Izvorni prihodi, koriÅ¡Äenje zemljiÅ¡ta i ekonomski razvoj u UÅ¾icu

More documents

Recommendations

Info

Ali ko god da je nadležan organ za utvrñivanje poreske osnovice, verovatno je da će sam pokušaj da se registruje i proceni obim trenutno neregistrovane imovine pokrenuti pitanja o proceni vrednosti već registrovane imovine. Šta više, treba da je jasno, kada je u pitanju dugi rok , da će racionalno upravljanje poreskim prihodima zahtevati ne samo da sva domaćinstva počnu da plaćaju porez već i da se vrednost sve imovine– uključujući i one koja je trenutno neregistrovana – ponovo proceni. I jedna i druga aktivnost su veliki poduhvati koje treba pažljivo pripremiti i u tehničkom i u političkom smislu. Prvi korak koji treba napraviti jeste unošenje svih podatka koji se dobiju iz republičke Poreske uprave prihoda u novi kompjuterski program. Te podatke bi, zatim, trebalo uporediti sa podacima koji se koriste za pripremu računa stambeno-komunalnog preduzeća i mogućim drugim izvorima kako bi se na osnovu toga utvrdilo kojim vlasnicima imovine se ne šalju poreska rešenja. Opština, zatim, priprema kampanju o nepravičnostima trenutnog sistema, i o tome zašto je važno da svi poreski obeznici plaćaju porez, i da tom prilikom prikaže moguće mere koje će opština preduzeti u slučaju nepoštovanja odredbi o plaćanju poreza. U isto vreme, zajedno sa naporima koji se čine kako bi se svi poreski obveznici naterali da plaćaju porez, opštinske vlasti bi trebalo da počnu da analiziraju odnose izmeñu postojeće procene vrednosti imovine po tipu objekta i lokaciji i onoga što se zaista zbiva na tržištu nekretnina u Užicu danas. Informacije o pravim tržišnim cenama opština bi trebalo da iskoristi da ponovo definiše zone u Generalnom urbanističkom planu. To će, takoñe, omogućiti opštini da utvrdi koja je realna cena nekretnina po metru kvadratnom u Užicu. Kada se utvrdi realna cena biće moguće utvrditi simulacijom kako će različita poreska politika uticati i na poresko opterećenje na domaćinstva i firme kao i na poreske prihode opštinskog budžeta. Drugim rečima, procentualnim povećanjem tržišne procene vrednosti nekretnina, i uz istovremeno smanjivanje poreske osnovice, opština bi trebalo da bude u mogućnosti da značajno uveća poreske prihode u opštem budžetu bez drastičnog povećanja poreskog opterećenja na domaćinstva na iznenadan i politički neprihvatljiv način. B. Naknada za korišćenje zemljišta Kao što smo naglasili, prihodi od naknade za korišćenje zemljišta čine 4,1 posto budžeta opštine Užice u 2006. ili oko 80 procenata od republičkog proseka za opštine u 2004. godini. Naknada je ureñena opštinskom Odlukom donetom 2005. godine. Za potrebe naplate naknade, ova Odluka definiše 7 zona. Za svaku zonu je odreñena cena po metru kvadratnom za: porodične kuće, poslovni prostor i pomoćne zgrade. Naknade za stambene jedinice su izuzetno niske, na primer, u najskupljoj zoni je 1,51 dinar. Naknade za firme su mnogo više, odnosno 12 puta više od nakanda koje plaćaju domaćinstva (18,79). Iznos naknade se, dalje, različito definiše za različitu kvadraturu poslovnih objekata (za prostore do 100 m2, izmeñu 101-500 m2, i iznad 500 m2), a kada su u pitanju stanari u zgradama i drugim stambenim jedinicama uzima se u obzir veličina parcele (što je veća parcela veći je iznos koji se dodaje na osnovicu naknade). Čudno je to da uprkos tome što se pravi razlika izmeñu firmi na osnovu njihove veličine, naknade za firme svih veličina su gotovo identične u svim zonama. Slično je i sa naknadama za stambene i pomoćne objekte što dovodi u pitanje svrhu pravljenja ovih razlika. Takoñe, postoji i poseban plan naplate naknade za privremene, montažne poslovne objekte za koje je naknada po kvadratnom metru 50 ili 60 puta viša nego za “normalne” poslovne prostore. Logika po kojoj se naplaćuju posebno visoke naknade za privremene objekte je vrlo nejasna. I na kraju, Odluka sadrži koeficijente za smanjenje naknade za odreñene vrste javnih institucija i za objekte poljoprivrednih proizvoñača. Za neke javne institucije i poljoprivredne objekte koeficijent je toliko nizak (0.0001) da su troškovi naplate naknade veći od prihoda koji se dobija.
