UPUTSTVO - Pythagoras Software

Standard za geodete, 

gradjevince 

i urbaniste 

UPUTSTVO

Sadržaj 

INSTALACIJA 

UPOZNAVANJE: PYTHAGORAS CAD+GIS..............................................................I 

O PYTHAGORAS CAD+GIS .................................................................................................................I 

KAKO SE KORISTE PYTHAGORAS UPUTSTVA?.........................................................................................I 

POGLAVLJE 1: OKRUŽENJE APPLE MACINTOSH .............................................3 

OPŠTE INFORMACIJE ......................................................................................................................... 3 

INSTALACIJA..................................................................................................................................... 3 

KONFIGURISANJE INSTALACIJE PROGRAMA PYTHAGORAS...................................................................... 3 

POKRETANJE PROGRAMA PYTHAGORAS .............................................................................................. 4 

POGLAVLJE 2: OKRUŽENJE MICROSOFT WINDOWS .......................................5 

OPŠTE INFORMACIJE ......................................................................................................................... 5 

INSTALACIJA..................................................................................................................................... 5 

KONFIGURISANJE INSTALACIJE PROGRAMA PYTHAGORAS...................................................................... 5 

POKRETANJE PROGRAMA PYTHAGORAS ............................................................................................. 6 

VEŽBANKA 

UVOD...........................................................................................................................I 

O VEŽBANCI .......................................................................................................................................I 

NAPOMENE KOJE SE NE NALAZE U OVOJ VEŽBANCI..................................................................................I 

KAKO SE KORISTI OVA VEŽBANKA ........................................................................................................II 

POGLAVLJE 1: UPOZNAVANJE............................................................................1 

POKRETANJE, PREGLED I ZATVARANJE ................................................................................................ 1 

Pokretanje Pitagore..................................................................................................................... 1 

Otvaranje postojećeg crteža........................................................................................................ 1 

Pregled crteža............................................................................................................................. 2 

Zatvaranje crteža ........................................................................................................................ 3 

POVRŠINA ZA CRTANJE...................................................................................................................... 4 

KONTROLNA TABLA ........................................................................................................................... 4 

KONTROLNA TABLA ........................................................................................................................... 5 

Razmera i Koordinatni sistem...................................................................................................... 5 

Lokalni – Strana .......................................................................................................................... 7 

Tasteri alatke, meni Alatke i kursor.............................................................................................. 7 

Indikatori pozicije......................................................................................................................... 8 

Indikatori Dužine ......................................................................................................................... 9 

POGLAVLJE 2: DEFINISANJE OBJEKATA.........................................................11 

JEDNOSTAVNI OBJEKTI .....................................................................................................................11 

Definisanje i provera tačaka .......................................................................................................11 

Definisanje i provera linija...........................................................................................................12 

Povezivanje tačaka u liniju .........................................................................................................13 

SELEKTOVANJE, ČIŠĆENJE I VRAĆANJE AKCIJA UNAZAD ........................................................................15 

Selekcija pojedinačnih objekata..................................................................................................15 

Selekcija više objekata ...............................................................................................................16 

Sadržaj 

i

Selekcija grupe objekata ............................................................................................................16 

Selekcija svih (sličnih) objekata..................................................................................................17 

Brisanje objekata .......................................................................................................................17 

Vraćanje akcija unazad ..............................................................................................................18 

SLOŽENI OBJEKTI.............................................................................................................................18 

Paralelne i normalne linije ..........................................................................................................18 

Lukovi........................................................................................................................................19 

Krugovi ......................................................................................................................................20 

Crtanje kruga definisanog centrom i poluprečnikom....................................................................20 

Paralelni objekti .........................................................................................................................21 

Vežba sa objektima.....................................................................................................................21 

Poligoni......................................................................................................................................22 

Naslovi i tekstualni objekti ..........................................................................................................23 

Dimenzije i ispisivanje ................................................................................................................24 

Korisnički koordinatni sistemi .....................................................................................................24 

Krive ..........................................................................................................................................25 

PROMENA FORMATA OBJEKATA .........................................................................................................25 

POGLAVLJE 3: KREIRANJE NOVOG CRTEŽA.................................................. 27 

KORAK 1: SELEKCIJA PRINTERA ILI PLOTERA.......................................................................................27 

KORAK 2: PODEŠAVANJE CRTEŽA PREMA OKVIRIMA STRANE.................................................................27 

KORAK 3: KREIRANJE I PROVERA DEFINICIJA U CRTEŽU ........................................................................29 

Razvrstavanje crteža po lejerima................................................................................................29 

Provera ostalih definicija ............................................................................................................30 

POGLAVLJE 4: ČUVANJE I ŠTAMPANJE ILI PLOTOVANJE............................ 31 

ČUVANJE, ZATVARANJE ILI IZLAZAK ....................................................................................................31 

Čuvanje novog crteža .................................................................................................................31 

Čuvanje postojećeg crteža .........................................................................................................32 

ŠTAMPA ILI PLOTOVANJE ..................................................................................................................32 

Štampa ili plotovanje novog crtreža ............................................................................................32 

Adaptacija crteža prema aktivnom printeru ili ploteru ..................................................................33 

POGLAVLJE 5: DIGITALNI MODEL TERENA..................................................... 35 

UVOZ LISTE KOORDINATA..................................................................................................................35 

KREIRANJE DIGITALNOG MODELA TERENA...........................................................................................35 

IZOHIPSE ........................................................................................................................................35 

RAČUNANJE ZAPREMINA ...................................................................................................................36 

POPREČNI PRESECI .........................................................................................................................36 

3D PREGLED ..................................................................................................................................39 

PRIKAZ MODELA TERENA U VIDU OBOJENE KARTE................................................................................39 

ŠKARPA..........................................................................................................................................40 

POGLAVLJE 6: TEMATSKE KARTE ................................................................... 41 

UVOD.............................................................................................................................................41 

Prvi primer: ................................................................................................................................41 

Drugi primer:..............................................................................................................................43 

Treći primer ...............................................................................................................................44 

Četvrti primer: ............................................................................................................................45 

POGLAVLJE 7: RAD SA BAZAMA PODATAKA................................................. 47 

KREIRANJE TABELA..........................................................................................................................47 

POGLAVLJE 8: PROJEKTOVANJE SAOBRAĆAJNICA .................................... 49 

UVOD U PROJEKTOVANJE .................................................................................................................49 

Trasa saobraćajnice...................................................................................................................49 

Prozor podužnog profila .............................................................................................................50 

Prozor poprečnog profila ............................................................................................................51 

DETALJNIJA OBJAŠNJENJA ................................................................................................................53 

Priprema situacije za projektovanje ............................................................................................53 

ii 

Sadržaj

Definisanje osovine saobraćajnice-trase.....................................................................................53 

Dodavanje referentnih objekata..................................................................................................54 

Definisanje nivelete saobraćajnice i podužnog profila .................................................................54 

DEFINISANJE TIPA POPREČNOG PROFILA.............................................................................................54 

ISCRTAVANJE I PRIPREMA ZA OBELEŽAVANJE.......................................................................................56 

POGLAVLJE 9: SPECIJALNE FUNKCIJE............................................................61 

INFORMACIJE O CRTEŽU....................................................................................................................61 

UVOZ I IZVOZ...................................................................................................................................61 

INFORMACIJE O OBJEKTU ..................................................................................................................61 

DEFINISANE VREDNOSTI I SELEKCIJE .................................................................................................62 

OPCIJE PRIKAZA I ŠTAMPE................................................................................................................62 

KOPIRAJ I UNESI..............................................................................................................................62 

RAČUNANJA....................................................................................................................................63 

RAD SA LISTOVIMA ...........................................................................................................................64 

UPUTSTVO 

POGLAVLJE 1: KONCEPT I TERMINOLOGIJA.....................................................1 

KOORDINATNI SISTEMI....................................................................................................................... 1 

Lokalni Koordinatni sistem........................................................................................................... 2 

Opšti Koordinatni sistem.............................................................................................................. 2 

Korisnički Koordinatni sistemi...................................................................................................... 2 

Koordinatni sistem strane............................................................................................................ 3 

Privremeni Koordinatni sistem..................................................................................................... 3 

SNAPOVANJE ................................................................................................................................... 3 

IDENTIFIKATOR TAČKE ....................................................................................................................... 4 

LEJERI............................................................................................................................................. 4 

KONTROLNA TABLA PITAGORE............................................................................................................ 4 

Izbor aktivnog lejera .................................................................................................................... 5 

Pythagoras-traka sa alatkama..................................................................................................... 5 

Kopiranje atributa selektovanog objekta ...................................................................................... 5 

Dodavanje kopiranih atributa selektovanom objektu .................................................................... 5 

Aktiviranje lejera.......................................................................................................................... 5 

Aktiviranje korisničke definicije .................................................................................................... 6 

Izbor Koordinatnog sistema .......................................................................................................... 6 

Makro alatke (Pythagoras VBA)................................................................................................... 6 

Izbor Pravougle ili Polarne koordinate ......................................................................................... 6 

POGLAVLJE 2: MENI FAJL ....................................................................................7 

NOVI ............................................................................................................................................... 7 

OTVORI ........................................................................................................................................... 7 

ZATVORI .......................................................................................................................................... 7 

SAČUVAJ ......................................................................................................................................... 8 

SAČUVAJ KAO................................................................................................................................... 8 

INFO O CRTEŽU................................................................................................................................. 9 

RAD SA PODDOKUMENTIMA ................................................................................................................ 9 

UVOZ .............................................................................................................................................. 9 

Lista koordinata..........................................................................................................................10 

DXF/DWG..................................................................................................................................10 

SHAPE ......................................................................................................................................10 

Tabela........................................................................................................................................11 

SICAD-SQD...............................................................................................................................12 

Kolektor podataka ......................................................................................................................12 

Slika...........................................................................................................................................12 

Operacije sa slikama..................................................................................................................13 

Sadržaj 

iii

Veličina slike..............................................................................................................................13 

Digitalizacija slika.......................................................................................................................13 

Lista slika...................................................................................................................................14 

Format tekstualnog fajla.............................................................................................................14 

Zaglavlje ....................................................................................................................................14 

Lista...........................................................................................................................................15 

Primer........................................................................................................................................15 

IZVOZ .............................................................................................................................................15 

Lista koordinata .........................................................................................................................16 

DXF/DWG (AutoDesk exchange format/AutoCAD Drawing-format) ............................................16 

Model terena..............................................................................................................................17 

SHAPE ......................................................................................................................................17 

Tabela .......................................................................................................................................18 

SICAD-SQD...............................................................................................................................18 

Lista objekata.............................................................................................................................18 

Lista za obeležavanje.................................................................................................................18 

OTVORI TEKSTUALNI FAJL .................................................................................................................18 

KREIRANJE .....................................................................................................................................19 

Simbola .....................................................................................................................................19 

Tip (Stil) linije .............................................................................................................................20 

Šrafure.......................................................................................................................................21 

Tipa poprečnog preseka.............................................................................................................22 

RAD SA SIMBOLIMA ..........................................................................................................................22 

UČITAJ MAKRO BIBLIOTEKU ...............................................................................................................22 

UPRAVLJANJE MAKRO BIBLIOTEKOM...................................................................................................22 

MAKRO EDITOR ...............................................................................................................................23 

DATABAZA ......................................................................................................................................23 

Rad sa bazom podataka ............................................................................................................23 

Cirkularno pismo........................................................................................................................23 

SELEKCIJA LISTOVA .........................................................................................................................24 

Rad sa listovima ........................................................................................................................24 

Listovi ........................................................................................................................................24 

ŠTAMPAČ .......................................................................................................................................24 

SELEKCIJA POVRŠINE ZA ŠTAMPU ......................................................................................................24 

ŠTAMPA .........................................................................................................................................25 

POSLEDNJI DOKUMENTI ....................................................................................................................26 

IZLAZ..............................................................................................................................................26 

O… ...............................................................................................................................................26 

POGLAVLJE 3: MENI EDITOVANJE.................................................................... 27 

OPOVRGNI......................................................................................................................................27 

PONOVO URADI ...............................................................................................................................27 

SELEKCIJA ......................................................................................................................................27 

PRONADJI.......................................................................................................................................27 

ISECI..............................................................................................................................................29 

KOPIRAJ .........................................................................................................................................29 

Pitagorin klipbord .......................................................................................................................29 

Windows klipbord.......................................................................................................................29 

UNESI ............................................................................................................................................29 

PODEŠAVANJE UNOSA......................................................................................................................30 

OBRIŠI ...........................................................................................................................................30 

ODSECI ..........................................................................................................................................30 

POMERI ..........................................................................................................................................31 

ROTIRAJ.........................................................................................................................................31 

DUPLIRAJ .......................................................................................................................................31 

OBRIŠI KOORDINATNI SISTEM ............................................................................................................32 

PRILAGODI......................................................................................................................................32 

Sačuvaj sve editovane slike…....................................................................................................32 

Konvertuj u Polilinije...................................................................................................................32 

Lokalni → Strana .......................................................................................................................32 

Strana → Lokalni .......................................................................................................................32 

iv 

Sadržaj

GUPISANJE .....................................................................................................................................32 

RAZGRUPISAVANJE ..........................................................................................................................33 

RASPAKIVANJE ................................................................................................................................33 

SETOVANJE MASKE KOD ŠTAMPE .......................................................................................................33 

BRISANJE MASKE .............................................................................................................................33 

POGLAVLJE 4: MENI ALATKE ............................................................................35 

UPOZNAVANJE.................................................................................................................................35 

Upotreba tastera Esc kod kreiranja objekata...............................................................................35 

Unos pozicije objekta upotrebom kontrolne table ........................................................................35 

Alatke koje se najčešće koriste...................................................................................................36 

Definisani atributi – Aktivan lejer.................................................................................................44 

POKRENI MAKRO..............................................................................................................................45 

SELEKTUJ .......................................................................................................................................45 

Načini selekcije ..........................................................................................................................45 

Dobijanje informacija o objektima ...............................................................................................45 

Selektovanje objekata ................................................................................................................46 

Prevlačenje teksta......................................................................................................................46 

Operacije sa selektovanim objektima..........................................................................................47 

PORAVNAJ OBJEKAT.........................................................................................................................47 

SPAJANJE OBJEKATA........................................................................................................................47 

ISECI OBJEKAT.................................................................................................................................48 

PODELI OBJEKT ...............................................................................................................................48 

PRESEK..........................................................................................................................................49 

PRODUŽI LINIJU ...............................................................................................................................49 

ODSECI ..........................................................................................................................................49 

SIMBOL...........................................................................................................................................49 

BOGAT TEKST..................................................................................................................................50 

RAVNANJE BOGATOG TEKSTA............................................................................................................51 

KRIVA.............................................................................................................................................51 

PRELAZNICA (SPIRALA) ....................................................................................................................52 

EDITUJ KRIVU ..................................................................................................................................53 

EDITUJ POLIGON..............................................................................................................................53 

EDITUJ PUTANJU..............................................................................................................................53 

LASO..............................................................................................................................................53 

BRISAČ...........................................................................................................................................53 

DIMENZIONISANJE............................................................................................................................53 

Linije ..........................................................................................................................................54 

Poligon: Obim i Površina ............................................................................................................54 

Informacije o tački ......................................................................................................................54 

ISPISIVANJE.....................................................................................................................................54 

KREIRAJ PROZOR.............................................................................................................................55 

PRIVATNE ALATKE............................................................................................................................55 

POGLAVLJE 5: MENI FORMATIZOVANJE..........................................................57 

ATRIBUTI ........................................................................................................................................57 

Kopiraj .......................................................................................................................................57 

Unesi .........................................................................................................................................57 

Lista korisničkih definicija ...........................................................................................................57 

PODACI ..........................................................................................................................................57 

Kopiraj .......................................................................................................................................57 

Unesi .........................................................................................................................................57 

STIL TAČKE .....................................................................................................................................58 

STIL LINIJE ......................................................................................................................................58 

DEBLJINA LINIJE...............................................................................................................................58 

STRELICE NA LINIJI...........................................................................................................................58 

ZAKRIVLJENOST...............................................................................................................................59 

TEKST ATRIBUTI...............................................................................................................................59 

TEKST SADRŽAJ...............................................................................................................................59 

ŠARANJE POLIGONA .........................................................................................................................59 

POLIGON ........................................................................................................................................60 

Sadržaj 

v

RAZMERA .......................................................................................................................................60 

Simbola .....................................................................................................................................60 

Teksta........................................................................................................................................60 

Slike ..........................................................................................................................................60 

Linije..........................................................................................................................................60 

Šare poligona.............................................................................................................................60 

RAVNANJE ......................................................................................................................................60 

Šare...........................................................................................................................................60 

Teksta........................................................................................................................................61 

Simbola .....................................................................................................................................61 

LEJER ............................................................................................................................................61 

NIVO PRIKAZA .................................................................................................................................61 

BOJA..............................................................................................................................................61 

OPERACIJE .....................................................................................................................................61 

Renumeracija tačaka .................................................................................................................61 

Lista koordinata .........................................................................................................................61 

Lista poligona.............................................................................................................................62 

Izravnanje visina ........................................................................................................................62 

Promena komentara...................................................................................................................62 

Ispisivanje..................................................................................................................................62 

POGLAVLJE 6: MENI DEFINICIJE....................................................................... 63 

SNAP .............................................................................................................................................63 

KORISNIČKE DEFINICIJE....................................................................................................................63 

STIL TAČKE - STIL LINIJE - DEBLJINA LINIJE – STRELICE NA LINIJI ..........................................................63 

TEKST ............................................................................................................................................63 

POLIGON ........................................................................................................................................63 

NIVO PRIKAZA .................................................................................................................................63 

BOJA..............................................................................................................................................64 

DEFINICIJE U DOKUMENTU ................................................................................................................64 

Korisničke definicije ...................................................................................................................64 

Opcije Kopiraj/Unesi atribute......................................................................................................64 

Učitavanje standardnih tekstova.................................................................................................64 

Učitavanje standardnih komentara... ..........................................................................................64 

Povrati .......................................................................................................................................65 

Sačuvaj......................................................................................................................................65 

DEFINICIJE U DOKUMENTU ................................................................................................................65 

Lejeri .........................................................................................................................................65 

Aktivan model terena .................................................................................................................66 

Modeli terena.............................................................................................................................66 

Potvrdi operaciju ........................................................................................................................66 

Razmera koordinatnog sistema strane .......................................................................................67 

Broj sledeće tačke......................................................................................................................67 

Orijentacija crteža ......................................................................................................................67 

JEDINICE, TEKST ISPISA....................................................................................................................67 

PODEŠAVANJE ................................................................................................................................68 

Tačnost stanice..........................................................................................................................68 

Kolektor podataka......................................................................................................................68 

Učitavanje opisa šifara ...............................................................................................................68 

Učitavanje tabele za konverziju ..................................................................................................69 

Učitavanje uslova poprečni presek i podužni profil......................................................................70 

Tekst editor (samo za Macintosh)...............................................................................................70 

POGLAVLJE 7: MENI PREGLED ......................................................................... 71 

UVEĆANJE ZUMA .............................................................................................................................71 

SMANJENJE ZUMA............................................................................................................................71 

U RAZMERI ŠTAMPE .........................................................................................................................72 

CEO CRTEŽ.....................................................................................................................................72 

OPCIJE PRIKAZA ..............................................................................................................................72 

TEMATSKE KARTE............................................................................................................................73 

Rad sa tematskim kartama.........................................................................................................73 

vi 

Sadržaj

Kreiranje tematske karte.............................................................................................................73 

LEGENDA........................................................................................................................................74 

INFORMACIJE O OBJEKTU ..................................................................................................................74 

Atributi .......................................................................................................................................74 

Podaci........................................................................................................................................75 

Otvori povezan dokument...........................................................................................................75 

Izaberi dokument za povezivanje................................................................................................75 

Folder sa povezanim dokumentima ............................................................................................75 

Otvaranje povezanog dokumenta ...............................................................................................76 

SAOBRAĆAJNICE..............................................................................................................................76 

TRAKA SA ALATKAMA........................................................................................................................76 

CRTEŽI U MENIJU PREGLED ..............................................................................................................76 

POGLAVLJE 8: MENI RAČUNANJE.....................................................................77 

PRESEČNE TAČKE............................................................................................................................77 

CENTRI LUKOVA\ KRUŽNICA..............................................................................................................77 

GRID ..............................................................................................................................................77 

NAJBOLJE POSTAVLJANJE.................................................................................................................77 

POLIGONSKI VLAK ............................................................................................................................77 

TAČKA PRESECANJEM NAPRED ..........................................................................................................78 

TAČKA PRESECANJEM NAZAD ............................................................................................................79 

TRANSFORMACIJA............................................................................................................................79 

Transformacija - 2 tačke.............................................................................................................79 

Transformacija - N tačaka .........................................................................................................80 

Koristi Opšti KS..........................................................................................................................80 

Izravnanje visina ........................................................................................................................80 

MODEL TERENA ...............................................................................................................................81 

SPOJI 2 MODELA TERENA..................................................................................................................81 

SKLONI GRANIČNE TROUGLOVE .........................................................................................................81 

IZOHIPSE ........................................................................................................................................82 

ZAPREMINA.....................................................................................................................................82 

PRESEK..........................................................................................................................................83 

Presek duž putanje ili linije (Podužni presek) ..............................................................................83 

Presek poprečno na putanju ili liniju............................................................................................83 

3D PRIKAZ......................................................................................................................................84 

ŠKARPA..........................................................................................................................................84 

3D POVRŠINA ..................................................................................................................................85 

POGLAVLJE 9: IZRADA SAOBRAĆAJNICA .......................................................87 

UPOZNAVANJE.................................................................................................................................87 

Prozor situacije ..........................................................................................................................87 

Prozor podužnog profila .............................................................................................................87 

Prozor poprečnog profila ............................................................................................................88 

Tipovi poprečnih preseka ...........................................................................................................88 

Izrada podužnog i poprečnih profila............................................................................................89 

MENI MODULA SAOBRAĆAJNICE.........................................................................................................89 

Fajl meni ....................................................................................................................................89 

Editovanje..................................................................................................................................91 

Alatke ........................................................................................................................................92 

Presečna tačka (Teme vertikalne ili horizontalne krivine) ............................................................92 

Tranzicija ...................................................................................................................................94 

Definicije ....................................................................................................................................97 

Pregled ......................................................................................................................................99 

Računanje................................................................................................................................101 

Sadržaj 

vii

DODACI 

DODACI A: LISTA KOORDINATA ........................................................................ 1 

UPOZNAVANJE ..................................................................................................................................1 

STRUKTURA......................................................................................................................................1 

DODACI B: PREČICE ............................................................................................ 3 

UPOZNAVANJE ..................................................................................................................................3 

PREGLED..........................................................................................................................................3 

DODACI C: MESTA ZA UNOS .............................................................................. 9 

PREDSTAVLJANJE..............................................................................................................................9 

PREGLED..........................................................................................................................................9 

DODACI D: PYTHAGOR.INI ................................................................................ 10 

MAXIDS ........................................................................................................................................10 

MAXUNDO....................................................................................................................................10 

EXT_DC_IMPORT ........................................................................................................................10 

EXT_DC_EXPORT .......................................................................................................................10 

MOUSE_WHEEL_ZOOMING........................................................................................................10 

AUTOMATIC_BACKUP.................................................................................................................11 

AUTOMATIC_SAVE......................................................................................................................11 

AUTOMATIC_SAVE_INTERVAL...................................................................................................11 

CMDLINE......................................................................................................................................11 

viii 

Sadržaj

Instalacija

Informacije u ovom dokumentu se mogu menjati bez obaveštenja od strane ADW 

Software. Program koji je objašnjen u ovom dokumentu , koji je razvijen od strane 

ADW Software, se ne može kopirati od strane treće strane bez prethodne pismene 

saglasnosti ADW Software. 

Maj 2007 

Zaštitni znakovi 

Apple i Macintosh su zaštitni zankovi kompanije Apple Computer Inc. 

Microsoft, MS-DOS i Windows su zaštitni znakovi korporacije Microsoft. 

IBM je registrovanai zaštitni znak korporacije International Business Machines. 

(C) Autorska prava ADW Software. Sva prava su zaštićena. 

Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnožavati, objavljivati, prepprodavati ili 

prevoditi na neki jezik u bilo kojoj formi bez pismenog ovlašćenja ADW Software. 

Prevod 

Prevod originalnog uputstva i prilagogođavanje uputstva lokalnim izrazima 

Izvršio Vasilije Đurić, dipl.inž.geod. GeoNet Inženjering doo, Novi Beograd, Srbija

Upoznavanje: Pythagoras CAD+GIS 

O Pythagoras CAD+GIS 

Pitagora je idealan komjuterski alat koji pomaže geodetama i 

građevincima u obradi složena merenja. 

Pitagora radi na sledećim operativnim sistemima: 

• Power Macintosh (System. 10.2 ili viši) 

• Microsoft Windows 2000 ili XP 

• Microsoft Windows Vista 

Kako se koriste Pythagoras uputstva? 

Kompletna uputstva za Pythagoras se nalaze u tri knjige. 

Prvo, Pythagoras se mora instalirati na vaš računar. To je objašnjeno 

u prvoj knjizi Instalacija. 

Druga knjiga, Vežbanka je namenjena apsolutnim početnicima, ona 

obuhvata osnovne pojmove o Pitagori omogućuje brzo upoznavanje 

sa programom, to jest hvatanje ritma sa Pitagorom. 

Detaljnije informacije o svim komandama se nalaze u trećoj knjizi: 

Uputstva. 

Na kraju dodaci Uputstvima daju potrebne informacije o formatima 

fajlova koji se koriste u programu Pythagoras. 

Sigurni smo da će vas Pitagora usrećiti i nadamo se da će vam ove 

knjige pomoći da na najbrži mogući način otkrijete njenu snagu. 

Hvala. 

Instalacija 

Upoznavanje: Pythagoras CAD+GIS i

Poglavlje 1: 

Okruženje APPLE Macintosh 

Opšte informacije 

Potreban je Power Macintosh ili kompatibilan računar: 

• Minimum 256MB RAM memorije 

• System 10.2 ili viši 

Bilo koji štampač ili ploter koji podržava operativni sistem Apple 

Macintosh. 

Instalacija 

UPOZORENJE! 

Pre nego što uključite računar: 

1. Konektujte USB hardverski ključ u slobodan USB port 

1. Ubacite Pythagoras CD u vaš CD ROM uređaj. 

2. Napravite dvostruki klik na CD ikonu od Pythagoras CD ROM-a. 

3. Napravite dvostruki klik na ‘Hasp Installer Mac OS X’ 

4. Napravite dvostruki klik na ‘aksusb installer’ da instalirate USB drajver 

5. Kopirajte folder Pythagoras (i eventualno folder “examples” -primeri) u 

folder sa starom verzijom Pitagore. Prepisaćete tako staru verziju ako je 

imate. 

6. Ubacite u slobodan USB port, hardverski ključ 

7. Restartujte vaš računar. 

Konfigurisanje instalacije programa Pythagoras 

Veličina programa Pythagoras je definisana sa tri parametra. Ti parametri 

imaju definisane vrednosti koje se mogu menjati sa 

Programom za konfigurisanje Pitagore 

Ovaj program ima naziv "Configure" u folderu Pythagoras. 

U bilo koje vreme, ako pokušate da pokrenete Pitagoru i dobijete poruku 

"Nedovoljno memorije da se otvori Pythagoras", napravite dvostruki klik na 

ikonicu Configure i izmenite jedan od sledeća tri parametra: 

• Broj objekata u crtežu 

Svaki objekat, bilo da je tačka linija ili neki drugi zauzima prostor u 

memoriji. Kda se pokrene Pitagora ona rezerviše prostor za broj 

objekata koji ste definisali.. 

Maksimalan broj objekata je ograničen sa 4miliona objekata po crtežu. 

Po definiciji ova vrednost je setovana na 65000. 

Instalacija Okruženje APPLE Macintosh 3

Preporučujemo da setujete broj objekata koji vam je stvarno potreban. 

Što je veći broj Pythagoras će uzeti više slobodne memorije. 

• Keš za slike (u MB) 

To je maksimalna veličina RAM prostora rezervisanog da Pythagoras 

brže prikazuje slike. Ako selektujete na primer 0MB, Pythagoras će 

uvek čitati sliku sa diska da bi je prikazala. Kada je slika manja od 

keša tada će slika uvek biti u memoriji kada se prvi put učita. 

Kada crtež sadrži nekoliko slika ili nekoliko crteža sa jednom slikom, 

keš će se koristiti za sve slike. Kada je keš mali da drži sve slike on će 

raditi samo sa slikama koje se najčešće koriste. 

Maksimalna veličina keša je 128MB. Jasno je da veličina keša nebi 

trebalo da bude veća nego je stvarno potrebno. Pogledajte u knjizi 

Uputstva "Uvoz slika" da napravite procenu za veličinu keša. 

Ukupna veličina programa Pythagoras mora biti manja nego što je 

raspoloživa memorija (RAM ili Virtual Memory) vašeg računara. 

• Automatsko čuvanje svakih....minuta: 

Kada je aktivirana ova opcija otvara se polje da se unese interval u 

minutima između svakog automatskog čuvanja. Dok radite sa 

Pitagorom dobijaćete svaki put izbor dali želite ili ne da sačuvate 

crtež. 

• Automatsko čuvanje (backup) 

Kada je aktivirana ova opcija pored originalnog crteža formiraće se i 

još jedan u istom folderu koji će imati isto ime koje će počinjati sa 

karakterom “~$”. 

Pokretanje programa Pythagoras 

Pokretanje programa je jednostavno i isto je kao pokretanje bilo koje druge 

aplikacije na vašem računaru. 

Ukoliko želite da pokrenete program Pythagoras prvi put, koristite 

Vežbanku, poglavlje "Upoznavanje". 

Napomena: 

Ukoliko niste pročitali lekciju "Konfigurisanje i instalacija 

programa Pythagoras", uradite to bilo kada. To će vam 

uštedeti puno vremena ako imate problema sa pokretanjem. 

4 Okruženje APPLE Macintosh Instalacija

Poglavlje 2: 

Okruženje Microsoft Windows 

Opšte informacije 

Potreban je PC sledećih minimalnih karakteristika: 

• Pentium ili bolji procesor 

• Minimum 128MB RAM memorije (za XP: minimum 256MB) 

• Microsoft Windows 2000 ili Windows XP 

Bilo koji štampač ili ploter koji jej podržan sa pomenutim operativnim 

sistemima. 

Instalacija 

UPOZORENJE ! 

Preporučujemo da instalirate softver, restartujete računar i pre 

nego konektujte USB hardverski ključ. 

Upozorenje: 

U Windows 2000 ili XP-u morate biti ulogovani kao “Administrator” 

1. Ubacite Pythagoras CD ROM u vaš CD ROM uređaj 

2. Kliknite na “Start” – “Run” i izaberite taster “Browse” 

3. Napravite dvostruki klik na CD ikonu od Pythagoras CD ROMa, 

a zatim i na folder sa odgovarajućim jezikom. (na primer: 

folder “Serbian” folder) 

4. Napravite dvostruki klik na ikonicu “SETUP.EXE” 

5. Pratite instrukcije sa ekrana 

Setup programa Pythagoras će potražiti prethodnu verziju programa i 

prepisaće je, osim ako ne izaberete drugi folder. 

Da bi izbegli probleme sa većim brojem verzija prepišite stariju verziju 

novom! 

6. Restartujte vaš računar. 

Konfigurisanje instalacije programa Pythagoras 

Veličina programa Pythagoras je definisana sa tri parametra. Ti parametri 

imaju definisane vrednosti koje se mogu menjati sa 

Programom za konfigurisanje Pitagore 

Ovaj program ima naziv "Configure" u folderu Pythagoras. 

U bilo koje vreme, ako pokušate da pokrenete Pitagoru i dobijete poruku 

"Nedovoljno memorije da se otvori Pythagoras", napravite dvostruki klik 

na ikonicu Configure i izmenite jedan od sledeća tri parametra: 

Instalacija Okruženje Microsoft Windows 5

• Broj objekata u crtežu 

Svaki objekat, bilo da je tačka linija ili neki drugi zauzima prostor u 

memoriji. Kda se pokrene Pitagora ona rezerviše prostor za broj 

objekata koji ste definisali.. 

Maksimalan broj objekata je 4 milliona objekata, po definiciji ovaj broj 

je podešen na 65000. 

Preporučujemo da setujete maksimalan broj objekata koji vam je 

stvarno potreban. Što je veći broj Pythagoras će uzeti više slobodne 

memorije. 

• Keš za slike (u MB) 

To je maksimalna veličina RAM prostora rezervisanog da Pythagoras 

brže prikazuje slike. Ako selektujete na primer 0MB, Pythagoras će 

uvek čitati sliku sa diska da bi je prikazala. Kada je slika manja od 

keša tada će slika uvek biti u memoriji kada se prvi put učita. 

Kada crtež sadrži nekoliko slika ili nekoliko crteža sa jednom slikom, 

keš će se koristiti za sve slike. Kada je keš mali da drži sve slike on će 

raditi samo sa slikama koje se najčešće koriste. 

Maksimalna veličina keša je 128MB. Jasno je da veličina keša ne bi 

trebalo da bude veća nego je stvarno potrebno. Pogledajte u knjizi 

Uputstva "Uvoz slika" da napravite procenu za veličinu keša. 

Preporučujemo da koristite za keš maksimum 80% RAM memorije, na 

primer ako imate 128MB RAM memorije setujte keš na 100MB. 

• Automatsko čuvanje svakih....minuta: 

Kada je aktivirana ova opcija otvara se polje da se unese interval u 

minutima između svakog automatskog čuvanja. Dok radite sa 

Pitagorom dobijaćete svaki put izbor dali želite ili ne da sačuvate 

crtež. 

• Automatsko čuvanje (backup) 

Pokretanje programa Pythagoras 

Kada je aktivirana ova opcija pored originalnog crteža formiraće se i 

još jedan u istom folderu koji će imati isto ime koje će počinjati sa 

karakterom “~$”. 

Pokretanje programa je jednostavno i isto je kao pokretanje bilo koje druge 

aplikacije na vašem računaru. 

Ukoliko želite da pokrenete program Pythagoras prvi put, koristite 

Vežbanku, poglavlje "Upoznavanje". 

Napomena: Ukoliko niste pročitali lekciju "Konfigurisanje i 

instalacija programa Pythagoras", uradite to bilo kada. To će vam 

uštedeti puno vremena ako imate problema sa pokretanjem.. 

6 Okruženje Microsoft Windows Instalacija

Vežbanka

Uvod 

O vežbanci 

Ova vežbanka vas uvodi u Pitagoru, vašeg novog partnera pri crtanju. 

Kako budete prolazili kroz vežbanku i radili vežbe, hvataćete ritam sa 

Pitagorom. 

Predlažemo da što pre počnete sa poglavljem 1. U narednim 

poglavljima ćete postepeno učiti Pitagorine osnovne funkcije, bez 

potrebe da ih shvatite sve odjednom. 

Za ovo će vam trebati nekoliko sati, susretanje sa Pitagorom na ovaj 

način, čak i ako ste iskusan kompjuterski korisnik, ima da vam uštedi 

vreme. Na kraju, ćete znati sve osnovne funkcije Pitagore i bićete u 

stanju da “osetite” gde treba da tražite naredbu koju želite da 

pokrenete. 

Potrebno je da imate osnovno znanje o grafičkom okruženju u kome 

radite – bilo to Apple Macintosh ili Microsoft Windows. Posebno je 

bitno da imate dobro znanje za rad sa mišem. 

Ova “Vežbanka” je druga od tri knjige uputstva za Pitagoru. 

Pre nego što počnete da je koristite, naravno, morate prvo instalirati 

Pitagoru na vaš računar. To je objašnjeno u prvoj knjizi uputstva, 

“Uputstvo za instalaciju”. 

Detaljne i potpune informacije o svim Pitagorinim naredbama možete 

pronaći u trećoj knjizi uputstva, “Osnovno uputstvo”. 

Napomene koje se ne nalaze u ovoj vežbanci 

Mada uvek možete koristiti tri dimenzije, vežbe sa objektima su 

namerno objašnjene u dvodimenzijalnom koordinatnom sistemu. 

Ovakav način je primenjen zbog pojednostavljivanja vežbi. 

U koliko želite, radite sve vežbe u tri dimenzije. Potrebno je samo da 

unesete visinu (treću dimenziju). Linija sa visinom se može koristiti 

kao referentna za definisanje ostalih objekata, kao što su paralelne ili 

normalne linije. 

Ova vežbanka ne pokriva složenije funkcije. Verujemo da kada 

jedanput pročitate ovo uputstvo i obradite sve vežbe, vaše znanje o 

geodeziji kombinovno sa jednostavnim korisničkim interfejsom 

Pitagore i objašnjenjima iz Osnovnog uputstva, će vam omogućiti da 

ih sami razotkrijete. 

Vežbanka 

Uvod i

Kako se koristi ova Vežbanka 

U koliko se prvi put susrećete sa Pitagorom Poglavlje 1 je osnovno. 

Ono omogućuje brzi prolazak kroz osnovne koncepte Pitagore. 

Poglavlje 2 je najvažnije poglavlje. Ono donosi vežbe sa objektima 

koje ćete koristiti ubrzo u svakom novom crtežu. 

U poglavlju 3 ćete naći veoma korisne savete kod kreiranja novih 

crteža. Između ostalog objašnjava korišćenje lejera kod građenja 

vašeg crteža. 

Poslednje poglavlje 4 objašnjava kako da sačuvate vaš vredan rad i 

kako da ga odštampate. 

Poglavlje 5 predstavlja neke aplikacije modula "Digitalni model terena" 

U poglavlju 6 ćete se upoznati sa "Tematskim kartama" 

Poglavlje 7 objašnjava kako da podesite unutrašnju Bazu podataka u 

Pitagori. 

U poglavlju 8 ćete se upoznati sa modulom "Saobraćajnice" 

Da bi ste bili kompletni, poglavlje 9 sumira koje naredbe nisu 

pokrivene u ovoj vežbanci. Ove funkcije nisu razmatrane, jer nisu 

toliko bitne za vaše prve crteže. Više detalja možete pronaći u trećoj 

knjizi “Uputstva”. 

Svako poglavlje je napravljeno tako da možete da radite deo po deo, 

sa brzinom koju vi odredite. Svaka vežba traje samo nekoliko minuta. 

Kao dodatke materijalu pokrivenim ovom vežbankom vam 

preporučujemo da proverite sajt www.pythagoras.net. Na strani 

Download možete pronaći dodatni materijal, kao što su video 

materijal, dokumentacija, odgovori na najčešće postavljena pitanja. 

Dodaci su svakako korisni i značajno će vam pomoći prilikom učenja. 

Sigurni smo da će vas Pythagoras učiniti zadovoljnim, a ova 

Vežbanka pomoći da osetite snagu Pythagoras na najbrži mogući 

način. 

Hvala. 

ii Uvod 

Vežbanka

Poglavlje 1: 

Upoznavanje 

Pokretanje, pregled i zatvaranje 

Pokretanje Pitagore 

Pythagoras 

Da počnete, kliknite dvaput na ikonicu Pythagoras sa levim tasterom 

miša. 

Sada, možete videti ekran Pitagore sa tri glavna dela: 

A. kontrolna tabla 

B. glavni meni 

C. površina za crtanje 

D. alatke za crtanje 

Windows verzija Pitagore prikazuje prazan crtež. 

B. glavni meni 

C. površina za crtanje 

A. kontrolna tabla 

D. alatke za crtanje 

Otvaranje postojećeg crteža 

1. Selektujte Otvori iz Fajl menija. 

Prozor Fajl menija se pojavljuje. 

2. U direktorijumu/folderu (Windows/Macintosh respektivno) 

Examples, selektujte jednostavno crtež iz liste tako što 

kliknete mišem na njegovo ime. 

3. Kliknite na taster Open (Otvori). 

Prozor Fajl menija nestaje. 

Pojavljuje se novi prozor sa selektovanim crtežom. Kompletan 

crtež će biti vidljiv u površini za crtanje. 

Vežbanka Upoznavanje 1

Napomena: 

• Najlakši način da pokrenete Pitagoru i otvorite postojeći crtež je 

da kliknete dvaput na ikonicu ili ime crteža.. 

• Više od jednog crteža može biti otvoreno u isto vreme (pogledajte 

takođe "Konfigurisanje Instalacije Pitagore" u ostalim Pitagorinim 

uputstvima). U listi svih otvorenih crteža u meniju Pregled možete 

prelaziti sa jednog na drugi crtež. 

Pregled crteža 

Aktuelna veličina 

U meniju Pregled selektujte U razmeri štampe. 

Crtež će biti prikazan u razmeri štampe. 

Opšti pregled 

U meniju Pregled selektujte Ceo crtež. 

Ceo crtež će se pojaviti u površini za crtanje. 

Povećanje zuma 

1. Postavite crtež da popunjava ceo prozor, ponovo (pogledaj 

odeljak iznad). 

2. U meniju Pregled selektujte Uvećanje zuma. 

Pointer miša postaje lupa sa znakom plus u centru. 

3. Postavite pointer miša na gornji levi ugao površine koju želite 

da zumirate. 

4. Pritisnite i zadržite levi taster miša dok pomerate pointer ka 

donjem desnom uglu površine koju želite da zumirate. 

Na ekranu se pojavljuje pravougaonik koji se povećava ili 

smanjuje kako pomerati miša. 

5. Kada dođete pointerom miša u donji desni ugao površine koju 

želite da zumirate, tada pustite levi taster miša. 

Selektovana površina sada kompletno popunjava površinu za 

crtanje. 

Faktor zuma (linija na vrhu kontrolne table) pokazuje 

odgovarajuću vrednost. 

Napomena: 

• Uvećaćete faktor zuma za dva puta ukoliko samo jednom 

kliknete mišem na poziciju gde želite da zumirate. 

6. Vratite se na prvi korak ove procedure i ponovite je korak po 

korak do polje Uvećanje zuma u meniju Pregled ne postane 

sivo. 

To je tačka gde povećavanje zuma više nije moguće – povećavanje 

zuma je završeno kada je faktor zuma bude1000 od aktuelne veličine. 

7. Nastavite sa sledećom procedurom. 

Napomena: 

• Uvek možete otkazati naredbu Veći zum pritiskom na taster 

Escape na tastaturi. 

• Kod definisanja "Uvećanje zuma" površine (iznad u koraku 

4.), pravougaonik se može napraviti povlačenjem miša u bilo 

koja četiri pravca. 

2 Upoznavanje Vežbanka

Smanjenje zuma 

1. U meniju Pregled selektujte Smanjenje zuma. 

Prethodni pogled crteža iz procedure “Uvećanje zuma” se 

ponovo pojavljuje. 

2. Vratite se na korak 1 iz ove procedure dok Manji zum u 

meniju Pregled ne postane siv. 

Sad crtež "Popunjava crtež" ponovo. 

Napomena: 

• Kako povećavate zum, Pitagora tako sukcesivno prati 

faktore zuma. 

• Naravno, za vreme crtanja objekata vi ćete izabrati putem 

polja iz menija Pregled pogled koji vam najviše odgovara. 

Uvek možete da koristite ove naredbe za vreme konstrukcije 

objekata (linija, lukova, krugova,...). 

Zatvaranje crteža 

Trenutno, mi ne želimo da sačuvamo crtež; jednostavno hoćemo da 

izađemo iz Pitagore. Primetićete da će vas Pitagora uvek upozoriti 

ukoliko pokušate da izađete, a da neki rad u crtežu nije sačuvan. 

Možete zavoriti Pitagoru na jedan od dva načina: 

1. U meniju Fajl selektujte Izlaz. 

2. Ili koristite prečicu koristeći kombinaciju sa tastature 

naznačenu na polju Izlaz u meniju Fajl. 

Ukoliko niste kreirali nove objekte u crtežu to će biti sve što treba da 

uradite da bi ste izašli iz Pitagore. 

Ukoliko jeste, pojaviće vam se poruka gde ćete moći da izaberete da li 

hoćete da sačuvate ili ne nastalu promenu u crtežu. 

Pri tome morate selektovati jedan od 3 tastera: 

No 

Pithagora se zatvara bez čuvanja nastalih promena. Izaberite ovu 

opciju ukoliko ne želite da sačuvate nastalu promenu u crtežu. 

