Pogledaj

SUDBINA JEDNOG GOLOOTO^ANINAисторија и коментариЧовек са листе за ликвидацијуKada mu je posle sovjetske okupacije ^ehoslova~ke 1968. godine prijateq u poverewu rekaoda je u Komitetu saop{tena direktiva za likvidaciju golooto~ana ako Rusi napadnu Jugoslaviju,Dragoslav Dragutinovi} Jelxo iz Ariqa pobegao je u Italiju„Politici“ je, 12. septembra oveU godine, pisano o tajnim jugoslovenskimslu`bama, pa je u kra}em tekstu ( antrfileu)pod naslovom „Spala kwiga na 63strane“, objavqeno je da je 2002. godine, kadaje istra`ivano za „Politiku“, postojao planza likvidaciju golooto~ana iz 1979. godinepod {ifrom „Muwa“, {to je tvrdio akademiki golooto~anin Dragoslav Mihailovi}.Onje tada izjavio da je u policiji 2001. godinevideo svoj dosije, vo|en pod brojem 71-1-19077.Papiri su kasnije stigli u Arhiv Srbije, a ukakvom stawu, na{ poznati pisac DragoslavMihailovi} je novinaru „Politike“ pre nekolikomeseci rekao:„Moj dosije imao je oko 250 do 300 strana.Me|utim, kada je tajna dokumentacija prenetau Arhiv Srbije, u mom dosujeu ostale su samo63 strane. Takvo sam obave{tewe dobio. Iznekada{we fascikle nestalo je i re{ewerepubli~kog sekretara unutra{wih poslovaSrbije Viobrana Stanojevi}a o operaciji„Muwa“. Na spisku je bilo i moje ime.Tu operaciju,mi golooto~ani razumeli smo kao listuza likvidaciju.“Mo`da }e re{ewe o operaciji „Muwa“,koje je za sada dr`avna tajna, ugledati svetlostdana kada vi{e ne bude u `ivotu ni jedangolooto~anin. Me|utim, deset godina pre operacije„Muwa“ postojao je plan za likvidacijugolooto~ana 1968. godine (?) kada su sovjetskitenkovi upali u Prag i kada je okupirana^ehoslova~ka.Posledwih decenija, prikupqaju}i podatkeza jo{ uvek nenapisanu i neobjavqenukwigu „U`i~ani, IB i Goli otok“, tragao sampo arhivama i bele`io kazivawa golooto~ana.Jedan od wih, moj zemqak i dugogodi{wi prijateqDragoslav Dragutinovi} Jelxo iz Ariqa,koji je kao nastavnik srpsko-hrvatskog jezikaradio u Osnovnoj {koli „Stevan ^olovi}“ i utoku 1994. godine, povodom jubileja {kole, objaviomonografiju „150 godina Osnovne {koleu Ariqu“. Posle rata Jelxo je bio novinar RadioBeograda. Zaglavio je na Goli otok. Devedesetihgodina pro{log veka kazivao mi je osvojoj italijanskoj avanturi:„Kada su sovjetski tenkovi upali u Pragi Rusi okupirali ^ehoslova~ku, na zatvorenojsednici u`eg rukovodstva Op{tinskogkomiteta SK u Ariqu saop{tena je direktivada u slu~aju napada Rusa na Jugoslaviju trebalikvidirati obeovce, golooto~ane… Poslesednice jedan od ~lanova Komiteta, koji me zakleodetetom da ne smem nikome re}i wegovoime, rekao mi je za ovu direktivu. Istog ~asaja sam, ne obave{taju}i ni suprugu koja je ostalasa maloletnim sinom , danas je on oficirJNA, uzeo paso{ i pe{ke oti{ao u Po`egu kojaje udaqena 14 kilometara, jer tada nije kaodanas bilo vi{e autobuskih polazaka dnevnona liniji Ivawica – Ariqe – Po`ega, odnosnoAriqe –Po`ega. U Po`egi sam sa~ekao voz zaBeograd, odakle produ`im vozom u Slovenijuiz koje sam uspeo da pre|em u Italiju. Za ovumoju avanturu tada je znao samo jedan ~ovek uAriqu, moj prijateq, in`ewer agronomije DobriloDoka Popovi}, koga sam pre polaska izAriqa sreo na ulici, po`alo mu se i rekao{ta sam odlu~io. On mi je tada rekao da jeDragoslav Dragutinovi} Jelxo (levo) sa\or|em Pil~evi}em, 1979. godineplanirao za dvadesetak dana slu`beno putovaweu Italiju, pa smo se dogovorili da seodre|enog dana na|emo u Rimu…“Dragoslav Dragutinovi} Jelxo bio jeu Ariqu poznat kao veliki zaqubqenik ufilateliju i nuzmatiku. Sa sobom je poneove}u koli~inu raznih maraka i retkih nov~i}a,me|u kojima je bilo i nekoliko iz sredwegveka, koje je prodavao Italijanima i turistima,prvo u Milanu a potom u Rimu. Jednog dana,prate}i italijansku {tampu u kojoj nije biloni slova o pretwama Jugoslaviji, oti{ao je uAmbasadu Jugoslavije i potra`io diplomatu,svog zemqaka Milovana Stoji}a ]i}a