Za razliku od mnogih drugih opština, ovde ne postoji različito računanje naknade za firme koje se bave različitim ekonomskim delatnostima (npr. trgovina, industrija, ponekad naknada razlikuje za banke, trgovinu na veliko, trgovinu na malo, restorane, itd). U tom smislu, relativna jednostavnost sistema u Užicu je dobra stvar jer nema mnogo ekonomskog opravdanja za pravljenje razlike na osnovu ekonomske aktivnosti, naročito ukoliko je motiv za pravljenje razlike pretpostavka da neke vrste firme mogu više da plate, a ne relativno opterećenje koje konkretna firma predstavlja po opštinsku infrastrukturu. Direkcija za izgradnju obračunava naknade za sve kategorije objekata i izdaje rešenja za pravna lica, dok je za rešenja za fizička lica odgovorno JKP Stan. Nije sasvim jasno zašto je potreban takav sistem s obzirom na to da je naknada za korišćenje gañevinskog zemljišta redovna naknada koja se plaća u odreñenom intervalu i koja veoma lako može da se integriše u postojeći sistem objedinjene naplate JKP Stan. Štaviše, u JKP Stan preduzeću imaju podatke o broju računa koji su izdali fizičkim licima izmeñu aprila 2007. i aprila 2008. po zonama i kvadratnim metrima, kao i stope naplate koju ostvaruju. Do tih podataka za pravna lica nismo mogli da dodjemo. Tabela 4 Naknada za korišćenje zemljišta za fizička lica za period mart /07- februar/08 zona m2 Br obveznika Prikupljeno u din din/m2 din/obveznik A 148,895 5,967 4,270,556 28.7 716 I 230,065 3,713 3,276,956 14.2 883 II 181,318 3,067 1,976,576 10.9 644 III 141,864 2,378 928,170 6.5 390 IV 7,192 110 479 0.1 4 V 169 1 1,370 8.1 1370 VI 37 1 226 6.1 226 709,540 15,237 10,454,333 14.7 686 Ukupno naplaćeno 12,285,582 806 Stopa naplate 85% Kao što se vidi iz prethodne tabele, JKP Stan dostavlja oko 15.237 računa domaćinstvima, ali je teško reći koliko je to procenata od ukupnog broja domaćinstava u Užicu. Stan je izdao oko 22.000 računa preko svog sistema objedinjene naplate za različite naknade (voda, smeće, grejanje, održavanje zgrada i korišćenje zemljišta). Neka domaćinstva plaćaju samo vodu ili odnošenje smeća bez izdvajanja sredstava za naknadu za korišćenje zemljišta. Kao što smo već napomenuli, oko 25.000 rešenja ili računa za porez na imovinu je bilo izdato u 2006. Drugim rečima, oko 40 posto svih fizičkih lica ne plaća svoje obaveze što je procenat koji se poklapa sa procenama opštinskog rukovodstva (30-40%). Jednako je važno napomenuti i to da oni koji plaćaju plaćaju veoma malo. Kao što se vidi iz pretposlednjeg reda u Tabeli, prosečna obaveza na ime naknade je bila oko 800 din ili 10 evra. Stopa naplate za period od 12 meseci je iznosila 85%. Tabela 5 prikazana u nastavku teksta daje ukupne iznose na ime naknade za korišćenje zemljišta prikupljene u Užicu tokom 2007. Iznos za fizička lica predstavlja procenu dobijenu na osnovu računa JKP Stan izdatih domaćinstvima u periodu od 1. aprila 2007. do 28. februara 2008. Iznos koji plaćaju pravna lica je iznos koji ostane kada se od ukupnog prihoda odbije prihod dobijen od domaćinstava. Kao sto se vidi iz tebele, izgleda da se preko 80% prihoda od naknade za korišćenje
Page 1 and 2: 15. juli 2008. Izvorni prihodi, kor
Page 3 and 4: je i Direkcija za izgradnju prikupl
Page 5 and 6: zakupnina za poslovni prostor, zaje
Page 7: Očigledno je da postoje velike var
Page 11 and 12: • U teoriji, zakupnina bi trebalo
Page 13 and 14: • Prvo, početna cena zakupnine,
Page 15 and 16: slučaj. Komunalno preduzeće se za

Izvorni prihodi, koriÅ¡Äenje zemljiÅ¡ta i ekonomski razvoj u UÅ¾icu

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Izvorni prihodi, koriÅ¡Äenje zemljiÅ¡ta i ekonomski razvoj u UÅ¾icu