Cancel 

Pitagora se neće zatvoriti – i možete nastaviti rad u crtežu. 

Yes 

Sve nastale promene u crtežu biće sačuvane i Pitagora se zatvara. 

Napomena: 

Ukoliko je otvoreno više crteža Pitagora će tražiti da sačuvate 

promene u svakom crtežu. 


Površina za crtanje 

Boja podloge površine za crtanje se može menjati pritiskom na taster 

SHIFT+B, tako da možete birati da li želite da radite na crnoj podlozi ili 

na beloj podlozi. 

1. Otvorite bilo koji postojeći crtež 

2. Pritisnite SHIFT+B i boja podloge će se promeniti iz bele u 

crnu 

3. Crni objekti će se videti kao beli, ali ako dvostruko kliknete na 

objekat videćete da se boja objekta nije promenila već je 

ostala crna. 

4. Ako ponovo pritisnete SHIFT+B boja podloge će se vrattiti u 

belu. 

5. Prilikom štampe izlaz će biti isti kao da je podloga bela, bez 

obzira da li je podloga bela ili crna. 


Kontrolna tabla 

Na levoj strani Pitagore se nalazi specijalni prozor koji se naziva 

Kontrolna tabla. Ona vam pomaže da radite sa Pitagorom. Na njoj, 

možete videti osnovne informacije, polja za unos podataka kao 

ikonice sa najvažnijim alatkama. 

Da bi vam ilustrovali objašnjenja u ovom odeljku: 

1. U direktorijumu Examples pronađite i učitajte crtež 

"EXAMPLE2.pyt". 

2. U meniju Preglad selektujte Aktuelna veličina. 

Razmera i Koordinatni sistem 

Linija na vrhu kontrolne table pokazuje trenutnu razmeru crteža. Kada 

u meniju Pregled selektujete Aktuelna veličina videćete stvarnu 

razmeru vašeg crteža. Ukoliko zumirate videćete kako se menja 

razmera u crtežu (pogledajte paragraf “Pregled crteža”). Maksimalni 

faktor zuma je 1000 puta od aktualne veličine. 

Ispod linije razmere, možete videti taster menija jedinice. Ovom 

alatkom možete birati jedinice dužine. 

Ispod menija jedinice se nalaze tri tastera koja vam daju informacije o 

koordinatnom sistemu i mogućnost da selektujete koordinatni sistem. 


Sledeća procedura će vam razjasniti značaj ova tri tastera: 

Taster prikaza koordinatnog sistema 

1. Postavite crtež tako da popunjava prozor. 

2. Dođite pointerom miša na kvadrat sa koordinatnim osama. 

Ovaj kvadrat je dugme prikaza koordinatnog sistema. 

3. Pritisnite i zadržite levi taster miša. 

Ose aktuelnog koordinatnog sistema će se pojaviti na vašem 

crtežu. 

Napomena: 

Dok držite pritisnut levi taster miša možete pomerati poiter 

miša kroz crtež.. 

4. Pustite levi taster miša. 

Ose koordinatnog sistema će nestati iz crteža. 

Taster izbora tipa koordinata 

1. Dođite pointerom miša na meni taster levo od tastera prikaza 

koordinatnog sistema. 

To je taster izbora tipa koordinata. 


Sada možete selektovati jedan od nekoliko tipova koordinata 

za definisanje tačaka: Dekartov – naznačen sa YXH, polarni – 

naznačen sa HdH, HVd ili HVs (vidite Napomenu ispod). 

Ukoliko želite poigrajte se malo sa ovim menijima da vidite kako se 

svaka promena reflektuje na indikatore pozicije dok pomerate miša 

kroz površinu za crtanje. 

Taster izbora koordinatnog sistema 

1. Dođite mišem na taster izbora koordinatnih sistema. 

Napomena: 

Na njemu će obično pisati ime “Lokalni”, što znači lokalni koordinatni 

sistem (vidite Napomenu ispod). 


Sada možete videti Strana kao koordinatni sistem lista i ostale 

koordinatne sisteme ako postoje, to su korisnički definisani 

koordinatni sistemi (vidite Napomenu ispod). 

3. Selektujte jedan od ponuđenih koordinatnih sistema 

Ime se pojavljuje na meniju izbora koordinatnih sistema i 

taster prikaza koordinatog sistema će se promeniti. 

4. Ako kliknete na taster prikaza koordinatog sistema videćete 

gde je koordinatni početak i pravac osa korisničkog 

koordinatnog sistema (osim koordinatnog sistema lista 

“Strana”; (vidite Napomenu ispod). 

Napomene: 

• Vrednosti prikazane na indikatorima pozicije su 

koordinate pozicije miša u izabranom koordinatnom 

sistemu. 

• Kod korisnički definisanih koordinatnih sistema prvi 

deo imena je tačka koordinatnog početka, a drugi iza 

crtice je pravac Y ose. Odeljak "Definisanje objekata" 

poglavlja objašnjava kako se može kreirati koordinatni 

sistem. 

• Više detalja na ENZ (East-istok, North-sever, i visina 

Z), YXH (Y, X i visina H), HdH (Horizontalni ugao, 

horizontalna dužina i visina H), HVd (Horizontalni i 

vertikalni ugao i horizontalna dužina), HVs 

(Horizontalni i vertikalni ugao i kosa dužina) and CDZ 


Lokalni – Strana 

(zbirna dužina, dužina i visina) vidite odeljak o 

koordinatim sistemima u Osnovnom uputstvu. 

• U Izboru menija Definisanje, možete birati ili ENH ili 

YXH stil, kao i promenu uglovnih i dužinskih jednica. 

Tasteri alatke, meni Alatke i kursor 

Lokalni koordinatni sistem 

Svi objekti u crtežu su sačuvani u Lokalnom koordinatnom sistemu. 

Selektovanjem menija "Izbor površine za štampu", u meniju "Fajl", 

pozicija i ugao lokalnog koordinatnog sistema se mogu definisati 

relativno u odnosu na stranu. 

Strana 

Ovaj sistem se koristi za crtanje informacija koje u odnosu na stranu. 

Koordinatni početak je fiksiran u doljem levom uglu strane i nije 

promenljiv, ivice stranice su ujedno i ose koordinatnog sistema strane. 

Razmera koordinatnog sistema strane je nezavisna od razmere 

crteža. Može da se menja preko menija Definicije u crtežu glavnog 

menija Definicije. 

Taster Kursor 

Na kontrolnoj tabli se nalazi 32 tastera alatki koji se vide ispod. 

Klikćite na njih naizmenično. 

Vidite kako se taster označi kada se selektuje. 

Sa ovim tasterima možete ili selektovati postojeće objekte u crtežu ili 

definisati nove. 

Ove iste funkcije i još nekoliko drugih možete selektovati pute menija 

Alatke. 

Selektujte meni Alatke i izaberite sve mogućnosti. Kada se selektuje 

većina od ponuđenih alatki iz menija, odgovarajući taster će se 

označiti i kursor će promeniti izgled.. 

Poglavlje Definisanje objekata i Osnovno uputstvo govore detaljnije o 

svim ovim objektima. 

Probajte ovu vežbu da bi se upoznali sa tasterima alatkama, menijem 

Alatke i kursorom: 

1. Kliknite levim tasterom miša na neki taster sa alatkama. 

Taster je označen. 

2. Pomerite kursor miša na površinu za crtanje. 

Videćete da se izgled kursora promenio. 

3. Selektujte meni Alatke. 

Odgovarajuća taster alatka je aktivirana. 

4. U meniju Alatke selektujte drugu alatku. 

Vidite kako je odgovarajući taster alatka označen. 

5. Pomerite kursor miša na površinu za crtanje. 

Videćete da se izgled kursora promenio u odgovarajući. 

6. Vratite se na korak 1. i nastavite sa vežbom kako bi se 

upoznali sa osatlim alatkama. 


Indikatori pozicije 

Dok pomerate kursor kroz crtež, primetićete da se brojevi na konrolnoj 

tabli menjaju. 

Tri polja jednake veličine ispod koordinatnog sistema su indikatori 

pozicije. Oni kontinuirano prikazuju trenutnu poziciju kursora miša 

relativno u odnosu na koordinatni početak aktivnog koordinatnog 

sistema. 

U dekartovom koordinatnom sistemu indikatori su (od vrha pa naniže): 

• "East" ili istok ili "Y" koordinata 

• "North" ili sever ili "X" koordinata 

• "Z" koordinata ili visina 

Napomena: 

• Jedinice mere se mogu menjati kroz meni Definisanje/ 

Podešavanje. 

• Možete takođe podesiti da vidite koordinate XYZ ili NEZ kroz meni 

Definisanje/ Podešavanje (pogledajte poglavlje "Kreiranje novog 

crteža"). 

• Ako izaberete HdH, HVd i HVs prikaz videćete vrednosti u 

polarnom obliku. 

Kroz indikatore pozicije mogu se ručno uneti tačne koordinate tačke. 

Poglavlje "Definicija objekata" objašnjava više o tome. 

Ukoliko želite da vidite kako indikatori pozicije reaguju uradite sledeću 

vežbu: 

1. Izađite iz Pitagore ili koristite iz menija Fajl naredbu Zatvori da 

sklonite sve aktivne crteže. 

2. Pokrenite Pitagoru ponovo dvostrukim klikom na ikonicu 

Pitagora ili selektujte naredbu Novi iz menija Fajl. 

Pitagora počinje sa novim praznim crtežom. 

3. Iz menija Pregled selektujte naredbu Popuni prozor. 

4. Postavite kursor na taster slike koordinatnog sistema. 

5. Pritisnite i zadržite levim tasterom miša. Na crtežu će se 

pojaviti ose koordinatnog sisetma 

6. Pomerite kursor na koordinatni početak. 

7. Pustite taster. 

Posmatrajte vrednosti na sva tri indikatora pozicije, biće blizu 

nule. 

8. Pomerajte kursor naokolo. 

Videćete kako indikatori prate pomaranja kursora. 


Indikatori Dužine 

Indikatori dužine su na kontrolnoj tabli između indikatora pozicije i 

tastera sa alatkama. 

Ovi indikatori ne prikazuju apsolutne informacije o koordinatama kao 

indikatori pozicije. Umesto toga oni prikazuju dužine relativno u 

odnosu na definisane tačke ili linije. Zato ove vrednosti možete da 

vidite jedino ako priđete dovoljno blizu nekoj tački ili liniji. 

1. Otvorite crtež koji ste koristili u delu "Pregled crteža". 

2. Pomerajte kursor kroz crtež, prelazeći preko tačaka i linija. 

Posmatrajte kako se indikatori dužine menjaju u zavisnosti 

dali prelazite preko linije ili tačke. 

4 indikatora dužine prikazuju (od vrha pa naniže): 

Polje A 

Kada kursor prelazi objekt, Polje A sadrži informacije o objektu: 

1. Kada je broj: ime tačke i informaciju. 

2. Kada je linija: 

• dužina 

• kosa dužina 

• visinska razlika između krajnjih tačaka 

• Direkcioni ugao na liniju relativno u odnosu na Z ili X 

osu aktivnog koordinatnog sistema 

• Pad u % 

Koristite taster TAB da menjate informacije. 

3. Kada je luk: 

• dužina 

• poluprečnik 

• ugao od centra 

• kosa dužina 

• visinska razlika između krajnjih tačaka 

• nagib 

Koristite taster TAB da menjate informacije. 

4. Kada je poligon: 

• površinu 

• obim 

• obim kosih dužina 

Za linije i lukove, dužine će biti prikazane kada je kursor u blizini 

objekta. Koristite taster TAB da vidite sledeću informaciju o objektu. 

Polje B 

Odstojanje od kursora do početne tačke na liniji. 

Polje C 

Odstojanje od kursora do krajnje tačke na liniji. 


Polje D 

Polje sadrži ili: 

1. L: vrednost 

kada se kreira linija može se ukucati vrednost dužine kada se 

kreira linija. 

2. R: vrednost 

može se ukucati vrednost radijusa kada se kreira luk ili krug. 

3. D: vrednost 

može se ukucati vrednost odstojanja u odnosu na liniju koja 

se kopira paralelno. 

4. B: vrednost 

može se ukucati vrednost azimuta kada se kreira linija. 

Napomena: 

Prva tri indikatora su vidljiva kada pomerate kursor preko 

crteža, četvrti je vidljiv jedino kada kreirate novu liniju, luk ili 

krug (pogledajte poglavlje "Definisanje objekata "). 

Da bi ste više saznali o korišćenju indikatora pozicija ili dužina, 

ponovite procedure iz dela "Pregled crteža". Ovaj put obratite pažnju 

na indikatore pozicije i dužine. 

Za više informacija o jedinicama, pogledajte ‘važne napomene’ , 

“Poglavlje 3 – Korak 2: …– Podešavanje jedinica” 


Poglavlje 2: 

Definisanje objekata 

Jednostavni objekti 

Definisanje i provera tačaka 

Definisanje tačaka, linija, krugova i lukova: to je sve šta bi trebalo da 

znate. Jednom kada to uradite pomoću Pitagore, nećete više 

razmišljati o drugom načinu. 

U ovom poglavlju se predpostavlja da ste već upoznati sa osnovnim 

principima Pitagore. Ako niste prođite ponovo kroz prvo poglavlje 

“Upoznavanje”. 

NAPOMENA! 

Dok definišete objekte, možete uvek da prekinete akciju 

jednostavnim pritiskom na taster ESC. Ukoliko se na Kontrolnoj 

tabli pojavi taster “Otkazi”, akciju ćete prekinuti klikom na taj 

taster. 

Definisanje tačaka koordinatama 

Definisanje tačke (10,20,0) sa YXH koordinatama: 

1. Pokrenite Pitagoru sa novim praznim crtežom. 

2. Kliknite na taster Tačka na kontrolnoj tabli. 

3. Pomerite kursor bilo gde na površini za crtanje. 

Primetićete da kursor ima oblik tačke. 

4. Kliknite levim tasterom miša. 

Na površini za crtanje će se pojaviti tačka. Y indikator pozicije 

će biti označen: to jest postao je polje za unos. Tasterom Ok 

možete potvrditi ili tasterom Otkazi otkazati akciju. 

5. Ukucajte vrednost 10 ali ne pritiskajte taster Enter. 

6. Pritisnite taster TAB. 

X indikator pozicije će se označiti. 

7. Ukucajte vrednost 20. 

8. Pritisnite taster Enter ili kliknite mišem na taster Ok. 

Polja za unos koordinata više nisu označena i tačka sa 

koordinatama (10,20,0) je definisana. 

Napomena: 

• Ako napravite grešku uvek se možete vratiti na polje 

pritiskanjem tastera TAB dok ne dođete na pogrešno 

polje da bi ispravili grešku. 

• Takođe možete kliknuti na taster Otkazi ili pritisnuti 

taster Esc da prekinete akciju. 

• U praznom crtežu vrednost visina H je jednaka nuli. 

• Ovu vežbu možete takođe koristeći i ostale 

koordinatne sisteme (YXH, HdH, ...). 

Vežbanka Definisanje objekata 11

• Ako pritisnete taster Shift (ili Caps Lock) pre nego 

potvrdite koordinate tačke, Pitagoraa će vam dozvoliti 

da unesete koordinate sledeće tačke odmah nakon 

svake potvrde koordinata. Nakon što tako unesete 

nekoliko tačaka sa tasterom Esc možete otkazati ovu 

akciju. 

• Na računarima Apple Macintosh možete koristiti taster 

"*" kao zamenu za taster TAB. 

Provera koordinata tačke 

1. Kliknite mišem na taster Selektuj objekt na kontrolnoj tabli. 

Napomena: 

Takođe možete pritisnuti taster SPACEBAR da menjate između 

"trenutno selektovane naredbe" i prethodne selektovane naredbe. 

2. Pomerite polako kursor na definisanu tačku. 

Posmatrajte indikatore pozicije kako se neprekidno menjaju. 

Od jednom, indikatori pozicije će prestati da se menjaju i ostaće na 

vrednosti (10,20,0) koja se neće menjati ukoliko pomeramo kursor 

dovoljno blizu definisane tačke. 

Na kontrolnoj tabli sada možete videti poziciju kao i broj tačke koji se 

nalazi između dve crtice. 

U terminu Pitagore, to znači: 

"Stali ste na tačku" 

3. Ponovite ovu proceduru (počevši od koraka 2) nekoliko puta, 

a zatim nastavite da ispitujete ostale okolne tačke. 

Primetićete da nije neophodno da unesete tačne vrednosti koordinata. 

Jednostavno možete da kliknete na nekoliko tačaka i kada se god 

pojave tasteri Otkazi i Ok pritisnite taster Enter ili kliknite na taster Ok i 

nove tačke će biti definisane. 

Definisanje i provera linija 

Linije su definisane sa početnom i završnom tačkom, sa dve 

definisane tačke vi ste već definisali liniju. 

Definisanje linije pomoću koordinata 

Da bi ste kreirali liniju sa početnom tačkom (10,20,0) i završnom 

tačkom 

(-10, -20,0) u YXH: 

1. Pokrenite Pitagoru sa novim praznim crtežom. 

2. Kliknite mišem na taster Linija na kontrolnoj tabli. 

Taster će biti označen. 

3. Pomerite kursor bilo gde na površinu za crtanje. 

Primetićete kursor u obliku krstića. 

4. Kliknite levim tasterom. 

Sada možete uneti koordinate početne tačke. 

12 Definisanje objekata Vežbanka

5. Unesite vrednost 10; pritisnite taster TAB; unesite vrednost 

20; pritisnite taster Eenter. 

Krstić će nestati i početna tačka linije će biti definisana. 

6. Pomerajte kursor okolo definisane tačke. 

Videćete liniju koja spaja početnu tačku i kursor. 

7. Kliknite na levi taster miša. 

Sada možete uneti koordinate završne tačke linije. 

8. Unesite vrednost -10; pritisnite taster TAB; unesite vrednost 

-20; pritisnite taster Enter. 

Krstić će nestati i linija će biti definisana. 

Provera koordinata linije 

Možete proveravati liniju sa kursorom isto kao što ste ranije 

proveravali tačku. 

1. Kliknite na taster Selektuj objekt. 

2. Pomerite kursor polako na liniju. 

Imena početne i završne tačke linije se pojavljuju na 

kontrolnoj tabli. 

3. Pomerajte kursor po liniji. 

U polju do imena tačke i ispod indikator apozicije videćete 

rastojanja. Dužina linije u polje (A) i odstojanje od kursora do 

početne tačke u polju (B) i u polju (C) odstojanje od kursor 

ado završne tačke linije. 

Povezivanje tačaka u liniju 

Prethodni paragraf govori o kreiranju linije. Ovaj paragraf govori o 

povezivanju tačaka u liniju: 

Definisanje linije između dve tačke 

Ukoliko nemate dve tačke na crtežu, prvo ih definišite kao što ste to 

radili u prethodnom poglavlju. 

1. Kliknite na taster Linija. 

2. Pomerite kursor na tačku koja će biti početna tačka nove 

linije. 

Kada stanete kursorom na tačku, on će se promeniti i 

indikatori pozicije će se stabilizovati. 

3. Kliknite levim tasterom miša i zatim pomerite kursor. 

Kružić će nestati i pojaviće se linija između kursora i početne 

tačke. 

Indikator dužine "L:" će se pojaviti na kontrolnoj tabli i 

vrednost dužine koja se menja kako pomerate miša. 

4. Pomerite kursor na drugu tačku. Ponovo će se pojaviti kružić, 

kada budete stali na tačku. 

5. Potvrdite liniju pritiskom na levi taster miša. 

Nova linija je kreirana. 


Definisanje tačke na postojećoj liniji 

U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih 

vežbi. 

1. Kliknite na taster Tačka. 

2. Pomerite kursor na liniju i kada stanete na liniju pojaviće se 

kružić sa krstićem na liniji. 


4. Sada možete da unesete vrednost ili do početne tačke ili do 

završne tačke linije. 

Napomene: 

• Pritiskanjem tastera TAB možete skakati sa polja, 

polje u koliko je to potrebno. 

• Sa pritisnutim tasterom Shift (ili Caps Lock), možete 

neprekidno definisati linije. 

Definisanje linije sa koordinatama završne tačke ili postojećom tačkom 


vežbi. 

1. Selektujte taster Linija. 

2. Definišite početnu tačku kao ranije. 

3. Definišite završnu tačku. Samo kliknite bilo gde i unesite 

koordinate završne tačke; ili pomerite kursor na neku 

postojeću tačku i zatim kliknite levim tasterom miša. 

Definisanje linije sa završnom tačkom koja je na drugoj liniji 


vežbi. 

1. Slektujte taster linija. 

2. Definišite početnu tačku tako šti ćete kliknuti bilo gde i uneti 

koordinate ili kliknuti na postojeću tačku. 

3. Pomerite kursor na postojeću liniju. 

Pojaviće se kružić sa krstićem u sredini. 


5. Zatim unesite ili: 

• Odstojanje do jedne od tačaka linije. 

• Dužinu nove linije. 

• Azimut nove linije. 

Napomene: 

• Nova tačka će uvek biti na pravcu selektovane linije. 

• Pritiskanjem tastera TAB možete skakati sa polja, 

polje u koliko je to potrebno. 

• U koliko stanete na mesto gde su nova i postojeća 

linija normalne jedna na drugu, kursor će promeniti 

oblik u kvadratić sa slovom L. 


Definisanje linije sa datim dužinom i azimutom 


vežbi. 

1. Selektuje taster Linija. 

2. Definišite početnu tačku – bilo koordinatama, bilo postojećom 

tačkom. 

3. Pomerite kursor bilo gde. 


5. Unesite dužinu nove linije. 

6. Unesite azimut nove linije. 

Definisanje linije sa zadatom visinskom razlikom "dH" između početne 

i završne tačke linije ili sa zadatim padom u procentima "%" 


vežbi. 

1. Selektuje taster Linija. 

2. Definišite početnu tačku – bilo koordinatama, bilo postojećom 

tačkom. 

3. Pomerite kursor bilo gde. 


5. Pritiskajte taster TAB dok se na kontrolnoj tabli ne pojavi dH i 

unesite vrednost visinke razlike ili 

6. Pritiskajte taster TAB dok se na kontrolnoj tabli ne pojavi 

nagib u % i unesite vrednost nagiba u procentima 

7. Ako se dH i pad negativni unesite znak minus "-" ispred 

vrednosti. 

Selektovanje, čišćenje i vraćanje akcija unazad 

Selekcija pojedinačnih objekata 

Selektovanje objekata može da ima više namena: 

• Čišćenje objekta 

• Promena atributa objekta 

• Premeštanje objekta u drugi lejer 

• Dobijanje ili unos informacija o objektu 

• Premeštanje objekta 

• Rotiranje objekta 

Sa naredbom Opovrgni, većina izvršenih akcija se može opovrgnuti. 

Za sada, govorićemo samo kako se crtež čisti od objekata i 

eventualno kako se obrisani objekti mogu povratiti u crtež. 

Da bi ste uradili ovu vežbu potrebno je da kreirate nekoliko tačaka i 

spojite ih linijama. 

Da bi ste selektovali neki objekt, potrebno je da pritisnete taster 

Slektuj i kliknete na objekat. 

1. Kliknite na taster Selektuj na kontrolnoj tabli ili u meniju Alatke 

(ili pritisnite taster za prazno mesto na tastaturi). 


2. Kliknite levim tasterom na nekoliko tačaka. 

Kada kliknete na tačku videćete se prethodna deselektuje. 

3. Kliknite na nekoliko linija. 

Videćete kako se linije selektuju i deselektuju. 

Nekada ćete imati crtež sa mnogo detalja i biće teško da selektujete 

određeni objekt. Možete zumirati i rešiti taj problem. Pitagora vam 

omogućuje da na jednostavniji način rešite ovaj problem. 

Dok pomerate kursor pritisnite neki od sledećih tastera na tastaturi: 

• P-taster: 

• L- taster: 

• T- taster: 

• O- taster: 

• X- taster: 

• R-taster: 

samo tačke mogu biti selektovane 

samo linije, lukovi ili krugovi mogu biti selektovani 

samo tekstualni objekti mogu biti selektovani 

samo poligoni mogu biti selektovani 

samo putanje mogu biti selektovane 

samo saobraćajnice mogu biti selektovane 

Probajte ovo sa tačkama i linijama iz vašeg crteža. Primetićete razliku 

i indikatorima dužine – kada pritisnete neki od tastera indikatori 

pokazuju samo informacije o tom tipu objekta, dok kada ne pritisnete 

nijedan taster dobijaćete informacije o svim objektima preko kojih 

pređete. 

Nopomene: 

• Kada kliknete na liniju samo će linija biti selektovana. Ukoliko želite 

da selektujete i tačke koje čine liniju, tada pritisnite taster ALT ili 

CTRL dok selektujete liniju. 

• Za korišćenje tastera CTRL-, ALT- i SHIFT: pogledajte Uvod u 

Dodatku B. 

Selekcija više objekata 

1. Kliknite na taster Selektuj na kontolnoj tabli. 

2. Selektujte tačku, liniju, luk ili krug. 

Viećete kako objekat postaje selektovan. 

3. Pritisnite i zadržite taster Shift na tastaturi. 

4. Selektujte jedan ili više tačaka ili linija. 

Videćete kako i naredni objekti postaju selektovani. 

Napomene: 

• Ako pritisnete i zadržite taster Shift i pritom pritisnete neki od tastera P, L, 

T, O ili X iz prethodne vežbe selektovaćete više objekata istog tipa. 

• Takođe možete deselektovati neki od objekata ukoliko kliknete na neki od 

tih selektovanih objekata dok držite pritisnut taster Shift na tastaturi. 

Selekcija grupe objekata 

1. Kliknite na taster Selektuj na kontrolnoj tabli. 

2. Pomerite kursor tako da bude sa gornje leve strane grupe 

objekata koje selektujete. 

3. Pritisnite i zadržite levi taster miša i pomerite kursor sa 

donje desne strane grupe objekata. 


Pojaviće se pravougaonik koji menja svoje dimenzije kako 

pomerate kursor. 

4. Postavite kursor tako da pravougaonik obuhvata celu 

grupu koju selektujete i tada otpustite levi taster. 

Svi objekti koji kompletno pripadaju površini tog 

pravougaonika će biti selektovani. 

Napomene: 

• Možete kobinovati pritisnut taster Shift sa pritisnutim tasterima P, 

L, T, O ili X iz prethodne vežbe. 

• Takođe možete deselektovati neki od objekata ukoliko kliknete na 

neki od tih selektovanih objekata dok držite pritisnut taster Shift na 

tastaturi. 

Selekcija svih (sličnih) objekata 

Brisanje objekata 

Ukoliko želite da selektujete "Sve tačke" ili "Sve Linije" od jednom, i to 

je moguće, na prime da bi ste selektovali sve linije u crtežu uradite: 

1. U meniju Editovanje izaberite naredbu Selektuj i pojaviće 

se podmeni. 

2. U pod meniju izaberite naredbu "Sve linije". 

Videćete kako su sve linije selektovane od jednom. 

Napomene: 

• Da bi ste opovrgnuli ovu akciju, kliknite bilo gde 

u crtežu. 

• Kao što zaključujete i ostali objekti mogu takođe 

biti slektovani. 

• Ova selekcija se može kombinovati sa tasterom 

Shift kao u prethodnim vežbama. 

• Selektovanje sa više kriterijuma selekcije mogu 

se postići upotrebom naredbe “Pronađi”. 

Jednom kada selektujete jedan ili više objekata imate meogućnost i da 

ih obrišete. 

1. Selektujte liniju. 

2. u meniju Editovanje izaberite naredbu “Obriši” ili pritisnite 

taster "Delete" na tastaturi. 

Linija će biti izbrisana iz crteža. 

Probajte istu proceduru sa tačkama, "Svi objekti" ili "Sve tačke" ili "Sve 

linije". 


Vraćanje akcija unazad 

Koliko ste nešto izbrisali iz crteža to možete i vratiti u crtež ponovo ali 

samo ako je brisanje bila jedna od poslednjih nekoliko akcija. 

Prvo polje menija Editovanje vam omogućuje da vratite unazad 

prethodno urađenu akciju. U koliko ste upotrebili naredbu “Obriši” u 

prvom polju će se pojaviti naredba “Opovrgni Obriši”. 

Za vežbu, selektujte neke objekte, obrisite ih i zatim kliknite na 

naredbu Opovrgni Obriši (prvo polje menija Editovanje) i vratite ih 

nazad u crtež. 

Napomene: 

• Ako uradimo akciju Opovrgni, u drugom polju menija Editovanje će 

se pojaviti naredba “Ponovo uradi...” 

• U koliko je poslednja akcija bila kreiranje tačke ili linije, u prvom 

polju menija Editovanje će stajati “Opovrgni Tacka” ili “Opovrgni 

Linija” itd.. 

• Prilikom konfigurisanja Pitagore može se podesiti brij akcija 

unazad. (pogledajte "Konfigurisanje instalacije Pitagore”u knjizi 

Instalacija). 

Složeni objekti 

Do sada smo govorili samo o kreiranju jednostavnih objekata. Složeni 

objekti su različiti i zavise od načina njihovog kreiranja od linija i 

tačaka. 

Kao i tačke i linije, složeni objekti se mogu vrlo jednostavno kreirati. 

Preporučujemo da pažljivo prođete kroz naredne vežbe kako bi ste što 

bolje shvatili pojam složenih objekata.. 

Da bi ste radili vežbe u ovom delu potrebno je da imate u crtežu 

nekoliko linija i tačaka. 

Paralelne i normalne linije 

Kreiranje linije koja je paralelna postojećoj linija 

1. Selektujet taster Paralelna linija na kontrolnoj tabli. 

Kursor se menja u dve male paralelne linije. 

2. Kliknite na postojeću liniju. 

Ikonica dve paralene linije ostaje na selektovanoj liniji i 

kursor postaje krstić. 

3. Definišite početnu tačku paralelne, tako što kliknete na 

postojeću tačku ili na neku približnu poziciju (na liniji ili 

ne). 

• U koliko ste izabrali približnu poziciju u indikatoru dužine 

možete uneti tačnu vrednost odstojanja nove od postojeće 

linije. I izabrali ste početnu tačku nove linije. 

4. Pomerajte kursor. 

Kroz početnu tačku sada možete provući paralelnu liniju i 

pritom možete videti šta radite. 

Presečne tačke sa ostalim linijama, lukovima ili krugovima 

će se pojaviti. 


5. Definišite završnu tačku linije, klikom na postojeći objekt ili 

približno. 

• U koliko kliknete približno, u polju indikator dužine možete 

unesete korektnu vrednost dužine linije. 

Napomena: 

• Primetićete da je moguće otkazati naredbu “paralelna 

linija” u toku same procedure jednostavnim pritiskom na 

taster druge naredbe, pritiskom na taster otkaži ili 

pritiskom na taster Esc na tastaturi. 

• Ukoliko kliknete na luk ili krug kreiraćete tangentu luka ili 

kruga. 

Kreiranje normale na postojeću liniju 

Da bi ste kreirali normalu koristićete slične korake kao u prethodnoj 

naredbi. Ovaj put treba da kliknete mišem na ikonicu normala na 

kontrolnoj tabli i zatim kliknete na postojeću liniju, kada ste pikirali 

približnu poziciju i otvara vam se indikator dužine u kome možete 

uneti tačnu vrednost odstojanja od početne tačke linije. Sledeći korak 

je pikiranje tačke na normali. Takođe se otvara indikator dužine u 

kome možete uneti tačnu dužinu normale. 

Lukovi 

Da bi ste nacrtali luk sa Pitagorom, morate već imati u crtežu tačke, 

linije ili lukove. 

Crtanje luka sa 3 tačke 

Crtež mora imati minimum 3 tačke. 

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster luk sa tri tačke. 

Kursor se menja u “sterlicu sa P". 

2. Redom pikirajte na: 

• Početnu tačku luka 

• Srednju tačku luka 

• Završnu tačku luka 

Luk je nacrtan. 

Crtanje luka tangencijalno na postojeću liniju 

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster Tangencijalni luk. 

2. Pomerite kursor na liniju. 

Na liniji se pojavljuje znak. 

3. Kliknite levim tasterom miša. Pojavljuje se indikator 

dužine. 

4. U indikatoru dužine unesite odstojanje početne ili krajnje 

tačke linije. 

5. Pomerajte kursor okolo. Videćete luk tangencijalan na 

liniju različitih poluprečnika i dužina. 

Napomena: 

U koliko je luk u pogrešnom smeru morate prvo približiti kursor do 

startne tačke lukada bi ste promenili smer. 

6. Definišite krajnju tačku luka pikiranjem na postojeći 

objekat ili na približnu poziciju. 


• Ako ste pikirali približnu poziciju u indikatoru ugla i 

poluprečnika možete uneti tačan ugao i poluprečnik ili 

koordinate krajnje tačke. 

Napomene: 

• Kada pomerate kursor blizu linije, luka ili kruga pojavljuje se znak 

umesto sterlice. Dok crtate novi luk i priđete tangenti na drugi 

objekat pojaviće se znak koji će pokazati da je luk tangecijalan na 

drugi objekat. 

Kada kliknete levim tasterom miša. Nacrtaće se luk koji je 

tangencijalan na dva objekta. 

Ako ste prišli objektu tako da je luk normalan na objekat pojaviće 

se znak da je luk normalan na objekat. 

• Primetićete da početna tačka luka mora biti: 

1. Tačka na postojećem luku 

2. Završna tačka postojećeg luka ili linije. 

• Početna i završna tačka luka mogu imati različite visine. Visine 

tačaka će odgovarati projekciji tih tačkaka na tangencijalnu liniju 

luka. 

Crtanje luka tangencijalno na dve linije 

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster luk između dve linije. 

Kursor se menja u dve paralelne linije. 

2. Kliniknite na jednu pa na drugu liniju. 

3. Pomerajte miša. 

Luk će se povećavati ili smanjivati ali će biti tangencijalan na 

dve linije. 

4. Kliknite mišem. 

5. Ukucajte koordinate centra luka ili poluprečnik, i potvrdite. 

Krugovi 

Crtež mora da ima minimum tri tačke ili nekoliko linija ili lukova. 

Crtanje luka kroz 3 tačke 

1. Nacrtajte tri tačke 

2. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster krug kroz 3 tačke. 

3. Redom pikirajte na tri tačke. 

Krug je nacrtan. 

Crtanje kruga definisanog centrom i poluprečnikom 

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster krug sa centrom i 

poluprečnikom. 

2. Kliknite na postojeću tačku. Ova tačka će biti centar 

kruga. 

3. Pomerajte kursor. 

Krug će se povećavati ili smanjivati. 


5. Ukucajte ili koordinate tačke kružnice ili poluprečnik i 

potvrdite. 

Napomena: 

Ukoliko se kursorom približite objektu, pojavljivaće se određeni znak. 


Znak može pokazivati na: 

1. Krug kroz postojeću tačku 

2. Krug kroz tačku na postojećoj liniji 

3. Krug tangencijalno na postojeću liniju, krug ili luk. 

Paralelni objekti 

Možete koristiti alat za crtanje "Paralelnih objekata" i pritom nacrtati: 

• Krug sa istim centrom, a različitim 

poluprečnikom. 

• Liniju koja je paralena sa postojećom i iste 

dužine. 

• Luk paralelan postojećem sa istim uglom otvora. 

• Poligon paralelan postojećem poligonu 

• Putanja paralelna postojećoj putanji 

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster paralelni objekti. 

2. Kliknite na postojeći luk. 

3. Pomerajte miša. 

Luk paralelan sa postojećim sa istim uglom otvora će se 

pojaviti. 


5. Unesite ili odstojanje ili poluprečnik i potvdite. 

Napomena: 

Ponovite ovu vežbu sa linijama, krugovima, poligonima ili putanjama. 

Vežba sa objektima 

Ova vežbanka ne pokriva sve vežbe sa objektima, mi preporučujemo 

da sami probate sledeće vežbe kako bi ste stekli što bolji osećaj kod 

korišćenja Pitagore za kreiranje vaših crteža. 

Napomena: 

Za ove vežbe potrebno je konstruisati privremene objekte, to 

možete uraditi koristeći neke od jednostavnih operacija. 

1. Nacrtajte liniju normalnu na postojeći luk. 

2. Nacrtajte liniju tangencijalno na postojeći krug. 

3. Nacrtajte luk tangencijalan na 3 postojeće linije. 

4. Nacrtajte luk tangencijalan na krajnju liniju luka i normalan na postojeću 

liniju. 

5. Nacrtajte liniju koja tangira dva kruga. 

Pomoć: - Selektujte taster paralelna linija na kontrolnoj tabli i kliknite 

na krug. 

- Pomerite miša tako da tangira drugi krug i kliknete levim 

tasterom. 

1. Nacrtajte liniju tangencijalnu na luk i normalnu na liniju. 

Pomoć: 

- Pogledajte vežbu 5, ali pomerite miša blizu tačke gde je 

nova linija normalna na postojeću liniju. 


Poligoni 

Da bi ste kreirali poligon u Pitagori mora da imate nacrtanih nekoliko 

tačaka u crtežu. 

Počnite sa crtežom koji ima nekoliko tačaka. 

1. Kliknite na kontrolnoj tabli na taster Poligon. 

Kursor postaje "Strelica sa P". 

2. Redom pikirajte tačke koje će činiti poligon. 

Linije između tačaka koje čine poligon se pojavljuju. 

Napomena: Na istu tačku se ne može dva puta pikirati. 

3. Na kraju kliknite na početnu tačku još jednom. 

Poligon se zatvara i debela linija koja označava Poligon se još 

vidi što znači da je Poligon još uvek selektovan. 

4. Sada možete iz Menija Formatozovanje izabrati Tip Šare i 

šrafirati poligon. 

5. Potvdrite Poligon klikom na nekoi od tastera kontrolne table. 

6. Kada stanete na težište poligona se pojaviće se kvadratić sa 

slovom P, kada kliknete pojaviće se linija poligona ponovo što 

znači da je poligon selektovan. Ako držitie pritisnuto slovo O 

na tastaturi bilo gde da se nalazite na poligonu sa kursorom 

pojaviće se kvadratić sa slovom P. 

7. Kliknite dvostruko na centar poligona. 

Lista stranica poligona, obim i površina pojaviće se u prozoru 

iznad kontrolne table. Površina se nalazi iznad liste strana, a 

obim ispod. 

Napomene: 

• Ako se poligon sastoji od deset i više tačaka pojaviće se u 

sa desne strane sterlice liste pomoću kojih možete da 

listate. 

• Da bi ste uključili luk u poligon kliknite na početnu tačku 

luka. 

• Ako napravite grešku prilikom kreiranja poligona možete 

koristiti taster BACKSPACE sa tastature da izbrišete 

poslednju tačku iz poligona. 

Poligon možete kreirati na 3 načina: 

1. Kliknite na 1 tačku i zatim redom na tačke ili lukove i linije koje 

pripadaju poligonu 

2. Kliknite na 1 tačku i zatim na prvu liniju ili luk koja sadrži 1 

tačku dvostruko, kreiranje će se završiti ako su linije i lukovi 

spojeni u niz i naslonjeni na zajedničke tačke. 

• Automatsko kreiranje će se privremeno zaustaviti ako se naiđe 

na grananje, tada treba samo dvostruko kliknuti na jednu od 

linija iza tačke grananja 

3. Kliknite bilo gde unutar poligona 


Naslovi i tekstualni objekti 

Tekst za naslov je tekst koji je paralelan horizontalnoj ivici papira. U 

koliko rotirate crtež tekst će uvek biti horizontalan. 

Tekstualni objekt je tekst koji je paralelan postojećoj liniji, luku ili krugu 

i može se rotorati zajedno sa crtežom. U koliko obrišemo referentni 

objekat, tekst će uvek imati svoj prvobitni pravac. 

Definišite oba tipa teksta na isti način: 

1. Na kontrolnoj tabli selektujte taster Tekst. 

Kursor se menja u ram teksta. 

• Za tekstualne objekte, kliknite na željeni referentni objekat. 

Referentni objekat će biti označen ikonicom i kursor se menja 

ponovo u ram teksta. 

2. Pomerite kursor na željeni tekst. 

3. Kliknite na tu poziciju i pojaviće se prozor “Ispravka tekst”. 

4. Unesite tekst i kliknite na OK taster. 

U prozoru “Ispravka tekst” možemo podešavati font, veličinu 

fonta orijentaciju itd. (pogledajte Napomene ispod). 

Napomene: 

• U pravougaoniku prozora možete menjati tekst. 

• Veličina tačke definiše visinu slova (jedna tačka je 0.3mm). U meniju 

možete izabrati vrednost od 4-72 za veličinu tačke. 

• Širina karaktera može biti tanka, srednja, zadebljana ili ekstra zadebljana. 

• Sa ravnanjem možete podesiti horizontalno i vertikalno postavljanje 

teksta u ramu teksta. 

• Ako stanete na teskt i pritisnete i zadržite levi taster možete pomeriti tekst 

bilo gde na drugo mesto. 


Dimenzije i ispisivanje 

Dimenzije su vrsta teksta jedino je način kreiranja drugačiji: 

1. U meniju alatke selektujte naredbu Dimenzije.. 

Kursor postaje "Sterlica sa slovom M". 

2. Stanite na tačku, liniju ili poligon. 

Indikator pozicije na kontrolnoj tabli vam pokazuje koji je 

element selektovan. Pritiskom tastera P, L ili O možete 

selektovati ili samo tačke, linije ili poligone. 

3. Kliknite levim tasterom na objekat. 

Za liniju biće ispisana dužina paralelna sa linijom. 

Za tačku će biti horizontalno ispisana koordinata. 

Na isti način možete ispisati ostale karakteristike objekta koristeći 

naredbu Ispisivanje u meniju alatke. Pogledajte takođe knjigu 

Uputstva. 

VAŽNO ! 

Ispisane koordinate se odnose na selektovani koordinatni sistem 

u crtežu (pogledajte sledeću lekciju). 

Napomene: 

• Dimenzije linije su tip teksta tekstualni objekt, a koordinate 

tačke su tip teksta za naslov. 

• Format, pozicija i veličina teksta se može uvek menjati kao i u 

svakom drugom tekstu. 

• Koristeći naredbu Jedinice, tekst ispisa u meniju Definicije 

možete podesiti inicijalni format teksta svih vrsta dimenzija 

(pogledajte poglavlje "Kreiranje Novog crteža). 

Korisnički koordinatni sistemi 

Objekti u crtežu se mogu definisati koristeći različite koordinatne 

sisteme (pravogli, polarni itd.). Korisnik ima mogućnost da kreira 

koordinatne sisteme. 

1. Na kontrolnoj tabli selektujte taster korisnički koordinatni 

sistem. 

Kursor postaje "Strelica sa CS". 

2. Pomerite kursor na tačku koja će biti koordinatni početak i 

kliknite levim tasterom. 

Pazite na tip znaka (snap na tačku, liniju, tangenta itd.). 

3. Pomerite kursor na tačku koja će definisati pravac X ose u 

koordinatnom sistemu YXH. Kliknite levim tasterom na tačku. 

Prozorčić koordinatnog sistem ana kontrolnoj tabli pokazuje 

da se radi o koordinatnom sistemu kroz dve tačke (imena 

tačaka) i novi pravac osa. 

4. Kliknite na prozorčić sa osama i ose će se pojaviti na crtežu. 

5. Ako selektujemo koordinatni sistem Lokalni ponovo će vratiti 

lokalni koordinatni sistem. 

Napomena: 

Na isti način možemo se vratiti na ostale koordinatne sisteme. 


Krive 

Napomene: 

• Indikatori pozicije pokazuju koordinate u odnosu na aktivni 

koordinatni sistem. 

• Kada je korisnički definisan koordinatni sistem selektovan, on se 

može obrisati naredbom Obriši koordinatni sistem u meniju 

Editovanje. 

• Koordinatni sistem strane nije korisnički. Pogledajte Koorinatni 

sistem strane u poglavlju Upoznavanje, lekcija kontrolna tabla. 

U Pitagori je moguće kreirati dve vrste krivih, zatvorene ili otvorene. 

Tačke moraju već da postoje kako bi kreirali krivu. Ako ih nema 

morate ih kreirati alatom Tačke. 

