost.<br />
Tabela 3<br />
Porez na imovinu 2006. Prihod Udeo<br />
Br<br />
obveznika<br />
Prosek po<br />
obvezniku<br />
u din<br />
Dugovanja<br />
Porez na imovinu 56,349,757 100.0%<br />
Fizičkih lica 20,668,537 36.7% 25,104 823 ???<br />
Pravnih lica 35,681,219 63.3% 271 131,665 50,953,000<br />
Nema dileme da je za opštinu veoma važno da poveća broj registrovanih poreskih obveznika jer<br />
jednostavno nije pošteno da neki grañani i neke firme plaćaju porez, a da se drugi neopaženo<br />
“provlače”. Ali dugoročno posmatrano, ovde nije reč samo o poštenom plaćanju poreza, već i o<br />
tome da se ocena vrednosti imovine na osnovu koje se plaća porez svede na razumnu meru. Ukoliko<br />
je naša pretpostavka o prosečnom porezu koje plaća jedno domaćinstvo 823 dinara čak i blizu istini,<br />
onda je “tržišna vrednost” jedne “obične” kuće u Užicu – bar kada je oporezivanje u pitanju – oko<br />
205,750 dinara, ili 2.500 evra, pod pretpostavkom da se sva imovina oporezuje po standardnoj<br />
osnovici od 0,04% (823/0.0004 = 205,750).<br />
Ovo se očigledno ni malo ne slaže sa pravom tržišnom vrednošću i znači da Republička uprava<br />
javnih prihoda drastično potcenjuje osnovicu poreza na imovinu čak i za onu imovinu koja je<br />
regularno prijavljena. Nažalost, još uvek nije sigurno da li prenošenje odgovornosti za<br />
administriranje poreza na imovinu na lokalni nivo znači da su lokalne samouprave takoñe dobile<br />
pravo da procenjuju osnovicu za plaćanje poreza. Sa jedne strane, član 5. Zakona o porezima na<br />
imovinu odreñuje da“će visinu tržišne vrednosti nepokretnosti odrediti nadležni poreski organ” to je<br />
formulacija koja bi definitivno mogla da se odnosi na kancelariju Republičke uprave javnih prihoda.<br />
Sa druge strane, na nedavnom sastanku na temu prenošenja odgovornosti za porez na imovinu,<br />
načelnik Pravnog odeljenja Ministarstva finansija je izjavio da prilikom preuzimanja odgovornosti<br />
za upravljanje porezom na imovinu lokalne samouprave ne samo da su stekle pravo da nalože svim<br />
poreskim obveznicima popunjavanje poreskih prijava već i pravo da samostalno utvrde poresku<br />
osnovu u skladu sa Pravilnikom o metodologiji utvrñivanja porekih osnovica za porez na imovinu<br />
na osnovu vlasničkog prava nad nepokretnom imovinom. 8<br />
8 Član 4 ovog Pravilnika glasi: „Prosečnu tržišnu cenu kvadratnog metra objekta predstavlja prosek cena ostvarenih u prometu uz<br />
naknadu za odgovarajuću vrstu novih objekata po kojima se u opštini odnosno gradu u kome se objekat nalazi obavljao promet uz<br />
naknadu u godini koja prethodi godini za koju se utvrñuje i plaća porez na imovinu, prema podacima republičkog organa nadležnog<br />
za poslove statistike...“: br. 38 od 29. juna, 2001., br. 45 od 3. aprila, 2004.
Change language