iz Vranakod Ariqa. On se obradovao susretu sa starimznancem. Tokom razgovora, uz kafu i pi}e, Stoji}je „pecnuo“ Jelxa na ra~un Rusa, a ovaj mu jequtito dogovorio:„Slu{aj, bre, ]i}o. Ja jesam ni kriv, nidu`an zbog Rusa robijao na Golom otoku u Brozovomkazamatu, koji je bio gori od ruskih gulagai Hitlerovih logora, gde su nam ubijalidu{u i telo, ali da sam ruski ~ovek, zar bihdo{ao u na{u ambasadu i tebi se obratio zasavet i pomo}, ve} bih oti{ao u sovjetsku ambasadui oni bi mi sigurno pomogli…“]i}o je u Jelxovom prisustvu nazvaoMinistarstvo inostranih poslova u Beograduo objasnio im Jelxov slu~aj. Dobio je odgovorda se Dragutinovi} vrati u Jugoslaviju i dane}e imati nikakvih posledica.Jula 2003. godine upoznao sam MilovanaStoji}a ]i}a, koji kao penzioner `ivi u Beogradu,a u toku leta sa suprugom boravi u svomstanu u Ariqu. Tokom du`eg razgovora pomenuosam mu i Jelxovo bekstvo u Italiju 1968. godine.Stoji}eva pri~a je ne{to druga~ija.„Jelxo je koristio slu`bene veze Dobrila- Doke Popovi}a u Milanu. Jednog danaDoka me nazvao telefonom, obavestio me da jeu Rimu i pitao me da li mo`e da do|e u ambasadu.Ja sam mu odgovorio da sam uvek radoprimao moje Ariqce i da }e mi biti dragoda se vidimo, a on mi je kazao da }e do}i zajednosa Jelxom. Ja sam posle i{ao u dve-trifilatelisti~ke radwe u Rimu kako bi Jelxouspeo da proda preostale po{tanske marke.Bilo je te{ko, pogotovu {to je imao dosta starihali poni{tenih maraka, tako da nije mnogozaradio.“Nekoliko meseci pre nego {to je preminuo2003. godine, in`ewer Dobrilo DokaPopovi} potvrdio mi je pri~u DragoslavaDragutinovi}a Jelxa:„Istina je da me je Jelxo sreo na ulicionog dana 1968. godine, i veoma uzbu|en a iupla{en, u jednom dahu ispri~ao {ta mu jerekao jedan ~lan Komiteta i da mora da be`ida ga u slu~aju ruskog napada na Jugoslaviju dokoga sre}om nije do{lo, ne bi udbovci likvidirali.Rekao mi je da be`i u Italiju, a ja sammu rekao da }u za dvadesetak dana slu`benobiti u Italiji i dogovorimo se kada i gde dase na|emo u Rimu. Jelxo je tri-~etiri danapre mog dolaska iz Milana u Rim, posetioMilovana Stoji}a ]i}a u Ambasadi, a poslesmo zajedno bili kod na{eg zemqaka i prijateqa.Po povratku u Ariqe Jelxo nije imaonikakvih problema zbog svog izleta u Italijui zbog odsustvovawa sa posla. Poku{avao samkasnije, u vi{e navrata, da od nekih ~lanovaKomiteta iz 1968. godine saznam ne{to o direktiviza likvidaciju golooto~ana u slu~ajuruskog napada na na{u zemqu, ali su }utalikao zaliveni, izbegavali svaki razgovor na tutemu. Ja verujem Jelxu i uveren sam da je takvadirektiva postojala…“Kada se vratio u Ariqe Dragutinovi}nije imao nikakvih problema osim {to je odmahpo dolasku bio pozvan da do|e u SUP i predapaso{. Tek posle trideset godina, kada jeoti{ao u penziju, a ja tada bio novinar „Politike“,zamolio me da mu pomognem u u`i~komSUP-u da dobije paso{, jer bi nekada, kako jerekao, skoknuo sa ariqskim penzionerima akoorganizuju putovawa u inostranstvo - u Bugarsku,Rumuniju , Gr~ku…Novi paso{ je dobio,ali ga nikada do smrti nije iskoristio, jer mupenzija nije omogu}avala da putuje u inostranstvo.Jednog dana mi je rekao:“Zna{, nije mi `ao{to sebi ne mogu da priu{tim put u inostranstvo,ali se sada, kada imam paso{, kao ~ovekdruga~ije ose}am…“Slu~aj golooto~anina DragoslavaDragutinovi}a Jelxa iz Ariqa nesumwivopotvr|uje da je 1968. godine, kada su sovjetskitenkovi u{li u ^ehoslova~ku, postojala direktivaza likvidirawe golooto~ana, ~ije je spiskoveUdba imala. Ako je ova direktiva zaistai postojala, ona je jo{ uvek iza sedam brava,stroga dr`avna tajna. Ili je zauvek nestala izdr`avne i partijske arhive kao {to je iz Udbinogdosijea golooto~anina, akademika i piscaDragoslava Mihailovi}a nestalo re{ewesekretara MUP-a Srbije Viobrana Stanojevi}ai spisak golooto~ana, u kome se nalazilo i wegovoime.\or|e Pil~evi}26 29. oktobar 2010.