1. Selektujte u meniju alatke naredbu Kriva 

(otvorena/zatvorena) 

2. Pikirajte sve tačke koje će biti deo krive, kada kliknete ponovo 

na prvu tačku nacrtaće se kriva zatvorena ili otvorena. 

Krive se koriste za prikaz izohipsi i sl. 

Visina krive se može editovati tako što se pritisne taster CTRL i 

dvostruko klikne na krivu 

Promena formata objekata 

Jednom kada nacrtate objekat on postaje nezavistan deo crteža. Misli 

se n ato kada se kreira paralelna linija ona je nako kreiranja linija kao i 

svaka druga i ne zavisi od referentne linije, na primer.. 

Format: 

• Tačke 

• Linije 

• Teksta 

• Poligona 

Može se menjati u svakom trenutku promenom atributa objekta. 

U principu potrebno je nekoliko koraka: 

1. Selektujte objekat. 

Postaće označen. 

2. Otvorite meni Formatizovanje. 

3. Ne relevantne naredbe će biti sive, tj ne mogu se selektovati.. 

4. Pomerite kursor na naredbu i podmeni će se otvoriti. 

5. Selektujte određeni atribut za formatozivanje. 

Promene postaju vidljive na objektu (vratite se na korak 2 i 

izaberite drugi atribut za promenu). 

Napomene: 

• Promena atributa objekta se može izvršiti dvostrukim klikom na 

onjekat, tada se otvara prozor u kome možemo menjati, sadržaj, 

tip linije, tip simbola, boju, razmeru itd. 

• Inicijalni format se može podesiti koristeći naredbu Jedinice, Tekst 

ispisa u meniju Formatizovanje (pogledajte poglavlje "Kreiranje 

novog crteža”). 


Poglavlje 3: 

Kreiranje novog crteža 

1. 

Jedna od glavnih prednosti Pitagorinog crteža u odnosu nan crtež 

urađen ručno je što se svaki parametar ili objekat može menjati bez 

potrebe da se radi novi crtež.. 

Korak 1: Selekcija printera ili plotera 

Ipak, pre svakog rada potrebno je podesiti crtež. Pitagora nije u stanju 

da promeni činjenicu da je dobar početak pola posla.. 

U svakom slučaju ako niste bili u mogućnosti da podesite crtež pre 

rada, ne plašite se. naknadno podešavanje je takođe lakši deo posla. 

U ovom poglavlju će te dobiti neka uputstva kako bi ste napravili dobar 

početak u novom crtežu. 

Kada se sačuva Pitagorin crtež, takođe i informacije o aktivnom 

štampaču ili ploteru biti sačuvane u crtežu. 

U koliko počnete sa pogrešnim štampačem ili ploterom, moraćete da 

prilagodite vaš crtež pre nego otpočnete sa štampom (pogledajte 

poglavlje "Čuvanje i štampanje ili plotovanje"). 

Vaše grafičko okruženje ima određeni način da aktivira štampač ili 

ploter. U koliko ne znate kako to da uradite konsultujte uputstvo 

proizvođača. 

Evo nekih instrukcija: 

• Za Apple Macintosh, selekcija se vrši naredbom "Chooser". Ova 

naredba se nalazi u levom uglu menija Apple. 

• Za Microsoft Windows, selekcija se vrši pritiskom na taster “Start” i 

slektovanjem naredbe “Settings” → “Printers” 

Korak 2: Podešavanje crteža prema okvirima strane 

Jedinice, Tekst ispisa... 

1. Kada se pokrene Pitagora automatski se otvara novi crtež 

koji ima ime “Nema naziva 1". 

Vežbanka Kreiranje novog crteža 27

2. U meniju Definicije selektujte naredbu Jedinice, Tekst 

ispisa.... 

Za početak su bitna tri polja u dijalog boksu: Dužine, Uglovi i 

KS (koordinatni sistem). 

3. Proverite jedinice za "Dužine" i jedinice i pravce za "Uglove" 

dali su u skladu sa vašim zahtevima. Ukoliko koristite 

pravougli koordinatni sistem, selektujte Sever Istok ili Y-X u 

polju KS. 

4. Kada ste sigurni u vaše promene potvrdite ih pritiskom na 

taster OK. 

Važne napomene: 

Vi možete u Pitagori koristiti različite jedinice. Da bi Pitagora mogla da 

radi potrebne konverzije potrebno je da na vreme podesite jedinice u 

meniju definicije, naredbom “Jedinice, Tekst ispisa...”. 

Na primer: oformili ste crtež u metrima, hoćete da dodate podatke u 

fitima. Pre nego što dodate podatke u fitima promenite jedinice iz 

metara u fite i podaci se mogu korektno dodati u crtež. 

Pitagora čuva sve podatke u samo metrima i pritom pravi konverzije 

ulaznih podataka u aktuelne jedinice u crtežu. Tako da ukoliko jedan 

projekat podesite i radite u metrima, a drugi u fitima, koristeći naredbu 

kopiraj i unesi između ova dva crteža podaci će biti korektno 

konvertovani. Takođe konverzija će biti uspešna ukoliko radite uvoz ili 

izvoz podataka (DXF, Lista koordinata, Kolektor podataka, itd.). 

Podešavanje stranice 

1. U meniju Fajl selektujte naredbu "Podešavanje površine za 

štampu". 

U prozoru "Površina štampe", možete definisati razmeru 

štampe, ugao rotacije i poziciju u odnosu na koordinatni 

sistem strane. 

2. Izaberite parametre štampača ili plotera i kliknite taster OK. 

Ovde možete veličinu strane, položaj lista (portret ili položeno) 

i slično. Ove parametre Pitagora čuva. 

Napomena: 

Koordinatni sistem strane ima koordinatni početak u donjem levom 

uglu strane i x osa je donja ivica, a y osa je leva ivica strane. 

3. U kucajte odgovarajuću razmeru i pritisnite taster TAB. 

4. Ukucajte odgovarajući ugao i pritisnite taster TAB. 

5. Ukucajte vrednost horizontalnog pomeranja "x" i pritisnite 

taster TAB. 

6. Ukucajte vrednost vertikalnog pomeranja "y" i pritisnite taster 

TAB. 

7. Pritisnite taster Enter ili taster Pregled. 

Sad možete videti prikaz crteža spremnog za štampu. 

8. Ako ste zadovoljni pritisnite taster OK, a ako niste tasterom 

TAB stanite na polje koje hoćete da menjate. 

Dok ste u naredbi "Izbor površine za štampu", možete i mišem 

nameštati stranu na površinu koji hoćete da štampate. 

Takođe možete rotirati srtanicu relativno u odnosu na crtež 

stavljanjem kursora na ćošak stranice. Izgled kursora će se promeniti i 

tada možete rotirati srtanicu koristeći miša. 

Sada je vaš crtež spreman za štampu (pogledajte sledeću lekciju). 

28 Kreiranje novog crteža Vežbanka

Naredbom Rad sa listovima, možete kontrolisati i podešavati listove 

za štampu u Pitagorinom dokumentu 

Korak 3: Kreiranje i provera definicija u crtežu 

Razvrstavanje crteža po lejerima 

Mada, uvek možete da menjate parametre u crtežu nije loša ideja da 

pre nego počnete napravite plan i definišete što više parametara 

(boje, debljine linija, visine tekstova, lejeri i sl.). 

Lejeri se koriste kod kreiranja složenih crteža da bi lakše mogli da 

manipulišemo sa podacima i da pravimo kombinacije prikaza. Lejere 

možete da zamislite kao providne listove sa nacrtanim objektima. 

Jedan lejer može da ima osnovne podatke o crtežu, drugi malo više 

detalja, treći na primer može da sadrži dimenzije itd. 

Vaš crtež možete podeliti na 4096 lejera. Kasnije možete da 

prekombinujete i napravite nekoliko pogleda na vaš crtež. Takođe 

možete praviti i kombinacije lejera za štampu. 

Svaki lejer može imati svoje logično ime. Ta imena možete videti na 

kontrolnoj tabli i u svim ostalim Pitagorinim menijima koji se odnose na 

pregled crteža. 

U meniju pregled selektujte “Opcije prikaza” . U dnu možete videti 

kolone sa postojećim lejerima i grupama lejera. Uključivanjem i 

isključivanjem opcija pored imena lejera ili grupe možete zaključavati i 

otključavati lejere ili uključivati i isključivati prikaz lejera ili grupe. 

Kada selektujete lejer na kontrolnoj tabli to znači da će svi novi objekti 

biti u tom lejeru.. 

Lejere možete birati i na druge načine: 

• Meni Editovanje: da selektujete objekte iz jednog lejera. 

• Meni Formatizovanje: da premestite objekat iz jednog u drugi lejer. 

• Meni Definicije: da izaberete aktivan lejer kada pokrećete Pitagoru. 

Takođe imena lejera se koriste kada hoćete da štampate. Pre nego 

što počnete možete da napravite selekciju lejera ili grupa koje hoćete 

da štampate ili ne.. 

Vežbanka Kreiranje novog crteža 29

Provera ostalih definicija 

Ostale definisane parametre bi trebalo takođe, proveriti pre početka 

crtanja. 

U uputstvima pitagore možete naći detaljnije objašnjene ostale 

parametre koji u Vežbanci nisu pomenuti. 

Proveriti: 

• Na kontrolnoj tabli tipove koordinatnih sistema koje koristite YXH, 

HdH, HVd ili HVs. 

• U meniju Definicije: Tačke, Linije i Tekstualni atributi; kada su 

selektovani pored njih stoji marker u podmeniju. 

• U meniju Definicije: "Jedinice, Tekst ispisa..." da bi definisali 

identifikator tačke, decimalna mesta formate ispisa dimenzija itd.. 

• U meniju Definicije: “Tačnost stanice” za unošenje podataka o 

tačnosti stanice. 

30 Kreiranje novog crteža Vežbanka

Poglavlje 4: 

Čuvanje i štampanje ili plotovanje 

1. 

Kada provedete nekoliko sati u crtanju novog crteža, verovatno da 

neželeite idmah i da ga odštampate.. 

Uvek je dobro da se novi crtež prvo sačuva. Jer nikada ne znate šta 

može krenuti naopačke - naročito ako prvi put štampate. 

Čuvanje, zatvaranje ili izlazak 

U zavisnosti šta želite da radite nakon kreiranja crteža, imate nekoliko 

mogućnosti da vaš rad sačuvate: 

• Ako želite da nastavite rad u istom crtežu, morate koristiti naredbu 

iz menija Fajl "Sačuvaj" ili "Sačuvaj kao...”. 

• Ako želite da napustite crtež i nastavite rad u drugom, koristićete 

naredbu iz menija Fajl “Zatvori”. 

• Ako želite da napustite i crtež i Pitagoru, koristićete naredbu iz 

menija Fajl “Izlaz”. 

Naredbe Zatvori i Izlaz vam daju mogućnost da sačuvate promene u 

koliko ih je u međuvremenu bilo. Tako da možete birati da li hoćete da 

sačuvate promene ili ne. 

Dakle, ovde ćemo govoriti o naredbi Sačuvaj, ostavljajuću vama da 

izvedete ekperiment sa naredbama Zatvori i Izlaz. 

Čuvanje novog crteža 

Sigurno ste već primetili da kada pokrenete Pitagoru, prazan crtež ima 

ime Bez Naslova1 po definiciji. 

1. Selektujte ikonicu ili naredbu Sačuvaj ili Sačuvaj kao... u 

meniju Fajl. 

Oba puta dobićete isti rezultat pojaviće se prozor Sačuvaj 

kao.... 

2. Unesite neko ime. 

3. Pritisnite taster Enter na tastaturi ili kliknite na taster Sačuvaj 

(Save). 

Napomena: 

Ostali tasteri u prozoru Sačuvaj kao... vam omogućuju da se krećete 

kroz Foldere na vašem računaru, da otvarate nove i da sačuvate vaš 

rad gde vi želite. 

Vežbanka Čuvanje i štampanje ili plotovanje 31

Čuvanje postojećeg crteža 

Ako napravite neke promene u postojećem crtežu, naredbe Sačuvaj i 

Sačuvaj kao... biće različite. 

Ako otvorite crtež i ne napravite nikakve promene nećete moći da 

upotrebite naredbu Sačuvaj, što znači da čuvanje nije neophodno. 

Ako napravite neke promene, koristeći ikonicu ili naredbu 

Sačuvaj, sve promene ćete sačuvati u istom momentu i moćićete da 

nastavite rad u istom crtežu. 

VAŽNO ! 

Čim upotrebite naredbu Sačuvaj originalni crtež više neće 

postojati. 

Naredbom Sačuvaj kao... možete takođe sačuvati vaš rad ali kroz 

dijalog boks, ali takođe možete crtež sačuvati i pod nekim drugim 

imenom i u drugom folderu ili u drugom formatu. 

Štampa ili plotovanje 

U ovoj lekciji se podrazumeva da je vaš štapmač ili ploter već 

propisno instaliran i spreman za rad. 

Ukoliko niste sigurni ili treba da rešite problem, preporučujemo, 

ukoliko već to niste uradili da sačuvate vaš crtež i izađete iz Pitagore. 

Kada ste sigurni da je vaš štampač ili ploter spreman za rad možete 

da pređete na naredne lekcije. 

Štampa ili plotovanje novog crtreža 

U ovoj lekciji se podrazumeva da ste prošli poglavlje "Kreiranje novog 

crteža". 

Osim toga, aktivan štapač ili ploter mora biti kako ste ga podesili u prvi 

put u vašem crtežu. 

1. Selektujte Štampa u meniju Fajl ili kliknite na ikonicu . 

Prozor sa opcijama štampe se pojavljuje. 

Napomena: 

selektovane stavke u ovom prozoru su u vezi sa Opcijama prikaza iz 

menija Pregled. Tako da, uvek možete da štampate ono što vidite na 

ekranu i eventualno možete da neku od opcija uključite ili isključite iz 

štampe.. 

2. Kliknite na taster OK. 

3. Pojaviće se dijalog boks štampača u kome možete menjati 

opcije ukoliko je to potrebno. 


Dobićete informaciju da je počela štampa i da morate sačekati dok se 

ne završi sa štampom. 

32 Čuvanje i štampanje ili plotovanje Vežbanka

Adaptacija crteža prema aktivnom printeru ili ploteru 

Moguće jej da želite da crtež odštampate na novom štampaču ili 

ploteru koji se razlikuje od štampača ili plotera koji je bio selektovan u 

crtežu.. 

Postoje šanse da usled tih okolnosti dobijete grešku zbog 

nekomaptibilnosti crteža sa novim štampačem ili ploterom. 

Prvo je potrebno da prilagodite crtež novom štampaču. 

VAŽNO ! 

Uvek pre menjanja originalnog crteža napravite KOPIJU originala 

pa ga onda menjajte! 

NAPOMENA ! 

Pre nego počnete sa prilagođavanjem crteža zapamtite koja je 

razmera originalnog crteža – ovo će vam trebati kasnije. 

Na primer razmera originalnog crteža je 1/1500. 

Pretpostavimo da ste sada učitali crtež. 

Podešavanje razmere crteža 

1. U fajl meniju selektujte naredbu “Rad sa listovima" ili 

"Štampač". 

Ako je crtež podešen za neki drugi štampač, dobićete poruku: 

Crtež je pripremljen za drugi štampač koji je tada bio selektovan! 

Da li hoćete da prilagodite crtež? 


Pojaviće se dijalog box sa instaliranim štampačima. Kliknite 

na taster Podešavanje i pojaviće se prozor za podešavanje 

strane za aktivni štampač ili ploter. (samo za Windows). 

Za Power Macintosh, odmah će te ući u prozor za 

podešavanje strane, jer se podešavanje vrši izvan Pitagore sa 

naredbom “Chooser”. 

3. Proverite podešene parametre. U principu bi trebalo da je sve 

u redu ukoliko je vaš štampač ili ploter već bio podešen pre 

pokretanja Pitagore. Ne morate praviti nepotrebne izmene, 

samo kliknite na taster OK. 

Pojavljuje se prozor Izbor površine za štampu (pogledajte 

poglavlje "Kreiranje novog crteža"). Ono će vam pokazati 

kako se postojeći crtež štampa u novom formatu strane. 

4. Selektujte taster Puna strana. 

Parametri štampe će se podesiti tako da ceo crtež stane na 

jednu stranu, razmer ašatampe neće biti okrugla vrednost; na 

primer 1/2328. 

5. Sada izaberite neku okruglu vrednost za razmeru ( obično se 

uzima prva veća vrednost) - 1/2500 – i pritisnite taster Enter. 

6. Selektujte taster Centar 

Crtež u novoj razmeri će se centrirati na stranu. 

7. Selektujte taster OK. 

Videćete crtež u razmeri štampe. 

Vežbanka Čuvanje i štampanje ili plotovanje 33

Podešavanje razmere Teksta 

1. Selektujte naredbu Ceo crtež iz menija Pregled. 

Možete videti da je tekst izvan proporcije, ali i to se takođe 

može podesiti. 

2. U meniju Editovanje izaberite naredbu Selekcija pa Sav tekst. 

3. U meniju Formatizovanje izaberite naredbu Razmera teksta. 

Pojaviće se prozor u faktorom razmere. 

Napomena: 

Faktor razmere se dobija kada se podeli faktor razmere štampe novog 

i starog crteža.. U našem slučaju : 1500 / 2500 = 0.6, što predstavlja 

vrednost izraženu u procentima, 60 %. Ako se ukuca vrednost 100% 

neće doći do promene razmere teksta. 

1. Unesite vrednost za faktor razmere - 60 – i pritisnite taster 

Enter. 

Pitagora će obrisati sav tekst u ispisati tekst u novoj razmeri. 

2. Kliknite mišem na prazno mesto u crtežu da deselektujete sav 

tekst. 

Crtež ja sada podešen. 

3. Selektujte naredbu Štampa iz menija Fajl. Ostalo je sve isto 

kao u prethodnoj lekciji "Štampa ili plotovanje novog crteža". 

34 Čuvanje i štampanje ili plotovanje Vežbanka

Poglavlje 5: 

Digitalni model terena 

Uvoz liste koordinata 

Otvorite novi Pythagoras dokument. 

Pripremite fajl sa listom 3D koordinata u formatu: 

• Ime tačke, Y, X, H, Šifra tačke 

Kreiranje digitalnog modela terena 

Nakon uvoza tačaka spojite tačke koje predstavljaju linije prekida, 

(tačke na vododelnicama, dno kanala, ivica kanala, škarpa dole ili 

gore itd). 

Digitalni model terena će bolje biti predstavljen ako ima što više linija 

prekida. 

Zatim selektujete sve linije i tačke i izaberite naredbu Model terena iz 

menija Računanje. 

Unesite ime modela terena na primer "Kote terena" kliknite potvrdite. 

U jednom crtežu može biti 256 modela terena. 

U crtežu će se pojaviti mreža trouglova. 

Model terena se može staviti u pozadinu, uključiti ili isključiti koristeći 

"Opcije prikaza" 

Naredbom "Skloni granične trouglove" mogu se skloniti trouglovi sa 

malim uglovima i dužinama strana većim od zadate, kako bi se dobila 

što vernija slika modela terena. 

Izohipse 

Izaberite naredbu "Izohipse" iz menija "Računanje", 

otvotiće se dijalog boks za konstruisanje Izohipsi iz modela 

terena 

Ovde možete podesiti tip linije, početnu visinu, 

ekvidistanciju, lejer i dr. 

Kreirane izhohipse su krive sa određenom zakrivljenošću 

koja se može menjati. 

Za ispisivanje kota koristite Alatku, Ispisivanje Visina. 

Vežbanka Digitalni model terena 35

Računanje zapremina 

Poprečni preseci 

Da bi se sračunala zapremina mora se prvo kreirati poligon. 

Nacrtajte nekoliko linija (Alatka crtaj liniju )u nizu i 

spojite poslednju sa prvom tačkom, i napravite zatvorenu 

konturu. 

Zatim izaberite naredbu Kreiraj Poligon i kliknite u 

sredinu da bi napravili poligon, nad tom konturom. 

Selektujte kreiran poligon i idite u meni Računanja, sada 

će vam biti aktivna naredba "Zapremina", selektujte je. 

Pojaviće se prozor Usek i Nasip, ovde možete selektovati 

Model terena i Visinu ili dva modela terena, broj preseka ili 

odstojanje između preseka. 

Kliknite na taster Izračunaj i sračunaćete Zapremine 

Useka ili Nasipa, ovaj rezultat možete i sačuvati u ASCII 

datotteku. 

Napomena: 

Selektovani poligon mora u potpunosti da bude unutar Digitalnog 

modela terena ili digitalnih modela terena. 

Preseke nad modelom terena možete raditi pomoću selektovane linije 

ili putanje (otvoren niz, linija, lukova i prelaznica, koristi se kao osovina 

saobraćajnice ). 

Kada selektujemo Presek duž putanje ili linije, pojaviće se prozor 

Poprečni presek u kome možete podesiti izgled budućeg podužnog 

profila. 

36 Digitalni model terena Vežbanka

U novom crtežu ćete dobiti iscrtan profil, koji se takođe nalazi i u 

klipbordu. 

Razmera : 1/500 

Referentna visina : 180.0 

Y 59542.09 -> 59550.03 

X 56911.58 -> 56695.11 

Stacionaža 

0.00 

10.73 

14.97 

27.85 

30.85 

47.94 

50.52 

58.07 

61.62 

65.76 

73.91 

75.39 

79.58 

83.10 

90.38 

97.19 

102.83 

109.20 

115.03 

120.76 

124.04 

124.92 

126.56 

130.92 

135.26 

138.17 

143.11 

149.30 

151.07 

151.59 

156.60 

156.76 

157.45 

167.05 

176.99 

179.70 

186.99 

192.49 

197.86 

203.56 

211.32 

216.62 

Odstojanje 

0.00 

2.50 

5.00 

7.50 

10.00 

12.50 

15.00 

17.50 

20.00 

22.50 

25.00 

27.50 

30.00 

32.50 

35.00 

37.50 

40.00 

42.50 

45.00 

47.50 

50.00 

52.50 

55.00 

57.50 

60.00 

62.50 

65.00 

67.50 

70.00 

72.50 

75.00 

77.50 

80.00 

82.50 

85.00 

87.50 

90.00 

92.50 

95.00 

97.50 

100.00 

102.50 

105.00 

107.50 

110.00 

112.50 

115.00 

117.50 

120.00 

122.50 

125.00 

127.50 

130.00 

132.50 

135.00 

137.50 

140.00 

142.50 

145.00 

147.50 

150.00 

152.50 

155.00 

157.50 

160.00 

162.50 

165.00 

167.50 

170.00 

172.50 

175.00 

177.50 

180.00 

182.50 

185.00 

187.50 

190.00 

192.50 

195.00 

197.50 

200.00 

202.50 

205.00 

207.50 

210.00 

212.50 

215.00 

216.62 

Kote terena 

180.0 

180.2 

180.4 

180.7 

180.9 

181.1 

181.3 

181.6 

181.8 

182.1 

182.4 

182.6 

182.9 

183.2 

183.6 

183.9 

184.3 

184.6 

185.0 

185.3 

186.3 

187.0 

187.1 

187.2 

187.2 

187.1 

187.1 

187.1 

187.4 

187.7 

187.9 

188.0 

188.1 

188.2 

188.4 

188.6 

188.7 

188.9 

189.0 

189.2 

189.4 

189.6 

189.7 

189.9 

190.0 

190.1 

190.2 

190.6 

190.9 

191.2 

191.4 

191.3 

191.3 

191.4 

191.6 

191.6 

191.7 

191.8 

191.9 

192.0 

192.0 

192.1 

192.2 

192.2 

192.2 

192.3 

192.3 

192.3 

192.3 

192.3 

192.3 

192.3 

192.3 

192.3 

192.3 

192.3 

192.3 

192.2 

192.2 

192.1 

192.1 

192.1 

192.2 

192.3 

192.4 

192.6 

192.8 

193.0 

Odstojanje 

0.00 

216.62 

Podaci putanje 

180.0 

193.0 

Za kreiranje poprečnih profila ili preseka poprečno na putanju ili liniju, 

selektujemo naredbu iz menija Računanja, Presek poprečno na 

putanju ili liniju. 

Pojaviće se prozor za podešavanje izgleda budućeg crteža sa 

poprečnim profilima. 

Ovde možemo podesiti koliko profila želimo u redu, na kojim 

odstojanjima, širinu profila, korak između profila. Pritiskom na taster 

Parametri poprečnog preseka možemo podesiti izgled i razmeru 

samih poprečnih profila. 



Y 59562.08 -> 59522.10 

X 56912.31 -> 56910.85 



Y 59563.54 -> 59523.57 

X 56872.34 -> 56870.87 

Stacionaža 

Odstojanje 

Kote terena 

179.6 -20.00 -20.00 

179.7 -13.94 -13.94 

Broj profila 1 

-9.58 

-9.58 

179.8 

0.00 

0.00 

180.0 

14.95 

14.95 

180.0 

17.35 

17.35 

179.9 

20.00 

20.00 

180.0 

Stacionaža 

Odstojanje 

Kote terena 

184.4 -20.00 -20.00 

184.5 -15.06 -15.06 

184.5 -10.73 -10.73 


-1.75 

-1.75 

184.3 

184.3 6.12 6.12 

184.6 7.12 7.12 

12.73 

12.73 

184.4 

15.89 

15.89 

184.9 

20.00 

20.00 

184.3 



Y 59565.01 -> 59525.04 

X 56832.37 -> 56830.90 



Y 59566.48 -> 59526.50 

X 56792.39 -> 56790.93 

Stacionaža 

Odstojanje 

Kote terena 

-20.00 

-20.00 

188.3 

-15.60 

-15.60 

188.4 


-6.01 

-6.01 

188.6 

-0.37 

-0.37 

188.1 

4.48 

4.48 

188.0 

11.88 

11.88 

187.8 

16.88 

20.00 

16.88 

20.00 

187.7 

187.6 

Stacionaža 

Odstojanje 

Kote terena 


Profili se mogu raditi nad više modela terena istovremeno, tako da u 

jednom profilu imamo prikazane sve selektovane modele terena. 

-20.00 

-20.00 

191.1 

-16.04 

-12.39 

-9.42 

-7.77 

-4.45 

-3.28 

0.50 

3.81 

-16.04 

-12.39 

-9.42 

-7.77 

-4.45 

-3.28 

0.50 

3.81 

191.1 

191.1 

190.9 

190.9 

191.0 

191.1 

190.8 

190.5 

11.49 

14.16 

11.49 

14.16 

190.2 

190.2 

18.04 

20.00 

18.04 

20.00 

190.2 

190.1 


Da dodate referentne objekte u profil: 

Da bi ste dodali referentne objekte u profil, kao što su instalacije, 

šahtovi, kanali i slično potrebno je da kreirate putanju nad elementima 

kroz koje želite da kreirate profil. 

Procedura je sledeća: 

1. Kreirajte putanju 

2. Selektujte putanju 

3. I selektujte sve objekte koje želite da vidite u profilu (tačke ili 

simbole i linije) 

4. Izaberite naredbu da kreirate podužni ili poprečne profile 

5. Idite u prozor za definisanje karakteristika profila 

6. Naredbom dodajte još jedno polje u tabeli profila 

7. Zatim izaberite umesto Prazno plje da bude Reference 

8. Otvoriće se polje za izbor lejera na Primer "Objekti" 

9. Podesite ostale parametre profila i kliknite "U redu" 

10. Dobićete profil sa prikazanim selektovanim referentnim 

objektima "Objekti 



Y 59420.30 -> 59599.98 

X 56614.50 -> 56741.24 

Stacionaža 

0.00 

4.19 

8.69 

11.51 

14.73 

21.28 

24.83 

27.95 

33.87 

40.71 

44.00 

45.00 

47.66 

50.63 

56.82 

60.78 

71.57 

74.60 

tern 

171.740 

172.361 

172.906 

173.228 

173.519 

174.320 

174.615 

175.003 

175.857 

176.713 

177.239 

177.290 

177.290 

177.326 

178.694 

178.962 

180.790 

181.111 

Podaci putanje 

171.740 

Objekti 

175.380 

176.580 

Napomena: Ako visine putanje u odnosu na izabranu referentnu visinu 

dostižu velike vrednosti, program će automatski podesiti referentnu 

visinu za svaki profil kako bi se profili spakovali što bolje za štampu. 


3D Pregled 

Možete kreirati 3D pregled selektovanog modela terena, Naredbom 

3D Pregled iz menija Računanja. 

Prikaz Modela terena u vidu obojene karte 

Ovom naredbom se bira 3D položaj kamere i pravac gledanja na 

teren. 

Pregled može biti u vidu mreže kvadrata ili linija. 

Može se podesiti povećanje z-vrednosti tako da se stekne bolji utisak 

o terenu. 

Teren se može prikazati pomoću mape boja koje zavise od visina. 

U meniju Pregled opcije prikaza izabere se list DTM, pritiskom na 

taster Atributi se podešava izgled (od koje do koje boje), na kom 

rastojanju i slično. 

Prikaz mape boja može biti kao pozadina ili mu se dodeliti određeni 

nivo prikaza. 


Škarpa 

Kada postoji Digitalni model terena i selektovana putanja, tada se 

može prikazati linija prodora škarpe kroz model terena. 

Škarpa se može kreirati na dva načina: 

1. Kao ravan sa konstantnim nagibom 

i 

2. Kao linija na konstantnom odstojanju 

Ovde se može podesiti izgled linije, nagib i selektovati model terena. 

Primer škarpe: 

• Plavo fiksno odstojanje 

• Zeleno fiksni nagib 


Poglavlje 6: 

Tematske karte 

Uvod 

Prvi primer: 

Kroz nekoliko primera ćemo pokušati da ilustrujemo značaj kreiranja 

tematskih karata. 

U prvom primeru ćemo proveriti dali se objekti koji pripadaju putu 

nalaze na lejeru "Road"(put). 

Otvorite crtež iz direktorijuma Examples pod nazivom “Heiberg.Pyt” 

Zatim iz menija "Pregled" izaberite naredbu "Tematske karte" ili sa 

tastature CTRL+T. 

Pojaviće se prozor za definisanje tematskih karata 

Zatim kliknite na taster "Novi" i unesite ime "Road" i kliknite na taster 

"Podešavanja" 

Pojaviće se prozor za Kreiranje tematskih karata. 

Izaberite "*Svi objekti", Polje "Lejer", Operator"=" 

Vežbanka Tematske karte 41

Kliknite na zeleni "+" i 

Na primer na taster "-", pojaviće se prozor "Grafički prikaz" 

Podesite da glavna boja bude "Žuta" i kliknite "Uredu", to jest sve što 

je na lejeru "Road" biće žuto 

Zatim idite na "Druge vrednosti" i podesite da glavna boja bude svetlo 

siva "255", a da linije budu malo tamnija siva "253", što znači da će svi 

ostali objekti biti svetlo sivi "255", a da će sve ostale linije biti tamnije 

sive boje "253" 

42 Tematske karte Vežbanka

Rezultat će biti kao na slici dole. 

Drugi primer: 

Ukoliko sada menjamo, neke objekte koji nisu u lejeru "Road" stavimo 

da budu u lekeru "Road" oni će požuteti i obrnuto ako stavimo objekte 

iz lejera "Road" u dugi lejer oni će posiveti. 

Iskartirajte fajl sa 3D tačkama, napravite Digitalni model terena i 

napravite Izohipse. 

Zatim napravite novu tematsku kartu, na primer "Usek-Nasip" i 

podesite na sledeći način: 

• Selektuj Krive 

• Minimalna visina 

• Manja "

Rezultat će biti kao na slici ispod, linije ispod 185.00 će biti zelene, a 

ostale crvene crtkaste, kao što ste podesili. 

Treći primer 

Koristićete isti crtež kao u drugom primeru i napravićete novu 

tematsku kartu "Izohipse u boji" i istaknete izohipsu na svakih 5.0m. 

Izaberite Automatsko popunjavanje i podesite vrednosti kao dole, ovo 

znači da je minimalna vrednost 165.00, maksimalna 196.50 i da će na 

svakih 5.0 izohipse dobijati boje od plave do plave. 


Rezultat će biti kao na slici ispod: 

Izohipsa na svakih 5m će biti plava, a ostale crtkaste ljubičaste boje. 

Poigrajte se sa operatorima i podešavanjima da dobijete drugi 

rezultat. 

Četvrti primer: 

U ovom primeru ćemo pokazati kreiranje tematskih karata nad GIS 

podacima. 

Prvo učitajte Pythagoras dokument "Worldmap.pyt". 

Na primer pokazaćemo koje su površine država veće od 

500000m 2 (Plava boja), koje su veće od 1000000m 2 (Crvena boja) i 

ostale to jest manje od 500000m 2 (Siva boja). 

Izabraćemo atributalnu tabelu "Countries"(države), operator veće ">", 

pa za Grafički prikaz, izaberemo jednom 500000 i stavimo, atribute 

boja plava i 100% obojen poligon, pa sledeću izaberemo 1000000 i 

stavimo atribute, boja crvena i 100% obojen poligon, a za ostale 

vrednosti stavimo atribute, boja siva i 100% obojen poligon. 

Vežbanka Tematske karte 45

Rezultat je kao na slici : 


Poglavlje 7: 

Rad sa bazama podataka 

Kreiranje tabela 

Atributalne baze podataka mogu se kreirati unutar Pitagore, tako da 

se svaki objekat u Pitagori može povezati sa bazom podataka i na taj 

način mu se dodeljivati atributi. 

Kreiraćemo tabelu kroz primer, tabela sadrži broj proizvedenih biodizel 

i dizel automobila po državi. 

Otvorite dokument "Europe_exercise.PYT". 

Izaberite iz menija Fajl, Databaza, Rad sa bazom podataka i kliknite 

na taster "Nova" 

Zatim idite na "Podešavanje", pojaviće se prozor "Struktura tabele" za 

definisanje tabele. 

Sada kliknite na "+" i dodajte novo polje "BioDiesel", ako želite možete 

uneti po definiciji minimalnu i maksimalnu vrednost za to polje, ako 

uključite "Indeksirano" tabela će se sortirati po ovom polju, takođe 

možete uneti opis ovogpolja 

Napomena 

Ime polja zbog komunikacije, sa ostalim bazama bi trebalo da bude 

sastavljeno od slova i brojeva. 

Zatim napravite još dva polja na isti način “Diesel Cars” i “Diesel/Car”. 

Vežbanka Rad sa bazama podataka 47

U "Vrsta objekata" selektujte objekte za koje se može vezati kreirana 

tabela. 

Tabela će izgledati ovako: 

Kliknine "Uredu" u "Strukturi tabele" i u "Rad sa bazom podataka" 

Kada se vratite u crtež. 

Dvostrukom klikom na objekat, izaberite tabelu i unosite atributalne 

informacije o objektu. 

48 Rad sa bazama podataka Vežbanka

Poglavlje 8: 

Projektovanje saobraćajnica 

Uvod u projektovanje 

Da bi se ušlo u modul za projektovanje saobraćajnica, potrebno je da 

postoji Digitalni Model Terena i da je selektovana kreirana putanja od 

linija i lukova ili selektovana linija između krajnih tačaka. 

Kada se jednom uđe u modul za projektovanje saobraćajnica, tada je 

kreiran novi objekat "Road" ili Saobraćajnica i pritiskom na taster "R" 

se pojavljuje simbol "R" u crtežu, kada dođemo u blizinu 

saobraćajnice. 

Modul se sastoji od tri prozora, situacija, podužni profil i poprečni 

profil. 

Izlazak iz modula za projektovanje CTRL+W ili na "x" na bilo kom 

prozoru modula. 

Pythagoras 11 interpoluje između poprečnih profila, tako da se može 

raditi vitoperenje sa određenim parametrima ili se isključiti. Uslov da bi 

se radilo vitoperenje je da poprečni profili budu kreirani u Verziji 11 

programa. 

Biblioteka poprečnih profila kreirana u verziji 10 se mora redefinisati 

verzijom 11. 

Trasa saobraćajnice 

Svaki prozor u modulu ima svoju kontrolnu tablu. 

se koristi za definisanje temena trase 

se koristi za ubacivanje referentnih objekata (kao što su šahtovi, 

propusti, instalacije i slično) u profile sa situacije. 

Vežbanka Projektovanje saobraćajnica 49

Prozor podužnog profila 

se koristi za definisanje temena verikalnih krivina 

se koristi za definisanje tipa poprečnog profila od mesta na kome 

se stavi tip profila. 

Poprečni profili se mogu kasnije menjati izborom iz menija u prozoru 

poprečnog profila ili dvostrukim klikom na profil u prozoru podužnog 

profila. 

Poprečni profili mogu biti crne i braon boje, kada su braon boje to 

znači da je sve uredu, kada su crne boje to znači da nešto nije u redu 

sa parametrima u profilu i da treba da se reaguje. 

se koristi za definisanje mesta na kome želite da se prikaže 

poprečni profil u podužnom profilu kao i kod kreiranja crteža poprečnih 

profila, profili markeri nemaju uticaja na projekat, sve parametre oni 

preuzimaju od definisanog tip poprečnog profila koji se nalazi ispred 

profila markera. 

50 Projektovanje saobraćajnica Vežbanka

Profili markeri su prikazani u prozoru podužnog profila plavom bojom. 

U prozoru podužnog profila različitim bojama biće prikazani polja 

delova trase, kao što su pravac, prelaznica, kružna krivina. 

Prozor poprečnog profila 

se koristi za definisanje tačaka i segmenata posteljice. 

se koristi za definisanje segmenta gde se skida gornji sloj 

se koristi za definisanje segmenata gde se dodaje gornji sloj 

se koristi za selektovanje segmenata i za definisanje parametara 

uscecanja i isecanja, kao i faktor rasipanja izvađene podloge "B" 


Kada se definiše posteljica koordinatama X i Z, definišu se i parametri 

kao što su faktor rasipanja B, debljina sloja usecanja i nasipanja. 

Kada se selektuje naredba za definisanje segmenata gde se skida 

gornji sloj 

bojom. 

, na poprečnom profilu te linije će biti prokazane braon 

Kada se selektuje naredba za definisanje segmenata gde se dodaje 

gornji sloj , na poprečnom profilu te linije će biti prokazane 

zelenom bojom. 

Svaki početak počinje od stacionaže 0 i sa profilom "Primer PP", ovi 

profili se mogu kasnije menjati i ubacivati profili iz biblioteke. 

Računanje zapremina useka i nasipa 

Kada se definišu parametri posteljice profil će postati brao boje ako je 

sve uredu, ostaje nam još da sračunamo zapremine useka i nasipa i 

da kreiramo izveštaj: 


Kada sračunamo kubature možemo sačuvati izveštaj u "txt" formatu i 

kasnije ga obraditu u Excelu ili nekom drugom sličnom alatu za rad sa 

tabelama. 

Detaljnija objašnjenja 

Ovde će biti malo detaljnije objašnjen postupak projektovanja 


Priprema situacije za projektovanje 

Nacrtajte osovinu puta (na primer: početnu i završnu tačku, spojenu 

linijom) ili kreirajte putanju od linija, prelaznica i lukova. 

Kreirajte Digitalni Model Terena 

Kreirajte tipove poprečnih profila 

Definisanje osovine saobraćajnice-trase 

Selektuje liniju ili putanju i iz menija "Pregled" izaberite 

"Saobraćajnice" 

Da bi definisali osovinu saobraćajnice definišite temana, ako 

dvostruko kliknete na teme na kontrolnoj tabli možete definisati, tip 

prelaza i parametre (prelaznica, kružna krivina i sl.) 

U prozoru podužnog profila: 

• Pravac će biti crvene boje 

• Prelaznica svetlo plave boje 

• Kružna krivina ljubičaste boje 

Model terena je svetlo zelene boje. 

U jednom crtežu može postojati 256 modela terena ali se samo aktivni 

vidi u podužnom profilu. 

Podužni profil je povezan sa objektom saobraćajnica "Road", ako 

izbrišemo saobraćajnicu, biće izbrisan i podužni profil. 

U jednom crtežu možemo imati više definisanih saobraćajnica. 


Dodavanje referentnih objekata 

U crtež podužnog profila možete dodati referentne objekte, jedan po 

jedan ili više referentnih objekata selekcijom referentnih objekata 

kroz meni "Editovanje", "Dodaj referentne objekte" ili CTRL+F 

Napomena: 

Referentni objekti se uvek mogu obrisati brisanjem iz podužnog 

profila. 

Definisanje nivelete saobraćajnice i podužnog profila 

Definisanje tipa poprečnog profila 

Kada prvi put uđete u podužni profil niveleta će biti prava linija. 

Uzmite naredbu da definišete temena vertikalnih krivina, ako 

dvostruko kliknete na teme moćićete da unesete parametre 

vertikalne krivine (parabola, kružna krivina, poluprečnik, nagib nivelete 

i slično). 

Kada podesite niveletu sada je potrebno da nanesete tipove 

poprečnih profila na određenoj stacionaži . 

Kada se definišu tipovi poprečnih profila tada se nanose profili markeri 

da se pripreme mesta na kojima želimo da prikažemo profile u 

podužnom i crtežu poprečnih profila. 

Iscrtavanje podužnog profila se vrši naredbom "Napravi podužni profil" 

iz menija "Fajl". 

Icrtavanje poprečnih profila se vrši naredbom "Napravi poprečne 

preseke" iz menija "Fajl". Stim što prvo moramo da selektujemo 

profile, i to ako želimo sve profile selektujemo, "Oznake poprečnih 

profila" ili ako želimo sve karakteristične profile selektujemo "Poprečne 

preseke" 

Da bi mogli da projektujemo potrebno je prvo definisati tipove 

poprečnih profila i sačuvati ih u biblioteci. 

Da bi kreirali tip potrebno je nacrtati tip profila u Pythagoras 

dokumentu u razmeri R=1:1 i u jedinicama koje koristite. 

Kada se nacrta profil, nakon toga sledi definisanje tačaka, I to kroz 

meni "Formatizovanje", "Stil tačke": 

• Centralna tačka je osovinska tačka i tačka kroz koju prolazi 

definisana niveleta (Može se definisati samo jedna centralna 

tačka). 

• Prelomna tačka je tačka od koje počinje škarpa (mofu biti samo 

dve prelomne tačke). 

• Referentna tačka je tačka koju želimo da vratimo na situaciju kada 

se završi projektovanje (Na primer ivica asfalta i sl.). 


Prelomna tačka 

Referentna tačka 

Centralna tačka 





Kada smo definisali tačke selektujemo sve tačke, poligone i linije i 

idemo u meni "Fajl", "Kreiraj", "Poprečni presek". 

Podićiće se dijalog boks "Kreiraj tipski poprečni presek" 

Ovde možemo podesiti, dali ćemo za kosine koristiti fiksno odstojanje, 

a različit nagib ili fiksni nagib sa različitim odstojanjem, vrednosti za 

pad možemo unositi za sve kombinacije, ako je usek, ili nasip sa leve i 

sa desne strane i to predstavlja tangens ugla nagiba u procentima. 

Na primer:100.0 u svim rubrikama znači da je pad 1:1 i za usek i za 

nasip i sa leve i sa desne strane, ako hoćete pad 1:1.5 to je 0.6666 ili 

u procentima 66.66%, znači uneti 66.66 u polje. 

Takođe možemo posebno definisati ako je usek-levo polje iznad slike 

profila sa leve strane, nasip-desno je polje ispod slike profila sa desne 

strane itd. 

Ako kliknemo na taster "Atributi nagiba" možemo definisati tip linije 

škarpe u profilu. 



Nagib 


Centralna tačka 


Širina 

Ofset 

Ofset 


Iscrtavanje i priprema za obeležavanje 

Polje "Leva traka " i "Desna traka" omogućuju da unesmo "Ofset" od 

osovine profila odakle će početi da deluje vitoperenje i "Širina" dokle 

će da deluje vitoperenje. 

Na primer: Ako imamo profil dve saobraćajnice (širine po 3m) sa 

zelenim pojasom između(širine 2m), Pythagoras nam omogućuje da 

osovina bude u sredini, a da definišemo pomoću ofseta (u ovom 

slučaju 1m levo i desno da ne vitoperimo zelenu površinu širine 2m. 

Ako za širine unesemo 3m levo i desno to znači da će Pythagoras 

vitoperiti profil od osovine levo 1m do 4m i desno 1m do 4m, posle 4m 

takođe ako imamo bankine one se neće vitoperiti. 

