Izvorni prihodi, korišćenje zemljišta i ekonomski razvoj u Užicu

Ali ko god da je nadležan organ za utvrñivanje poreske osnovice, verovatno je da će sam pokušaj da
se registruje i proceni obim trenutno neregistrovane imovine pokrenuti pitanja o proceni vrednosti
već registrovane imovine. Šta više, treba da je jasno, kada je u pitanju dugi rok , da će racionalno
upravljanje poreskim prihodima zahtevati ne samo da sva domaćinstva počnu da plaćaju porez već i
da se vrednost sve imovine– uključujući i one koja je trenutno neregistrovana – ponovo proceni.
I jedna i druga aktivnost su veliki poduhvati koje treba pažljivo pripremiti i u tehničkom i u
političkom smislu. Prvi korak koji treba napraviti jeste unošenje svih podatka koji se dobiju iz
republičke Poreske uprave prihoda u novi kompjuterski program. Te podatke bi, zatim, trebalo
uporediti sa podacima koji se koriste za pripremu računa stambeno-komunalnog preduzeća i
mogućim drugim izvorima kako bi se na osnovu toga utvrdilo kojim vlasnicima imovine se ne šalju
poreska rešenja. Opština, zatim, priprema kampanju o nepravičnostima trenutnog sistema, i o tome
zašto je važno da svi poreski obeznici plaćaju porez, i da tom prilikom prikaže moguće mere koje će
opština preduzeti u slučaju nepoštovanja odredbi o plaćanju poreza.
U isto vreme, zajedno sa naporima koji se čine kako bi se svi poreski obveznici naterali da plaćaju
porez, opštinske vlasti bi trebalo da počnu da analiziraju odnose izmeñu postojeće procene
vrednosti imovine po tipu objekta i lokaciji i onoga što se zaista zbiva na tržištu nekretnina u Užicu
danas. Informacije o pravim tržišnim cenama opština bi trebalo da iskoristi da ponovo definiše zone
u Generalnom urbanističkom planu. To će, takoñe, omogućiti opštini da utvrdi koja je realna cena
nekretnina po metru kvadratnom u Užicu. Kada se utvrdi realna cena biće moguće utvrditi
simulacijom kako će različita poreska politika uticati i na poresko opterećenje na domaćinstva i
firme kao i na poreske prihode opštinskog budžeta. Drugim rečima, procentualnim povećanjem
tržišne procene vrednosti nekretnina, i uz istovremeno smanjivanje poreske osnovice, opština bi
trebalo da bude u mogućnosti da značajno uveća poreske prihode u opštem budžetu bez drastičnog
povećanja poreskog opterećenja na domaćinstva na iznenadan i politički neprihvatljiv način.
B. Naknada za korišćenje zemljišta
Kao što smo naglasili, prihodi od naknade za korišćenje zemljišta čine 4,1 posto budžeta
opštine Užice u 2006. ili oko 80 procenata od republičkog proseka za opštine u 2004. godini.
Naknada je ureñena opštinskom Odlukom donetom 2005. godine. Za potrebe naplate
naknade, ova Odluka definiše 7 zona. Za svaku zonu je odreñena cena po metru kvadratnom
za: porodične kuće, poslovni prostor i pomoćne zgrade. Naknade za stambene jedinice su
izuzetno niske, na primer, u najskupljoj zoni je 1,51 dinar. Naknade za firme su mnogo više,
odnosno 12 puta više od nakanda koje plaćaju domaćinstva (18,79).
Iznos naknade se, dalje, različito definiše za različitu kvadraturu poslovnih objekata (za prostore do
100 m2, izmeñu 101-500 m2, i iznad 500 m2), a kada su u pitanju stanari u zgradama i drugim
stambenim jedinicama uzima se u obzir veličina parcele (što je veća parcela veći je iznos koji se
dodaje na osnovicu naknade). Čudno je to da uprkos tome što se pravi razlika izmeñu firmi na
osnovu njihove veličine, naknade za firme svih veličina su gotovo identične u svim zonama. Slično
je i sa naknadama za stambene i pomoćne objekte što dovodi u pitanje svrhu pravljenja ovih razlika.
Takoñe, postoji i poseban plan naplate naknade za privremene, montažne poslovne objekte za koje
je naknada po kvadratnom metru 50 ili 60 puta viša nego za “normalne” poslovne prostore. Logika
po kojoj se naplaćuju posebno visoke naknade za privremene objekte je vrlo nejasna. I na kraju,
Odluka sadrži koeficijente za smanjenje naknade za odreñene vrste javnih institucija i za objekte
poljoprivrednih proizvoñača. Za neke javne institucije i poljoprivredne objekte koeficijent je toliko
nizak (0.0001) da su troškovi naplate naknade veći od prihoda koji se dobija.