Exporter 7 - Siepa

kancelariji, npr. konferenciju ili nisko sedenje odvojiti odradnog dela u kabinetima. Njime se naglašavaju natpisi,info pultovi itd.Dobro je da svetlo bude indirektno i da naglašava oblike,a da svako radno mesto ima direktno svetlo na radnojpovršini. Svetlom je ponekad moguće napraviti atmosferukoja potire sve manju granicu između poslovnih i stambenihprostora, kao kada su u pitanju kabineti. Plafoni najčešćepodržavaju priču ispričanu svetlom. Moguće ih je povezatisa zidovima, bojom, formom i kombinacijom materijala.Nameštaj u poslovnom enterijeruModerni poslovni enterijeri najčešće su transparentnogkaraktera, povezani i otvoreni, dakle „pejsažnog“(landscape) tipa, ređe su sa postavljenim pregradama ilipregrađenim zasebnim kancelarijama. Landscape tip poslovnogprostora omogućuje bolju komunikaciju i interakcijumeđu zaposlenima, kao i, sa arhitektonskog stanovišta,postizanje fluidnosti prostora, pretapanje iz jedne u drugufunkcionalnu celinu, transparentnost i primenu lakihpregrada. Pregrađene prostorije, unutar jednog poslovnogprostora, su uglavnom one koje zahtevaju izolovanost,bilo zbog karakterističnog sadržaja, potrebe nedopiranjaprirodnog svetla ili izolovanost od buke. Takvi prostorise imenuju kao: konferencijske sale, sale za projekcije iprezentacije, posebne kancelarije u koje su smešteni rukovodioci,direktori, mada se i tu najčešće koriste staklenepregrade, zatim čajne kuhinje i/ili kafeterije za zaposlene.Kako je sve veći broj savremenih kompanija, po uzoru nazapadni sistem, orijentisano na to da pažljivo planira širenjesvog posla i kapaciteta, poslovni prostor mora biti fleksibilan,a nameštaj funkcionalan, kompatibilan, udoban i mobilan.Moderan kancelarijski nameštaj je najčešće svetlih, pastelnihtonova. Ako je vidljiva struktura drveta onda se bira svetlodrvo, npr. jasen i bukva. Trenutno su veoma aktuelne amorfneergonomske linije, sa velikim mogućnostima kombinovanja.Najvažniji element kancelarijskog nameštaja je radna stolica,koja pre svega mora biti udobna, pokretljiva, sa mogućnošćupromene visine sedišta i ergonomskim naslonom sapodešavanjem nagiba. Neophodno je da materijal budepogodan za lako održavanje. Najprijatniji za rad su tekstil ilimikrofiber koji ne povećavaju temperaturu tela. Radna stolicabi trebalo da ima rukonaslone, da bi ruke imale oslonac.Dizajnom nameštaja potrebno je odvojiti operativu odmenadžmenta, odnosno rukovodstva. Pri tome ne trebabiti radikalan, jer je to još jedan od parametara koji definišestav firme prema zaposlenima.Veoma interesantan princip u oblikovanju radnih prostoraje formiranje „radnih stanica“. One nastaju grupisanjemnekoliko stolova sa pokretnim kasetama i nosačimakućišta kompjutera, koji su odvojeni pregradama sa policama.Na taj način je svako radno mesto poseban entitet,sa svim elementima potrebnim za rad, ali ne u sopstvenomprostoru već u okviru svog radnog mesta. Tako formiranaradna mesta je moguće organizovati po sektorima, gde jedirektna komunikacija zaposlenih omogućena ustajanjem.Na ovaj način svako radno mesto ima svoju individualnosti autonomiju, a u isto vreme je komunikacija među zaposlenimabrža, jenostavnija dok ceo prostor dobija novudimenziju - dinamičnost.Kabineti za menadžment su po dizajnu najčešće oštrihlinija, sa čistim formama. Komadi nameštaja su izrađeniod skupljih materijala (koža, plemenito drvo, staklo...),koji jednostavnu formu čine elegantnom. Pregradni zidovimogu biti: puni- lako-montažni, gipsani ili stakleni, sapotrebnim zastorima, kako bi se prostor mogao po potrebii vizuelno zatvoriti.Na kraju možemo zaključiti da savremeni radni prostorpostaje sve humaniji. To je mesto u kome ljudi provodesve više vremena, pa zato još jednom treba naglasiti dakvalitetno rešen radni ambijent mora biti prijatan, funkcionalani u potpunosti prilagođen potrebama čoveka.dipl. inž. arh. Ivana TurzaEXPORTER MART 2007.25