U polje "Nagib" se unose nagib levo i desno od osovine kako smo 

konstruisali u profilu (ako je nagib od osovine nagore onda se unosi 

kao pozitivna vrednost, a ako je nagin od osovine nadole onda se 

unosi negativna vrednost u %). U polje ime unosi se Ime novog profila 

u biblioteci ili u dokumentu. 

Nakon izrade projekta i definisanja svih parametara saobraćajnice 

možemo da pristupimo izradi podužnog profila, poprečnih profila kao 

icrtavanju svih relevantnih pozicija sa poprečnog profila na satuaciji 

Izrada podužnog profila 

Podužni profil se jednostavno kreira izborom naredbe "Napravi 

podužni profil" iz menija Fajl. 

Prvo će se otvoriti dijalog boks za definisanje sadržaja podužnog 

profila. 

Ovde se može podesiti šta želimo da imamo na profilu od ponuđenih 

opcija. 

Kada se podese svi parametri klikne se na taster "U redu" 


Kreiraće se podužni profil u novom crtežu. 

Razmera X : 1/500 

Razmera Z : 1/50 


Broj profila 

Razmak profila 

1 2 3 4 5 

25.00 25.00 25.00 25.00 25.00 

Stacionaža 

1.95 

5.11 

25.00 

30.74 

32.94 

35.65 

40.86 

42.74 

44.22 44.70 

48.15 

50.00 

54.10 

57.42 

61.31 

66.42 

68.53 

70.46 

72.84 

75.29 75.00 

77.74 

80.14 

82.57 

85.03 

87.51 

88.34 

89.96 

92.44 

94.70 

96.94 97.14 

100.00 99.63 

102.06 

104.45 

106.84 

109.39 

Kote terena 

181.539 

181.518 

181.346 

181.480 

181.519 

181.812 

181.597 

181.652 

181.673 

181.644 181.638 

181.601 

181.636 

181.713 

181.609 

181.714 

181.793 

181.871 

181.908 

181.956 

182.039 182.029 

182.123 

182.191 

182.226 

182.253 

182.284 

182.295 

182.320 

182.580 

182.842 

182.753 182.876 

183.810 183.813 

183.853 

183.949 

184.047 

184.152 

Projektovana visina 

181.539 

181.739 

181.952 

182.585 

183.826 

181.539 

44.70 

181.896 

183.171 

43.64 43.46 

Nagibi niveletei vertikalne krivine 

Linija 

L :44.70 

% :0.80 

Krug 

L :87.10 

R :1029.10 

181.539 

64.32 

182.240 

44.48 

184.408 

Pravci i krivine 

Pravac 

Prelaznica u desno 

K :103.32 

R1 :Beskonačan 

R2 :240.00 

. 

Ovaj crtež se može doraditi u koliko je to potrebno, štampati i sačuvati 

u nekom drugom formatu kao što je DWG. 

Izrada poprečnih profila 

Poprečni profili se jednostavno kreiraju izborom naredbe "Napravi 

poprečne preseke" " iz menija Fajl 

Da bi ova naredba bila aktivna potrebno je selektovati u prozoru 

podužnog profila poprečne profile. 

Mogu se selektovati jedan ili svi profili od jedanput, ako se selektuju 

svi profili onda u dijalog boksu možemo podesiti kakav će biti crtež, 

možemo dodati profile na situaciju sa podešavanjem atributa, 

možemo podesiti šta želimo da vidimo na poprečnom profilu od 

ponuđenih opcija itd. 


7.30 7.30 

7.30 7.30 

7.30 7.30 

Kada to sve podesimo kliknemo na taster "U redu" 

I kreiramo crtež sa poprečnim porfilima, ovaj crtež se može dorađivati 

štampati ili čuvati u DWG formatu. 

-2.00 % -2.00 % 



Stacionaža : 0.00 

Odstojanje 

7.30 

0.00 

7.30 

Kote terena 

179.982 

180.190 

180.598 

181.070 

181.539 

182.391 

182.667 

183.079 

183.499 


181.539 


-2.00 % -2.00 % 




Odstojanje 

7.30 

0.00 

7.30 

Kote terena 

179.380 

179.466 

180.302 

181.257 

181.480 

181.806 

183.427 

185.189 

185.267 


181.739 



-1.61 % 

-2.00 % 




Odstojanje 

7.30 

0.00 

7.30 

Kote terena 

179.820 

180.723 

180.791 

180.911 

181.092 

181.636 

182.168 

182.458 

182.560 

182.643 

183.077 

183.202 

183.490 


181.952 



Prenošenje projekta na situaciju 

Kada se završi projekat možemo preneti saobraćajnicu na situaciju 

izborom naredbe "Kovertuj u crtež" iz menija Fajl. 


U dijalog boksu koji se pojavi možemo podesiti šta želimo da 

konvertujemo u crtež od ponuđenih opcija. 

Takođe možemo podesiti tip linija, boju i lejer gde će biti smeštene, 

kao i rastojanje na kom želimo da imamo tačke. 

Ova opcija daje mogućnost računanja i iscrtavanja tačaka na situaciji 

na željenom rastojanju (0.5m, 1m, 2m, 5m itd.), a ne samo računanje 

na mestima gde se definišu karakteristični profili. 

Sračunate tačke možemo selektovati reimenovati i izbaciti kao spisak 

koordinata za obeležavanje. 

S obzirom da su koordinate u državnom koordinatnom sistemu ovi 

podaci se mogu korititi i za obeležavanje i za kontrolu izgradnje 


Kordinate se mogu izbaciti u formatu "ime, Y, X, H šifra" ili 

stacionažno ako je taj tip koordinata selektovan. 


Poglavlje 9: 

Specijalne funkcije 

1. 

Da bi završili, ovo poglavlje će vam ukratko dati o informacije nekim 

naredbama koje su slabo ili nisu uopšte pomenute u ovoj Vežbanci. 

Više informacija o ovim naredbama možete pronaći u knjizi Uputstva. 

Informacije o crtežu 

Informacije o crtežu se mogu uneti koristeći naredbu Info o crtežu... u 

meniju Fajl (pogledajte sliku Fajl menija ispod). 

Uvoz i izvoz 

U Pitagorin crtež možete uvoziti crteže iz ostalih alata, iz totalnih 

stanica ili liste. Pitagora prepoznaje nekoliko formata. Pogledajte koje 

u meniju Fajl naredbu Uvoz: 

• Lista koordinata 

• DXF: Data Exchange Format (AutoDesk) 

• SHAPE 

• SICAD_SQD 

• Kolektor podataka (totalne stanice itd.) 

• Slika 

• Lista slika 

Iz Pitagore možete izvoziti crtež ili selektovane delove iz crteža 

koristeći naredbu Izvoz u meniju Fajl. Potrebno je da selektujete 

objekte pre nego što pokrenete ovu naredbu. Možete selektovati 

sledeće formate: 

• Lista koordinata 

• DXF: Data Exchange Format (AutoDesk) 

• Digitalni model terena 

• Slika 

• SHAPE 

• Tabela 

• SICAD-SQD 

• Lista objekata 

• Lista za obeležavanje 

Informacije o objektu 

Ukoliko je potrebno da ubacite ili ispravite neke dodatne informacije o 

objektima, to možete uraditi na sledeći način. Prvo selektujte objekat i 

zatim u meniju Pregled selektujte naredbu Informacije o objektu. 

Napomene: 

Možete da menjate broj tačke kada se radi o informacijama o tački. 

Kada dvaput kliknete na objekat, Prozor sa informacijama o objektu se 

automatski pojavljuje. 

Vežbanka Specijalne funkcije 61

Definisane vrednosti i selekcije 

Kada podesite definicije vrednosti i izbor jedinica i sačuvate promene 

u crtežu, te selekcije će ostati i za sve naredne nove crteže, dok ih ne 

izmenite. 

Naredbe u meniju Definicije, koje se odnose na izgled tačaka, linija ili 

Teksta imaju isto značenje kao i u meniju Formatizovanje. 

Sledeće naredbe nisu eksplicitno objašnjene u ovoj Vežbanci. Njihovo 

značenje proizilazi iz naziva i sadržaja. Selektujte ih kako bi ste dobili 

više informacija (i /ili pogledajte knjigu Uputstva): 

• Potvrda tačke; povezuje tačkaste objekte koji su definisani. 

• Razmera koordinatnog sistema strane 

• Sledeći broj tačke 

• Jedinice, tekst ispisa... 

Identifikator tačke 

Decimalna mesta 

Decimalni znak 

Ispisivanje 

definiše prikaz tekstualnih objekata koji predstavljaju koordinate, 

dužine linija, površine, visine, brojeve tačaka i komentare. 

• Tačnost stanice 

Opcije prikaza i štampe 

U meniju Pregled naredba Opcije prikaza vam omogućuje da podesite 

šta hoćete da vidite od sadržaja crteža. 

Kada štampate, pre samog štampanja pojaviće vam se prozor sa 

selektovanim opcijama prikaza. Ako ništa nemenjate, odštampaće se 

ono šta se vidi na ekranu. 

Kopiraj i Unesi 

Naredbe Kopiraj i Unesi (u meniju Editovanje) omogućuje vam da 

kopirate crtež ili deo crteža iz ili u drugi crtež. 

Naredba Kopiraj zapisuje u klipbord koordinate selektovanih objekata. 

Naredba Unesi iz klipborda unosi sve objekte i sa njihovim atributima. 

Primer: 

- Kreirajte novi crtež(Fajl - Novi) 

- Nacrtajte dve tačke P1 i P2 n arastojanju od 50m. 

- Definišite korisnički koordinatni sistem P1-P2. 

koordinate P1 = 0, 0, 0 

koordinate P2 = 50, 0, 0 

62 Specijalne funkcije Vežbanka

- Nacrtajte pravougaonik u blizini te dve tačke 

- Kreirajte drugi crtež. 

- Nacrtajte takođe dve tačke P1 and P2 na rastojanju od 50m ali u 

različitom koordinatama od prvog crteža. 

- Definišite korisnički koordinatni sistem P1-P2. 

- Prebacite se u prvi crtež i iskopirajte pravougaonik u klipbord 

naredbom Kopiraj. 

- Vratite se u drugi crtež i koristeći naredbu Unesi unesite sadržaj iz 

klipborda. 

Sistem će znati gde da smesti pravougaonik zato što koordinate 

ostaju iste u oba crteža. 

Računanja 

Pitagora vam ne pomaže samo da crtate objekte, već vam takođe 

pomaže u izvođenju mnogo složenijih računanja. 

Sledeća polja možete selektovati u meniju Računanja: 

• Presečne tačke (selektujte linije, lukove i krugove pre nego 

selektujete ovu naredbu) 

• Otvoren i zatvoren poligonski Vlak 

• Tačka presecanjem napred 

• Tačka presecanjem nazad 

• Transformacija 

Više o ovim naredbama u knjizi Uputstva u poglavlju Računanja. 

Vežbanka Specijalne funkcije 63

Rad sa listovima 

Rad sa listovima vam omogućuje da pripremate listove za štampu, 

kao i da podešavate štampače i plotere. 

Za svaki list možete da podesite poseban štampač ili ploter, kao i 

razmeru štampe detalja iz crteža. 

Kada podesite listove možete ih kopirati (kopiranjem lista on preuzima 

sve informacije iz koordinatnog sistema stzrane) i podešavati druge 

listove. 

Listovi mogu biti "Leteći" tako da se nevide nego se samo vidi Lokalni 

koordinatni sistem 

Aktivni ili ne, takođe se može podesiti šta će se videti u kome listu 

kroz jednostavnu selekciju sačuvanih prikaza i dr. 

Listovi se mogu i brisati u ovom dijalog boksu. 

64 Specijalne funkcije Vežbanka

Uputstva

Poglavlje 1: 

Koncept i terminologija 

1. 

Rad sa Pitagorom zahteva razumevanje nekoliko koncepta i pojmova. 

Ovo poglavlje objašnjava koncepte i specijalne pojmove koji su 

potrebni da bi ste bolje razumeli ovo uputstvo i rad sa Pitagorom. 

Koordinatni sistemi 

Pythagoras podržava 5 tipova koordinatnih sistema. To je važno da bi 

ste razumeli različite principe pozadine svakog koordinatnog sistema, 

to jest da bi ste ih korektno koristili. 

To su sledećih 5 tipova koordinatnih sistema: 

1. Lokalni koordinatni sistem 

2. Opšti Koordinatni sistem 

3. Korisnički Koordinatni sistemi 

4. Koordinatni sistem strane 

5. Privremeni Koordinatni sistem 

Za prikaz koordinata, Pythagoras podržava sledeće uobičajene 

koordinate: 

− YXH: pravougle koordinate u koordinatnom sistemu YXH 

(horizontalna Yosa) 

− HdH: polarne koordinate: Horizontalni ugao, Redukovana 

dužina, Visina (H). 

− HVd: Horizontalni ugao, Vertikalni ugao, Redukovana dužina. 

− HVs: Horizontalni ugao, Vertikalni ugao, Kosa dužina. 

− CdH: Stacionaža, dužina od tačke stacionaže do tačke na 

upravnoj kroz tačku stacionaže, Visina (H). 

U lokalnom, opštem i korisničom koordinatnom sistemu možete unositi 

koordinate u na gore navedene načine. U svakom trenutku možete 

menjati koordinatni sistem i način prikaza koordinata. Što će biti 

objašnjeno kasnije. 

Definicije: 

1. Pravac ose u pravouglom koordinatnom sistemu može biti 

pravac Y ili X ose, ili pravac sever. Po definiciji je: pravac 

sever. 

2. Jedinica dužine: može biti metar, mm, milja ili stopa (feet). Po 

definiciji je: meter. 

3. Jedinice ugla: Gradusi, Stepeni, radijani ili Miligradusi. Po 

definiciji je: Gradus. 

4. Smer uglovne podele: u smeru kazaljke i suprotnom od smera 

kazaljke. Po definiciji je: U smeru kazaljke. 

5. Visina: (H) odgovara prirodnom osećaju, veća vrednost 

označava da je više pozicije. Kada se koristi HVs ili HVd 

sistem. 

6. Vertikalni ugao ili zenitno odstojanje (90stepeni= horizontalni). 

Uputstva Koncept i terminologija 1

Lokalni Koordinatni sistem 

Sve jedinice po definiciji se mogu menjati u bilo kom trenitku. Nove 

vrednosti koje budete izabrali će biti po definiciji kada budete otvarali 

sledeće Pitagorine dokumente, nakon resetovanja Pitagore.. 

Opšti Koordinatni sistem 

Ovo je osnovni koordinatni sistem koji ćete koristiti najviše kada 

otvorite novi dokument. Lokalni koordinatni sistem obično treba da 

odgovara koordinatnom sistemu koji ste koristili prilikom merenj ana 

terenu. Pozicija prve stanice će odgovarati koordinatno početku 

lokalnog koordinatnog sistema i pravac Horizontalnog ugla će biti 

jednak = 0.0 i odgovaraće izabranom pravcu ili Y ili X ose ili pravcu 

Severa Lokalnog koordinatnog sistema. 

Kao što će biti objašnjeno kasnije, možete postaviti crtež bilo gde u 

lokalnom koordinatnom sistemu. Takođe, možete crtež rotirati, 

urazmeravati, pomerati kako bi ste ga što bolje pripremili za štampu. 

Korisnički Koordinatni sistemi 

Opšti Koordinatni sistem je neophodan u dva slučaja: 

1. Ako želite da koristite crtež sa velikim vrednostima koordinata 

u projekciji. 

2. Ako želite da kopirate ili unosite između dva crteža sa 

različitim lokalnim koordinatnim sistemima i zajedničkim 

tačkama. 

U prvom slučaju, potrebno je da imate dve zajedničke tačke u oba 

koordinatna sisetma kako bi ste mogli da sračunate parametre 

transformacije. 

U oba slučaja morate imati definisane iste tačke (ista oznaka ili broj) u 

oba koordinatna sistema. Kada imate definisane iste tačke, tek tada 

možete raditi u oba koordinatna sistema. 

Sve koordinate objašnjene iznad važe i za opšti koordinatni sistem sa 

izuzetkom polarnih koordinata. 

Detaljnije objašnjenje sledi u lekciji Transformacija. 

Jednostavno možete kreirati nove koordinatne sisteme. Ovi 

koordinatni sistemi se nazivaju korisnički, u jednom crtežu može biti 

najviše 32 u istom trenutku. Takođe, korisnički koordinatni sistemi se 

mogu jednostavno brisati ako nam trebaju samo privremeno. Kada 

koordinate merenja unosimo u koristeći novi korisnički koordinatni 

sistem, koordinata stanice će odgovarati koordinatnom početku 

koorisničkog koordinatnog sistema. Korisnički koordinatni sistem se 

definiše sa dve tačke, jedna definiše koordinatni početak, a druga 

definiše pravac X ose. Koordinate ranije pomenute u lokalnom 

koordinatnom sistemu, takođe važe u korisničkom. 

U svakom trenutku se može prelaziti sa lokalnog na neki od 

korisničkih koordinatnih sistema. Prikaz koordinata una kontrolnoj tabli 

odgovaraće uvek aktivnom koordinatnom sistemu. 

2 Koncept i terminologija Uputstva

Koordinate tačaka se mogu prikazati kao: YXH, HdH, HVd, ili HVs. 

Napomena: Visine tačaka u korisničkom koordinatnom sistemu su 

relativne u odnosu na koordinatni početak korisničkog koordinatnog 

sistema. 

Koordinatni sistem strane 

Ovaj koordinatni sistem nema veze sa podacima dobijenih merenjem. 

On se koristi za iscrtavanje okvira crteža i slično. Podaci koji se 

iscrtaju u ovom koordinatnom sistemu nisu u vezi sa podacima iz 

lokalnog koordinatog sistema. 

Koordinatni početak je donji levi ugao strane a x-osa odgovara donjoj 

ivici strane. 

Razmera koordinatnog sistema strane se može menjati u bilo kom 

trenutku. Promenom razmere možete štampati isti crtež u različitim 

razmerama. Razmera koja se podesi u koordinatmo sistemu strane 

utiče isto na sve elemente u crtežu. 

Zapamtite da objekti kreirani u lokalnom koordinatnom sistemu nisu u 

nikakvoj vezi sa objektima kreiranim u koordinatnom sistemu strane.. 

Privremeni Koordinatni sistem 

Možete kreirati Privremeni koordinatni sistem u crtežu, koji neće biti 

sačuvan u dokumentu. On se automatski izbriše prilikom kreiranja 

novog. 

Ovaj koordinatni sistem se može kreirati ili u Lokalnom ili u 

koordinatnom sistemu strane. 

Kada kreiramo privremeni koordinatni sistem strane koordinatni 

početak se tada odnosi na koordinatni početak privremenog 


Snapovanje 

Pythagoras se snapuje na tačku, liniju, luk, krug ili centar poligona 

kada je kursor na oko 2mm od objekta. Svaki snap je prikazan na 

određeni način, svaki prikaz ima svoj “Znak” koji će stajati na objektu 

umesto kursora. Takođe na kontrolnoj tabli u trenutku snapa možete 

dobiti informacoje o objektu (recimo za dužinu, ako pritiskamo taster 

TAB na tastaturi dobijaćemo: redukovanu, kosu, direkcioni ugao, 

visinsku razliku, odstojanja do krajnjih tačaka, od kojih se tačaka 

sastoji linija). 

Kada se kreiraju linije, lukovi ili krugovi određeni znakovi će nas 

asocirati da smo na pravcu normale ili tangente. 

Snapovanje određenih objekata se može uključiti ili isključiti koriteći 

naredbu Snap u meniju Definicije. 


Identifikator tačke 

Identifikator tačke je naziv ili broj tačke. Saka tačka u Pitagori se može 

definisati sa 8 karaktera, kao na primer: 1, 1050, A tačka, Tačka 1, S1. 

Pythagoras ne vodi računa o nazivima tačaka, tako da naziv tačaka 

može davati korisnik ili da program automatski definiše brojeve 

tačaka. Uvek možete da definišete početni broj tačke, kod 

automatskog definisanja tačaka. 

Lejeri 

Lejeri se koriste za formiranje grupa sa sličnim podacima. Lejere 

možete zamisliti kao više transparentnih folija (oleata) određenog 

sadržaja. 

Ova verzija podržava formiranje 4096 lejera. Svaki lejer može imati 

svoj naziv, i takođe lejeri se mogu napraviti da budu vidljivi/nevidljivi, 

zaključani/otključani ili zamrznuti/. 

Zato što lejeri mogu biti definisati na različite načine, mora se voditi 

računa o izmeni podataka između (Kopiraj/Unesi ili Uvoz/Izvoz) 

crteža.. 

Mi preporučujemo da standardizujete korišćenje lejera kako ne bi ste 

morali da menjate nazive lejera kada prebacujete podatke iz jednog u 

drugi crtež. 

Kontrolna tabla Pitagore 

Kontrolna tabla programa Pythagoras je poseban prozor koji uvek 

prikazuje informacije koje su potrebne za kreiranje tačaka i linija. Sve 

informacije su osetljive. Na primer, ako stanete na neku liniju dobićete 

informacije o krajnjim tačkama, dužini linije i odstojanja do krajnjih 

tačaka, kako se budete pomerali duž linije videćete da se određene 

informacije na kontrolnoj tabli menjaju. 

Ova osobina nije bitna samo da bi ste dobijali informacije o objektima, 

već glavna prednost ove osobine primećuje kod kreiranja novih linija i 

tačaka. Pythagoras će vam dozvoliti da kreirate nove linije ili tačke sa 

mogućnošću podešavanja određenih vrednosti (odstojanja, 

koordinate, poluprečnik i sl.). Šta će biti prikazano na kontrolnoj tabli 

zavisiće od toga koji alat budete selektovali. 

Dok editujete ulazne vrednosti prilikom kreiranja novih objekata, 

automatski će te u prozoru crteža videti efekat promene ulazne 

vrednosti (na primer ako crtate krug i unosite vrednost poluprečnika 

videćete kakav će biti budući krug na crtežu), pre nego potvrdite 

unešenu potvrdu. 


Izbor aktivnog lejera 

Pythagoras-traka sa alatkama 

Aktivan lejer je onaj u kome se kreiraju novi objekti. 

Naziv lejera se nalazi na kontrolnoj tabli i može se menjati izborom 

lejera iz ponuđene liste, koja se dobija kada se mišem klikne na polje 

naziva lejera. 

Napomena: Aktivan lejer je uvek vidljiv i ne može se napraviti da bude 

nevidljiv. 

Kopiranje atributa selektovanog objekta 

Pored standarne table sa alatkama, u pitagori se mogu aktivirati ili 

deaktivirati dodatne trake sa alatkama. 

Na ovim trakama se nalaze standardne funkcije kao što su Sačuvaj 

kao, Otvori fajl, Štampa i slično). 

Kada se selektuje neki objekat tada taster ( 

) postaje aktivan. 

Ako pritisnemo ovaj taster tada će atributi kao što su: boja, lejer, 

debljina, font i slično, biti iskopirani u naku vrstu "klipborda". 

Svaki objekat ima svoj klipbord, što znači da možemo iskopirati 

posebno atribute za: tačku, liniju, tekst, poligon ili putanju. 

Kopiranje atributa se može izvršiti takođe naredbom Atributi iz menija 

Formatizovanje ili iz menija klikom na desni taster. 

Dodavanje kopiranih atributa selektovanom objektu 

Kada smo iskopirali atribute u klipbord, sada možemo selektovati 

objekte i pritiskom na taster 

ih dodeliti selektovanim objektima. 

Takođe ove operacije se mogu uraditi kroz alatku Atributi, menija 

Formatizovanje ili iz menija klikom na desni taster. 

Ako selektujeme sve objekte odjednom i pritisnemo na taster Dodaj 

atribute, atributi iskopirani u klipborde će biti dodeljeni selektovanim 

objektima. 

Aktiviranje lejera 

Lejeri se mogu aktivirati izborom lejera iz liste padajućeg menija iz 

trake sa alatkama. 


Aktiviranje korisničke definicije 

Izbor Koordinatnog sistema 

Korisničke definicije se koriste da se unapred definišu atributi crtanja 

objekata. Definicije se kreiraju naredbom Rad sa korisničkim 

definicijama iz menija Definicije. 

Korisničke definicije se mogu aktivirati iz padajućeg menija trake sa 

alatkama ili iz menija klikom na desni taster. 

Makro alatke (Pythagoras VBA) 

Selektovani koordinatni sistem je prikazan na kontrolnoj tabli. Sve 

koordinate koje unosite ili koje su prikazane u indikatorima pozicija su 

relativne u odnosu na aktivan koordinatni sistem. 

Koordinatni sistem možete selektovati ako kliknete na naziv 

koordinatnog sistema na kontrolnoj tabli i izaberete ga iz ponuđene 

liste. 

Izbor Pravougle ili Polarne koordinate 

Taster ( ) se pojavljuje u taci sa alatkama i označava da je učitana 

makro aplikacija (VBA) i da se može pokrenuti pritiskom na taster 

(način pokretanja makroa zavisi od same aplikacije, možda je dovoljno 

da se pritisne taster, možda treba da se prvo selektuju neki objekti i 

slično). 

Na kontrolnoj tabli se mogu prikazati koordinate u sledećim oblicima 

YXH, HdH, HDd ili HDs. 

Tip koordinata možete selektovati tako što kliknete na Tip koordinata 

na kontrolnoj tabli i izaberete neki iz ponuđene liste. 


Poglavlje 2: 

Meni Fajl 

Novi 

Naredba novi otvara novi prazan crtež. Veličina strane zavisi od 

izabranog štampača ili plotera. Ako želite da štampate na drugom 

štampaču ili ploteru potrebno je da prvo selektujete novi štampač. 

Apple Macintosh: chooser 

Microsoft Windows: Control Panel: printer. 

Takođe i postojeći crtež se može adaptirati za drugi štampač. 

Otvori 

Naredba Otvori otvara postojeći crtež sa diska i prikazuje ga na 

ekranu. 

Kada se selektuje ova naredba na ekranu se pojavljuje standardni 

dijalog boks za otvaranje dokumenata. Da bi ste otvorili crtež potrebno 

je da kliknete na dokument i zatim kliknete na taster Otvori, ili kliknete 

dvostruko na naziv dokumenta. 

Za detaljnije informacije o mogućnostima otvaranja dokumenata 

konsultujte Apple Macintosh ili MS-Windows uputstvo. 

Kada se dokumet čuva tada se sve selektovane informacije i opcije 

čuvaju zajedno sa dokumentom. Takođe kada se dokument otvara sa 

selektovanim informacijama i opcijama. 

Samo za Windows verziju 

Kada se otvara ekstenzija crteža je ili *.PYT ili *.PPD. *.PYT 

dokument je normalni Pythagoras crtež; *.PPD dokument je 

Pythagoras prototip dokument. 

Prototip dokument se može ili: 

• Otvori kopiju: rezultat je novi crtež identičan prototipu. Dokument 

prototip se automatski zatvara. 

• Otvori prototip: tada se prototip može menjati i sačuvati. 

Ako otvaramo zauzet ili zaštićen fajl, Pythagoras će nas obavestiti da 

dokument nemožemo da menjamo pod istim imenom. Fajl može biti 

otvoren “samo za čitanje” (“Zaključan” za Mac). 

Sve nastale promene mogu se sačuvati ali pod drugim imenom. 

Taster 

iz trake sa alatkama odgovara ovoj naredbi. 

Zatvori 

Naredba zatvori se koristi za zatvaranje aktivnog dokumenta. Ukoliko 

dokument sadrži ne sačuvane promene pojaviće se automatski dijalog 

boks sa opcijom Sačuvaj. 

Uputstva Meni Fajl 7

Sačuvaj 

Naredba Sačuvaj služi za snimanje crteža na disk, pritom uzimajući za 

ime dokumenta ime sa vrha prozora crteža. Ako dokument već ima 

ime dokument će biti sačuvan, ako se radi o novom crtežu bez naziva 

pojaviće se dijalog boks gde ćete moći da unesete naziv novog 

dokumenta. 

Sačuvaj kao... 

Naredba Sačuvaj kao... čuva aktivan novi crtež ili novu verziju crteža. 

Dijalog boks koji se pojavljuje omogućuje da izaberete verziju 

dokumenta kao i da unesete ime novog crteža, ako pritom date ime 

crteže koje već postoji u tom folderu, Pythagoras će vas pitati dali 

hoćete da prepišete postojeći crtež novim. 

Izbor “Tip dokumenta”, omogućuje da dokument sačuvate kao 

standardni dokument, kao prototip ili kao dokument za prethodne 

verzije Pitagore, kao AutoCAD dokument (DWG ili DXF, verzije) . 

Dokument koji sadrži spirale ili prelaznice se nikako ne može sačuvati 

u prethodnoj verziji programa! 

Kod čuvanja dokumenta kao DWG ili DXF pojaviće se dijalog boks u 

kome možete podesiti da li tačke iz pitagore želite da izvezete kao 

tačke ili simbole, da li simbole želite da izvezete kao tačke, kao 

blokove ili da ih raspakujete, da li šrafure želite da izvezete kao 

šrafure ili raspakovano, da li nevidljive tačke iz pitagore želite da 

izvezete ili ne kao i da li hoćete da izvezete poligone ili putanje kao 

zatvorene ili otvorene polilinije. 

Napomena: ako tačke ili simbole hoćete da konvertujete u tačke tada 

se gube informacije o broju tačke, ako ih izvezete kao blokove tada će 

sa tačkama biti izvezeni i brojevi. Tako da ako ponovo taj crtež 

vratimo u Pitagoru tačke će imati svoj broj. 

Podaci iz koordinatnog sistema strane se ne izvoze, ali ako hoćete da 

ih izvezete morate prvo konvertovati crtež (objekte) iz koordinatnog 

sistema strane u lokalni koordinatni sistem, pa takav crtež sačuvati u 

DWG ili DXF formatu. 

Sva podešavanja u crtežu će biti sačuvana zajedno sa crtežom. 

Samo za Windows verziju 

Ako smo sačuvali dokumet sa ekstenzijom *.PPD, tada crtež postaje 

prototip i prilikom otvaranja on može biti korišćen kao osnova novog 

crteža. 

8 Meni Fajl Uputstva

Info o crtežu... 

Rad sa poddokumentima 

Informacije o crtežu se mogu uneti u određena polja kao što su naziv 

projekta, naziv crteža, datum, opis. Ove informacije mogu biti 

automatski ispisane na crtežu. 

Uvoz 

Ova funkcija omogućuje da u jedan Pythagoras dokument možete da 

isnertujete (povezujete) kao referentne dokumente više Pythagoras 

dokumenata. 

Kada se pozove ova naredba tada se pojavljuje dijalog boks gde 

možete da kontrolišete već povezane dokumente ili da dodajete nove 

ili da brišete iz liste postojeće Poddokumente. 

Podokumenti mogu biti: 

• S- spavajući, povezani su ali se nevide 

• V-vidiljivi, povezani su i vide se ali je sadržaj tog dokumenta 

zaključan za promene. 

• P-promenljivi, povezani su i promenljivi su, što znači da ako smo 

se povezali na više dokumenata (mogu biti na različitim mestima 

na disku ili mreži) i vršimo promene u glavnom dokumentu nakon 

naredbe Sačuvaj, svaki povezani dokument će biti ponovo sačuvan 

(dozvoljene su promene u poddokumetima nad postojećim 

objektima, kao što su promena atributa i brisanje objekata). 

• A-aktivan, po definiciji aktivan je dokument u koji se povezuju 

podokumenti i ako dodajemo nove objekte oni će se nalaziti u 

glavnom dokumentu, ali ako želimo da promene (kao što su 

dodavanje objekata) vršimo u nekom od poddokumenata, tada 

možemo da aktiviramo taj poddokument i novi kreirani objekti će 

biti u tom poddokumentu, posle ovoga treba ponovo aktivirati 

glavni dokument. 

Rad sa poddokumentima omogućuje rad sa mnogo više objekata 

nego je dozvoljeno u Pitagori, takođe ovakav rad omogućuje mnogo 

brži rad nego da se svi objekti nalaze u jednom crtežu. 

Svaki od dokumenata se može posebno editovati i kada se otvori 

glavni dokument sve nastale promene će se videti u glavnom 

dokumentu. 

Naredba Uvoz učitava podatke kreirane sa ostalim programima ili 

kolektorima podataka, (na primer terenski podaci, liste ili ostali CAD 

programi) u aktivan crtež. 

Uvozni podaci mogu biti DXF/DWG dokument, SHAPE i Tabela, SQD 

dokument, lista koordinata, terenski podaci sa instrumenata ili slike.. 

Napomena: Uvežena tekstualna datoteka se može direktno otvoriti u 

Pitagori korišćenjem naredbe “Otvori tekstualni fajl”. 

VAŽNO: Kada se uvoze podaci oni će biti uveženi relativno na aktivan 



Lista koordinata 

Lista koordinata sadrži naziv (identifikator) tačke i koordinate. 

Struktura liste kordinata je objašnjena u Dodatku A. 

Liste koordinate se mogu kreirati u svim standardnim procesorima 

teksta i bazama podataka. (Microsoft Excel, Lotus 123, ...). 

Kada se lista uvozi mora se voditi računa koji je koordinatni sisetem 

selektovan, jer će tačke biti relativne u odnosu na aktivni koordinatni 

sistem. Visine tačaka će biti relativne u odnosu na visinu koordinatnog 

početka. Uvoz u koordinatni sistem strane nije moguć! 

Koordinate u listi mogu biti pravougle ili polarne. Pre nego se uveze 

lista koordinata mora se podesiti koji je tip koordinata i format tipa 

koordinata.. 

Visina (H) nije obavezna. 

Moguću formati su : 

a) Br Y X (Šifra) 

b) Br Y X H (Šifra) 

c) Br Y X H Hinstr Hpriz (Šifra) 

Gde su Hinstr visina instrumenta i Hpriz visina prizme. 

Ako su ove vrednosti u listi Pythagoras će ih uzeti u obzir prilikom 

računanja visina tačaka. 

Preporučujemo da koristite listu koordinata kada je potrebno uvesti 

veliki broj tačaka iz podataka merenja. 

DXF/DWG 

Korišćenjem ove naredbe moguće je izvršiti uvoz formata AutoDesk 

DXF i DWG. 

SHAPE 

Korišćenjem ove naredbe mogu se uvoziti fajlovi kreirani u ESRI 

formatu (*.shp) 

Kada se uvoze SHAPE fajlovi otvara se dijalog boks sa već 

podešenim nazivima lejera i tabela baze podataka. 

Nazivi lejera i tabela se mogu promeniti da se podaci uvezu na 

pozicije koje želimo. 


Takođe možemo podesiti atribute tačaka u dijalog boksu Atributi 

tačaka 

Možemo podesiti atribute linija u dijalog boksu Atributi linije 

I atribute poligona u dijalog boksu Atributi poligona 

Napomena: Svi atributi i nazivi se mogu menjati i kasnije. 

Tabela 

U već kreirane atributalne tabele u Pythagoras možete uvoziti sadržaj 

atributa iz fajlova kreiranim u formatima *.dbf, *.txt ili *.csv. 


SICAD-SQD 

(Samo Windows) 

Ova naredba omogućuje uvoz SQD fajlova iz SICAD programa. 

Kolektor podataka 

Ova naredba vam omogućuje da učitate fajlove merenja iz kolektora 

podataka. Ovi fajlovi su u formatu koji definiše proizvođač geodetskih 

instrumenata. 

Pythagoras može da učitava skoro sve poznatije formate kolektora 

podataka i totalnih stanica (Sokkia, Leica, Topcon, Zeiss, Nikon, 

Pentax, Geodimeter, TDS). 

Takođe možete da radite izravnanje poligonskog vlaka za vreme 

uvoza podataka merenja (kada su tačke merene tada mogu biti i 

izravnate). Za ovo vam je neophodan modul DC2 (uvoz podataka 

merenja ). Deteljnije objašnjenje je uputstvu “Uvoz iz kolektora 

podataka” . 

Slika 

Ova naredba uvozi slike u crtež. Slike su skenirane karte ili planovi i 

sačuvani u formatu Windows BMP (bitmap), TIFF ili GeoTIFF putem 

nekih od programa za obradu slika. Ako su slike sačuvane u nekom 

od drugih formata moraju se prvo konvertovati u neki od gore 

navedenih. 

BMP slike mogu biti monohromatske (xcrno-belo) ili u 16, 256 ili 24- 

bitnoj boji. RLE kompresovane BMP slike se ne mogu učitati u 

Pythagoras. 

Ove formate za vreme uvoza Pythagoras konvertuje u format 

Pitagorina slika (ekstenzija *.IMG). Ovaj format je optimiziran kako bi 

se što brže radilo sa slikama (zumiranje, pomeranje itd.). Kada se 

slika učita i sačuva crtež biće sačuvani i podaci o slici (putanja, opšte 

informacije itd.), ako se desi da se slika izbriše sa diska tada će 

program pri otvaranju crteža koji sadrži sliku javiti da slika nije na 

mestu i ponuditi mogućnost da se slika pronađe na disku. 

Slika se može koristiti u više crteža. 

Napomena: 

Format GeoTIFF je jedna varijanta formata TIFF koji sadrži 

geografske podatke. Slika u ovom formatu se može učitati ili relativno 

ili apsolutno u državnom koordinatnom sistemu. 

Slike se mogu uvoziti na dva načina: 

• Slika po slika 

• Lista slika 

Slika po slika 

Za vreme uvoza možete izabrati da li sliku hoćete da učitate kao 

georeferenciranu ili ne, ako izaberete automatsko referenciranje slika 

će imati prave koordinate, ako ne slika će biti na sredini strane. 


Sa listom 

Takođe slike se mogu uvoziti preko liste koordinata i naziva slika. 

Moguće je koristiti slike različitih formata u listi. Ako je slika Geo-TIFF 

program će zanemariti koordinate iz liste, već će uzeti koordinate koje 

se nalaze u formatu.. 

Operacije sa slikama 

Osobine slika (razmera, intenzitet, ...) i pozicija slike se mogu menjati. 

Saslikama se mogu izvoditi sledeće operacije: 

1. Selekcija slike 

Ako se pritisne taster "B" ili "I" na tastaturi i klikne na sliku tada će 

slika biti selektovana, tada se slika može pomerati ili brisati. 

2. Operacije sa rasterom 

Ako želite da radite samo sa delom slike ili da ispravite deo slike 

postoje alatke koje vam omogućuju modifikaciju slike: 

• Odseci 

• Laso 

• Brisač 

Više detalja u poglavlju “Alatke” 

3. Promena atributa slike 

Dvostruki klik na sliku otvara dijalog boks za promenu atributa slike. 

Ako vršimo neko isecanje, brisanje itd. U dijalog boksu će se pojaviti 

opcija se promene i sačuvaju. Originalna slika se ne može presnimiti. 

Više informacija u poglavlju Meni Pregled, “Informacije o objektu”. 

Veličina slike 

Skenirane slike mogu biti veoma velike. Veličina slike zavisi od 

sledećeg: 

• Broj boja koji se koriste u slici. Monohromatske slike zauzimaju 

mnogo manje memorije od slika sa 24-bitnom bojom. 

• Rezolucija skeniranja. 

• Širina i Visina slike. 

Na primer A4 slika u boji skenirana na 300dpi u 24-bit boji ima veličinu 

fajla od 26MB. Ista slika u rezoluciji 600dpi, biće 4 puta veća. Na 

drugoj strani A0 crtež skeniran monohromatski u rezoluciji 300 dpi će 

zauzeti nekompresovan oko 17,4MB. 

Pythagoras čuva slike u svom formatu koji je optimiziran za brži prikaz 

na ekranu. U proseku crno-bela slika (monohromatska) će biti 5 puta 

manja nego inače. Tipična veličina Pitagorine slike rezolucije 300dpi 

A0 veličine će biti oko 4MB. 

Digitalizacija slika 

Koristeći skenirane slike može se digitalizovati sadržaj slike. Većina 

prvo urazmeri slike tako da dobije u pravoj dimenziji. Tako da je 

izmeren 1m na slici jednak jednom metru u prirodi. 

Da bi ste urazmerili slike potrebno je da uradite sledeće: 

1. Uvezete sliku u prazan crtež. 

2. Podesite razmeru crteža tako slika bude u razmeri originala. 


3. Podesite razmeru slike po pravcima Y i X ose tako da dobijete 

originalnu veličinu. 

4. Ako želite da radite u poznatom koordinatnom sistemu: 

Ispikirajte tačke na slici kojima znate koordinate. Kada ih 

selektujete možete pokrenuti naredbu "Transformacija N 

tačaka" da transformišete ceo crtež zajedno sa slikom u 

poznati koordinatni sistem. 

Kada radite u poznatom koordinatnom sistemu na primer u državnom 

koordinatnom sistemu u Gaus-Krigerovoj projekciji, možete koristiti 

naredbe Kopiraj i Unesi u oba smera, između crteža sa slikom i ostalih 

crteža. 

Ako budete kopirali sliku ona će biti urazmerena i rotirana. 

Lista slika 

Napomena: Ako imate slabiju grafičku kartu tada će boje na slici biti 

prilagođene vašoj grafičkoj karti. Tako da je moguće da određene boje 

budu prikazane drugačije. U suprotnosti sa drugim paketima za 

obradu slika Pythagoras ne menja sistemske boje i boje koje su 

promenjene biće odštampane korektno. 

Lista slika omogućuje definisanje tekstualnog fajla sa listom slika, koja 

će biti uvežena automatski. Pri ovom uvozu za svaku sliku se može 

staviti atribut kao što su razmer , lejer itd. 

Ovo je dobro kada je potrebno uvesti sve slike koje pokrivaju 

određeno radilište i služe kao pozadina. 

Format tekstualnog fajla 

Struktura tekstualnog fajla je prikazana ispod: 

Fajl sadrži dva dela: 

1. Zaglavlje 

2. Lista naziva fajlova slika karata sa koordinatama donjeg levog ugla i 

eventualno gornjeg desnog ugla. Kada se unesu i donji levi ugao i gornji 

desni ugao slika će biti razvučena u pravougaoniku koji je definisan 

stranicama paralelnim osama i ovim dvema tačkama.. 

Zaglavlje 

Napomena: polja u fajlu su odvojena ili TAB ili praznim mestom 

1. zaglavlje uvek počinje sa dvotačkom. 

2. Originalne slike: puna putanja slike mora biti unešena 

3. Pitagorine slike: Pythagoras konvertuje originalne slike u Pitagorine. 

Ovde se unosi putanja gde će slike biti sačuvane nakon konverzije. 

Napomene: 

• Za Macintosh, folderi sa slikama su odvojeni dvotačkom. 

Za Windows, folderi su odvojeni obrnutom kosom crtom 

Na primer: Disk1:documents:images:(Macintosh) 

C:\documents\images\ (Windows) 

• Zapamtite da putanje moraju da se završavaju sa dvotačkom za Mac i 

sa obrnutom kosom crtom za Windows. 

• U slučaju da u nazivu putanje postoji prazno mesto mora se između 

staviti ili znak navoda ili apostrof (ili “ ili ‘ ) 

4. Razmera: razmera originalne slike 


5. Nivo prikaza: Preporučujemo da se navede najniži nivo prikaza (=-10), 

zato što se slike najčešće koriste kao pozadina. U drugom slučaju neki 

od objekata se možda neće videti! 

6. Lejer: Ako lejer ne postoji, tada će automatski biti kreiran. 

7. Boja: boja se definiše brojevima (0=crna). 

8. “Y” ili “N” (samo važi za Crno-Bele slike) 

Y → negativ 

N → normalno 

9. Osvetljenje: unosi se u “%” (100%, 75%, 50%, …) 

Lista 

Lista izgleda ovako: 

“Naziv fajla” “Ykoord donji levi ugao” “Xkoord donji levi ugao” 

“Ykoord gornji desni ugao” “Xkoord gornji desni ugao” 

Primedba: nazivi fajlova mogu da imaju ekstenzije. Proverite njihove 

originalne nazive. 

