веза за коке носиље, у ЕУ је рок за примену тог закона био десетгодина, а код нас само две. Људи таман купе неку нову технологију,власт донесе нов закон по коме опет морају да је мењају и поновоулазе у трошак. То нико не може да издржи’’, објаснио је Грубанов,и изнео поражавајуће последице Владине политике о којој је претходноговорио професор Шеварлић. ’’Од 778.000 индивидуалнихпољопривредних газдинстава у Србији 2002. године, прошле годинерегистрованих је било 415.000, од којих је свега 84.000 остварилоправо на субвенције. Због тога власт са истим, или мањимбуџетом може повећавати субвенције са 12 на 14 хиљада по хектару.Због таквих потеза власти српска пољопривреда је у колапсу.Овде влада монопол и све се решава иза затворених врата. Излаз јеу удруживању и борби за своја права, оснивању пољопривреднихкомора, већим субвенцијама, руралном развоју и уласку у ЕвропскуУнију. За све то, предуслови су добри закони који би требалода се примењују“, истакао је Грубанов.У другом делу конференције су понуђене алтернативеконвенционалној пољопривредној производњи. Доктор ветеринарскемедицине Мирослав Тубић, стручни сарадник удружења‘’Природа’’ за органску храну из Зрењанина и одборник СкупштинеГрада Зрењанина испред Покрета ‘’Равноправност’’, говориоје о органској пољопривреди као императиву очувања природеи здравља људи. Истраживања вршена у САД показала суда американац годишње преко хране унесе у себе око 4 килограмаотрова, због чега се из буџета најмоћније земље света послеиздвајања за наоружање највећа средства улажу у биоимунолошкаистраживања. ’’Србија је у том погледу далеко иза развијенихземаља, код нас је и производња органске хране још увек у почетнојфази. У Зрењанину су се произвођачи органске хране организовали,а недавно је основано и национално удружење’’. Тубић се ипакзаложио за оптимизам, јер је по његовом мишљењу од отровнеземље много већи проблем у депресији која је захватила људе уСрбији, а концепт органске пољопривреде управо се заснива науспостављању хармоније у човековом микрокосмосу и његовомскладу са природом. „Ми смо мала земља, у Бразилу постоји једнафарма величине Србије и пола Црне Горе. У количини органскеЗемља и слобода11
хране ми сигурно не можемо бити конкурентни, али имамо капацитетеда будемо конкурентни у квалитету. Становништво Србијеје гладно и у квалитативном, не само у квантитативном смислу.Слобода је у нашем микросвету, и ако наш систем не функционишене вреди тражити слободу од другога’’.Координаторка Савеза удруга ‘’Мрежа екосела Балкана’’ СунчанаПешак из Загреба, говорила је о креирању одрживих људскихзаједница, представивши анархистички концепт пермакултуреи еко-села која се заснивају на овом концепту. Пермакултура јепрактичан метод дизајнирања одрживих животних простора ипроизводње по узору на природу. У питању је култура живљења,свеобухватан приступ стварању уравнотежене човекове околине.Почива на три етичка принципа: бризи о људима, бризи оЗемљи и постављању граница људској популацији и конзумацији.Дизајнирана на овој концепцији, „екосела су намјерно створенељудске заједнице у урбаним или руралним подручјима којенастоје спојити еколошке принципе дизајнирања и технологијеса социјалним принципима заједништва“, објашњава Пешак,и додаје да екосела почивају на начелима ‘’неконзумеристичкогдруштва, хуманог, једноставног и квалитетног живота,умрежавања и смањивања еколошког отиска дијељењем ресурсаи добром организацијом животне средине’’. Посебно битна вредносткоја се штити у пољопривредној производњи екосела је биолошкаи генетска разноликост. ‘’Пољопривреда на средњим ималим господарствима стољећима чува екологију крајолика, културникрајолик. Генетска разноликост култивираних врста диоје баштине сваког народа. Сорте и врсте прилагођене локалнимувјетима и отпорније на болести и штетнике основа су еколошкепољопривреде’’. Према Пешаковој, ‘’предности живота у екоселусу мањи утјецај на околиш, економске уштеде, социјалне предности(брига о људима свих добних скупина, укљученост хендикепираних,равноправност сполова, особни развој), очување континуитетатрадиције, једноставност живота уз задовољавање свихпотреба, осјећај сигурности и слободе и повратак младих људина село. Савез удруга Мрежа екосела Балкана, основан је 2005.године. Циљеви су стварање и умрежавање едукацијских цента-12Земља и слобода
- Page 3 and 4: Земља и слобода - на
- Page 5 and 6: сусталу привреду н
- Page 7 and 8: СадржајСиниша Јело
- Page 9 and 10: не, удео сељака у пр
- Page 11: која ће допринети н
- Page 15 and 16: Проф. Шеварлић:У бу
- Page 17 and 18: територији може да
- Page 19 and 20: чити од затечене им
- Page 21 and 22: дум“, изопштена из
- Page 23 and 24: гасификацију, кана
- Page 25 and 26: 600.000 товних јунади,
- Page 27 and 28: и посебно на произв
- Page 29 and 30: Будућност у прошло
- Page 31 and 32: Дакле, шанса Србије
- Page 33 and 34: па су се домаћини о
- Page 35 and 36: генерације које до
- Page 37 and 38: пала на 105,8 килогра
- Page 39 and 40: гом, мотиком и српо
- Page 41 and 42: Србија данасСлично
- Page 43 and 44: 1 кг ђубрива (КАН) 1 к
- Page 45 and 46: ништва у град и у не
- Page 47 and 48: мир Цвјетићанин9. С
- Page 49 and 50: групама у Скупстин
- Page 51 and 52: У удруживању, борби
- Page 53 and 54: повећан број оболе
- Page 55 and 56: овлашћене организа
- Page 57 and 58: ПермакултураСунча
- Page 59 and 60: од еколошких пољоп
- Page 61 and 62: Шта су генетскимод
- Page 63 and 64:
ствених гена сада л
- Page 65 and 66:
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СР
- Page 67 and 68:
медицину животне с
- Page 69 and 70:
Узроци миграција к
- Page 71 and 72:
трати окућницом ил
- Page 73 and 74:
Тако је испало, иак
- Page 75 and 76:
намену постпривати
- Page 77 and 78:
Због ставова полит
- Page 79 and 80:
них подручја базир
- Page 81 and 82:
АП Војводине, што у
- Page 83 and 84:
коришћен модел фин
- Page 85 and 86:
једнодушно изнели
- Page 87 and 88:
трпезе” друштвено
- Page 89 and 90:
0,24 одсто обрадивог
- Page 91 and 92:
Одломци из ставова
- Page 93 and 94:
ним промашајима.Ре
- Page 95 and 96:
тер. Између осталог
- Page 97 and 98:
за аграрну реформу
- Page 99 and 100:
куће, добијали су о
- Page 101 and 102:
реформу. Циљ му је б
- Page 103 and 104:
мексички потрошачи
- Page 105 and 106:
јула 1946, чему су доп
- Page 107 and 108:
снагу. Мао предлаже
- Page 109 and 110:
локалног вођства, п
- Page 111 and 112:
почели су да преузи
- Page 113 and 114:
продајне цене пољо
- Page 115 and 116:
та друго осим запош
- Page 117 and 118:
фронта из Вршца, 200.0
- Page 119 and 120:
Land and FreedomIntroductionWe dedi
- Page 121 and 122:
of the Faculty of the Agriculture,
- Page 123 and 124:
Statements of professor Miladin Še