Primer 

Evo kako izgleda jedan ulazni fajl: 

:”C:\DATA\” “D:\GIS\NGI\” 1/10000 -1 NGI10000 0 N 100 

top08-2.tif 170018.075 228172.645 

top08-3.tif 178019.075 228172.645 

top08-4.tif 186019.440 228172.645 

top08-6.tif 170017.440 218172.030 

top08-7.tif 178017.805 218172.030 

top08-8.tif 186018.805 218172.030 

top16-4.tif 186017.535 208171.415 

top16-8.tif 186016.900 198171.435 

top17-1.tif 194017.900 208171.415 

top17-5.tif 194016.630 198171.435 

Izvoz 

Naredba Izvoz zapisuje selektovane objekte u jedan od dole 

navedenih formata: 

1. Lista koordinata ili lista ofseta ako koristite stacionažni CdH 

2. DXF/DWG 

3. Model terena 

4. SHAPE 

5. Tabela 

6. SICAD-SQD 

7. Lista objekata 

8. Lista za obeležavanje 

Kada se radi izvoz sve kordinate objekata zapisane u izvezenom fajlu 

biće relativne na aktivan koordinati sistem i biće u selektovanom tipu 

koordinata. 

Napomena: Izveženi tekstualni fajl se može otvoriti direktno u Pitagori 

naredbom "Otvori tekstualni fajl". 



Lista koordinata sadrži informacije samo o selektovanim tačkama. I to 

sledeće: 

1. broj tačke 

2. koordinate(YXH ili HdH). 

Atributi i ostal einformacije se ne izvoze. 

Brojevi tačaka u listi su uvek sortirani. 

Pythagoras ima mogućnost da uključi i tačke bez brojeva u listu. 

Možete direktno otvoriti listu koordinata koristeći naredbu "Otvori 

tekstualni fajl", iz menija fajl. 

Takođe izveženu listu možete otvoriti bilo kojim procesorom teksta. 

Lista koordinata se može izvesti i relativno u odnosu na putanju. 

DXF/DWG (AutoDesk exchange format/AutoCAD Drawing-format) 

Slektovani objekti se mogu izvesti u formatu DXF ili DWG. DWG je 

AutoCAD-ov standardni format. DXF-fajl je format koji se može uvesti 

u veliki broj ostalih CAD-alata. Svi objekti će biti izveženi u 3D obliku. 

Pythagoras podržava sledeće verzije: 

• AutoCAD 2000 

• AutoCAD Ver.14 

• AutoCAD Ver.13 

kao sve niže verzije 

Konverzija u DXF/DWG se može podešavati kako bi zadovoljila 

potrebe korisnika DXF/DWG fajla. 

Tačke 

• Kao tačka (AutoCAD POINT): svaka selektovana tačka će biti 

izvežena kao tačke, simboli iz Pitagore će se konvertovati u tačke. 

• Kao simbol: BLOCK će biti iscrtan uDXF/DWG fajlu za svaki 

Pitagorin simbol. Tačke u DXF/DWG fajlu će biti izvežena kao 

INSERT . 

Izvoz tačaka kao simbola ima prednost jer će korisnici AutoCAD-a moći 

da vide informacije izvežene kao ATTRIBS. 

Simboli 

Simboli se mogu izvesti na 3 načina:: 

• kao tačke: to j edobro ako primaocu DXF/DWG fajla netrebaju 

simboli iz Pitagore. 

• kao simboli: BLOCK će biti kreirani u crtežu i mogu se 

upotrebljavati i dalje u AutoCAD-u naredbom INSERT. 

• raspakovano: simbol će biti izveženi raspakovani na osnovne 

elemente. 


Linije 

DXF/DWG format neprepoznaje debljine linije. Koristeći tekst tabelu 

možete urediti da se određena debljina linije konvertuje u određenu 

boju. Ova tabela se može učitati kroz Meni Definicije, Podešavanje, 

Učitavanje tabele za konverziju. Više o ovome u sledećem poglavlju. 

Pitagorini tipovi linija se mogu konvertovati u AutoCAD tipove linija 

Specijalni tipovi linija se mogu izvoziti u DXF/DWG na jedan od 

načina:: 

• kao puna linija: ako tip linije nije važan. 

• tip linije da bude zadržan: BLOCK će biti napravljen u DXF/DWG 

fajlu za svaki simbol na liniji. Linije će biti pune 

Lukovi i krugovi se izvoze kao "anonymous" BLOCK. 

• raspakovano: linije će biti raspakovane na osnovne elemente i svaki 

element će tako biti izvežen u DXF/DWG fajl. 

Izvoz nevidljivih tačaka 

Nevidljive tačke u Pitagori se mogu takođe izvesti ili ne, ukoliko se 

potvdi opcija "Izvoz nevidljivih tačaka" u dijalog boksu. 

Nazivi blokova (BLOCK) 

Nazivi simbola i tipova linija u DXF/DWG fajlu će se formirati na 

osnovu naziva korišćenim u Pitagori. Grupa i naziv simbola ili linije će 

biti odvojena sa znakom "_" (donja crta). 

Napomena: 

• Šare: se izvoze kao AutoCAD ‘HATCH’ entitet. Samo poligoni koji 

se nemogu konvertovati kao komanda HATCH, biće izveženi kao 

“ANONYMOUS BLOCK”. 

• Ako želite da izvezete i podatke iz koordinatnog sistema strane 

morate ih prvo selektovati i prebaciti u lokalni koordinatni sistem. 

• Da bi ste izbegli rotiranje crteža prilikom izvoza vodite računa o 

aktivnom koordinatnom sistemu, mora biti horizontalan. 

Izvoz poligona/putanja kao polilinija 

U koliko selektujete ovu opciju svi poligoni i putanje će biti izveženi 

kao AutoCAD-POLYLINE. 

Model terena 

Aktivan model terena se izvozi u DXF format. Svaki trougao postaje 

3DFACE entitet u DXF fajlu. Ovi fajlovi mogu biti otvarani sa nekim 3D 

programiam koji imaju mogućnost renderovanja radi plastičnijeg 

prikaza modela terena 

SHAPE 

Slektovani objekti se mogu sačuvati u SHAPE formatu. SHAPE je 

format u kome se čuvaju ESRI crteži. Tako da se kasnije mogu 

otvarati u programima kao što su ArcInfo, ArcView, itd. 

Svi objekti se mogu izvestu kao 3D objeti. 


Konverzija u SHAPE se može podešavati tako da zadovolji potrebe 

korisnika SHAPE fajlova. 

Tabela 

Sistemski ili Atributi iz atributalnih tabela selektovanih objekata se 

mogu izvesti u tabele *.dbf, *.txt ili *.csv fajl. 

SICAD-SQD 

Selektovani objekti će biti selektovani kao SQD fajl. To je format 

programa SICAD. 

Lista objekata 

Ova lista sadrži listu informacije svih selektovanih poligona i linija i 

eventualno tačaka koje formiraju poligon. 

Lista za obeležavanje 

Ova naredba sve koordinate tačaka prevodi u format geodetskog 

instrumenta koji je podešen u meniju Definicije, Podešavenje, Kolektor 

podataka. 

Otvori tekstualni fajl 

Pythagoras čuva nazive 9 poslednjih uveženih ili izveženih tekstualnih 

fajlova. Kada otvorimo podmeni "Otovori tekstualni fajl" pojaviće se 

lista fajlova. Selektujte fajl iz liste koji hoćete da otvorite. 

Ovi fajlovi se otvaraju sa Pitagorinim tekstualnim ASCII editorom. 

Takođe koristeći opcije Novi ili Otvori možete kreirati novi fajl i 

sačuvati ga pod određenim imenom ili otvoriti postojeći. 

Ako je teksualni fajl preveliki za Pitagorin editor, koristiće se 

alternativni editor. 

Selektovanje tekst editora: 

1. Windows verzija Pythagoras: 

Windows će koristiti definisanu aplikaciju koja otvara 

ekstenziju fajla *.txt. 

2. Apple Macintosh verzija Pythagoras: selektujte editor koristeći 

Definicije, Podešavanje, Tekst Editor. 


Kreiranje 

Simbola 

Ova naredba vam omogućuje kreiranje novog simbola, definisanog 

kombinacijom linija, lukova, tekstova, krugova i poligona.. 

Da bi kreirali simbol potrebno je da definišete pravu veličinu simbola. 

Atributi elemenata će biti zadžani u simbolu, u slučaju da su svi 

elementi iste boje tada simbolu možete dodeliti bilo koju boju. 

Prethodno se mora definisati "Centralna tačka" simbola. (Menu 

"Formatizovanje", "Stil tačke"). Kod korišćenja simbola koordinate 

simbola odgovaraju koordinatama Centralne tačke. 

Pre kreiranja simbola, svi elementi koji će činiti simbol moraju biti 

selektovani, uključujući i centralnu tački. 

Tada se otvara dijalog boks, Kreiranje Simbola, u kome se vidi prikaz 

simbola u prozoru. Veličina simbola u prozorčiću ne odgovara realno 

veličini. 

1) Atributi simbola: 

1. Okretan. 

Ako je uključena ova opcija simbol se može rotirati. Neokretni 

simboli zadržavaju uvek isti ugao rotacije. Kod Izbora površine 

za štampu neokretni simboli će uvek biti horizontalni 

2. Zavistan od razmere. 

Ovi simboli će moći da se urazmeravaju, dok nezavisni od 

razmere prilikom štampe uvek imaju istu veličinu. Za simbole 

koji su nezavisni od razmere dobro je da budu kreirani u 

koordinatnom sisetmu strane i pritom za jedinice dužine treba 

da budu selektovani mm (Pogledajte poglavlje Definicije). 

3. Simbol severa. 

Ovi simboli će biti uvek u pravcu Severa ili X-ose bez obzira 

kako okrećete list za štampu 

2) Biblioteka simbola – Simboli dokumenta 

Biblioteka simbola se čuva u fajlu "PYTHAGOR.LIB" kada se izlazi iz 

Pitagore i dostupni su svakom sledećem dokumentu. 

Simbol dokumenta se jedino može koristiti u dokumentu u kome je 

kreiran. Prilikom kopiranja iz jednog u drugi dokument kopira se i 

simbol i tada se može koristiti i u drugom dokumentu. 

Svi simboli se mogu prebaciti u Biblioteku simbola. Mi preporučujemo 

da se simboli prvo kreiraju u dokumentu pa tek onda prebace u 

Biblioteku. 

Primedbe: 

• PYTHAGOR.LIB: Ovaj faj se nalazi zajedno sa programskim 

fajlom. U slučaju da se obriše sve biblioteke će biti izbrisane 


takođe, nije loša ideja da pravite kopiju ovog fajla na nekom 

drugom mestu, kako bi mogli da ga povratite u svakom trenutku. 

• Ako postoji isti simbol i u biblioteci i u dokumentu, biće izbrisan 

simbol iz dokumenta. Ovo pri otvaranju crteža program proverava. 

3) Grupa simbola 

Svaki simbol se sastoji od dva elementa: grupe i simbola. Ovo je da bi 

mogla da se pravi pripadnost simbola po grupama radi lakšeg izbora 

simbola. 

Nakon kreiranja simbol se pojavljuje u menijima Formatizovanje i 

Definicije pod Biblioteka simbola ili Simbol dokumenta. 

Tip (Stil) linije 

Ova naredba omogućuje kreiranje tipa linije sa segmentom koji se 

ponavlja i sastavljen je od elemenata kao što su linije, lukovi, krugovi i 

poligoni. 

Da bi ste napravili tip linije morate prvo nacrtati segment u pravoj 

veličini. Početna i krajnja tačka segmenta mora biti tipa Centralna 

tačka. Kada se tip linije kreira, linija se pojavljuje u Biblioteci i može se 

crtati. Linija koja se nacrta biće sastavljena od segmenata koji se 

nadovezuju jedan na drugi. 

Atributi (boja, debljina itd.) elemenata koji su formirali liniju koriste se i 

za stil linije. 

Evo nekoliko pravila: 

1. Boja: svi elementi imaju istu boju, linija će moći da bude u bilo 

kojoj boji. 

2. Širina linije: 

• Debljina linije se može menjati ako postoji jedna linija 

između dve centralne tačke 

• Debljina ostalih elemenata će biti osetljiva na "Debljina 

linije" ako: 

• su svi elementi iste debljine 

• ako nema elemenata između dve centralne 

tačke ili dve ili više linij aspajaju dve centralne 

tačke. 

Pre kreiranja tipa linije moraju svi elementi biti selektovani, uključujući 

i dve centralne tačke. 

Dijalog "Kreiranje stila linije" će vam pokazati novi tip linije i moći ćete 

da liniji dodelite grupu i naziv. 

1) Atributi tipa linije: 

Zavistan od razmere. 

Ako kreiramo ovakve linije one će uvek imati prave dimenzije, a u 

zavisnosti od razmere će se menjati pri štampi. 

Nezavistan od razmere. 

Ove linije će imati istu razmeru bez obzira na razmeru štampe. Zato je 

najbilje ove stilove kreirati koristeći milimetre. 


2) Biblioteka tipa linija - Tipovi linija dokumenta 

Slično kao i za simbole postoji i biblioteka stilova linija. Sve što je 

navedeno kod simbola važi i za linije. 

3) Group - Symbol 

Svaka linija bilo da je u biblioteci linija ili u dokumentu je deo neke 

grupe i ima svoje ime. 

Nakon kreiranja tip linije se odmah pojavljuje u biblioteci i može se 

koristiti. 

Šrafure 

Ova naredba omogućuje kreiranje šara za šaranje poligona. 

Da bi ste kreirali šaru potrebno je da nacrtate jedan pravougaonik sa 

dimenzijama koje će odgovarati dimenzijama šare. U tom 

pravougaoniku možete crtati horizontalne, vertikalne ili dijagonalne 

linije. Debljine linije i boj ase zadržavaju i u šari. Kada sve linije imaju 

istu boju tada se boja šare može menjati. Dve tačke koje definišu 

dijagonalu pravougaonika su tipa Centralne tačka. 

1) Atributi šrafure: 

Zavisna od razmere. 

Ovaj tip šare ima prave dimenzije. 

Nezavisna od razmere. 

Ovaj tip šare ima nepromenljivu razmeru prilikom štampe i najbolje ga 

je kreirati u mm. 

Pre nego pozovete naredbu Kreiraj šaru sve linije koje čine šaru i dve 

centralne tačke po dijagonali moraju biti selektovane 

U prozoru dijalog boksa možete videti izgled buduće šare. 

Ugao rotacije: 

Je ugao koji je uvek jednak uglu koji je relativan na ivicu strane. 

Biblioteka šara – Šara dokumenta 

Kao i simboli i linije i šare se nalaze ili u biblioteci šara ili u dokumentu. 

Sve primendbe koje važe za biblioteke simbola i linija važe se i za 

šare 

(Pogledajte Kreiraj simbol, Biblioteka simbola – Simbol dokumenta) 

Grupa simbola 

Nazi svake šare se sastoji od dva dela grupe i naziva šare. 

Odmah nakon kreiranja šare ona se može koristiti u dokumentu i 

nalazi se u meniju "Formatizovanje" pod “Biblioteka šara" ili "Šara 

dokumenta" u zavisnosti od tipa šare. 


Tipa poprečnog preseka 

Pogledajte poglavlje Izrada saobraćajnica. 

Rad sa simbolima 

Dijalog boks “Rad sa simbolima” omogućuje sledeće operacije sa 

simbolima, linijama ili šarama: 

• Premeštanje simbola, šare ili stila linije dokumenta u Biblioteku. 

• Promena naziva Grupe. 

• Promena naziva simbola, šare, stila linije. 

• Brisanje simbola, šare, stila linije iz dokumenta. 

Primedbe: 

• Simboli, stilovi linija ili šare koje se koriste u jednom od još 

otvorenih crteža se nemože izbrisati. 

• Grupe su sortirane alfabetski. 

Učitaj makro biblioteku 

Korišćenje 'Učitaj makro biblioteku”, pojavljuje se prozor sa listom 

mogućih makroa, selektujte neki i kliknite na njega da bi ste ga učitali. 

Napomena:ako postoji samo jedna biblioteka prozor se neće 

pojavljivati. (samo Windows) 

Upravljanje makro bibliotekom 

Kada izaberete naredbu iz menija Fajl Rada sa makoro bibliotekom, 

otvara se dijalog boks koji omogućuje otvaranje novih biblioteka i rad 

sa postojećim. 

U principu rad je isti kao sa simbolima, možete prebaciti makro 

dokumenta u biblioteku, reimenovati, brisati i otvarati nove biblioteke 

itd. 

Početna biblioteka 

Možete označiti biblioteku koja će se automatski učitavati pri otvaranju 

Pitagore. 

Zaključano 

Svaka biblioteka se može zaključati i otključati unošenjem korisničkog 

imena i šifre. Ovo je pogodno kada je potrebno zaštiti kod makroa od 

izmena. 


Makro editor 

Makro biblioteka se aktivira u momentu kada se učita u program. 

Nakon učitavanja, može se pristupiti kodu makroa pod uslovom da 

biblioteka nije zaključana. Ako je biblioteka zaključana tada se ista 

mora prethodno otključati ukucavanjem korisničkog imena i šifre. 

Pomoću ovog modula možete editovati kod makro i praviti izmene u 

samom makrou. 

Kada aktivirate makro editor, tada se aktivira meni makro editora, koji 

se sastoji od sledećih stavki: 

• ‘Fajl’ sadrži sve komande koje se odnose na rad sa fajlovima. 

• ‘Editovanje’ sadrži sve komande koje mogu biti od koristi prilikom 

programiranja, kao što su Unesi, Kopiraj, Pronadji, Zameni itd. 

• ‘Pokreni’ sadrži naredbe za kompajlovanje napisanog koda i za 

pokretanje makroa. Kopmajluj proverava greške o konvertuje 

programski jezik u mašinski jezik. Pokreni pokreće makro program. 

Za programiranje možete koristiti VBA uputstvo. 

Databaza 

Svaki Pythagoras dokument može imati unutrašnju bazu podataka 

koja se sastoji od više atributalnih tabela. 

Rad sa bazom podataka 

Rad sa bazom podataka omogućuje kreiranje atributalnih tabela i 

definisanje strukture tabela. 

Kod kreiranja tabela se može podesiti za koje tipove objekata se koja 

tabela može povezivati, koristeći list "Vrste objekata" 

Cirkularno pismo 

Opcija Cirkularno pismo je namenjena da se odjednom odštampa 

pismo upućeno na više adresa. 

Šablon pismo je drugi Pythagoras dokument koji sadrži tekst pisma i 

tekst umesto kojeg se unosi određeni atribut iz selektovanih 

elemenata. 

kolona iz tabele 

sistemski atribut elementa 

Na primer : 

bila bi kolona "Broj" iz tabele "Parcela" 

bila bi "površina" selektovanog "poligona" 


Selekcija listova 

Podmeni Podešavanje strane sadrži naredbe za podešavanje 

Štampača, prikazivanje ili ne strane na crtežu, izbor strane i brisanje 

strane za štampu. 

Rad sa listovima 

Listovi 

Naredba rad sa listovima otvara dijalog boks u kome možete 

podešavati, dodavati ili brisati listove ili im se dodeljivati opcija 

"Leteće" ako želimo da se vidi ili nevidi šta ima na koordinatnom 

sistemu strane. 

Ako u crtežu postoji više listova za štampu, tada će se pojaviti lista 

svih kreiranih listova sa njihovim nazivima. 

Štampač 

Listovi se mogu aktivirati selekcijom lista iz liste. 

Dijalog boks koji se pojavljuje sadrži listu štampača ili plotera koji su 

instalirani na vašem računaru, potrebno je da selektujete štampač ili 

ploter i da kliknete na podešavanje da podesite karakteristike kao što 

su izbor veličine papira i sl. Dijalog boks koji se pojavljuje posle 

pritiska na taster Podešavanje zavisi od drajvera instaliranog 

štampača. 

Ako ste u nekom crtežu koji ste otvorili, selektovali štampač koji više 

nije aktivan, Pythagoras će izbaciti upozorenje, kada nastavite crtež 

će se prilagoditi novom štampaču. 

Selekcija površine za štampu 

Ovom naredbom se podešava površina za štampu u smislu razmere, 

centralne tačke i rotacije.. 

Kada se aktivita ov naredba na ekranu možete videti okvir površine 

za štampu i stranicu. Na kontrolnoj tabli se pojavljuje dijalog boks na 

kome možete da podesite razmeru, koordinate, prikaz ili centriranje. 

Na crtežu papir je obeležen punom linijom, a površina za štampu 

crtkastom linijom. 

Uvek možete da pritiskom na taster Prikaz vidite šta ste selektovali da 

štampate. 

Faktor razmere se može unositi ručno ili birati iz ponuđene liste, ili 

protiskom na taster "Puna strana". Kada se pritisne na ovaj taster, 

Pythagoras će sračunati razmeru kada ceo crtež popunjava stranu. 

Samo objekti koji su selektovani kao vidljivi će biti uzeti u obzir pri 

računanju razmere. 

Ugao rotacije se može menjati samo ručno. 


Parametri translacije (x, y) se mogu menjati na različite načine: 

1. direktno na kontrolnoj tabli. 

2. tasterom "Centar". Pythagoras sračunava automatski 

razmeru i koordinate centra, pritom se samo vidljivi lejeri 

koriste pri računanju. 

3. kada dođete kursorom na površinu za štampu, on će preći 

oblik šake što znači da kada kliknete levim tasterom i zadržite, 

možete videti gde pomerate površinu za štampu. Kada pritom 

pritisnete i zadržite taster CTRL moći ćete da pomerate 

površinu samo horizontalno ili vertikalno. Ovo je korisno kada 

treba da štampate nekoliko puta sa manjim formatom strane. 

Relativno, ako stanete na ugao, moći ćete da rotirate površinu za 

štampu. Takođe, nakon rotacije pritiskom na taster Prikaz možete 

videti kako to izgleda. 

Pritiskom na taster Ecs na tastaturi ili na taster Otkaži na kontrolnoj 

tabli uvek možete prekinuti naredbu “Izbor površine za štampu”. 

Ako pritisnete na taster “Ok” tada će te potvrditi nova podešavanja. 

Primedbe: 

• You may use the zoom in, zoom out and scrolling functions any 

time in order to position the page more accurately. 

• When the page rectangle is not visible (the page is completely 

outside the drawing), use the "Center" button to make the page 

rectangle visible. 

Pritiskom na ikonicu 

pokrenuće se ova naredba. 

Štampa 

Naredba Štampa, štampa ili plotuje aktivan crtež. 

Prvi dijalog boks vam omogućuje da izaberete šta hoćete da 

štampate. 

Ovaj prozor je identičan prozoru opcije prikaza. Ako pritisnemo taster 

OK izabrani podaci će biti poslati na štampač ili ploter. 

Ova prozor se sastoji od nekoliko strana gde možete podešavati: 

• Izbor prikaza iz lista ranije sačuvanih "Prikaza"(Prikaz se kreira 

tako što podesite šta hoćete da vidite i kako i jednostavno ga 

sačuvate, kasnije se prikazi mogu selektovati iz liste i automatski 

paliti i gasiti lejere i sl.) 

• "Lejeri" ili grupe lejera 

• "Prikaži" gde se podašava šta se vidi a šta ne od karakteristika 

objekata. 

• "DTM"-koji se može prikazati kroz mrežu trouglova ili mape u boji u 

zavisnosti od visine ili nagiba. 

• "Tematska mapa"-ako su kreirane mogu se selektovati tematske 

mape za štampu. 

• "Štampa"- izbor i podešavanje štampača 

• "Opcije štampe"-podešavanje opcija štampe 

Strana "Opcije" omogućuje da konvertujete podatke koje šaljete na 

štampač. Uvek je moguće konvertovati “Boju u Crno” Ostale 

konverzije se mogu aktivirati tek kada se učitaju. Pogledajte poglavlje 


"Definicije", "Podešavanje", "Učitavanje tabele za konverziju " koje 

objašnjava detaljnije. 

Imate sledeći izbor: 

• Bez konverzije: po definiciji selektovano. 

• Boja --> Crno: sve boje kovertuje u crno. 

• Boja --> Širina: širine objekata će biti ignorisane. Nove širine će 

biti preuzete iz tabele za konverziju. 

• Širina --> Boja: boje objekata će biti ignorisane. Nove boje će biti 

preuzete iz tabele za konverziju. 

Samo za Windows 

Štampa specijalnih boja inteziteta (75%, 50%, 25%…) može da 

izazove probleme pod Windows NT ili Windows 2000 operativnim 

sistemom. Drajveri nekih štampača pod ovim operativnim sisetemima 

mogu biti odštampani totalno u drugoj boji. 

Problem može biti rešen korišćenjem punih bojaselekcijom naredbe 

'Koristipune boje boje za bitmap šare'. Pythagoras će sračunati 

približne boje i te boje će biti poslate na štampač kao 100% boja. 

Takođe je moguće štampati u modu “Sakrivena strana”: 

1. sredina ekrana će biri sredina strane . 

2. Imate mogućnost da štampate objekte strane ili ne. 

3. razmera strane se može podesiti: 

Svi objekti se mogu dodatno urazmeriti u okviru razmere 

strane. Tako će svi objekti biti dodatno urazmereni. Primedba: 

objekti strane će zadržati razmeru. 

Za štampu se može koristiti i taster . 

Poslednji dokumenti 

Lista od 16 poslednje otvorenih i korišćenih fajlova se pojavljuje u 

podmeniju Poslednji dokumenti, menija Fajl. Kada se klikne na neki od 

dokumenata on će se automatski otvoriti, pod uslovom da se još uvek 

nalazi na toj putanji. 

Izlaz 

Naredba Izlaz zatvara sve dokumente i izlazi iz programa. U koliko ste 

u dokumentima pravili neke promene Pythagoras će vam ponuditi 

dijlog boks u kome će te moći da sačuvate ili ne dokument.. 

Kada izlazite, Pythagoras čuva sve informacije o podešavanjima i 

defiinicijama. Sledeći put kada pokrenete program sva podešavanja 

će biti ista kao kod izlaza. 

O… 

Pojavljuje se dijalog boks koji sadrži sve informacije aktivnoj verziji 

Pitagore, kao i podaci o gde i kako se može dobiti podrška. 


Poglavlje 3: 

Meni Editovanje 

Opovrgni 

Naredba Opovrgni ( 

komande. 

) vraća crtež u stanje pre zadnje izvršene 

Broj nivoa Opovrgni se može definisati. Ova naredba može biti od 

velike koristi kada konstruišete nešto, da bi nešto konstruisali 

potrebno je da konstruišete pomoćne linije ili objekte, konstruišete šta 

ste hteli i stavite ga u Klipbord, zatim sa Opovrgni orišete pomoćne 

objekte i zatim Unesete iz klipborda rezultat nazad u crtež. 

Primedba: nova naredba potiskuje poslednju iz liste! 

Ponovo uradi 

Naredba ponovo uradi ( 

)je suprotna naredbi Opovrgni. 

Selekcija 

Naredba Selekcija može da selektuje: 

- sve tačke 

- sve linije 

- sve poligone 

- sve putanje 

- sve tekstove 

- sve koordinatne sisteme 

- sve objekte 

"sve" se odnosi na sve vidjive lejere i na samo lokalni koordinatni 

sistem ili na koordinatni sistem strane. 

Pronadji 

Ova naredba ( )omogućuje pronalaženje objekata tako da budu 

zadovoljeni određeni kriterijumi. Selektovani objekti se mogu dodavati 

u selekciju. 

Na primer: 

- prvo pronađete sve tačke plave boje u lejeru "Test" 

- zatim pronađete sve linije koje nisu crvene u lejeru "Test". 

Možete pretraživati određene tipove objekata kao što su: tačke. Linije, 

tekst, poligoni ili putanje. Lukovi i krugovi su uzeti u obzir kao linije. 

Podešavanjem različitih parametara u dijalog boksu možete vršiti 

pretraživanje po velikom broj kriterijuma. 

Uputstva Meni Editovanje 27

Mogući kriterijumi: 

• Lejer: objekti moraju biti u izabranom lejeru. 

• Boja: objekti moraju imati izabranu boju. 

• Stil: objekti moraju imati izabrani stil. Moguć je izbor stila po 

objektima (tačka, linija, poligon) 

• Visina: visina mora biti =, = od zadate vrednosti. 

• Komentar: komentar mora biti jednak ili počinjati sa delom zadatog 

teksta. 

• Broj tačke: od x do y. 

− Ako su unete obe vrednosti i x i y : sve tače između, 

uključujući i ove dve biće selektovane. 

− ako je polje čekirano a vrednosti x i y nisu ukucane: 

sve tačke bez brojeva biće selektovane. 

− Ako je samo uneta vrednost y: sve tačke do te 

− 

vrednosti biće selektovane. 

Ako je samo uneta vrednost x: sve tačke od te 

vrednosti biće selektovane, uključujući i tačke bez 

broja. 

• Takođe se može zadavati kriterijum po vrednostima iz atributalne 

tabele ako ih ima povezanih sa objektima. 

Broj pronađenih objekata je prikazan u dijalog boksu. 

Pritiskom na taster “Selektuj” objekti će biti selektovani. 

Možete: 

• Napraviti potpuno novu selekciju. 

• Dodati u postojeću selekciju: pronađeni objekti će biti dodati već 

selektovanim. 

• Izbaciti iz selekcije: pronađeni objekti će biti deselektovani. 

• Selektovati iz već selektovanih objekata: samo selektovani objekti 

koji zadovoljavaju zadati kriterijum će ostati u selekciji. 

U dijalog boksu “Pronađi” imate taster “Opcije prikaza”. Sa ovim 

tasterom otvarate novi prozor u kome možete da definišete opcije 

prikaza. 

Sa “Svi selektovani objekti +....m” definišete krug koji želite da vidite 

oko selektovanih objekata. 

Sa opcijom “Faktor zuma”, uvećavate aktivnu razmeru za izabrani 

faktor. Misli se na razmeru u kojoj se plotuje crtež. Ova razmera se 

uvek može videti na kontrolnoj tabli ako se izabere naredba U razmeri 

štampe u meniju Pregled. 

Opcija “Ne menjaj prozor” ostavlja prozor u razmeri i poziciji koja je 

trenutna. 

Samo opcija “Svi selektovani objekti +....m” će uvek prikazati na 

ekranu sve selektovane objekte. 

Opcija “Označi selektovan eobjekte” će učiniti da selektovani objekti 

blinkaju.. 

28 Meni Editovanje Uputstva

Iseci 

Ova naredba ( 

) briše selektovane objekte i kopira ih u klipbord. 

Kopiraj 

Koordinate objekata koji su u klipbordu su relativne na selektovani 

Koordinatni sistem. 

Naredba Kopiraj ( 

klipbord. 

) kopira selektovane objekte i kopira ih u 

Koordinate objekata koji su u klipbordu su relativne na selektovani 

Koordinatni sistem. 

Postoji razlika između Pitagorinog i Windows (OS) klipborda. 

Napomena: naredbe Iseci i Kopiraj se mogu dobiti i klikom na desni 

taster miša 

Pitagorin klipbord 

Objekti kopirani u Pitagorin klipbord se mogu koristiti samo u Pitagori, 

za prebacivanje sadržaja iz jednog u drugi crtež. 

Windows klipbord 

Kopiranje u klipbord OS omogućuje da kopirate deo selektovanog 

crteža u ostale alate (kao što su MS Word, MS Excel, …). Ova opcija 

je dobra kad aje potrebno da se ilustruje dokument u drugim 

aplikacijama. 

Unesi 

Naredba Unesi ( ) će iz klipborda uneti sve iskopirane objekte 

zajedno sa njihovim atributima u aktivan crtež. 

Koordinate objekata iz klipborda će biti relativne na aktivan koordinatni 

sistem. 

Takođe visine će biti relativne u odnosu na visinu koordinatnog 

početka. 

Kada kopirate deo crteža koji je bio u korisničkom koordinatnom 

sistemu S1-S2 i unosite ga u drugi crtež koji ima aktivan korisnički 

koordinatni sistem S1-S2, tada ćete dobiti dijalog boks u kome ćete 

moći da birate dali hoćete da unesete u originalnoj razmeri ili 

sračunatoj razmeri. 

Prilikom unosa uvek ćete dobiti poruku koja vas obaveštava u koji 

koordinati sistem unosite sadržaj iz klipborda. 


Podešavanje unosa 

Naredba Podešavanje unosa vam omogućuje da pre nego unesete 

iskopirani sadržaj iz klipborda podesite razmeru i ostale parametre. 

Sve kordinate će biti urazmerene ako zadamo faktor razmere. 

Ogledalo: ose ogledala mogu biti ose Y ili X. 

Taster “Izravnaj skicu” pomaže da perfektno unesete raniju skicu u 

vaš crtež. Selektujte objekte i kopirajte ih u klipbord. Otvorite crtež koji 

sadrži tačke sa tačnim koordinatama i selektujte “Podešavanje unosa” 

sa selektovanjem Izravnaj skicu i kliknite na taster “Ok”, skica će biti 

pravilno unesena u vaš crtež. 

VAŽNO: Brojevi tačaka moraju biti isti u oba crteža. 

Obriši 

Naredba Obriši briše selektovane objekte iz crteža. 

Kada su selektovani objekti deo nekog drugog objekta tada se oni ne 

mogu izbrisati. Na primer: krajnje tačke linije se ne mogu izbrisati dok 

se prvo ne izbriše linija. 

Napomena: takođe i tačke koje čine korisnički koordinatni sistem se 

ne mogu obrisati dok se ne obriše koordinatni sistem. 

Odseci 

Naredba “Odseci” briše sve objekte rasterske ili vektorske izvan ili 

unutar selektovanog poligona. Svi objekti na ivici će biti isečeni osim 

teksta ili simbola. 

Ovi objekti će biti selektovani jedino ako potpuno pripadaju 

selektovanom poligonu. 

Napomena: sa slikama, sadržaj više poligona će biti obrisan. 

Sledeće funkcije mogu biti selektovane: 

1. Isecanje rasterske slike pojedinačno. 

2. Samo vektor 

3. Samo raster 

Na ovaj način možete da selektujete površine iz karte i koristite ih za 

štampu ili za kopiranje. Ivice će biti fino isečene. 

Primedbe: 

1. Na ovaj način će te značajno smanjiti crtež, ali zapamtite da 

ste isekli deo karte! 


2. Odsecanje se samo odnosi na vidljive objekte. To jest lejeri 

koji su isključeni neće biti isečeni. 

Pomeri 

Naredba Pomeri se koristi za pomeranje selektovanog objekta na 

drugo mesto. 

Kada je selektovan objekt i selektovana naredba Pomeri kursor dobija 

izgled krstića i tada možete da kliknete i zadržite na centralnu tačku i 

pomerite objekat na novo mesto. 

Napomena: Kada se pomera tačka koja pripada poligonu, tada dok je 

pomerate videćete i površine koje se menjaju. 

Upozorenje: Naredba Pomeri menja koordinate tačaka. Ne koristite 

ovu naredbu da podešavate crtež relativno stranu. Pogledajte lekciju 

Izbor površine za štampu.. 

Rotiraj 

Naredba Rotiraj vam omogućuje da selektovani objekat zarotirate oko 

zadatog centra rotacije. 

Kada selektujete objekat tada se aktivira naredba Rotiraj i tada je 

potrebno da kliknete na tačku koja će biti centar rotacije. Sledeće je 

da uhvatite objekat mišem za jedan kraj i da ga zarotirate.. 

Upozorenje: 

Naredba Rotiraj menja koordinate tačaka objekta. Ne koristite 

ovu naredbu da rotirate crtež relativno u odnosu na 

koordinatni sistem strane. Pogledajte lekciju Selekcija površine 

za štampu. 

Tekst je automatski orijentisan da ne bude okrenut naopačke. Postoje 

i dva izuzetka: 

− Kada selektujete pojedinačni tekst i okrenete ga naopačke. 

− Dimenzije su okrenute da budu relativne u odnosu na referentnu liniju. 

Dupliraj 

Naredba Dupliraj će selektovani objekat iskopirati tik pored originala i 

ostaviti kopiju selektovanom, tako da se može pomerati na neko drugo 

mesto. 

Napomene: 

• Duplirane tačke ne dobijaju brojeve tačaka. 

• Komentari koji pripadaju objektim ase neće iskopirati. 


Obriši koordinatni sistem 

Ova naredba briše selektovani korisnički koordinatni sistem. 

Prilagodi 

Sačuvaj sve editovane slike… 

Sve rasterske slike (sečene, brisane,...) se mogu sačuvati u folder. 

Nazivi slika ostaju isti. 

Ova funkcija se aktivira kada imate više od jednog rastera. Ako imate 

samo jedan raster morate dvostruko kliknuti na raster i zatim sačuvati 

promene pod drugim imenom. 

Konvertuj u Polilinije 

Ova naredba konvertuje selektovani niz linija, lukova u polilinije. To 

smanjuje broj objekata u crtežu, ali sve informacije o tim objektima, 

kao što su komentari, brojevi tačaka itd. se gube. Snapovanje na 

tačke je i dalje moguće. 

Pythagoras konvertuje sve linije u polilinije i to samo one koje su 

vidljive. Ovo je korisna naredba, kada imamo lejere, koji se ne koriste 

za konstrukcije nego samo pozadinu, pa da bi rasteretili crtež mogu se 

prebaciti u polilinije. 

Lokalni → Strana 

Ova naredba prebacuje objekte iz lokalnog koordinatnog sistema u 

koordinatni sistem strane. 

Strana → Lokalni 

Ova naredba prebacuje objekte iz koordinatnog sistema strane u 

lokalni koordinatni sistem. 

Gupisanje 

Naredba Grupisanje će sve selektovane objekte staviti u jednu grupu. 

Objekti koji pripadaju jednoj grupi se mogu jednim klikom miša na bilo 

koji objekat selektovati. 


Razgrupisavanje 

Naredba Razgrupisavanje će sve grupisane objekte razgrupisati u 

pojedinačne objekte. 

Raspakivanje 

Setovanje maske kod štampe 

Naredba Raspakivanje će sve selektovane simbole i tipove linija 

rasčlaniti na pojedinačne elemente. 

Brisanje maske 

Ova naredba vam omogućuje da kreirate masku izvan koje se neće 

štampati ništa iz lokalnog koordinatnog sistema. 

Maska za štampu se kreira tako što se prvo u koordinatnom sistemu 

strane napravi poligon i selektuje, tada se aktivira ova naredba. 

Granice maske biće prikazane crvenom isprekidanom linijom (koja se 

ne vidi pri štampi). 

Kada je u listu napravljena Maska za štampu tada je ova naredba 

aktivna i tako da maska može brisati. 


Poglavlje 4: 

Meni Alatke 

Upoznavanje 

Upotreba tastera Esc kod kreiranja objekata 

Pythagoras radi sa nekoliko objekata pomoću kojih možete da kreirate 

vaš crtež. Ovo poglavlje vam pruža informacije o naredbama koje ćete 

koristiti prilikom crtanja i selektovanja osnovnih objekata. 

Napomene: 

• Većina naredbi iz menija Alatke se može pozvati pritiskom naneki 

od tastera iz kontrolne table.. 

• Tasterom SPACEBAR (prazno mesto) sa tastature možete menjati 

naredbu Selektovanje (ikonica sa strelicom) i poslednje 

selektovane alatke. 

Unos pozicije objekta upotrebom kontrolne table 

Tasterom Esc sa tastature uvek možete ozkazati započetu naredbu. 

Ova naredba može biti korisna za merenje dužina između tačaka, 

kako? Jednostavno krenete da crtate liniju pa kliknete na početnu 

tačku, i zatim na završnu tačku, tada će vam se na kontrolnoj tabli 

pojaviti odstojanje. Ako pritisnete Enter tada će linija biti nacrtana, ali 

ako pritisnete taster Esc na tastaturi poništićete naredbu. Rezultat, 

videli ste koje je odstojanje, a linija nije nacrtana! 

Kada crtate tačke ili linije tada pozicija tačke koju ste pikirali nije 

precizna osim ako niste pikirali već postojeću tačku. Pythagoras će 

vam omogućiti da unesete tačne koordinate, ručno, putem kontrolne 

table. Na kontrolnoj tabli se nalaze sledeća polja: 

• Polja koordinata: u ova polja možete unositi elemente pravouglih ili 

polarnih koordinata. 

• Dva polja za dužine: u ova polja možete unositi rastojanja od 

početne ili završne tačke do tačke na postojećoj liniji. 

• Polje za dužinu linije:u ovom polju možete uneti dužinu linije koju 

crtate. 

• Polje za normalno odstojanje od linije: u ovom polju možete uneti 

normalno odstojanje tačke od postojeće referentne linije. 

Posledje polje ima dva značenja, "d" (dužina) i "D" (normalno 

odstojanje) u zavisnosti dali crtamo liniju ili kopiramo paralelno. 

U zavisnosti šta crtate moći ćete da unosite odgovarajuće vrednosti, 

ako imate ponuđenih više polja tada sa polja na polje možete skakati 

pritiskanjem tastera TAB na tastaturi. Na ovaj način vam je 

omogućeno da editujete približno pikirane pozicije u tačne. 

Kada u nekom polju uneste novu vrednost i pritisnete taster TAB 

(´*´Mac) tada će se pozicija automatski preračunati i bićete sa 

kursorom u drugom polju, rezultat možete videti na ekranu. Sa 

tasterom Ok ili Enter možete potvrditi poziciju, dok sa tasterom Esc ili 

Otkaži možete poništiti naredbu. 

Uputstva Meni Alatke 35

Napomena: Ako crtate tačku na postojećoj liniji i unesete negativnu 

vrednost za odstojanje, to će značiti da će tačka biti na istom pravcu, 

ali sa druge strane tačke (na produžetku linije). 

Alatke koje se najčešće koriste 

Tačka 

Tačka je najosnovniji element crteža. Geodetska merenja zahtevaju 

unos u crtež poznatih tačaka (date koordinate) i svake pojedinačne 

tačke sa svojim koordinatama koje korisnik definiše (pravougle ili 

polarne). Unos koordinata merenih podataka može biti ručni ili 

automatski. Naredba Uvoz objašnjena je u poglavlju Meni Fajl. 

Da bi uneli tačke pojedinačno morate selektovati kursorom naredbu 

Tačka na Kontrolnoj tabli ili iz menija Alatke izabrati naredbu Simbol 

(prethodno definisati tip tačke). Oblik kursora će biti takav da vas 

asocira na pikiranje tačke ili simbola. 

Kreiranje tačke pomoću njenih koordinata 

Pre kreiranja novih tačaka morate prvo podesiti koordinatni sistem, 

kao i ostale parametre u crtežu. 

Postavite kursor bilo gde na crtežu osim na linije i kliknite. Pythagoras 

će vam omogućiti da unesete koordinate tačke, osim ukoliko niste 

isključili opciju u meniju Definicije, “Potvrdi operaciju”. Ako je ovo 

opcija isključena nećete biti u mogućnosti da posle klika mišem išta 

promenite. 

Kako je ranije objašnjeno možete definisati bilo kakav koordinatni 

sistem kao i tip koordinata (pravougle ili polarne). 

Ako želite da unosite više tačaka, pritisnite taster Caps Lock (stalno 

velika slova) i non stop će vam biti omogućeno da unosite koordinate 

tačaka ručno putem polja na kontrolnoj tabli, tasterom Esc ili Otkaži 

možete prekinuti naredbu. 

Kreiranje tačke na liniji 

Na postojećim linijama možete pikirati tačke vrlo jednostavno. Kada 

kursorom stanete liniju i kliknete levim tasterom, tačka će se odmah 

snapovati na liniju i otvoriće vam se polja gde možete unositi 

rastojanje pikirane tačke od krajnih tačaka. Ako unesemo rastojanje 

tačke do početne i pritisnemo TAB, program će automatski sračunati 

odstojanje do krajnje tačke. Na ovaj način možete unosti apsisno 

tačke na liniji. 

Ako je uključen caps lock tada možete brzo nacrtati više tačaka na 

jednoj liniji. 

36 Meni Alatke Uputstva

Napomene: 

Stil nove tačke zavisi od podešenog stila u meniju Definicije. 

Ako pritisnete na numeričkoj tastaturi neki brojeva “n” (2-9) linija će biti 

podeljena na “n” jednakih delova. Na svakom tom delu će se pojaviti 

tačka “1/n” i kursor će moći da se snapuje jedino na ta mesta. 

To je jedan od načina da brzo pikirate tačke na na jednakim 

odstojanjima. 

Promena H vrednosti kod postojećih tačaka 

Ako pritisnete i zadržite taster CTRL ili ALT i dvostruko kliknete na 

tačku moći ćete da promenite visinu tačke na kontrolnoj tabli. 

Linija 

Omogućeno je crtanje linije u svim pravcima. 

U Pitagori je linija definisana sa koordinatama krajnjih tačaka. Kada se 

nacrta linija bez postojećih krajnjih tačaka, one će automatski biti 

kreirane. 

Kada selektujete alatku"Linija" kursor se menja u krstić. Kada 

pomerate kursor kroz crtež, kada naiđete na tačku ili stanete na liniju 

kursor će promeniti oblik i asocirati vas gde se nalazite svojim 

oblikom. 

Krajnja tačka (početna ili završna) može biti: 

• postojeća tačka, 

• tačka na postojećoj liniji, 

• tačka definisana koordinatama. 

Najčešći slučaj je kada se linija definiše između dve postojeće tačka. 

U tom slučaju selektujete alatku Linija, kliknete na prvu tačku i zatim 

na drugu tačku, linija će biti kreirana. Kada je početna tačka fiksirana, 

linija će pratiti kursor na ekranu. Pre nego kliknete na drugu tačku 

moguće je crtež pomerati i zumirati. 

Napomena: Kada pritisnete taster CTRL, linija će biti paralena osi Y ili 

X aktivnog koordinatnog sistema. 

Kada početna tačka linije nije postojeća tačka, tada se ta tačka 

definiše kao i obična tačka (pogledajte Tačka). Krajnja tačka može biti 

na drugoj liniji. U tom slučaju, Pythagoras će vam dati opciju da 

unesete tačnu dužinu nove linije. Završna tačka linij eće biti u preseku 

postojeće linije i zamišljene kružnice poluprečnika dužine nove linije. 

Napomene: 

• Stil i debljina linije zavisi od prethodne definicije (pogledajte meni 

Definicije). 

• Završna tačka linije koju kreirate će se snapovati na sledeće tačke: 

1. Tačka na postojećoj liniji gde je nova linija normalna na 

postojeću. 

2. Tačka na kružnici ili luku gde je nova linija tangencijalna na 

kružnicu ili luk. 

3. Tačka na kružnici ili luku gde je nova linija normalna na 

kružnicu ili luk. 

4. Tačka na luku ili liniji na intervalima od 1/2 .. 1/9 dužine luka ili 

linije kada je odgovarajući broj pritisnut na numerčkoj tastaturi. 


Za vreme kreiranja linije na kontrolnoj tabli možete videti odgovarajuće 

dodatne informacije o liniji. po definiciji kontrolna tabla prikazuje 

horizontalno dužinu (d). Kao i uvek korišćenjem tastera TAB, na 

kontrolnoj tabli će biti prikazani kosa dužina (s), visinska razlika (dH), 

procenat pada (%) i direkcioni ugao (Ni). 

Linije sa strlicama na krajnjim tačkama 

Da bi kreirali linije sa strelicama na krajevima, u meniju Definicije 

izaberite opciju "Strelice na liniji". Kada je selektovana ova opcija 

tada se na krajevima linije isrtavaju strelice. Ako ne želite da crtate 

liniju sa sterlicama na krajevima držite pritisnut taster SHIFT dok 

crtate liniju. Da bi se vratili u normalan mod isključite opciju Strelice na 

liniji u meniju Definicije. 

Da bi ste dodali strelice na krajevima postojeće linije, selektujte liniju i 

njene krajnje tačke koji želite da promenite. Zatim selektujte "Uklj" or 

"Isklj" u meniju "Formatizovanje", "Strelice na liniji". Linija se može 

menjati jedino kada su selektovane i krajnje tačke linije. 

Napomena: Pritisnite taster SHIFT kada potvrđujete drugu tačku linije i 

startovaćete novu liniju. Ovo može biti praktično kada želite da crtate 

seriju spojenih linija, sa strelicama jedino na početku prve i na kraju 

poslednje linije. Ukoliko želite da crtate liniju sa strelicom na jednom 

kraju linije tada pritisnite taster SHIFT i počnite da crtate liniju i kada 

želite da potvrdite drugi kraj linije pustite taster SHIFT. 

Paralelne linije 

Alatka "Paralelna linija" omogućuje korisniku crtanje linije paralelne sa 

postojećom linijom. Kada je selektovana ova alatka kursor se menja u 

simbol koji predstavlja paralelne linije. Tada kliknete na referentnu 

liniju i simbol paralelne linije ostaje na toj liniji. 

Početna tačka paralelne linije može biti: 

− Postojeća tačka, 

− Tačka na postojećoj liniji, 

− Tačka definisana koordinatama. 

Kada izaberete početnu tačku na postojećoj liniji, Pythagoras vam 

pruža opciju da unesete ili odstojanje od krajnjih tačaka ili normalno 

rastojanje od referentne linije, luka ili kruga. Korišćenjem tastera TAB 

na tastaturi možete birati polje u koje možete uneti vrednost. 

Kada je definisana početna tačka linija se pomera tako da je paralelna 

sa referentnom i prolazi kroz početnu tačku. Kada naiđete na 

presečnu liniju kursor če se promeniti tako da asocira na presečnu 

tačku, tada možete samo kliknuti i linija će biti kreirana. Ako kliknete 

negde van objekta tada će vam Pitagora ponuditi da unesete dužinu 

linije. 

Napomena: Početna tačka paralelne linije može biti i jedna od krajnjih 

tačaka referentne linije. 

Tangencijalna linija 

Alatka "Paralelna linija" takođe omogućuje iscrtavanje linija koje su: 

− Tangencijalne na krug ili luk 

− Tangencijalne na 2 kruga ili luka 


− 

Tangencijalne na krug ili luk i normalne na liniju. 

Kada kliknete na luk ili krug to će biti početna tačka tangente i kako 

pomerate miša tako ćete videti linuju koja je tangenta kruga ili luka 

kroz tu tačku. 

Ako kliknete blizu neke tačke na luku ili krugu linija će se snapovati na 

tu tačku. 

Ako pomerite miša na krug ili luk tako da ta tačka prestavlja tangentu 

ili normalu na taj krug pojaviće se odgovarajući na kursoru. 

Ako kliknete na objekat dok se vidi simbol na kursoru linija će biti 

kreirana bez pitanja. 

Normala na liniju 

Alatka "Normala" omogućuje korisniku crtanje linije normalne na 

postojeću liniju. Kada je selektovana ova alatka kursor se menja u 

simbol koji predstavlja normalu linije. Tada kliknete na referentnu liniju 

i simbol normale linije ostaje na toj liniji. 

Početna tačka normale može biti: 

− Postojeća tačka, 

− Tačka na postojećoj liniji, 

− Tačka definisana koordinatama. 

Kada izaberete početnu tačku na postojećoj liniji, Pythagoras vam 

pruža opciju da unesete ili odstojanje od krajnjih tačaka ili normalno 

rastojanje od referentne linije, luka ili kruga. Korišćenjem tastera TAB 

na tastaturi možete birati polje u koje možete uneti vrednost. 

Kada je definisana početna tačka linija se pomera tako da je normalna 

na referentnu i prolazi kroz početnu tačku. Kada naiđete na presečnu 

liniju kursor če se promeniti tako da asocira na presečnu tačku, tada 

možete samo kliknuti i linija će biti kreirana. Ako kliknete negde van 

objekta tada će vam Pitagora ponuditi da unesete dužinu linije. 

Normala na luk 

Sa ovom alatkom takođe možete kreirati normale na lukove ili 

krugove. 

Prvo morate kliknuti na luk ili krug i videćete kako pomerate kursor 

liniju koja je normalna na luk ili krug. Ako kliknete blizu neke tačke na 

luku ili krugu kursor će se snapovati na tu tačku. 

Luk tangencijalan na liniju ili luk 

Alatka "Tangencijalni luk" omogućuje korisniku kreiranje tangecijalnog 

luka kroz postojeću liniju ili luk. 

Treba da kliknete na liniju i unesete odstojanje od krajnje tačke, to će 

biti početna tačka luka. 

Zatim pomerate kursor na neki objekat ili na proizvoljnu poziciju i 

kliknete, tada možete uneti ugao ili poluprečnik novog luka ili 

koordinate krajnje tačke. 


Kroz neku tačku možete kreirati luk ako pođete da crtate liniju i 

pritisnete taster SPACE (prazno mesto) tada će se linija pretvoriti u luk 

koji je tangecijalan na pravac u kome smo krenuli da crtamo liniju. 

Napomene: 

• Pravac crtanja luka možete promeniti ako priđete početnoj tački i 

krenete u suprotnom pravcu. 

• Krajnja tačka luka koji crtate će se automatski snapovati na 

sledeće tačke: 

− Postojeću tačku 

− 

− 

Tačke na postojećem luku, krugu ili liniji. 

Tačku na postojećoj liniji gde je novi luk normalan na 

postojeću liniju. 

Luk tangencijalan na dve linije 

Alatka "Luk tangencijalan na 2 linije" omogućuje crtanje luka sa dve 

tangencijalne linije. 

Kada selektujete ovu alatku kursor se menja u dve paralelne linije. 

Kliknite redom na prvu pa na drugu liniju, dok pomerate miša videćete 

luk koji je tangencijalan sa dve linije. 

Kada kliknete na neku poziciju, Pitagora će vam ponuditi da unesete 

poluprečnik luka, ili koordinate tačke na luku. 

Napomene: 

• Kada pritisnete taster CTRL dok potvrđujete luk referentne linije će 

biti trimovane ili produžene do dodirne tačke. 

• Kursor novog luka će automatski snapovati na sledeće tačke: 

− Postojeću tačku 

− 

− 

Postojeću liniju ili luk 

Tačku na postojećoj liniji gde je novi luk tangentan na 

tu liniju (novi luk će tada biti tangencijalan na 3 linije). 

• Novi luk može biti konstruisan u bilo koja 4 segmenta pomoću dve 

linije koje ste naznačili. 

Luk kroz tri tačke 

Alatka "Luk kroz 3 tačke" formira luk kroz početnu, srednju i završnu 

tačku luka. Kada je ova alatka selektovana kursor se menja u strelicu 

sa slovom P. 

Luk sa zadatim poluprečnikom i centrom 

Alatka "Luk sa centrom i poluprečnikom", formira luk kroz centar i 

krajnje tačke luka. 

Prvo klikćete na centralnu tačku i zatim na početnu da definišete 

poluprečnik, posle toga ćete videti luk koji možete crtati do preseka sa 

nekim objektom. 

Kada završna tačka nije postojeći objekat tada morate uneti 

poluprečnik luka. 

Napomena: Kada držite pritisnut taster CTRL dok potvrđujete luk, 

nacrtaće se tačka centra luka. 


Lukovi sa strelicama na krajnjim tačkama 

Da bi ste kreirali sterlice na luku potrebno je da kada definišete 

početnu ili krajnju tačku da držite pritisnut taster SHIFT, ili da u meniju 

Definicije uključite crtanje linija sa sterlicama. 

Da bi ste dodavali ili brisali strelice na postojećem luku potrebno je 

selektovati krajnju tačku i da selektujete Uklj ili Isklj u meniju 

Formatazovanje Strelice na liniji. 

Napomena: Pritisnite taster SHIFT kada potvrđujete drugu tačku luka i 

startovaćete novi luk. Ovo može biti praktično kada želite da crtate 

seriju spojenih lukova, sa strelicama jedino na početku prvog i na 

kraju poslednjeg luka. Ukoliko želite da crtate luk sa strelicom na 

jednom kraju linije tada pritisnite taster SHIFT i počnite da crtate luk i 

kada želite da potvrdite drugi kraj luka pustite taster SHIFT. 

Krug sa zadatim centrom i poluprečnikom 

Nakon izbora ove naredbe klinite na mesto ili postojeću tačku, kako bi 

odredili centar kruga. Zatim pomerajte miša dok ne odredite približno 

kružnicu. Dok pomerate miša možete videti kružnicu kako se 

povećava ili smanjuje, kada kliknete na približno mesto ako to nije 

postojeća tačka pojaviće se mogućnost da unesete tačan poluprečnik 

ili koordinate. 

Napomene: 

• Kada pritisnete taster CTRL dok potvrđujete krug tada će se 

kreirati i centar kruga. 

• Kursor će se automatski snapovati na sledeće tačke: 

1. Postojeći tačku 

2. Postojeću liniju ili krug 

3. tačku na postojećoj liniji, luku ili krugu gde je novi krug 

tangencijalan na taj objekat. 

Krug kroz 3 tačke 

Ovom naredbom možete nacrtati krug kroz tri postojeće tačke. Prvo 

kliknete na prvu, zatim na drugu i kad kliknete na treću tačku krug će 

biti nacrtan, zadovoljavajući uslov da sve tri tačke leže na kružnici. 

Napomena: Kada pritisnete taster CTRL dok potvrđujete krug tada će 

se kreirati i centar kruga. 

Paralelni objekti (linije/ lukovi/ krugovi) 

Naredba "Paralelni objekti" omogućuje kreiranje linija, lukova i 

krugova koji su paralelni na postojeće. 

Kada selektujete alatku, kursor se menja u simbol koji reprezentuje 

paralelne objekte. Zatim možete kliknuti na postojeću liniju, luk ili krug, 

šta će se desiti zavisi od tipa objekta koji ste selektovali: 

Kliknite mišem na liniju 

Kada kliknete na liniju, dobićete liniju iste dužine koja se pomera 

paralelno selektovanoj. 

Kliknite mišem na luk 

U ovom slučaju dobićete luk koji je koncentričan selektovanom koji se 

povećava ili smanjuje. 


Kliknite mišem na krug 

U ovom slučaju dobićete krug koji je koncentričan selektovanom koji 

se povećava ili smanjuje.. 

Kada kliknete na približnu poziciju tada će vam Pitagora dozvoliti da 

unesete tačno rastojanje između selektovanog i novog paralelnog 

objekta ili tačne koordinate. 

Kliknite mišem na tačku za snap na poligon 

Kada selektujete poligon tada ćete sve linije i lukovi da se pomeraju 

paralelno onim iz poligona, ali ujedno i koncentrično u odnosu na 

težište poligona. Rezultat su grupa linija i lukova koncentričnih 

selektovanom poligonu. 

Kliknite mišem na tačku za snap putanje 

Kada selektujete putanju tada ćete sve linije i lukovi da se pomeraju 

paralelno onim iz putanje, ali ujedno i koncentrično u odnosu na 

težište putanje. Rezultat su grupa linija i lukova koncentričnih 

selektovanoj putanji. 

Napomene: 

Kursor će se automatski snapovati na sledeće tačke: 

− Postojeća tačka 

− Postojeća linija, krug ili luk 

− Ova funkcija vam omogućuje jednostavno kreiranje puta. 

Tekst 

Alatke za ispisivanje teksta "Tekst" omogućuju ispisivanje 

horizontalnog teksta. Pritiskanjem tastera SPACE na tastaturi 

menjaćete orijentaciju teksta za 90°. To jest tekst će biti vertikalan. 

Ovaj Tekst će uvek biti horizontalan bez obzira dali je lokalni 

koordinatni sistem rotiran koristeći naredbu u "Izbor površine za 

štampu". 

Kada selektujete ovu alatku kursor postaje vertikalna linija koja ima 

visinu srazmerno selektovanoj veličini tačke. 

Kada je kursor doveden blizu tačke, linije ili luka tada možete 

snapovati tekst na objekt pritiskom na taster CTRL. 

Kada kliknete negde na ekranu mišem, tada se pojavljuje dijalog boks 

"Ispravka teksta" gde možete uraditi sledeće: 

Odrediti horizontalno ravnanje: Levo, centrirano ili Desno 

Vertikalno ravnanje: Vrh, Centrirano, Dno 

Veličinu tačke: 4 - 72 tačke. (1 tačka = ± 0.3 mm). 

Stil: Normalni, zakošeni 

Širina: Svetla, Normalna, Zadebljana, Ekstra zadebljana 

Boja 

Podvučen: Nijedan, pojedinačno, dvostruko, crtkasto 

Ivica: bez granice, Pojedinačna, Dvostruka. 

Primedba: granica se ne izvozi u DXF format. 

Rastojanje linija: Malo, Normalni, Veliko 

Layer: Imena mogućih lejera. 

Možete koristiti višelinijski tekst , tasterom Enter idete u novi red. 

Broj karaktera je limitiran do 254. 

Pritiskom mišem na taster OK ili tasterom Enter (sa numeričke 

tastature) potvrđujete tekst. 


Kada potvrdite ovaj dijalog boks tada se tekst pojavljuje na ekranu. 

Tekst se uvek može premestiti ili iskopirati na drugu poziciju. 

Paralelni tekst 

Naredba "Paralelni tekst" omogućuje icrtavanje teksta paralelno 

nekom postojećem objektu, tasterom SPACE možete menjati 

orijentaciju za 90°. Ovaj tekst se uvek rotira sa crtežom kod štampe 

bez obzira na definisani koordinatni sistem strane. 

Kada je ova alatka selektovana kursor menja oblik u simbol dve 

paralelne linije. Kod ispisivanja važi sve što i kod horizontalnog teksta, 

jedina razlika je što se ovde prvo mora uzetei orijentacija klikom na 

postojeći objekat. 

Tekst se uvek može premestiti ili iskopirati na drugu poziciju. 

Poligon 

Alatka "Poligon" omogućuje kreiranje poligona. 

Možete kreirati poligon kliktanjem na pojedine tačke ili lukove. Kada je 

kreiran poligon će se pojaviti na ekranu, dok je selektovan poligon 

tada se vidi njegova ivica, inače se nevidi osim ako nisu podešeni 

ivica i šara poligona ili ako se sastoji od već spojenih linija i lukova. 

Poligon se selektuje preko težišta poligona. 

Poligonu se mogu dodeljivati šare ili linije (standardne ili korisničke). 

Ako su korisničke šare one se mogu i podešavati u odnosu na 

korisničke koordinatne sisteme. Da bi ste poravnjali poligon uradite 

sledeće: 

− Kreirajte korisnički koordinatni sistem kroz dve tačke. Na 

primer koji prolazi kroz najdužu stranu poligona. 

− Selektujet poligona ili poligone. 

− Selektujete "Ravnanje poligona" u meniju format. 

Šara će se poravnjati sa pravcem korisničkog koordinatnog sistema. 

Napomena: 

• Klikom na krug dobija se automatski poligon sa granicom kruga. 

• Dok kreirate poligon možete da koristite taster BACKSPACE da 

vratite poslednju tačku ili luk poligona. 

Primedbe: 

• Za vreme crtanja poligona možete koristiti "dvostruki klik" na liniju 

ili luk. Pythagoras će automatski zatvoriti poligon ili stati ako postoji 

čvor dve ili više linija čekajući korisnika da potvrdi pravac. 

• Ako pritisnete taster O kod selektovanja, Pythagoras će samo 

selektovati poligone. 

• Ako kopirate paralelno poligon rezultat će biti polilinija sa ivicama 

paralelnim poligonu. 


Putanja 

Definisani atributi – Aktivan lejer 

Putanja se toji od tačaka, linija i lukova. Objekti putanje su nezavisni 

objekti u dokumentu. 

Kada izaberete alatku "Putanja", tada možete od tačaka, linija, lukova, 

prelaznica da kreirate putanju ili osovinu buduće saobraćajnice. 

Poslednji objekt u putanji može se odrediti: 

1. Deselektovanjem prve tačke putanje ili, 

2. Pritiskom tastera CTRL dok selektujete poslednju tačku ili luk. 

Putanja se može koristiti za sledeće: 

• Računanje ukupne dužine putanje, 

• Postavljanje poprečnih preseka ili nivelete kroz putanju, 

• Konstrukciju paralelnih linija/ lukova na putanju. 

Primedbe: 

• Dok kreirate putanju možete da koristite taster BACKSPACE da 

vratite poslednju tačku ili luk putanje. 

• Za vreme crtanja putanje možete koristiti "dvostruki klik" na liniju ili 

luk. Pythagoras će automatski zatvoriti putanju ili stati ako postoji 

čvor dve ili više linija čekajući korisnika da potvrdi pravac. 

• Ako pritisnete taster X kod selektovanja, Pythagoras će samo 

selektovati putanje. 

• Ako kopirate paralelno putanju rezultat će biti polilinija sa ivicama 

paralelnim putanji. 

Korisnički koordinatni sistem 

Alatka "Kreiraj koordinatni sistem" omogućuje postavljanje 

privremenog koordinatnog sistema kroz dve tačke, koji će nam u 

datom trenutku pomoći da odradimo neku proceduru. 

Možete kreirati koordinatni sistem pikiranjem dve tačke, nove ili 

postojeće, prva je koordinatni početak, a druga određuje pravac x ose. 

Novi korisnički koordinatni sistem postaje odmah aktivan nakon 

kreiranja. 

Napomene: 

• Ako držite pritusnut taster CTRL dok kreirate koordinatni sistem 

tada će koordinatni sistem biti paralelan osama aktivnog 

koordinatnog sistema i biće Privremen. 

• Kada kreiarte novi Privremeni koordinatni sistem tada se stari 

automatski briše. 

Novi objekti koje kreirate po definiciji idu u aktivan lejer. 


Pokreni makro 

Sva imena makroa koji se mogu pokrenuti se nalaze u listi. Ova opcija 

je aktivna ukoliko postoji učitana bar jedna validna makro datoteka. 

Selektuj 

U modu "Selektuj" možete sledeće: 

• Dobijate informacije o osnovnim objektima u crtežu. 

• Selektujete i deselektujete objekte 

• Prevlačite tekst iz jedne u drugu poziciju. 

Načini selekcije 

Dobijanje informacija o objektima 

Objekti se mogu selektovati na tri načina: 

• Sterlicom, snapovanjem na objekte 

• Končanicom, bez snapovanja, definisanjem pravougaonika, ono 

što je unutar zahvaćenog pravougaonika biće selektovano, što je 

izvan neće biti selektovano 

• Lasom, bez snapovanja definisanjem površine slobodnom rukom 

ono što je unutar zahvaćene površine biće selektovano, što je 

izvan neće biti selektovano. 

Tačke 

Kada stavite kursor u blizini neke tačke, na kontrolnoj tabli možete da 

dobijete informacije o toj tački. Broj tačke, komentar i tačne koordinate 

tačke će biti prikazane na kontrolnoj tabli. Ako kliknete dvaput na 

tačku (dvostruki-klik) pojaviće se dijalog boks u kome možete menjati 

osobine tačke kao što su: broj tačke, komentar, boja, tip tačke, lejer, 

nivo prikaza itd. 

Linije 

Kada približite kursor blizu linije na kontrolnoj tabli će se pojaviti 

redukovana dužina (d) linije, brojevi krajnjih tačaka linija i odstojanja 

kursora od krajnjih tačaka linija. Koristeći taster TAB na tastaturi, na 

kontrolnoj tabli ćete dobijati vrednosti: kosa dužina (s), visinska 

razlika (dH), direkcioni ugao (Ni) i pad u procentima (%) linije. 

Lukovi 

Kada približite kursor luku n akontrolnoj tabli će se pojaviti redukovana 

dužina (d) luka, brojevi krajnjih tačaka luka i odstojanja kursora od 

krajnjih tačaka luka. Koristeći taster TAB na tastaturi, na kontrolnoj 

tabli će se pojavljivati vrednosti: poluprečnika (r), centralnog ugla (C) 

luka, kosa dužina (s), visinska razlika (dH) u pad u procentima (%). 

Krug 

Kada približite kursor krugu na kontrolnoj tabli će se pojaviti obim 

kruga (d). Tasterom TAB sa tastature možete videti poluprečnik kruga 

(r). 


Tekst 

Kada kliknete dvostrukim klikom na tekst pojaviće se dijalog boks za 

editovanje osobina teksta. 

Poligon 

Kada približite kursor težištu poligona tada će se na ekranu pojaviti 

kvadratić sa slovom P u sredini. 

Tasterom TAB sa tastature ćete dobijati: površinu poligona, obim 

redukovanih i obim kosih dužina poligona. 

Putanja 

Kada približite kursor putanji na kontrolnoj tabli će se pojaviti ukupna 

redukovana dužina putanje. Ako pritiskate taster TAB na tastaturi 

pojavljivaće se: ukupna kosa dužina putanje (s), visinska razlika 

između krajnjih tačaka (dH), pad u procentima (%) između prve i 

krajnje tačke poligona. 

Primedba: U crtežu se tasterom SHIFT-TAB može izabrati informacija 

koja će se prva videti na kontrolnoj tabli. Kada napustite Pitagoru ovo 

setovanje se resetuje. Sa TAB se selektuje informacija, a sa SHIFT- 

TAB se selektuje. 

Selektovanje objekata 

Kada kliknete na neki Pitagorin objekat, tada će on postati selektovan, 

a svi ostali selektovani objekti će tada biti deselektovani. 

Kada pritisnete i zadržite taster SHIFT na tastaturi dok klikćete na 

objekte tada će se svaki objekat na koji kliknete pridodati selekciji. 

Kada selektujete liniju ili luk tada neće biti selektovane krajnje tačke, 

ako pritisnete taster CTRL dok selektujete liniju ili luk tada će se pored 

linije ili luka selektovati i njihove krajnje tačke. 

Ako selektujete poligon ili putanju i pritisnete taster CTRL tada će 

pored poligona ili putanje biti selektovane i tačke koje ih čine. 

Prevlačenje teksta 

Tekst možete prevlačiti po crtežu tako što ćete kliknuti i zadržati levi 

taster miša na tekstu i pomeriti ga na drugu poziciju. Dok to radite 

videćete pravougaonik koji predstavlja ivicu teksta koji se pomera sa 

kursorom. 

Ako pritisnite tastere ALT ili CTRL dok prevlačite tekst on će se i 

pomeriti na drugu poziciju i ostati na staroj, to jest dupliraće se. 

Napomene: 

• Prevačenje možete prekinuti pritiskom na teaster ESCAPE. 

• U modu "Selektuj", Pythagoras uvek locira objekte blizu kursora i 

prikazuje informacije na kontrolnoj tabli. Ako imamo mngo različitih 

objekata na malom prostoru da ne bi uvećavali zum da 

selektujemo neki objekat možemo pritiskom na određeni taster 

selektovati samo određeni tip objekata, na sledeći način: 


"P": 

"L": 

"T": 

"O": 

"X": 

"I": 

"R": 

pritiskom na taster P, Pythagoras traži samo tačke. 

pritiskom na taster L, Pythagoras traži samo linije, lukove, i 

krugove. 

pritiskom na taster T, Pythagoras traži samo tekst. 

pritiskom na taster O, Pythagoras traži samo poligone. U 

ovom slučaju povećava se područje snapa na objekat. 

pritiskom na taster X, Pythagoras traži samo putanje. U ovom 

slučaju se takođe povećava područje snap objektar. 

pritiskom na taster I, Pythagoras traži samo slike. 

pritiskom na taster R, Pythagoras će selektovati samo 

saobraćajnice 

Operacije sa selektovanim objektima 

Poravnaj objekat 

Sa selektovanim objektima možete izvoditi sledeće operacije: 

− Brisati, Isecati i Čistiti, ili koristiti taster "delete" na tasturi 

− Menjati atribute objekata 

− Pomerati objekte u drugi lejer 

− Pomerati objekte 

Ove operacije su detaljnije objašnjene u ostalim lekcijama ovog 

uputstva. 

Kliknite na objekat (tekst, simbol, šrafuru) da ga selektujete, a zatim 

na objekat (liniju, luk) da poravnate selektovani objekat. 

Kada se kreira koordinatni sistem tada se selektovani objekti (tekst, 

simboli, šrafure) mogu poravnati u odnosu na koordinatni sistem. Na 

ovaj način se mogu selektovati više objekata i orijentisati u odnosu na 


Takođe se slike mogu na ovaj način orijentisati na linije i druge slike. 

Spajanje objekata 

Pythagoras modul za spajanje objekata omogućuje produžavanje i 

skraćivanje linija ili lukova. Ovaj modul još omogućuje projektovanje 

tačaka i tekstova na liniji, luku ili krugu.. 

Kada se selektuje ova alatka tada se kursor menja u deblju strelicu. 

Kada kliknete na tačku i zatim na susednu liniju, kreiraćete tačku na 

liniji, luku ili krugu koja predstavlja projektovanu tačku selektovanoj. 

Za produžavanje ili trimovanje linija i lukova, prvo treba da kliknete na 

liniju ili luk koji menjate. Kursor je sada malo izmenjen. Zatim kliknite 

na sledeći objekat, koji može biti linija, luk ili krug. Prvi objekat će biti 

produžen ili skraćen. Ako napravite dvostruki klik na drugom objektu 

tada će se oba objekta produžiti ili trimovati do presečne tačke. 

Linija ili luk na koji prvo kliknete će biti produžen ili trimovan u 

zavisnosti od sledećih pravila: 


1. Linija - Linija 

− Presečna tačka se ne nalazi na liniji linija će biti produžena. 

− Presečna tačka je na liniji: linija će biti trimovana, deo linije na 

koji prvo kliknete će ostati, a drugi će biti izbrisan.. 

2. Linija - Luk ili Krug 

− Ako se linija seče luk ili krug tada će jedan kraj linije na koji se 

prvo klikne ostati, a drugi će biti izbrisna kada se klikne na krug ili 

luk.. 

− Ako se linija nalazi unutar kruga ili luka, tada će se linija produžiti 

na kraju koji je bliži tački na krugu na koju smo kliknuli. 

− Ako zadržimo pritisnut taster SHIFT tada će se produžiti suprotan 

kraj. 

3. Luk - Linija, Luk ili Krug 

− Ako smo selektovali luk koji seče luk ili krug tada će se on 

produžiti do drugog luka ili kruga ako pritisnemo SHIFT ili 

trimovati ako kliknemo na drigi luk, deo na koji smo kliknuli će se 

trimovati do kruga ili luka i ostati, dok će ostatak biti izbrisan. 

Primedba: naredba "Spoji objekte"se može koristiti i za projektovanje 

tačaka i tekstova na linije. 

4. Poravnaj tekst i slike 

Slike i tekst mogu dobiti istu 0-tačku kao i drugi tekstovi i slike. 

Iseci objekat 

Naredba “Iseci objekat” briše deo objekta koji se nalazi između 

presečnih tačaka. 

Kliknite na objekat koji hoćete da isečete, zatim kliknite na tačke koje 

se nalaze na tom objektu ili na presečne objekte, tada će deo koji se 

nalazi između biti izbrisan. Ako se tačke ne nalaze na objektu koji 

sečemo tada će objekat iseći projekcije tih tačaka na objekat. 

Podeli objekt 

Naredba “Podeli objekat” deli liniju ili luk na dva dela. Prvo kliknite na 

objekat koji želite da podelite, a zatim na objekat koji treba da podeli 

prvi objekat. Drugi objekat može biti tačka, linija ili luk.. 

Ako se dva objekta seku tada će presečna tačka podeliti objekat. Ako 

presečni objekat ne seče objekat koji delimo tada će tačka koja se 

nalazi na produžetku podeliti objekat. 

Ako objekat delimo tačkom, koja je na objektu koji delimo tada će se 

objekat podeliti do tačke i od tačke, ako se tačka ne nalazi na objektu 

tada će objekat biti podeljen do mesta koji predstavlja projekciju te 

tačke na objekat i od tog mesta. 

Primedba: 

• Krug se ne može podeliti. 


• Tačke koje se kreiraju nakon podele objekta biće ne vidljive, po 

definiciji, kasnije se mogu menjati. 

Presek 

Naredbom "Kreiraj tačku preseka" kreira se tačka koja se nalazi na 

preseku dve linije ili dva luka ili linije i luka. 

Kada se selektuje ova alatka kursor se menja u simbol "x1". Kada 

kliknete na prvu liniju ili luk, kursor će se promeniti u simbol "x2" kada 

kliknete na drugu liniju tada će presečna tačka biti kreirana. 

Visina presečne tačke biće jednaka sračunatoj interpolovanoj sa 

drugog selektovanog objekta. 

Ako želite da presečna tačka ima srednju vrednost tada koristite opciju 

“Presečne tačke” iz menija “Računanje”. 

Produži liniju 

Naredba “Produži liniju” produžavanje linija ili lukova. Prvo kliknite na 

objekat i zatim na jednu krajnju tačku objekta. Zatim pomerajte kursor 

dok ne produžite ili skratite liniju ili luk. Prilikom produženja/ skraćenja 

linije selektovana krajnja tačka se pomera sa jedne na drugu poziciju. 

Odseci 

Naredba “Iseci” briše sve objekte uključujući i raster spolja ili iznutra 

selektovanog pravougaonika. Objekti na ivici će biti isečeni sem 

tekstova i simbola. 

Možete isecati na sledeće načine: 

1. Vektor i raster istovremeno 

2. Samo vektor (crtež) 

3. Samo raster (slike) 

Simbol 

Selekcija ove naredbe omogućuje crtanje simbola u crtežu. Prvo je 

potrebno izabrati simbol u meniju "Definicije", "Biblioteka simbola" ili 

"Simbol dokumenta". Simbol se može nacrtati ili unosom koordinate 

centralne tačke ili postavljanjem centralne tačke simbola na liniju, luk 

ili krug. 

Orijentacija simbola je definisana klikom na liniju i simbol će zauzeti 

orijentaciju selektovane linije, pritiskom na taster SPACE na tastaturi 


orijentacije će se menjati za 90°. Sledećim klikom će se postaviti 

simbol na liniju. 

Primedba: Program se automatski postavlja u mod "Crtaj simbol"ako 

pritisnete taster CTRL dok selektujete simbol u meniju "Definicije". 

Ako je simbol nanešen bez orijentacije, on će imati karakteristike 

horizontalnog čak i ako se može rotirati. Simboli će uvek biti 

horizontalni, čak i ako rotiramo papir u "izbor površine za štampu". 

Svaka tačka se može promeniti u simbol koristeći opciju Editovanje 

tačke. U tom slučaju koordinate centralne tačke simbola će biti 

jednake koordinatama te tačke. 

Bogat tekst 

Editor bogatog teksta omogućuje ispisivanje teksta sa specifičnim 

formatizovanjima. Miožete da shvatite to kao korišćenje "padajućeg" 

tekst procesora. Veliki broj naredbi iz tekst procesora možete naći i u 

Pitagorinom tekst procesoru. 

Veliki broj funkcija verovatno ne mora da objašnjavamo, ali hoćemo 

da stavimo naglasak na neke osobine koje znatno mogu da vam 

olakšaju rad. 

Prečica: kliknite na simbol 

taster CTRL 

na kontrolnoj tabli, dok držite pritisnutim 

Kada izaberete ovu naredbu kursor se menja u simbol '+'. Sada 

možete da definišete tekst površinu klikom i prevlačenjem drugog 

kraja pravougaonika (pritisnite i zadržite i prevlačite). 

Napomene: 

Koristeći naredbe u meniju tekst editora možete vrširi ravnanje 

Formatizovanje - Ravnanje - Levo, Centralno ili Desno 

Širina tekst bloka se može menjati pomeranjem leve ili desne ivice. 

Dok kucate tekst možete ga i formatizovati (boja, font, itd). Najvažnije 

nardebe se naleze u menijima'Editovanje' i 'Formatizovanje'. 

Editovanje: 

Ovaj meni sadrži funkcije za editovanje kao što su: opovrgni, ponovo 

uradi, iseci, kopiraj, unesi i slično. Naredbe 'Pronađi' i 'Zameni' 

zaslužuju kratko objašnjenje: 

Pronađi: Ova naredba traži slog (reč ili grupu reči). 

Zameni: Ova naredba traži slog (reč ili grupu reči) i zamenjuje slog 

drugim slogom unesenim u polje 'Zameni sa'. 

Postoje i polja sa dodatnim opcijama: 

Samo cela reč: traži samo celu reč koja je jednaka zadatom slogu, 

ako nije obeleženo tada editor traži i reči koji sadrže zadati slog. 

Identično: ako je uključeno, tada editor traži slog koji isti zadatom 

vodeći računa i o velikim i malim slovima. 

Pretraga unazad: pretražuje dokument unazad. 

Pretraga svuda: pretražuje dokument od zadatog mesta pa do kraja i 

od početka do zadatog mesta. 


Formatizovanje: 

Ovaj meni se koristi za formatizovanje teksta. 

‘Atributi’ pojavljuje se dijalog boks gde možete menjati atribute teksta 

kao što su font, veličina slova, boja itd.. 

‘Razmak između redova’ se koristi za povećanje ili smanjenje 

razmaka između redova, ova funkcija važi samo u okviru 

selektovanog paragrafa. 

‘Ravnanje’ određuje poziciju teksta u tekst bloku. 

• Levo: tekst je levo poravnat. 

• Desno: tekst je desno poravnat. 

• Centralno: tekst je centralno poravnat. 

Ravnanje važi u okviru selektovanog paragrafa. 

Paragraf: novi paragraf je novi red koji se dobija pritiskom na taster 

"Enter" na tastaturi. 

Ravnanje bogatog teksta 

Ova naredba se koristi za postavljanje bogatog teksta da bude 

paralelan postojećoj liniji. 

Pogledajte lekciju iznad kako bi ste saznali više o Bogatom tekstu. 

Kriva 

Kriva se može kreirati na minimum 3 postojeće tačke korišćenjem 

alateke "Kriva". Kriva može biti otvorena ili zatvorena. Da dobijete 

zatvorenu krivu kliknite na prvu tačku krive. Ako želite da kriva bude 

otvorena pritisnite i zadržite tatster “CTRL” i kliknite na poslednju 

tačku. 

Kriva se može editovati dvostrukim klikom na krivu, tada se pojavljuje 

dijalog boks gde se može promeniti debljina linije, boja i zakrivljenost i 

zaglađenost krive. 

Ako su za kreiranje krive korišćene tačke sa različitim visinama tada 

će se dobiti 3D kriva. 


Prelaznica (Spirala) 

Ovom alatkom je moguće kreirati Prelaznicu.. 

Prelaznica je definisana formulom: 

R*L = K² 

Gde je : K: parametar prelaznice 

R: poluprečnik prelaznice 

L: dužina dela prelaznice merena od tačke gde je R = ∞ 

Prelaznica se može konstruisati na 4 načina: 

1. Crtanje postojeće prelaznice. NAPOMENA: tačnost unetih podataka 

treba da je minimum ista kao i broj decimala na kontrolnoj tabli. 

2. Sa početnom i krajnjom tačkom 

• Paralelno sa linijom: definisano početnom i krajnjom tačkom 

Početna tačka ima R = ∞. Vrednost ‘K’ ili ‘R2’ (= poluprečnik 

tangentnog kruga u krajnjoj tački) se mogu uneti 

• Tangenta počinje od specificirane tačke na postojećem krugu/luku. 

prelaznica počinje sa R od luka ili kruga i konstruiše se dok nebude 

R = ∞. Pokretanje kursora miša utiče na pravac tangente. To 

takođe važi za R < R kruga. 

• Tangenta počinje od specificirane tačke na prelaznici 

prelaznica počinje sa poluprečnikom početne tačke na prelaznici i i 

biće kreirana sa R = ∞. To takođe važi za R < R kruga. 

3. Između postojećih objekata: 

• Između postojećih linija i kruga/luka 

• Između dva kruga/luka 

to je jedino moguće kada je krug sa manjim poluperčnikom unutar 

kruga sa većim poluprečnikom i veoma malim odstupanjima. 

4. Tangenta luka na 2 linije sa 2 prelaznice. 

Gotove sve naredbe važe i za prelaznice. 


Edituj krivu 

Edituj poligon 

Alatke edituj krivu imaju tri mogućnosti: 

− Pomeri tačku, da se pomeri tačka selektovane krive 

− Dodaj tačku, da se doda nova tačka 

− Izbaci tačku, i da se izbaci selektovana tačka 

Kada se selektuje kriva kursor prelazi u mali krstić. 

Edituj putanju 

Iste naredbe kao i kod krive samo što se selektuje poligon 

Laso 

Iste naredbe kao ikod krive bez pomeranja, ako se želi pomerati tačka 

putanje predlažemo da koristite standardnu operaciju "Pomeri" 

Ova naredba pravi delove slike ili crne ili bele. 

Ova operacija se ne čuva u slici nego u Pythagoras crtežu relativno u 

odnosu na sliku. 

Brisač 

Ova naredba briše delove slike kao gumicom. 

Ova operacija se ne čuva u slici nego u Pythagoras crtežu relativno u 

odnosu na sliku. 

Dimenzionisanje 

Alatka Dimenzionisanje omogućuje korisniku da ispisuje dužinu linije, 

površinu ili koordinate na crtežu. Tekst koji se ispiše može se menjati 

kao i svaku drugi tekst u crtežu i on nije povezan sa objektom koji je 

opisan. 

Kada ispisujete dimenziju nekog objekta i isti teks već postoji na istoj 

poziciji atribut neće biti ponovo ispisan. 

XY-Ofset dimenzionisanje tačaka ispisuje ortogonalne koordinate u 

odnosu na aktivni koordinatni sistem. Takođe se konstruišu i apscisna 

linija i ordinata tačke. 

Kada selektujete XY-Ofset i zadržite taster CTRL pritisnut dok klićete 

na tačku aktiviraće se naredba Koordinatni sistem (za postavljanje 

Privremenog lokalnog koordinatnog sistema kroz dve tačke). 

Primedba: Ispisivanje koordinata svih selektovanih tačaka može se 

izvršiti izborom naredbe "Ispisivanje -> XY-Ofset" naredbe Operacije 

menija Formatizovanje . 


Linije 

Poligon: Obim i Površina 

Kada kliknete u blizini linije dužina linije će biti ispisana paralelno sa 

linijom, u definicijama se može podesiti: 

− Veličina teksta 

− Širina teksta 

− Broj decimalnih mesta 

− Slog pre i posle 

Slog pre i posle se može definisati i kada se vrši na primer ispisivanje 

dužine linije da pre cifre stoji " d =", i posle cifre "m", tako da piše " d = 

12.50 m". 

Informacije o tački 

Kada kliknete mišem blizu težišta poligona možete ispisati površinu 

poligona ili dužinu perifernih linija poligona. Ispisan tekst za sve linije 

ima iste definicije. 

Definicije od kojih zavisi ispis teksta su: 

− Veličina teksta 

− Širina teksta 

− Broj decimalnih mesta 

− Slog pre ili posle 

Centar teksta će biti u težištu poligona. 

Ispisivanje 

Može se izvršiti ispisivanje sledećih informacija o tački: 

− Broj tačke 

− Koordinate 

− Visina 

− Komentar 

U definicijama možete podesiti atribute teksta ispisa (veličina, broj 

decimalnih mesta itd.). 

Alatke "Ispisivanje" vam omogućuju ispisivanje teksta od atributa koji 

pripadaju poligonima, linijama ili tačkama. 

Atrubuti poligona su: 

− Periferija poligona (Obim) 

− Površina 

− Komentar (informacija koja je povezana sa poligonom) 

Atributi za linije ili putanje su: 

− Kosa dužina 

− Visinska razlika 

− Nagib 

− Direkcioni ugao (samo za linije) 


Atributi svih elemenata koji pripadaju putanji će biti ispisani od 

jednom. 

Atributi tačaka su: 

− Broj tačke 

− Visina tačke 

− Informacije vezane za tačku (komentar) 

− Koordinate tačke. 

Lukovi i krugovi mogu da imaju poluprečnik i centralni ugao. 

Kreiraj prozor 

Naredba kreiraj prozor omogućuje da se kreira prozor u crtežu u kome 

se može prikazati deo crteža u krupnijoj ili sitnijoj razmeri. 

Prozor se kreira tako što se definiše pravougaonik sa svojom gornjomlevom 

i donjom-desnom tačkom (ili obrnuto) 

U prozoru se crtež se zumira tako što se okreće točkić na mišu i drži 

pritisnut taster CRTL. 

Pritiskom na desni taster miša dok se nalazite iznad prozora otvara se 

meni za podešavanje karakteristika, kao što su: oblik, tačna razmera, 

okvir i dr. 

Privatne alatke 

Privatne alatke su deo VBA. 

Privatne alatke omogućuju korisniku da klikne na alatku i da izvrši 

makro. Kada je Pythagoras u modu 'Privatne alatke" tada on traži 

makro i izbršava naredbu makro odmah nakon klika mišem na alatku. 

Više detalja možete pronaću u uputstvu za VBA. 


Poglavlje 5: 

Meni Formatizovanje 

Atributi 

Meni formatizovanje sadrži naredbe za podešavanje atributa kod 

selektovanih objekata. 

Kopiraj 

Služi za kopiranje grafičkih atributa selektovanog objekta. Atributi se 

kopiraju tako što se selektuje samo jedan objekat (tačka, linija, tekst, 

poligon) i startuje ova naredba. 

Ova naredba se može dobiti i klikom na desni taster miša kada se 

selektuje jedan objekat. 

Unesi 

Lista korisničkih definicija 

Ova naredba služi za dodeljivanje iskopiranih grafičkih atributa ostalim 

selektovanim objektima. 

Atributi se mogu odjednom dodeliti svim selektovanim objektima 

(tačkama od kopiranih atributa tačke, linijama od kopiranih atributa 

linije itd.) 



Podaci 

Takođe selektovanim objektima možemo dodeliti atribute definisanim 

u korisničkim definicijama, tako što ćemo izabrati iz liste odgovarajuću 

korisničku definiciju. 

Kopiraj 

Ako je kreirana baza podataka i dodeljeni atributi nekom objektu oni 

se mogu kopirati iz jednog selektovanog objekta i dodeljivati drugim 

selektovanim objektima. 

Unesi 



Iskopirani podaci iz baze podataka selektovanog objekta se mogu 

dodeliti drugim selektovanim objektima. 

Ove nardbe će biti aktivne ako postoje podaci za kopiranje. 

Uputstva Meni Formatizovanje 57

Stil tačke 

Naredba Stil tačke omogućuje podešavanje selektovane tačke da ima 

prikaz u obliku jednog od sledećih simbola: 

− sakrivena: tačka je vidljiva na ekranu, ali se ne vidi kod štampe. 

− Krstić (+) 

− X-krstić (x) 

− Kosa crta (/) 

− Okrugla 

− Okrugla šuplja 

− Pravougaona 

− Pravougaona šuplja 

− Trouglasta 

− Centralna (koristi se za kreiranje simbola) 

− Referentna (koristi se za kreiranje tipskih poprečnih preseka - 

izrada saobraćajnica) 

− Prelomna (koristi se za kreiranje tipskih poprečnih preseka - 

izrada saobraćajnica) 

Stil linije 

Stil tačke se može uzeti iz kreirane biblioteke simbola 

Naredba Stil linije podešavanje selektovane linije da ima prikaz jednog 

od sledećeg stila linije: 

− Puna 

− Crtkasta 

− Tačkasta 

− Crta-tačka 

− Crta-tačka-tačka 

Debljina linije 

Stil linije se može uzeti iz biblioteke kreiranih linija. 

Strelice na liniji 

Ova naredba omogućuje podešavanje debljinu selektovane linije. 

Moguće debljine su od 0.05mm do 2.11mm. 

Kada želite da na krajevima linija stavite strelice ili da ih skinete 

ukoliko vam je u meniju Definicije selektovana opcija Strelice na liniji, 

koristi se ova naredba. Da bi ova naredba bila selektovana potrebno 

je da selektujete liniju i jednu ili obe tačke na krajevima linije. Kada 

selektujete liniju i tačku ili tačke na krajevima onda možete uključiti ili 

isključiti strelice na krajevima linije. 

Da bi crtali linije sa strelicama na krajevima potrebno je uključiti opciju 

Strelice na krajevima linije u meniju Definicije, ukoliko želite da više ne 

crtate strelice isključite ovu opciju. 

Da dodate ili izbrišete strelice na postojećoj selektovanoj liniji 

selektujte i krajnju ili obe tačke te linije držanjem pritisnutog tastera 

SHIFT i klikom na tačku ili tačke i uključivanjem ili isključivanjem 

opcije Strelice na kraju linije. 

58 Meni Formatizovanje Uputstva

Zakrivljenost 

Tekst atributi 

Ovom naredbom selektujete faktor zakrivljenosti selektovane krive. 

Faktor zakrivljenosti može biti od 0 do 10. Zakrivljenost 0 rezultira 

pravim linijama. Zakrivljenost 5 se približava kružnim lukovima. 

Naredbom “Tekst” možete menjati atribute selektovanog teksta: 

− Font: vrsta slova 

− Horizontalno ravnanje 

− Vertikalno ravnanje 

− Veličina tačke: od 4 do 1000 tačaka 

− Stil: normal ili zakošen 

− Debljina: tanak, srednji, zadebljan i ekstra zadebljan 

− Podvučen: pojedinačno, dvostruko, crtkasto 

− Ivica: bez granice, jednostruko, dvostruko 

− Rastojanje linija: malo, normalno, veliko 

− Neproziran: da ili ne 

− Orijentacija: uvek horizontalno, uvek čitljivo ili apsolutni ugao. 

Tekst sadržaj 

Ovom naredbom svim selektovanim tekstovima možemo dodeliti 

vrednost koju unesemo u gornje polje. 

Iz polja ispod se mogu dvostrukim klikom ubacivati standardni 

tekstovi, koji su učitani ranije. 

Šaranje poligona 

Ova naredba omogućuje šaranje selektovanog poligona jednim od 

sledećih šara: 

− Bez šare 

− horizontalno 

− vertikalno 

− dijagonalno 45º 

− dijagonalno -45º 

− ukršteno 

− 

− 

− 

− 

jedna granica 

dupla granica 

jedna granica (otvorena) 

dupla granica (otvorena) 

− 100% (crna) 

− 75% (crno siva) 

− 50% (siva) 

− 25% (svetlo siva) 

− 12% (veoma svetlo siva) 

Kada se kreira novi poligon on nema šaru, ukoliko nije iz korisničke 

definicije. 


Poligon 

Ovom naredbom možete podesiti atribute selektovanog poligona kao 

što su šara, granica, boja i slično. 

Razmera 

Napomena: 

Dvostrukim klikom na poligon otvarate dijalog boks Editovanje 

poligona. 

Simbola 

Teksta 

Podešava se razmera po pravcima x i y osa selektovanog. Ako se 

unese negativna vrednost tada će simbol biti izokrenut kao u ogledalu. 

Podešava se razmera teksta, ako se unese vrednost manja od 100 

tekst će se umanjiti, a ako se vrednost veća tekst će se uvećati. 

Napomena: Skaliranjem teksta uvećava se veličina fonta teksta. 

Slike 

Skaliranje svih tekstova od jednom je korisno ako želite da kopirate 

crtež u nekoj drugoj razmeri. 

Linije 

Razmera slike uvećava ili smanjuje sliku po osama x i y. 

Ova naredba uvećava ili smanjuje simbole na selektovanim linijama 

(korisničkim stilovima linija). 

Šare poligona 

Napomena: 

Ovaj način omogućuje da se simboli naprave vidljivim na kratkim 

linijama, ova naredba je jedino moguća na korisnički definisanim 

stilovima linijama. 

Ravnanje 

Ova naredba menja razmeru šare selektovanog poligona. Ova 

naredba je moguća samo na korisnički definisanim šarama. 

Šare 

Ova naredba ravnja šaru selektovanog poligona sa osama aktivnog 

korisničkog koordinatnog sistema. 

Napomena: samo poligoni sa korisnički definisanim šarama se mogu 

ravnjati. 


Teksta 

Simbola 

Ovom naredbom se ravnja selektovani tekst sa osama aktivnog 


Ovom naredbom se ravnja selektovani simbol sa osama aktivnog 


Napomena: 

ova naredba je moguća ako je simbol okretan. 

Lejer 

Ova naredba premešta sve selektovane objekte u izabran lejer iz liste 

ili se može uneti novi lejer. 

Nivo prikaza 

Ova naredba menja nivo prikaza selektovanih objekata u izabrani 

nivo. 

Boja 

Ova naredba menja boju selektovanih elemenata u izabranu boju. 

Boja se može menjati klikom na izabranu boju ili ukucavanjem broja 

boje ili unošenjem vrednosti za RGB ili Nijansu, Zasićenost i 

Osvetljenost. 

Operacije 

Renumeracija tačaka 

Imate 3 mogućnosti sa selektovanim tačkama: 

− Obriši brojeve tačaka 

− Uvećaj brojeve tačaka za neku vrednost. 

− Uvećaj brojeve tačaka počevši od nekog broja sa intervalom 

vrednosti nekog broja. 


Pri renumerisanju Pitagora vodi računa o prvobitnom redosledu unosa 

tačaka u crtež. 

Ova naredba u donjem desnom uglu strane, u koordinatnom sistemu 

strane ispisuje listu koordinata svih selektovanih tačaka u aktivnom 

koordinatnom sistemu. 

Stil ispisivanja koordinata se može podesiti u Jedinice, Tekst ispisa, 

pa Koordinate. 


Lista poligona 

Ova naredba u donjem desnom uglu strane, u koordinatnom sistemu 

strane ispisuje listu komentara i površine svih selektovanih poligona u 

aktivnom koordinatnom sistemu. 

Izravnanje visina 

Stil ispisivanja površine poligona se može podesiti u Jedinice, Tekst 

ispisa, pa Površine. 

Ova naredba aktivira dijalog boks za Popravljanje visina. U njemu se 

sve selktovan evisine mogu popraviti na zadatu visinu (H) ili za zadatu 

visinsku razliku (dH). 

Promena komentara 

Ova naredba omogućuje izmenu komentara svih selektovanih 

objekata u novi 

Ispisivanje 

Ova naredba omogućuje ispisivanje određenog teksta pored 

selektovanog objekta, ali za sve selektovane objekte odjednom. Tekst 

koji se može ispisati zavisi da li se odnosi na liniju, tačku, poligon, 

putanju i može biti na primer: Brojevi svih selektovanih tačaka, 

Površine svih selektovanih poligona, dužine svih selektovanih linija i 

slično. 

Stil ispisivanja se može podesiti u dijalog boksu Jedinice, Tekst ispisa. 


Poglavlje 6: 

Meni Definicije 

Meni definicije omogućuje podešavanje i zadavanje određenih 

parametara koji će biti aktivni kod kreiranja novih elemenata. 

Snap 

Ova naredba omogućuje podešavanje aktivnosti kursora nad 

objektima. 

Korisničke definicije 

Po definiciji, Pythagoras će se snapovati na bilo koji objekat. Koristeći 

ovaj meni možete snapovanje uključiti ili isključiti nad određenim 

objektima. 

Ova naredba omogućuje selektovanje rada sa korisničkiom definicijom 

ili bez definicije. 

Kreiranje korisničkih definicija je objašnjeno u ovom poglavlju. 

Pogledaj naredbu definicije, pa Rad sa korisničkim definicijama. 

Ova nardba se može izabrati klikom na desni taster miša. 

Stil tačke - Stil Linije - Debljina Linije – Strelice na liniji 

Tekst 

Podešavanje gore navedenih naredbi će se koristiti pri kreiranju novih 

tačaka, linija i tekstova koristeći naredbe Alatke. 

Poligon 

Definisanje atributa teksta kod ispisivanja novih tekstova. 

Kod korišćenja naredbe Dimenzije tada će biti koršćeni podešeni 

atributi u dijalog boksu Jedinice, Tekst ispisa... 

Nivo prikaza 

Ovom naredbom možete definisati atribute novog poligona. 

Ova naredba definiše nivo prikaza novih objekata. Možete izabrati 

vrednosti od –10 do 10. 

Nivo prikaza definiše prioritet prikaza objekta. Poligon objekta sa 

nivoom prikaza 1 dobija veći nivo prikaza nego zemlja sa novoom 

Uputstva Meni Definicije 63

prikaza 0. Objekat će biti kompletno prikazan, dok će parcela biti 

delimično sakrivena objektom. 

Još jedan primer: u koliko želite da sakrijete raster možete preko 

rastera nacrtati beli poligon sa višim nivoom prikaza itd. 

Boja 

Ova naredba definiše boju kod kreiranja novih elemenata. 

Boja se može menjati klikom na izabranu boju ili ukucavanjem broja 

boje ili unošenjem vrednosti za RGB ili Nijansu, Zasićenost i 

Osvetljenost. 

Definicije u dokumentu 

Korisničke definicije 

Opcije Kopiraj/Unesi atribute 

Korisničke definicije definišu atribute za (tačke, linije, boja, lejer...), koji 

prepisuju standardne koji su definisani, kada je selektovana korisnička 

definicija. Ovo je korisno kada hoćete brzo da crtate sa određenim 

atributima i da nebi ste svaki put definisali ili menjali atribute 

jednostavno samo izaberete korisničku definiciju i crtate sa podešenim 

atributima. 

Moguće je napraviti do 256 korisničkih definicija. 

U dijalog boksu "rad sa korisničkim definicijama" možete kreirati novu 

definiciju ili editovati postojeću. Za novu se unese naovo ime i klikne 

na taster "Nova". Zatim vam se otvara dijalog boks Definicije gde 

možete podesiti atribute tačke, linije, tekst i poligon. Kada nije 

selektovana nijedna vrednost tada je aktivna standardna vrednost, 

kada je selektovan neki atribut tada je aktivna vrednost iz korisničkih 

definicija. 

Ove definicije se mogu dobiti klikom na desni taster miša. 

Učitavanje standardnih tekstova... 

Ova opcija omogućuje setovanje koji će atributi biti kopirani zajedno 

sa selektovanim objektima. 

Učitavanje standardnih komentara... 

Omogućuje učitavanje liste tekstova koji se često koriste. 

Omogućuje učitavanje liste komentara koji se često koriste. 

64 Meni Definicije Uputstva

Povrati 

Sačuvaj 

Ovom naredbom se vraćaju početne definicije atributa. 

Definicije u dokumentu 

Omogućuje da sačuvate podešene definicije (boje, simbol, debljina 

linije i slično) kako bi se te definicije postavljale pri podizanju 

Pythagoras. 

Lejeri 

Ovom naredbom možete podešavati rad sa lejerima. 

Grupe: 

Da bi ste lakše radili sa velikim brojem lejera, Pythagoras nudi 

mogućnost da kreirate grupe lejera. Ove grupe se mogu reimenovati i 

brisati. Uvek možete izbaciti neki lejer iz grupe. Isti lejer može 

pripadati jednoj ili više grupa ili ne pripadati ni jednoj. 

Prednost rada sa grupama lejera je u tome što u jednom potezu 

možete izmeniti atribute svih lejera koji pripadaju jednoj grupi. Na 

primer: možete kreirati grupe kao što su: topografija, gas, voda, 

struja,... itd. I njima pridodati lejere i probati da menjate atribute za 

svaki lejer i putem rada sa grupama. 

Atributi: 

Možete podešavati sledeće atribute lejera ili grupa “Vidljiv”, “Zaštićen” 

i “Uključen”. 

Atribut “V” određuje da li je lejer ili grupa vidljiv ili ne. 

Atribut “Z” određuje da li je lejer ili grupa zaštićen ili ne. Na zaštićenim 

lejerima ili grupama nisu moguće modifikacije. 

Treći atribut “U” prikazuje sve objekte u lejeru ili grupi na jedan 

pasivan način, to jest objekte možete videti ali se oni ne mogu 

selektovati niti menjati. 

Korišćenje opcije 'svi lejeri' omogućuje setovanje opcija za sve lejere 

putem jednog klika miša. 

Primedba:Dvostrukim klikom na ime lejera automatski se podiže 

dijalog boks Podešavanje razmere prikaza 

(SAMO za WINDOWS). 

Prikaz zavistan od razmere: 

Lejeri ili grupe se mogu podesiti da se vide samo u određenoj razmeri 

prikaza to jest između dve selektovane razmere, na primer između 

1/10000 i 1/2000. Izvan ovog opsega lejeri se neće videti. Kada nisu 

limitirani lejeri se vide u svim razmerama. 


Ova osobina je korisna kada se radi sa velikim crtežima. Prikaz karte 

nekog grada, sa svim detaljima može biti veoma haotična. U tom 

slučaju se može podesiti da se neki detalj vidi pri većem zumu, a neki 

pri manjem, a selektovanjem opsega prikaza po grupama ili lejerima.. 

Primedba: 

Kada podešavate opseg prikaza tada unosite vrednosti u polja 1/n. U 

koliko ne želite da prikazujete u opsegu tada ostavite polja “od” ili “do” 

prazna. 

Aktivan model terena 

Naredba Aktivan model terena omogućuje selekciju aktivnog modela 

terena iz liste. Samo modeli terena koji se nalaze u dokumentu mogu 

biti selektovani. 

Modeli terena 

Ovom naredbom se aktivira dijalog boks koji omogućuje rad sa 

modelima terena. 

Pažnja! 

Bilo koja izvršena akcija u ovom dijalog boksu se ne može vratiti! 

Brisanje 

Naredba 'Brisanje' briše selektovani model terena. 

Reimenovanje 

Ova naredba omogućuje reimenovanje selektovanog modela terena. 

Aktivan 

Ova naredba aktivira selektovani model terena. Kada se model 

aktivira na ekranu se pojavljuje mreža zelenih trouglova. 

Sve koordinate se računaju u odnosu na selektovani model terena. 

Potvrdi operaciju 

Kada kreirate nove objekte ako je ova opcija uključena, Pythagoras će 

omogućiti unošenje podataka o lokaciji (koordinate, dužina, dužina 

linije) na kontrolnoj tabli.. Kada radite geodetsku podlogu poželjno je 

da ova opcija bude uključena. 

Kada radite neku skicu, gde vam tačne dimenzije nisu neophodne 

onda se ova opcija može isključiti, kako bi se crtanje izvodilo brže. 

Jednostavnim klikom na taster (zeleni znak za potvrdu) možete 

uključiti ili isključiti Potvrdi operaciju. 


Razmera koordinatnog sistema strane 

Broj sledeće tačke 

Ova naredba menja razmeru koordinatnog sistema strane. Kada je 

aktivan koordinatni sistem strane sve dimenzije će biti računate u 

odnosu na aktuelnu razmeru strane. 

Po definiciji razmera koordinatnog sistema strane je 1. 

Orijentacija crteža 

Ova naredba omogućuje izbor broja nove tačke. Za svaku novu tačku, 

Pythagoras označava broj koji je za jedan veći od prethodnog. 

U novom crtežu Pitagora dodeljuje brojeve od 1 pa nadalje, kada se 

crtež sačuva i ponovo otvori Pitagora pamti zadnji broj tačke i 

nastavlja dodeljivanje od tog broja. 

Napomena: u koliko koristite karaktere umesto brojeva, potrebno je da 

unesete adekvatan broj koji odgovara kombinaciji karaktera: A=1, 

B=2, AA=27, itd. 

Pitagora vam daje pregled koji su brojevi slobodni u crtežu. 

Ova naredba omogućuje da setujete apsolutni ugao koji odgovara 

pravcu severa, tako da možete da orijentišete simbole i linije u nekom 

drugom pravcu. 

Jedinice, Tekst ispisa... 

Naredba Jedinice, tekst ispisa omogućuju podešavanje za: 

− Prikaz datuma i vremena 

− Jedinice dužine: m, cm, mm, Stopa, US Stopa 

− Jedinice ugla: Gradusi, Decimalni stepeni, St.Min.Sec., 

Milisekunde, Geodetski, Radijani 

− Pozitivan smer ugla: u smeru kazaljke, suprotno od kretanja 

kazaljke. 

− Sever-Istok ili YX koordinate. 

− Decimalni znak: "," ili "." 

− Broj decimalnih mesta korišćenih za prezentaciju koordinata, 

dimenzija (dužina linije, površina, uglovi , koordinate) u dijalog 

boksovima, kontrolnoj tabli ili pri izvozu. 

− Ispisivanje stringova pre i posle vrednosti 

− XY-Ofset: selekcija atributa kod dimenzionisanja XY-Ofseta. 

Ova podešavanja važe za sve otvorene crteže, kao i za sve buduće 

crteže. Sva podešavanja će biti sačuvana kada se zatvori i ponovo 

otvori Pythagoras. 


Podešavanje 

Tačnost stanice 

Tačnost stanice omogućuje unos vrednosti za tačnost instrumenta 

kojim je mereno. Ova vrednost će biti uzeta u obzir kod rešavanja 

Poligonskog vlaka, kod provere grešaka zatvaranja, dali su u 

granicama dozvoljenog. 

Kolektor podataka 

Mogu se uneti vrednosti za tačnost merenja dužine i ugla iz prospekta 

instrumenta. 

Mogu se selektovati sledeći formati određenih instrumenata: 

− Lista koordinata sa šiframa 

− Topcon FCTE1, FC-6/GTS-7000, GTS-6/GTS-700 (FCTE1), 

GTS-6/FC-5/FC-2 

− Leica svi modeli (uključujući Leica 16-format) 

Delimični uvoz fajla je moguć zato što je omogućeno kod uvoza 

selektovato od broja tačke do broja tačke.. 

− Sokkia SDR22/24/26, SDR33, Powerset i SET 2C/3C/4C 

redosled koordinata (NE ili XY) za seriju SDR20 i seriju SDR33 u 

listi za obeležavanje zavisi od setovanja u Pitagori u momentu 

izvoza. 

− Zeiss Rec500 / Rec Elta, Elta 40R/50R i M5 

− Nikon DTM 300/400 i 700/800 serije 

− Geodimeter 

− Pentax, Pentax ATSTOPO i Pentax Powertopo 

− Trimble 

− Microport format 

− TDS48 

Učitavanje opisa šifara 

Postoji mogućnost podešavanja fajla opisa šifri, koji služi za 

automatsko kartiranje sadržaja na osnovu dodeljenih šifara. U fajlu je 

moguće podesiti šta koja šifra znači i kojim atributima da se iskartira 

(lejer, tačka, simbol, polilinija i slično). 

Izgled fajla možete pogledati na CD.u 


Učitavanje tabele za konverziju 

Štampač: Boja u Širinu 

Tekst fajl koji definiše koja boja će biti isplotovana kojom bojom i 

debljinom linije (širinom pera). 

Struktura fajla:: 

->, 

ili C->, 

ili C->C, 

ili 

primer. 

->C, 

MAGENTA->BLACK,W5 

YELLOW->RED,W7 

C2->MAGENTA,W3 

C14->BLACK,W14 

C36->C14,W10 

RED->C25,W20 

Štampač: Širina u Boju 

Tekst fajl koji definiše koja će debljina linije biti isplotovana kojom 

bojom i koje širine. 

Struktura fajla: 

->, 

ili ->C, 

primer W1->BLACK,W2 

W5->C13,W3 

DXF izvoz: Širina u Boju 

U DXF fajlu nije moguće specificirati debljinu linije. Korisnici AutoCADa 

obično koriste boje da podese debljine linije. Ova tabela se može 

koristiti za konverziju debljine linije u boju. 

Napomena: Morate imati u vidu da možete koristiti debljine linije od 

0.05mm do 2.11mm 

DXF Simboli i Lejeri 

Ova opcija se može koristiti kod uvoz ili izvoza DWG ili DXF crteža: 

Da bi se ova opcija aktivirala prethodno mora da su učita skript fajl. 

Ovaj fajl ima odgovarajuće naredbe kao što su: 

AUNITS=0; gde su 0: decimalni stepeni, 2: Gradusi ili Goni, 3:Radijani 

ANGDIR=1; gde su 1: u smeru kazaljke, 0: suprotno od smera 

kazaljke 

CODEPAGE= 0; po definiciji je 0: AutoCAD DWGkodna strana; 

dos850: dos kodna strana 

DEFAULT_LTYPE = Solid; ne zaboravite da naznačite standardni 

LTYPE u tabeli LTYPES. 

Ovaj stil će se koristiti za sve tipove linija koje se ne nalaze u tabeli 

LTYPE za vreme izvoza DXF/DWG fajla. 

LTYPES( 

1=Moje linije,Okvir; DXF LTYPE naziv = Pythagoras tip linije 

(Group,Name) 

17= Moje linije,Rov 


18= Moje linije,Zid 

40= Moje linije,Trava 

Solid = 0,0; 0, x : x znači standardni tip linije u Pythagoras (Puna, 

Tačkasta, Crtkasta, ...) 

) 

DEFAULT_BLOCK = Symbdefault; ne zaboravite da naznačite 

standardni BLOCK u tabeli BLOCKS. 

Ovaj stil će se koristiti za sve tipove simbola koji nepostoje u tabeli 

BLOCKS z avreme izvoza DXF/DWG fajla. 

BLOCKS( 

Symbdefault = 0,1; 0, x : x znači standardni simbol u Pythagoras 

(Okrugla tačka, Trouglić, X krstićro, ...) 

Okrugla tačka=0,2; Okrugla šuplja=0,5; Kvadratić=0,6 

2=0,3 

3=Moji simboli,Drvo 

4=0,8 

19= Moji simboli,Šaht 

221=0,4 

) 

LAYERS( 

1=W-HR,5,0,Solid; DXF/DWG Naziv lejera = Pythagoras naziv lejera, 

Boja, Grupa, Tip linije, Naziv tip linije 

2=W-AL,5,0,Crtkasta 

3=W-HR,5,0,Tačkasta 

4=W-AL,5,0,Puna 

5=HD-HR,1,Moji stilovi linija,Zid 

) 

Važna primedba: 

Kada štampate ili čuvate vaš rad proverite da li je opcija štampe 

u dijalog boksu “Štampa” odgovarajuće podešena. 

Učitavanje uslova poprečni presek i podužni profil 

Ova naredba učitava fajl sa uslovima koji će biti korišćeni za opis kod 

automatskog generisanja podužnih i poprečnih profila. 

Primer možete videti u tekst fajlu koji se nalazi na instalacionom CD-u 

Pythagoras (profiletexts.txt) 

Tekst editor (samo za Macintosh) 

Omogućuje konfigurisanje text editora. 


Poglavlje 7: 

Meni Pregled 

Meni Pregled sadrži naredbe za definisanje prokaza sadržaja crteža 

na ekranu. 

Alatkom "Ručica" možete se kretati preko crteža u svim pravcima. 

Kliknite mišem na neku lokaciju crteža i zatim kliknite na drugu 

lokaciju crteža. Crtež će se pomeriti translatorno u pravcu druge 

lokacije i za odstojanje druge lokacije. 

Ovaj mod se može otkazati koristeći tastere sa tastature: 

ESC, SPACE bar, Enter. 

Napomena: Tasterom "+" sa numeričke tastature možete brzo da 

selektujete naredbu pan. 

Uvećanje zuma 

Sa uvećanjem zuma uvećavate prikaz određenog dela crteža na 

ekranu. 

Kada selektujete ovu naredbu kursir se menja u lupu sa znakom plus. 

Kliknite mišem i zadržite na neku lokaciju i zaokružite željeni deo 

pravougaonikom i kliknite ponovo, na taj način ćete zumirati tu 

lokaciju, to jest prikazati je uvećano. 

Napomena: Ako kliknete jednom mišem na želejenu lokaciju 

uvećećete zum sa faktorom 2. 

Pythagoras podržava više nivoa zuma, tako da kada uvećavate zum 

Pitagora pamti nivoe i može da ih vrati kada koristite naredbu 

smanjenje zuma. 

Najveći zum faktor može biti 1000. To jest podešenu razmeru štampe 

možete uvećati do 1000 puta. 

Primedba: prečica za uvećanje zuma je taster “>”. 


Naredbo smanjenje zuma redukujete razmeru prikaza crteža na 

ekranu. 

Naredba smanjenje zuma vraća zuma faktor u prethodni nivo zuma. 

Napomena: prečica je taster "

U razmeri štampe 

Ova naredba će prikazati crtež u podešenoj razmeri štampe. 

Napomena: prečica je taster "=". 

Ceo crtež 

Ova naredba će prikazati ceo crtež na ekranu. Deo crteža izvan 

strane se neće prikazati na ekranu. 

Napomena: prečica je taster "-". 

Opcije prikaza 

Naredba "Opcije prikaza" omogućuju podešavanje koji sadržaj će biti 

prikazan i koji neće na ekranu. Naredba se poziva sa tastature sa 

CRTL+I 

Takođe Pythagoras je koncipirana da što vidite na ekranu to će se i 

videti na papiru kada odštampate. 

Na ekranu se pojavljuje dijalog boks, koji se sastoji od četiri strane za 

podešavanje prikaza: 

1. Lejera, i grupa lejera, lejeri i grupe koji su čekirani kao aktivni 

biće vidljivi ostali neće 

Vidljivi lejeri će biti prikazani na ekranu. Objekti u nevidljivim lejerima 

se ne mogu selektovati, brisati niti editovati. 

2. Za Prikaz atributa objekata na ekranu 

− šare poligona 

− tekst u crtežu 

− brojevi tačaka 

− kote tačaka 

− komentari tačaka 

− specijalni tipovi linija 

− slike 

Kada se na primer selektuje opcija "Prikaži Tekst" svi tekstovi u 

vidljivim lejerima će se prikazati na ekranu, kada ova opcija nije 

selektovana svi tekst objekti će biti sakriveni. 

Takođe, samo kada je ova opcija selektovana možete selektovati i 

prevlačiti tekst. 

Napomena: Kada kreirate novi tekst objekat, Pythagoras automatski 

selektuje opciju "Prikaži tekst", i svi sakriveni tekstovi će biti prikazani. 

72 Meni Pregled Uputstva

3. Strana DTM služi za prikaz digitalnog modela terena i to može se 

prikazati: 

− DTM aktivni 

− DTM selektovan iz liste kreiranih modela terena 

− Razlika između dva modela terena 

Model terena se može prikazati kao mreža trouglova u određenoj boji i 

sa određenim nivoom prikaza (kao pozadina ili ispred elemenata), 

takođe DTM se može prikazati kao spektar boja ili jedne boje u 

odnosu na visinu ili nagib. 

4. Strana Tematske mape omogućuje da prikažete kreirane 

Tematske mape, tako što ćete selektovati mapu iz liste tematskih 

mapa. 

Takođe određeno podešavanje prikaza se može sačuvati, tako da 

kasnije iz liste sačuvanih Prikaza birate već podešeni prikaz. 

Ovako možete u toku samog rada da podešavate Prikaze i samim tim 

podešavate izlaze za štampu. 

Tematske karte 

Rad sa tematskim kartama 

Ova opcija vam omogućuje da kreirate tematske mape na osnovu 

zadatih kriterijuma. Više kreiranih Tematskih mapa mogu biti 

prikazane u isto vreme. 

Kreiranje tematske karte 

Ovaj dijalog boks se koristi za kreiranje novih, brisanje već kreiranih 

tematskih mapa ili za sortiranje i aktiviranje selektovane tematskie 

mape. 

Pritiskom na taster Podešavanja ulazi se u dijalog boks za 

podešavanje kriterijuma prikaza. 

Tematske mape se mogu kreirati nad podacima baze podataka ili nad 

sistemskim podacima (vrednosti koje definišu Pythagoras objekte). 

Tematska karta se može napraviti nad podacima iz baze podataka, 

onda se selektuje Tabela (pojaviće se lista kreiranih tabela) ili iz 

sistemskih objekata, ako se čekira Polje (pojaviće se lista svih 

mogućih polja iz tabele ili vezanih za izabrani tip objekta) ili se definiše 

Izraz (pojaviće se lista svih mogućih izraza), nakon toga se definiše 

operator (=, =, itd, popočinje sa, sadrži, itd) u zavisnosti od 

tipa objekta ili vrste polja (tekst, datum, broj i dr.). 

Kada se definiše izraz tada se pritiskom na zeleni taster "+" dodaje 

grafički izraz koji je tačnije definisan 

Na primer: ako smo napravili izraz da je površina objekta "=", 

pritiskom na taster "+" kreiraćemo Grafički izraz, tako što ćemo uneti 

neku vrednost u polje vrednost ili jednostavno uzeti iz liste ponuđenu 

vrednost (u listi vrednosti će biti sve moguće vrednosti koje se nalaze 

u crtežu), ostaje još da definišemo grafički izgled objekta koji 

zadovoljavaju zadati uslov definisanjem boje, šare debljine itd. 

Uputstva Meni Pregled 73

U polju Druge vrednosti se može definisati izgled svih objekata koji 

nezadovoljavaju zadati kriterijum. 

Grefički izgledi se mogu popuniti ručno ili automatski definisanjem 

graničnih vrednosti i boja. 

Na taj način smo kreirali jednu Tematsku kartu. 

Legenda 

Kada se kreira Tematska mapa može se i izbaciti u crtež Legenda 

tematske mape. 

Desnim klikom na legendu se mogu menjati karakteristike legende. 

Takođe legenda se može obrisati ili raspakovati. 

Informacije o objektu 

Naredba “Informacije o objektu” omogućuje editovanje osobina 

objekta (na primer: boje, debljina linije itd.) ili vezu sa povezanim 

spoljnim dokumentom (na primer: poligon parcel može biti poveza sa 

tekstalnim dokumentom koji ima informacije o parceli i vlasniku i sl...). 

Atributi 

Naredba “Atributi” izbacuje dijalog boks koji sadrži informacije o 

selektovanom objektu. Sve informacije se mogu menjati u tom dijalog 

boksu. 

Napomena: Ova naredba ne važi ako je selektovano više objekata. 

Slika 

Za slike imamo informacije kao što su: 

− Razmera slike 

− komantar 

− lejer 

− boja 

− intenzitet 

− horizontalna 

− oivičena 

− negativ slike 

− smanjenje ili uvećanje za faktor 

− save changes 

Razmera slike 

Ako nije unešena razmera, slika će zadržavati originalnu veličinu u 

odnosu na (papir). Kada je selektovana razmera, slika će se 

prilagođavati razmeri štampe ukoliko se naknodno menja razmera 

štampe. 

Slike mogu biti: fotografije ili situacioni planovi 


Boja 

Selektovanje boje monohromatskih slika, po definiciji je crna. 

Intenzitet 

100 = normalan intenzitet: crna ostaje puna crna 

50 = polu intenzitet: crna postaje siva 

0 = bez intenziteta: sve postaje belo 

Smanjenje intenziteta omogućuje poboljšavanje kontrasta između 

slike i vektorskog sadržaja. (kod hibridnog crteža: raster+vektor). 

Smanjenje/ uvećanje 

Slika se može skalirati nezavisno po pravcu širine i visine ukoliko je to 

neophodno (faktor razmere originala =100). 

Sačuvaj promene 

Modifikovana slika se može sačuvati pod drugim imenom. To jest 

original se ne može prepisati ukoliko se koristi i u drugim crtežima. 

Ova naredba se može dobiti dvostrukim klikom na objekat ili desnim 

klikom miša na onjekat. 

Podaci 

Podaci će se pojaviti u meniju ako smo selektovali jedan objekat koji 

je povezan sa bazom podataka (atributalnom tabelom). 

Otvori povezan dokument 

Izaberi dokument za povezivanje 

Ova naredba otvara spoljni fajl koji je povezan sa selektovanim 

objektrom. Spoljni fajl može biti bilo koji fajl, kao na primer MS Word ili 

MS Excel dokument, drugi crtež, i slično… 

U koliko za selektovani objekat nije povazan nijedan fajl ova naredba 

neće biti aktivna. 

Ova naredba se može pokrenuti desnim klikom miša na objekat. 

Folder sa povezanim dokumentima 

Ova naredba vam omogućuje da za selektovani objekat povežete 

spoljni fajl koji se nalazi na vašem disku. Spoljni fajl može biti bilo koji 

fajl, kao na primer MS Word ili MS Excel dokument, drugi crtež, i 

slično… 

U koliko je fajl povezan sa nekim objektom onda se on može direktno 

otvoriti iz Pitagore. 

Sa ovom naredbom se selektuje Folder u kome čuvate dokumente 

spremne za povezivanje. Ovo je korisno kada selektujete fajl, ne 

morate da selektujete stalno celu putanju. 

Uputstva Meni Pregled 75

Otvaranje povezanog dokumenta 

Ovo je i korisno jer kada premeštate dokumente na drugi računar tada 

je neophodno selektovati samo novu putanju i veze će ponovo biti 

aktivne. 

Ova opcija omogućuje otvaranje povezanih dokumenata dvostrukim 

klikom na objekat. U koliko nije povezan spoljni fajl za selektovani 

objekat aktiviraće se dijalog boks “Atributi”. 

Saobraćajnice 

Vidi poglavlje: Izrada saobraćajnica 

Traka sa alatkama 

Crteži u Meniju Pregled 

Kroz ovaj meni možemo aktivirati ili deaktivirati trake sa alatkama i to 

sledeće trake: 

− DTM 

− Definicije 

− Alati za crtanje 

− Lejeri 

− Standardno 

− Poddokument 

− Prikaz 

Svi otvoreni crteži će biti u listi u meniju Pregled. Kada selektujemo 

crtež iz liste tada on postaje aktivan. Prozor tog crteža dolazi na vrh. 


Poglavlje 8: 

Meni Računanje 

Presečne tačke 

Naredba Presečne tačke sračunava sve presečne tačke svih 

selektovanih linija i dodaje ih u crtež. Tip tačke je "x-krstić". 

Kada se seku dve 3D linije, koje se mimoilaze po visini, tada tačka 

dobija visinu koja je srednja vrednost visina linija na mestu preseka. 

Centri Lukova\ Kružnica 

Ova naredba sračunava i kreira centre svih selektovanih lukova i 

kružnica. 

Grid 

Ova komanda vam omogućuje da kreirate grid koji se sastoji od linija i 

tačaka, na definisanom rastojanju. Takođe možete dodati tekst pored 

svake kreirane tačke. Po definiciji Pitagora ispisuje koordinate tačke u 

aktivnom koordinatnom sistemu. Možete menjati format, lejer i nivo 

prikaza. 

Najbolje postavljanje 

Ova naredba iscrtava liniju, luk ili krug koji je najbolje postavljen 

između svih selektovanih tačaka. Sračunavanje dužine, ugla strane ili 

poluprečnika i centra kruga ili luka se vrši putem metode najmanjih 

kvadrata. 

Poligonski vlak 

Naredba poligonski vlak sračunava greške zatvaranja i koordinate 

tačaka poligonskog vlaka. 

Mogući su zatvoreni poligonski vlak i 5 slučajeva otvorenog 

poligonskog vlaka. 

Dijalog boks traži tačke 0, 1, n i n+1. Tačka 1 je početna tačka 

poligonog vlaka i tačka n je završna tačka poligonog vlaka. Tačka 0 je 

početna orijentaciona tačka i tačka n+1 je završna orijentaciona tačka. 

Uputstva Meni Računanje 77

Pythagoras rešava sledeće slučajeve: 

− Tačke 0 i 1 su poznate 

− Tačke 1 i n su poznate 

− Tačke 0, 1 i n su poznate 

− Tačke 0, 1, n i n+1 su poznate 

− Tačke 0, 1 i n+1 su poznate 

Dijalog boks je prilagođen slučaju koji rešavate, pre nego počnete da 

unosite podatke poligonskog vlaka potrebno je da unesete koordinate 

karakterističnih tačaka, ukoliko su te tačke već u crtežu možete samo 

uneti brojeve tačaka (Br) i koordinate će automatski biti prikazane u 

polju (Y,X) 

Kada ste uneli sve date tačke tada unosite broj tačaka kojih računate i 

vezne ili prelomne uglove i dužine, koristeći tastere "" u 

dijalog boksu možete proveravati ili menjati vezne ili prelomne uglove i 

dužine. 

Kada ste uneli sve podatke tada dobijate rezultat izravnanja prikazan 

u dijalog boksu, sračunate tačke možete izravnati čekiranjem polja 

"zatvori" gde možete videti rezultat zatvaranja uglova i dužina (f) i 

dozvoljena odstupanja (f max), ako ste zadovoljni rezultatom tada 

možete pritiskom na taster Kreiraj tačke da iskartirate sračunate tačke 

poligonskog vlaka u crtež. 

Izravnanje možete vršiti po uglu i dužini ili samo po uglu. 

Taster "Kreiraj tačke" kreira sve tačke iz vlaka u crtežu. 

Tačka presecanjem napred 

Naredba Tačka presecanjem napred sračunava tačku preseka u 

sledećim situacijama: 

− Ugao - Ugao: sračunava tačku preseka pravaca sa dve zadate 

tačke. Prilikom unosa ugla za pravac kod Tačke 1, referenca je 

Tačka 2 (ugao ka tački 2 je nula) i ugao se može unositi kao 

pozitivna (pravac kazaljke) ili negativna vrednost. Za Tačku 2, 

referenca je Tačka 1. 

− Dužina - Dužina: sračunava tačku preseka dve linije sa dve 

poznate tačke. Analogno preseku dva kruga sa zadatim centrima 

i poluprečnicima. Ova situacija može imati dva rešenja. 

− Ugao - Dužina: sračunava tačku preseka linije zadate uglom i 

linije zadaze dužinom. Analogno preseku linije i kruga. Ova 

situacija takođe može imati dva rešenja.. 

Kada se unesu vrednosti koordinata i brojevi tačaka, tada se bira 

situacija i unose se vrednosti ugla(uglova) i dužine(a) u zavisnosti od 

izabrane situacije. 

Kada pritisnete taster "Sračunaj" sračunavaju se tačke preseka, birate 

određeno rešenje i pomoću tastera "Kreiraj tačku" kartirate tačku u 

crtež. 

78 Meni Računanje Uputstva

Tačka presecanjem nazad 

Naredba tačka presecanjem nazad računa poziciju nepoznate tačke 

od tri poznate tačke i uglova. 

Kada unesete koordinate tačaka Tačka 1, Tačka 2 i Tačka 3 u dijalog 

boksu možete uneti i vrednosti merenih pravaca na T1, T2 i T3 sa 

nepoznate tačke redukovanih na Tačku 1. Ili uglove od T1-T2 i T1-T3. 

Koristeći taster Sračunaj vrši se računanje pozicije i tasterom Kreiraj 

tačku se vrši pikiranje tačke u crtež. 

Transformacija 

Transformacija - 2 tačke 

Tranformacija omogućuje transformaciju koordinata između Lokalnog 

koordinatnog sistema u Opšti koordinatni sistem. 

Sa tasterom “Traži YX koordinate”, tačke sa istim brojevima tačaka 

(nazivom) će biti pretraživane u jednom od ostalih otvorenih 

dokumenata pitagore. Ako postoje, koordinate traženih tačaka biće 

automatski insertovane u dijalog boks. 

Koristeći taster "Razmera" menja se razmera kompletnog crteža dok 

se ne poklope tačke iz lokalnog sa tačkama iz opšteg koordinatnog 

sistema. 

Opšti koordinatni sistem se koristi za kopiranje i unos između dva 

crteža sa različitim koordinatnim sistemima. 

Definisanje parametara transformacije 

Sa translacijom bez rotacije (P1=P2): 

T1 i T2 moraju da sadrže iste koordinate. Prvo unosite koordinate 

lokalnog koordinatnog sistema, a zatim opšteg koordinatnog sistema. 

Rezultat je translacija paralelna koordinatnim osama lokalnog 


Sa translacijom sa rotacijom (P1≠P2): 

U ovom slučaju se unose dve tačke čije su koordinate poznate u oba 

koordinatna sistema. 

Novi koordinatni sistem će biti aktivan kada pritisnete taster OK. 


Transformacija - N tačaka 

Ovom naredbom vam je omogućeno da izvršite transformaciju na 

osnovu nekoliko tačaka poznatih u lokalnom i opštem koordinatnom 

sistemu. Maksimalni broj tačaka je limitiran do 10. Ovo računanje je 

često korisno. Na primer, potrebno je da iz jedne projekcije 

transformišete koordinate u drugu projekciju, sa minimum 3 tačke 

poznate u obe projekcije dobićete najbolje transformacione parametre 

putem funkcije "Transformacija N-tačaka". 

Selektujte tačke čije su koordinate poznate u oba koordinatna sistema 

i zatim kliknite na "Transformacija N-tačaka". Dijalog boks koji se 

pojavio prikazuje sa leve strane listu tačaka sa koordinatama u 

lokalnom koordinatnom sisetmu. Unesite u polja koordinate tih tačaka 

u drugom koordinatom sistemu i sračunajte transformaciju. 

Pythagoras računa transformacione parametre koristeći metod 

najmanjih kvadrata. 

Sa tasterom “Traži YX koordinate”, tačke sa istim brojevima tačaka 

(nazivom) će biti pretraživane u jednom od ostalih otvorenih 

dokumenata pitagore. Ako postoje, koordinate traženih tačaka biće 

automatski insertovane u dijalog boks. 

Možete definisati da li hoćete da transformaciju vršite bez promene 

razmere ili sa promenom razmere ili da unesete određeni koeficijent 

razmere. Pythagoras će prikazati transformacione parametre: 

razmera, dY, dX, i ugao rotacije Fi. Takođe i standardnu grešku. Ako 

unesete maksimalnu dozvoljenu toleranciju, Pythagoras će pokazati 

tačke koji su odstupili od dozvoljene maksimalne tolerancije. 

Označene tačke treba da se izbace iz računanja, deselektovanjem. 

Koristi Opšti KS 

Ova naredba omogućuje nakon izvršene transformacije korišćenje 

Opšteg ili Lokalnog koordinatnog sistema. 

Izravnanje visina 

Ova naredba omogućuje izravnanje visina svih objekata u crtežu. 

Dijalog boks koji se pojavljuje omogućuje unos broja tačke, tada se 

pojavljuje visina te tačke i unosi se nova visina te tačke ili određene 

visine i nove visine. Ako na primer unesete novu visinu tačke od 7m i 

originalnu visinu od 4.8m, tada će visine svih objekata u crtežu biti 

uvećane za 2.2m. 


Model terena 

Ova komanda računa mrežu trouglova iz svih selektovanih objekata u 

crtežu. 

Kada se selektuju linije, lukovi i krugovi smatra se da oni predstavljaju 

linije prekida na terenu. Lukovi i krugovi se transformišu u polilinije 

gde se svaki segment tretira kao linija prekida. Prilikom formiranja 

DTM-a linije truglova NE MOGU seći linije prekida, nego moraju biti 

prekinute linijom prekida, u tački prekida teme trougla DTM-a uzima 

visinu sa linije prekida. 

Kada se selektuje poligon on će definisati granicu DTM-a. Bilo koja 

tačka selektovana izvan poligona neće biti uzeta za računanje DTM-a. 

Rezultat je DTM oivičen selektovanim poligonom. 

Kada selektujete sve potrebne objekte za računanje DTM-a kliknite na 

naredbu "odel terena ..." u meniju "Računanja". Zatim unesete naziv 

za DTM koji kreirate i DTM će se kreirati. Jedan crtež može imati 256 

različita modela terena zasnovanim na različitim selekcijama tačaka i 

linija. 

Predlog: Preporučljivo je da radite u različitim lejerima kada želite da 

računate model terena. Isključivanje nebitnih lejera vam omogućuje 

brzo selektovanje pravih objekata bitnih za računanje modela terena. 

Kada sračunate model terena tada na kontrolnoj tabli možete očitavati 

visinu bilo gde unutar modela terena. Prilikom iscrtavanja novih linija, 

tačaka i slično, unutar DTM-a visine se automatski očitavaju i unose u 

polje "H" bez dodatnih naredbi! 

Model terena se može izbrisati selektovanjem naredbe "Modeli 

terena..." u meniju Definicije u dokumentu, menija "Definicije". 

Model terena možete sakriti deselktovanjem u dijalog boksu "Opcije 

prikaza" menija Pregled. 

Spoji 2 modela terena 

Skloni granične trouglove 

Ova naredba omogućuje kreiranje trećeg modela terena spajanjem 

dva postojeća modela terena. 

Ovo je korisno kod formiranja površina useka i nasipa. 

Ovom naredbom se brišu granični trouglovi iz DTM-a koji imaju veoma 

male uglove i ivice duže nego što je zadata vrednost. 


Izohipse 

Ova naredba iscrtava izohipse bazirane na kreiranom aktivnom 

modelu terena. Tip linije, ekvidistancija, početna visina, boja i lejer 

mogu se podesiti u dijalog boksu. Dobijene izohipse su Pitagorine 

polilinije (krive). One se mogu brisati i editovati. 

Izohipse se iscrtavaju unutar DTM-a. 

Da ispišete kotu izohipse selektujte naredbu Ispisivanje, pa Visina iz 

menija Alatke i zatim kliknite na liniju izohipse, kota će biti ispisana na 

izohipsi. 

Zapremina 

Ova naredba računa zapreminu unutar poligona između dva modela 

terena ili modela terena i ravni. Poligon koji definiše granicu mora biti 

unutar DTM-a i može se sastojati od tačaka, linija i lukova. 

Visine tačaka poligona nemaju nikakav uticaj na računanje zapremine. 

Kada računate zapreminu između dva modela terena tada selektujete 

opciju "DTM1 - DTM2" u dijalog boksu Zemljani radovi, i Pythagoras 

će sračunati zapreminu između DTM1 i DTM2. 

Kada imate nekoliko modela terena sračunatih u crtežu morate biti 

sigurni koji model selektujeta iz padajućeg menija. 

Ako želite da imate preciznije računanje zapremine povećajte broj 

preseka za računanje. Naravno, tada povećavate vreme računanja. 

Maksimalan broj preseka je 7500. 

Dobijate rezultat useka i nasipa. 

Pritiskom na taster "Sačuvaj rezultat" ako želite da sačuvate podatke 

o računanju zapremine u tekstualnom fajlu. 

Ovaj fajl možete otvoriti naredbom iz menija "Fajl", "Otvori tekstualni 

fajl". 

Napomena: Računanje zapremine gde su neke tačke ivica DTM-a 

ponekad može da stvara problem, jer Pitagora ne može da kreira 

trouglove na ivici. Najbolje rešenje je da dodate nekoliko tačaka okolo 

terena i uključite ih računanje modela terena. 


Presek 

Presek duž putanje ili linije (Podužni presek) 

Ova naredba omogućuje generisanje u Pitagorinom klipbordu 

poprečnog preseka duž putanje ili linije. U dijalog boksu Poprečni 

presek možete da podesite referentnu visinu, kao i razmeru po X i H. 

Popreči presek se može kreirati duž linije ili duž putanje (osovine puta, 

putanja može biti sastavljena od linija, kružnih i prelaznih krivina). 

Sračunati profil iscrtava u novom crtežu i nalazi u klipbordu i 

naredbom unesi ili podešavanje unosa se može ubaciti u aktivni crtež. 

Poprečni presek se kreira samo u delu unutar modela terena. Ukoliko 

ne postoji presek sa modelom terena poprečni presek se neće 

formirati. 

Ako se za kreiranje poprečnog preseka koristi putanja tada se mogu 

selektovati referentni objekti koji mogu biti prikazani u profilu. 

Zajedno sa putanjom se selektuju i linije ili tačke (referentni objekti). 

Presek poprečno na putanju ili liniju 

Ova naredba icrtava u novom crtežu profile upravno na putanju ili 

liniju. 

Polje Izgled crteža omogućuje da definišemo raspored poprečnih 

profila i crtežu. Ili povučemo prototip crtež u koji želimo da unesemo 

profile. 

Polje Stacionaža i Korak definiše odakle dokle želimo da kreiramo 

profile i na kom rastojanju. 

Polje Izgled poprečnog profila definiše širinu profila i kako će 

poprečni presek biti iscrtan. 

Ako čekiramo Dodaj profile na plan moćićemo dodamo profile na 

situaciju i da definišemo atribute izgleda profila na situaciji. 


3D Prikaz 

Naredba 3D prikaz generiše perspektivu aktivnog digitalnog modela 

terena. Kada izaberete ovu naredbu, kursor menja oblik u foto-aparat. 

Prvi klik definiše mesto gledišta i nije neophodno da stanete na 

postojeću tačku, jedino unosite visinu foto-aparata u polju H na 

kontrolnoj tabli. Zatim kliknete na mesto koje definiše pravac gledanja. 

Takođe i ova tačka nemora da bude postojeća ali tada morate da 

unesete visinu. Sada imate određene ugao i pravac gledanja na 

model terena. Dijalog boks koji se javlja omogućuje vam da 

selektujete broj linija grida i razmeru po visini. 

Postoje dva tipa modela: 

− model ‘linije’ 

− model ‘grid’ 

Prvi model se pojavljuje odmah nakon konstrukcije i nestaje ako 

kliknete mišem na crtež. Drugi model se računa i nakon kreiranja se 

nalazi u Pitagorinom klipbordu. 

Računanje se može prekinuti pritiskom na taster ESC na tastaturi. 3D 

prikaz se nalazi u klipbordu i mopže se naredbom "Unesi" ubaciti u 

aktivni crtež. 

Primedba: Linije grida su Pitagorine polilinije. 3D prikaz se može 

kreirati od modela terena sa maksimim 50000 objekata. 

Škarpa 

Ova naredba omogućuje računanje ivice preseka ravni nagiba i terena 

(Škarpe). Selektovana putanja predstavlja gornju ili donju ivicu škarpe. 

Ivica škarpe se može računati koristeći ravan na fisknom odstojanju ili 

sa fiksnim nagibom i digitalni model terena. 

Povezivanje sa terenom 

Ivica škarpe se može povezati sa: 

- horizontalnom ravni 

- postojećim modelom terena 

Levo-Desno 

Imate mogućnost računanja ivice škarpe sa leve ili desne strane 

selektovane putanje. 

Nagib 

Nagib ivice škarpe, "gore" i "dole" mora biti dat. 

Korak poprečnog preseka 

Korak je odstojanje tačaka na putanji koje se koriste za računanje 

veznih tačaka na ivici nagiba. Mali korak će dati verniji prikaz, ali što 

manji korak to više tačaka pogotovu ako putanja sadrži lukove. 

Maksimalna širina 

Sračunate tačke ivice škarpe se neće iscrtavati ukoliko su na 

odstojanju većem od zadatog. 


3D površina 

Pythagoras osim 2D površine može da računa i 3D površine na 

digitalnom modelu terena. 

Jednostavno sračunajte DTM, napravite poligon i selektujte naredbu 

3D površina u meniju Računanje. 

Dijalog će se pojaviti sa sračunatom 3D površinom na DTM-u 

oivičenom selektovanim poligonom i 2D površinom selektovanog 

poligona. 


Poglavlje 9: 

Izrada saobraćajnica 

Upoznavanje 

Da bi ste aktivirali modul saobraćajnice: selektujte luk, liniju ili putanju 

(ne krivu). 

Modul saobraćajnice je sastavljen od 3 prozora: Situacija, Podužni 

profil i Poprečni profil saobraćajnice. Svaki od ovih prozora ima svoju 

kontrolnu tablu. 

Sva tri prozora se mogu posmatrati od jednom i nalaze se u interakciji 

jedan sa drugim. 

***** 

Prozor situacije 

Ovaj prozor prikazuje trasu puta, referentne tačke i linije se takođe 

mogu videti u ovom prozoru. 

Kontrolna tabla ovog prozora se konstantno prikazuje ima alatke za 

definisanje temena saobraćajnice, kao i za definisanje krivina 

(prelaznica ili kružnih krivina). 

To jest u ovom prozoru se definiše buduća osovina saobraćajnice kao 

i njene karakteristike. 

Saobraćajnica se može definisati automatski ili ukucavanjem tačnih 

vrednosti za poluprečnike krivina. 

Prozor podužnog profila 

U prozoru podužnog profila se definiše niveleta, temena vertikalne 

krivine, nagibi i tipovi vertikalnih krivina. 

Niveleta se može definisati automatski ili ukucavanjem tačnih 

vrednosti za poluprečnike vertikalnih krivina ili dužina krivina, kao i 

tačnih vrednosti za nagbe nivelete. 

Vertikalne krivine mogu biti ili kružne ili parabole. Poluprečnik i dužina 

se mogu menjati u svakom trenutku.. 

Takođe prozor podužnog profila ima svoju kontrolnu tablu pomoću 

koje se mogu posmatrati vrednosti ili unositi nove. 

Uputstva Izrada saobraćajnica 87

U prozoru podužnog profila se mogu prikazati selektovani referentni 

objekti (kao što su kablovi, šahtovi, propusti i slično) 

Takođe pored nivelete je prikazan digitalni model terena. 

Polja različite boje u prozoru podužnog profila prikazuju odakle dokle 

je pravac, odakle dokle je prelaznica ili kružna krivina, to jest prikazuju 

pravce i krivine u podužnom profilu. 

Na niveletu se na zahtevana mesta mogu zalepiti određeni tipovi 

kreiranih poprečnih profila. 

Prozor poprečnog profila 

Prozor poprečnog profila je u interakciji sa situacijom i sa prozorom 

podužnog profila. 

Na poprečnom profilu se prikazuje izgled profila, nagibi profila u 

procentima, kosine kao i Digitalni model terena. 

Ako pomeramo kursor duž osovine puta u Prozoru Situacija ili Duž 

nivelete u prozoru podužnog profila, u prozoru poprečnog profila će se 

menjati izgled poprečnog profila u zavisnosti od položaja kursora. 

Tipovi poprečnih preseka 

Ako je uključeno vitoperenje, videćemo kako se put vitoperi duž 

vitoperne rampe ili izgled profila u kružnoj krivini. 

U poprečnom profilu se mogu definisati linije useka i nasipa i definisati 

koliko će se usecati ili nasipati iznad te linije (ova opcija je korisna kod 

računanja kubatura useka i nasipa, može se posebno izvdojiti 

kubatura kolovozne konstrukcije). 

Kontrolna tabla konstantno prikazuje informacije o profilu i poziciju 

kursora u prozoru situacije ili podužnog profila. 

Vi sami kreirate tipove poprečnih preseka u crtežu koristeći, tačke, 

linije, lukove, površine, tekst itd. Na poprečnom preseku se moraju 

naznačiti centralna tačka, tačka preloma kao i referentne tačke. Tip 

poprečnog profila se može sačuvati kao profil biblioteke ili profil 

dokumenta. 

U profilu se mogu definisati putem ofseta mesta od osovine odakle se 

put vitoperi i koliko široko (i sa leve i sa desne strane) 

88 Izrada saobraćajnica Uputstva

Izrada podužnog i poprečnih profila 

Kada iskartirate crtež i 3D model terena, Pythagoras može da 

generiše podužne i poprečne profile. Profili se generišu u novim 

crtežima i nalaze se u klipbord i vi ih možete uneti u postojeći ili novi 

crtež. Ukoliko je potrebno profil se može dorađivati (dodavanje novih 

informacija). Vi možete putem dijalog boksa da birate koje od 

informacija se mogu nalaziti u opisu profila: stacionaža, visine, 

postojeći teren, vertikalne krivine, referentni objekti i sl. 

Možete dobiti i detaljan prikaz svakog definisanog poprečnog preseka. 

Rastojanja u odnosu na osu saobraćajnice i visine postojećeg terena i 

projektovane visine i eventualni referentni objekti, takođe se mogu 

ubaciti u poprečni i podužni profil. 

Meni modula Saobraćajnice 

Fajl meni 

Fajl meni se koristi za organizaciju projektovanja saobraćajnica 

Novi 

Naredba Novi otvara novi prazan prozor sa praznim crtežom. Crtež je 

podešen prema aktivnom štampaču. U koliko želite da kreirate crtež 

prema drugom štampaču potrebno je da prvo izaberete taj štampač. 

- Apple Macintosh: chooser 

- Microsoft Windows: preko kontrolne table ili kroz meni Fajl, 

Podešavanje strane, Štampač i Podešavanje štampača. 

Crtež se uvek može prilagoditi za drugi štampač. 

Otvori 

Naredba Otvori otvara postojeći crtež i prikazuje ga na ekranu. 

Kada selektujete Otvori pojavljuje se klasičan dijalog boks za 

otvaranje dokumenata. 

Da bi ste otvorili dokument potrebno je da stanete i kliknete levim 

tasterom miša na naziv dokumenta i pritisnete taster Otvoti ili 

dvostrukim klikom na naziv dokumenta. 

Za detaljnije instrukcije o otvaranju dokumenta konsultujte uputstvo 

Apple Macintosh ili Windows. 


Zatvori 

Naredba Zatvori zatvara prozor modula Saobraćajnice. 

Sačuvaj 

Naredba Sačuvaj čuva aktivan crtež koristeći naziv koji se nalazi na 

vrhu prozora. Ukoliko se radi o novom crtežu pojaviće se dijalog boks 

za čuvanje dokumenata u kome je potrebno uneti naziv novog 

dokumenta. 

Informacije o podužnom profilu (poprečni profili, referentni objekti itd.), 

se takođe čuvaju zajedno sa putanjom kojoj pripafaju. 

Otvori tekst dokument 

Naredba otvara tekstualnu datoteku. 

Napravi profil 

Naredba Napravi profil kreira podužni profil u novom crtežu koji ostaje 

i u Pitagorinom klipbordu, koji možete uneti u novi dokument koristeći 

naredbu Unesi. 

Kreiran podužni profil se pojavljuje kao novi crtež, koji možete 

editovati koristeći Pitagorine alatke, ako želite. 

Kada kreirate podužni profil pojavljuje se dijalog boks u koji možete 

čekirati sledeće informacije: 

- Referentna Visina 

- Razmera X 

- Razmera H (Y) 

- Referentni objekti koji mogu biti opisani u tabeli podužnog 

profila. 

Napravi poprečni presek 

Ova naredba omogućuje kreiranje u novom crtežu selektovanih 

poprečnih profila, koji se nalaze i u klipbordu iz koga poprečne profile 

možete uneti u novi crtež koristeći naredbu Unesi. 

Poprečni profili koji se nalaze u novom dokumentu koji možete 

editovati po potrebi. 

Kada kreirate poprečne preseke pojavljuje se dijalog boks u kome 

možete selektovati ili unositi sledeće: 

- referentna visina 

- širina crteža 

- razmera 

- naznake koje želite da ubacite u tabelu 

Polje širina omogućuje unos ukupne širine kreiranog poprečnog 

profila. Širina bi trebalo da bude velika koliko vam je potrebno da 

vidite nagib useka i nasipa. 


Konvertuj u crtež 

Naredba konvertuj u crtež, isprojektovanu saobraćajnicu prebacuje na 

situaciju aktivnog crteža. 

Kada izaberete ovu naredbu pojavljuje se dijalog boks u kome možete 

podešavati tip, boju, debljinu, lejer karakterističnih linija, koje će biti 

iscrtane na aktivnom crtežu. 

Takođe možete definisati na kom rastojanju hoćete da vam se iscrtaju 

tačke profila. 

Izlaz 

Naredba Izlaz zatvara aktivan dokument i prozor podužnog profila. U 

koliko su nakon poslednjeg čuvanja promena nastale nove promene, 

tada će se pojavti dijalog boks u kome možete da birate da li ćete 

promene čuvati ili ne ili ozkazati naredbu. 

Editovanje 

Opovrgni 

Naredba Opovrgni vraća unazad prethodno izvršenu naredbu. 

Ponovo uradi 

Ponovo uradi ponovo izvršava Opovrgnutu naredbu. 

Selektuj 

Naredba Selektuj selektuje Normalne poprečne preseke ili Markere 

poprečnih preseka ili Sve poprečne preseke 

Dodaj referentne objekte 

Naredba traži i selektuje i dodaje selektovane referntne objekte u 

prozore Podužni i Poprečni profil. 

Kopiraj 

Naredba kopira selektovane objekte u Pythagoras klipbord. 

Unesi 

Naredba Unosi objekte iz Pythagoras klipborda. 


Izbriši 

Naredba Obriši briše selektovani objekat iz crteža. 

Pomeri 

Naredba pomeri omogućuje pomeranje selektovanog temena 

horizontalne ili vertikalne krivine (Presečna tačka) na drugo mesto. 

Da bi se pojavila naredba Pomeri u meniju morate prvo selektovati 

teme. 

Alatke 

Selektuj 

Kada kliknemo na naredbu Selekcija u meniju Alatke ili kliknemo na 

odgovarajuću ikonicu, tada možemo selektovati temena ili poprečne 

preseke ili referentne objekte 

- Poprečni preseci se mogu brisati ili kreirati. 

- Temena se mogu brisati. 

- Referentni objekti se mogu brisati. 

Kada napravite dvostruki klik na teme tada možete menjati parametre 

vertikalne krivine. Kada napravite dvostruki klik na poprečni presek 

tada možete menjati tip poprečnog preseka. 

Presečna tačka (Teme vertikalne ili horizontalne krivine) 

Naredba presečna tačka omogućuje kreianje temena vertikalne ili 

horizontalne krivine, u zavisnosti u kom prozoru se nalazimo (Situacija 

ili Podužni profil). 

Ako je u meniju Definicije selektovano Potvrda tačke tada morate 

potvditi poziciju temena na kontrolnoj tabli. Tada možete uneti 

vrednosti Odstojanje Odstojanje (dS), visina (Z), pad levo (%L) i 

desno (%D), i poluprečnik (r) ili dužinu (L) vertikalne krivine. 

U zavisnosti koji tip vertikalne krivine je selektovan u Meniju Definicije, 

Verikalna krivina, Krug ili Parabola tada ćemo imati i odgovarajuće 

parametre da unesemo. 

Kada se kreira teme horizontalne krivine tada se mogu uneti tačne 

koordinate Y,X temena. 


Novi Poprečni presek 

Naredba novi poprečni presek omogućuje dodavanje poprečnih 

preseka u podužni profil. 

Selektujte naredbu i kliknite na poziciju na niveleti tada će vam se 

pojaviti dijalog boks za izbor tipa poprečnog profila koji su već kreirani 

i smešteni u biblioteku poprečnih profila. 

Kada je profil izuzetak to znači da je on jedino primenjiv na poziciji gde 

je nanet. 

Ovi profili definišu trasu saobraćajnice. 

Marker poprečnog preseka 

U dijalog boksu možemo uneti broj poprečnih profila i rastojanje na 

kome želimo da markiramo poprečne profile od selektovane pozicije 

na niveleti. 

Ovi profili nemaju uticaja na trasu nego samo služe za definisanje 

pozicija koje želimo da štampamo. 

Podloga saobraćajnice 

U meniju Alatke kada selektujete poprečni profil koji je obeležen za 

Usek-Nasip, pojavljuje se naredba Podloga koja vam omogućuje da 

definišete podlogu to jest ivicu između tla i kolovozne konstrukcije. 

Svaki put kada kliknete mišem na neku poziciju morate je potvrditi sa 

Enter ili Ok, a pre toga možete i naneti precizne koordinate (X i H) u 

odnosu na niveletu. 

Naredbom Podloga iz menija Alatke, možete detaljnije definisati ivicu 

podloge kolovozne konstrukcije iscrtavanjem dodatnih tačaka, ove 

tačke možete ukucavati i precizno sa X i H u odnosu na centralnu 

tačku poprečnog profila. 

Ako želite da isečete ili popunite gornji sloj morate da uradite sledeće:: 

- Na kontrolnoj tabli izaberete naredbu za Iseci gornji sloj i 

kliknete deo linije koji želite da bude isečen, on će postati 

braon. 

- Kliknite na deo linije koji želite da bude popunjen, on će postati 

zelen. 

- Zatim uđite u Definicije, Iseci popuni parametri i definišite 

dubine popunjavanja ili iskopavanja gornjeg sloja. 

Klikom na “Izlaz” na kontrolnoj tabli vraćate se u prozor podužnog 

profila i videćete da je poprečni profil koji će se koristiti za računanje 

kubatura useka i nasipa postao braon. 

Dodaj referentne objekte 

Ova naredba omogućuje da se pojedinačno dodaju referentni objekti u 

profil. 


Tranzicija 

Ovaj meni služi za definisanje pravaca i krivina osovine saobraćajnice 

Takođe ovde se mogu podesiti parametri vitoperenja, ovi parametri se 

mogu podesiti kao opšti za celu sabraćajnicu ili za svaku krivinu 

posebno. 

Tip krivine može biti Prelaznica-Kružna krivina-Prelaznica ili Kružna 

krivina, u zavisnosti od toga podižu dva dijalog boksa u kome se mogu 

unositi parametri vitoperenja. 

Prelaznica-Kružni Luk-Prelaznica 

Ovde su: 

Ulazni poprečni pad: pad Normalnog profila na početku vitoperenja 

Izlazni poprečni pad: pad Normalnog profila na završetku vitoperenja 

Ulaz u krivinu: 

NP-PPK: je početak vitoperenja, dužina od -20m znači da 

vitoperenje počinje 20m pre Početka Prelazne Krivine i da se na tom 

mestu nalazi poslednji Normalni Profil. 

SP-PPK: je odstojanje od Srednjeg Profila (gde nagib poprečnog 

prolazi kroz pad od 0%) do Početka Prelazne Krivine 

PV-PKK: je rastojanje Potpunog Vitoperenja do Početka Kružne 

Krivine 

Izlaz iz krivine: 

KKK-PV: je rastojanje od Kraja Kružne Krivine do Početka 

Vitoperenja 

KPK-SP: je rastojanje od Kraja Prelazne Krivine do Srednjeg Profila 

KPK-NP: je rastojanje od Kraja Prelazne Krivine do Normalnog Profila 


Kružni luk 

Ulaz u krivinu: 

NP-PKK: je početak vitoperenja, dužina od -20m znači da 

vitoperenje počinje 20m pre Početka Kružne Krivine i da se na tom 

mestu nalazi poslednji Normalni Profil. 

SP-PKK: je odstojanje od Srednjeg Profila (gde nagib poprečnog 

prolazi kroz pad od 0%) do Početka Kružne Krivine 

PKK-PV: je rastojanje od Početka Kružne Krivine do Potpunog 

Vitoperenja 


Izlaz iz krivine: 

PV-KKK: je rastojanje od Početka Vitoperenja do Kraja Kružne 

Krivine 

KKK-SP: je rastojanje od Kraja Kružne Krivine do Srednjeg Profila 

KKK-NP: je rastojanje od Kraja Kružne Krivine do Normalnog Profila 

Ako je prelazna krivina 

Prva vertikalna crta je: NP-Početak vitoperenja 

Druga vertikalna crta je: SP 

Treća vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje 

Četvrta vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje 

Peta vertikalna crta je: SP 

Šesta vertikalna crta je: NP-kraj vitoperenja 

U prozoru podužnog profila je: 

Prva crtkasta linija je: NP-Početak vitoperenja 

Druga tačkasta linija je: SP 

Treća tačkasta linija je: PV-Puno vitoperenje 

Četvrta tačkasta linija je: PV-Puno vitoperenje 

Peta tačkasta linija je: SP 

Šesta crtkasta linija je: NP-kraj vitoperenja 

Ako je kružna krivina 

Prva vertikalna crta je: NP-Početak vitoperenja 

Druga vertikalna crta je: SP 

Treća vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje 

Četvrta vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje 

Peta vertikalna crta je: SP 

Šesta vertikalna crta je: NP-kraj vitoperenja 


U prozoru podužnog profila je: 

Prva crtkasta linija je: NP-Početak vitoperenja 

Druga crtkasta linija je: SP 

Treća crtkasta linija je: PV-Puno vitoperenje 

Četvrta crtkasta a linija je: PV-Puno vitoperenje 

Peta crtkasta linija je: SP 

Šesta crtkasta linija je: NP-kraj vitoperenja 

Definicije 

Meni definicije omogućuje da se definišu opšti parametri koji se tiču 

celog projekta. 

Razmera 

Naredba Razmera omogućuje definisanje razmere prikaza podužnog 

profila visina/dužina kako bi se visinke razlike što bolje izrazile u 

profilu. 

Potvrdi operaciju 

Kada selektujemo opciju Potvrda tačke Pitagora vam omogućuje 

unošenje tačnih vrednosti (dužine, visine, ...) pri kreiranju temena 

vertikalnih krivina ili poprečnih preseka. 

. 

Kada vam nisu bitne tačne vrednosti tada možete da isključite Potvrda 

tačke i radićete mnogo brže. 


Karakteristike saobraćajnice 

Prva strana ove definicije je namenjena za vizualizaciju vašeg projekta 

u prozoru Situacije, tako da možete da vidite karakteristične linije vaše 

saobraćajnice dok projekujete. 

Ovde se može podesiti tip vertikalne krivine i početna stacionaža. 

Druga strana definicije služi za definisanje parametara pravci i krivine. 

Ovde se može podesiti, projektovana brzina, zadati minimalni 

poluprečnik, faktor trenja, tip horizontalne krivine, kao i parametri 

vitoperenja. 

Sledeća formula je upotrebljena da definiše vezu između (1)brzine, 

(2)Radijusa, (3)Vitoperenja i (4)faktora trenja 

2 

v 

e + f = 

127 ∗ R 

Gde je: 

e-Vitoperenje 

v-Projektovana brzina 

f-faktor trenja 

R-Radijus 

Korisnik mora da unese projektovanu brzinu i minimalno i maksimalno 

vitoperenje. 


Parametri Faktor trenja i Minimalni radijus se određuju iz projektovane 

brzine i maksimalnog vitoperenja. 

Faktor trenja zavisi od brzine i u Pythagoras je između 0.18(40km/h) 

do 0.06(120km/h). 

Ove vrednosti se mogu prepisati ukoliko se smatra da manje vrednosti 

mogu obezbediti komfornu i bezbednu vožnju. 

Maksimalna brzina rotacije se koristi da bi se sračunala dužina 

vitoperne rampe. 

Sledeća formula je korišćena za računanje: 

0.278∗ 

e1 

− e 

L VR 

r 

Gde su: 

L vr -dužina vitoperne rampe (m) 

e 1 -Pad normalnog poprečnog profila (%) 

e 2 -Maksimalni pad kod vitoperenja (%) 

v- projektovana brzina (km/h) 

r- brzina rotacije po sekundi (%/sek) 

( ) 

= 

2 

∗v 

Kada se radi o kružnoj krivini tada se aktivira opcija Deo Vitoperne 

rampe na kružnoj krivini. Deo na kružnom luku je obično 1/3 dužine 

vitoperne rampe. 

Pregled 

Meni Pregled omogućuje pregled crteža. 

Naredba "Ruka" omogućuje pomeranje stranice u bilo kom smeru ako 

smo uvećali zum stranice. Kliknite mišem na poziciju odakle pomerate 

i zatim kliknite na poziciju gde pomerate. Kada pomerate kursor na 

ekranu se pojavljuje isprekidana linija koja prikazuje pravac u kome 

pomeramo. 

Skrol mod se otkazuje pritiskom na tastere: 

ESC, SPACE bar, Enter. 

Napomena: Prečica za uključivanje skrol naredbe (Ruka) je taster "+" 

na numeručkoj tastaturi. 


Uvećanje zuma 

Naredba uvećanje zuma omogućuje uvećan prikaz detalja. 

Napomena: Kada izaberete naredbu uvećanje zuma i kliknete mišem 

na crtež tada je faktor zuma 2x. 

Možete zumirati maksimalno nivoa dok zum faktor ne postane 1/15. 

Napomena: Prečica je taster ">". 


Naredbom smanjenje zuma smanjuje veličinu vašeg crteža na ekranu. 

Pritiskom na naredbu Umanjenje zuma biče selektovan zum faktor iz 

prethodnog zum nivoa. 

Napomena: Prečica je taster "

Računanje 

Usek i Nasip 

Pre nego možemo sračunati parametre Iseci/Popuni moramo 

definisati parametre poprečnih preseka i osnove konstrukcije. 

Sa dvostrukim klikom na profil otvara se prozor poprečnog profila. Na 

kontrolnoj tabli potrebno je čekirati opciju Iseci/Popuni, nakon selekcije 

pojavljuje se crvena linija koja predstavlja podlogu kolovozne 

konstrukcije, koja se proteže od leve do desne ivice nagiba. 

Računanje Iseci i Popuni se aktivira naredbom Iseci i Popuni iz menija 

Računanja.. 

Tada se pojavljuje dijalog boks u kome možete podesiti: 

- Odstojanje od početne tačke 

- Odstojanje od završne tačke 

- Broj poprečnih preseka 

Odstojanje profila gde ste podesili podlogu mora biti manje nego 

odstojanje od početne tačke. 

Pritiskom na taster “Sračunaj” startujete računanje kubatura useka i 

nasipa. Kada dobijete rezultat imate mogućnost da ga sačuvate u 

obliku Tekst fajla. Ovaj fajl možete otvoriti naredbom otvori tekstualni 

fajl iz menija Fajl. 

Sledeće vrednosti su sačuvane u fajlu: 

- Broj poprečnog profila. 

- Stacionaža 

- Popuni (Ukupno možete pronaći u dnu tabele) 

- Iseci (Ukupno možete pronaći u dnu tabele) 

- Faktor rasipanja 

- Ispravljeno iseci = iseci * faktor rasipanja 

- Prevoz masa = Popuni – ispravljeno iseci + ukupno gornji 

- Popunjavanje gornjeg sloja 

- Skidanje gornjeg sloja 

Dijalog boks za računanje kubatura zatvarate pritiskom na taster 

“Otkaži”. 


Dodaci

Dodaci A: 


Upoznavanje 

Lista koordinata je tekstualna datoteka koja sadrži naziv tačke i 

koordinate. 

Lista koordinata se može pripremiti sa bilo kojim os standardnih 

tekstualnih editora. (Microsoft Excel, Lotus 123, ...). 

Poglavlje 9 objašnjava kako Pythagoras koristi tekstualni fajl. 

Struktura 

Lista koordinata ima sledeću strukturu: 

TAB TAB TAB TAB 

[] TAB [] TAB 

Koordinate mogu biti: 

- YXH 

- HdH 

- HVd 

- HVs 

- CdH 

Separatori između polja mogu biti: TAB, zarez, prazno mesto ili neki 

drugi znak. 

Rastojanja između polja nemaju nikakav značaj, to jest ne mora se 

tekst datoteka formatizovati da bi je Pythagoras se prepoznao. 

Dodaci Lista koordinata 1

Dodaci B: 

Prečice 

Upoznavanje 

Za aktiviranje nekih menija, Pythagoras podržava način preko prečica 

sa tastature koje su standardne za Apple Macintosh ili Microsoft 

Windows. Pogledajte uputstvo operativnog sistema da naučite više o 

standardnim prečicama. 

Pored standardnih prečica, takođe možete koristiti i Pitagorine prečice 

kako bi ste radili neke od operacija brže. 

Napomena: ALT i CTRL taster imaju istu funkciju. 

Pregled 

Taster 

ALT ili CTRL taster 

Naredba 

a) Pri selekciji : 

Kada se pritisne taster CTRL pri selekciji linija, lukova takođe će 

biti selektovane i krajnje tačke. 

Kada je pritisnut taster CTRL key i pritisnete i povučete tekst, 

isti će biti iskopiran. Jedino taster CTRL mora biti pritisnut dok 

ne prenesete tekst. 

b) Kod kreiranja teksta: 

Kada je pritisnut taster CTRL i selektovano kreiranje teksta 

tekst će se snapovati na tačke, lukove i linije. 

c) Dok crtate linije: 

Kada je pritisnut taster CTRL i krenete da crtate novu liniju, 

druga tačka linije samo može biti paralelna sa osom Y ili X 

aktivnog koordinatnog sistema. 

d) Crtanje kruga ili lukasa centrom i poluprečnikom : 

Kada je pritisnut taster CTRL u trenutku potvrđivanja kruga ili 

luka kreiraće se i centar kruga ili luka. 

e) Crtanje luka tangentno na dve linije: 

Kada je pritisnut tatster CTRL kada potvrđujete tangencijalni luk 

ostatak linije od tangentne tačke biti isečen. 

Dodaci Prečice 3

f) Kreiranje Privremenog koordinatnog sistema paralelno sa 

datom linijom: 

Ako je slektovano ispisivanje dimenzija i pritisnete taster CTRL, 

Pythagoras će vam tražiti da definišete Privremeni koordinatni 

sistem i ispisivanje koordinata će biti u relativno na Privremeni 

koordinatni sistem, s tim što se iscrtavaju i ujedno ordinate do 

tačke. Ova osobina je dobra za ispisivanje koordinata relativno 

u odnosu na neku liniju. 

g) Kreiranje Privremenog koordinatnog sistema paralelno na 

aktivan koordinatni sistem : 

Kada se pritisne taster CTRL i aktivira naredba kreiranje 

koordinatnog sistema, kreiraće se Privremeni koordinatni 

sistem, sa koordinatnim početkom u pikiranoj tački i osama 

paralelnim aktivnom koordinatnom sistemu. 

h) Naredba Pomeri: 

Kada je pritisnut taster CTRL dok pomerate objekte, objekte 

tada možete pomeriti samo u pravcu osa aktivnog koordinatnog 

sistema. 

i) Naredba sastavi: 

Pritisnut taster CTRL, kada se izvršava naredba Sastavi, znači 

da originalna krajnja tačka linije ili luka neće biti izbrisana. 

j) Izbor aktivnog lejera na kontrolnoj tabli. 

Pritisnut taster CTRL kada se bira lejer prebaciće sve 

selektovane objekte u taj lejer. 

k) Kopiranje linijskih objekata paralelno. 

Pritisnut taster CTRL dok se selektuje referentni linijski 

objekata. Pythagoras će konstruisati pravougaonik. Visina 

pravougaonika će biti jednaka rastojanju između paralelnih 

linija. Svaka linija će biti nezavisna. 

l) Izbor "Biblioteka simbola" ili "Simbola dokumenta" u meniju 

“Definicije” 

Kada se pritisne taster CTRL dok se selektuje simbol, program 

će automatski preći u mod “Nacrtaj Simbol”. 

m) Za vreme rotacije objekata 

Kada je pritisnut taster CTRL dok rotirate selektovane objekte 

ugao rotacije će se popraviti na 0, 90, 180 ili 270 stepeni. 

n) Dok selektujete koordinatni sistem strane i držite pritisnut 

taster CTRL svi selektovani objekti će preći u koordinatni 

sistem strane. 

4 Prečice Dodaci

o) Dok selektujete Lokalni koordinatni sistem i držite pritisnut 

taster CTRL svi selektovani objekti će preći u Lokalni 


p) Dok držite pritisnut taster CTRL dok potvrđujete tačku na liniji 

linija će se automatski podeliti na dva dela. Kreirana tačka 

postaje završna tačka prvog dela linije i početna drugog dela 

linije. 

Osobine originalne linije ostaju. 

q) CTRL+T otvara prozor za kreiranje tematskih karata. 

r) CTRL+I otvara prozor za podešavanje opcija prikaza. 

SPACEBAR (Taster za prazno mesto) 

a) Menja naredbu selektovanje u poslednjom izbranom 

naredbom. 

b) Line mode 

Ako krenete d anacrtate liniju i tada pritisnete taster 

SPACEBAR tada će program automatski preći na crtanje luka 

koji je tangencijalan u odnosu na pravac započete linije pre 

nego je SPACEBAR bio pritisnut. 

c) Crtanje okretnog simbola 

Kada je simbol koji se crta definisan da bude okretan potrebno 

je kada se crta da bude u pravcu linije da se klikne na 

referentnu liniju. Pritiskom na taster SPACEBAR simbol se 

dodatno zarotira za ugao od 90°. 

Taster SHIFT 

a) Kada je selektovana naredba Selektuj : 

Dok je taster SHIFT pritisnut možete dodavati ili brisati objekte 

iz selekcije. 

b) Dok crtate linije: 

Kada se drži taster SHIFT neće biti kao i inače prekid kod 

crtanja linije. Na ovaj način se mogu spajati tačke u neprekidne 

linije brže nego inače. 

c) Kada se crtaju objekti paralelno. 

Dok držite pritisnut taster SHIFT i izaberete taster za crtanje 

paralelnih objekata, možete da uradite sledeće kliknite na prvu 

liniju, a zatim pređite samo preko susednih koje hoćete da 

kopirate paralelno. Te linije će biti iskopirane paralelno kao da 

su deo putanje ili polilinije. 

Dodaci Prečice 5

Shift Lock / Caps Lock 

">" key 

"

Taster "T" 

Taster "P" 

Taster "O" 

Taster "X" 

Taster "R" 

Taster "L" 

Taster "I" 

Taster "B" 

Taster "A" 

Taster "G" 

Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete 

tekstove. 


tačke. 


poligone. 


putanje. 



Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete linije. 

Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete slike. 

Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete slike. 


lukove. 

Ukoliko selektujete naredbu ofset i držite pritisnut ovaj taster moći ćete 

da napravite kvadrat baziran selektovanoj stranici. 

Tasteri DEL - BACKSPACE 

a) Isto kao naredba "Obriši". 

b) Dok kreiramo poligon: 

Poslednji objekat poligona će biti obrisan. 

Dodaci Prečice 7

Dvostruki klik 

a) Za vreme kreiranja putanje ili poligona. 

Dvostruki klik na liniju ili luk: sve naredne linije i lukovi u nizu će 

postati sastavni delovi putanje ili polugona ako ne postoji čvor 

više linija na putu, tada se ponovnim dvostrukim klikom na 

skledću liniju ili luk nastavlja započeta operacija. 

b) Kod selektovanja 

CTRL - SHIFT - Dvostruki klik : 

atributi objekta će postati nove definicije. 

(Na primer za tekst : veličina, širina, stil, ravnanje) 

SHIFT - Dvostruki klik : 

Atributi objekta će se izmeniti u aktuelne atribute po definiciji. 

Kombinacijom 2 prethodne operacije vam omogućuje brzo 

prenošenje atributa jednog objekta na drugi objekat. 

CTRL - Dvostruki klik na tačku: 

Visina tačke se može menjati na kontrolnoj tabli. 

CTRL - Dvostruki klik na tekst : 

Tekst se rotira za 180 stepeni. 

c) Naredba sastavi 

Kada jednom kliknete na drugi objekat, samo će prvi biti isečen 

ili produžen, ali ako kliknete dvostruko na drugi objekat tada će 

oba objekta biti skraćena ili produžena. 

d) Kada kreiramo normale, paralele, paralelne putanje, 

tekstualne objekte, ako napravimo dvostruki klik na referentni 

objekat on će ostati selektovan i nakon kreiranja. 

Selekcija nestaje pritiskom na taster SPACEBAR ili ESC na 

tastaturi. 

8 Prečice Dodaci

Dodaci C: 

Mesta za unos 

Predstavljanje 

Pregled 

Mesta unosa se koriste u Pitagorinim tekst poljima. Specifične 

informacije se mogu uneti u "Mesta unosa" u zavisnosti koje se 

"Mesto unosa" koristi. 

^s : je "Mesto unosa" za “razmeru” 

^d : je "Mesto unosa" za “datum” 

^f : je "Mesto unosa" za “naziv fajla” 

^p : je "Mesto unosa" za “naziv lista” 

^u : je "Mesto unosa" za “korisničko ime” 

Ovo ime odgovara korisničkom imenu za logovanje u Windows. 

^c1 : je "Mesto unosa" za “X koordinatu levog donjeg ugla lista za 

štampu” 

^c2 : je "Mesto unosa" za “Y koordinatu levog donjeg ugla lista za 

štampu” 

Dodaci Mesta za unos 9

Dodaci D: 

PYTHAGOR.INI 

(samo Windows verzija) 

MAXIDS 

Maksimalan broj objekata po crtežu. Limit u standardnoj verziji je 

65000. Limit za Pythagoras Pro je 4miliona objekata. 

Primer : MAXIDS=65000 

MAXUNDO 

Maksimalan broj vraćanja urađenog. Limit je 25. 

Primer : MAXUNDO=3 

EXT_DC_IMPORT 

Ovaj parametar definiše ekstenziju kod otvaranja fajlova pri uvozu 

podataka iz kolektora podataka. 

Primer : EXT_DC_IMPORT=DAT. Fajlovi sa ekstenzijom DAT će biti 

prikazani prilikom uvoza fajla iz kolektora podataka. 

EXT_DC_EXPORT 

MOUSE_WHEEL_ZOOMING 

Ovaj parametar definiše ekstenziju prilikom čuvanja fajla u obliku za 

obeležavanje koordinata za određeni kolektor podataka. 

Ovde možete podesiti dali će se točkićem miša zumirati ili skrolovati. 

Vrednosti: 

1 = zoom uvećaj/smanji 

0 = skroluj 

10 PYTHAGOR.INI Dodaci

AUTOMATIC_BACKUP 

Ovde možete podesiti kako ćete raditi bekap otvorenog dokumenta 

Pitagore. 

Vrednosti: 

AUTOMATIC_SAVE 

0 = ne radi automatsku rezervnu kopiju 

other = automatska rezervna kopija 

Ovde možete podesiti da li ćete automatski raditi snimati otvoreni 

dokument Pitagore. 

Vrednosti: 

0 = Isklj 

other = Uklj 

AUTOMATIC_SAVE_INTERVAL 

CMDLINE 

Podešavanje intervala automatskog snimanja u minutima. 

Samo za unutrašnju upotrebu. 

Dodaci PYTHAGOR.INI 11

UPUTSTVO - Pythagoras Software

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?