Земља и слобода - Pokret za slobodu

Дакле, шанса Србије је да прихвати свест о промени досадашњегсистема привредног развоја и да се постепено успостави концептдецентрализованог економског и руралног развоја. За то је неопходнарегионализација, али не оваква, партијска.Дефинисање региона по правилу је повезано са циљем којисе жели постићи. Дакле, потребно је, пре свега, променитидосадашњи нетржишни, снабдевачки и централизовани концептаграрног развоја и поставити га у концепт савремених тржишнихкретања, каквом тежи европска пољопривреда. Нови концепт руралногразвоја Србије који се сад ствара треба да се заснива на регионалномаспекту, односно специфичностима појединих региона(демографским, социолошким, културолошким, привредним,саобраћајним, аспектима становања, локалне самоуправе, заштитечовекове околине)...Демографски егзодусПољопривредно становништво некадашње Југославији у 1948.години чинило је 72 одсто од укупног становништва, док је тај удеоу 1991. години ( при распаду СФРЈ), износио 17,3 одсто. Поход изсела ка градовима представљао је својеврсни начин расељавањастановништва што је испразнило село у коме су остала малобројнастарачка домаћинства.У Србији је тренутно 17 расељених насеља без становника, у19 села мање је од 10 становника и овим статистичким подациматребало би додати и 226 села која имају испод 40 становника сапросечном старошћу већом од 60 година (подаци Географског института“Јован Цвијић“, САНУ). У актуелном раду Географског институтапод називом “Спонтано расељавање насеља на територијиРепублике Србије“ посебно се указује на случај села Вукојевац уопштини Куршумлија. Село настало негде у време Берлинскогконгреса, око 1890. године потпуно је исељено, а истраживачи чакнису могли ни на основу топографских карти, на којима је билиуцртано 49 кућа да утврде где је био Вукојевац. Срушене куће,дислоциран грађевински материјал (због камена), указују да непостоје више никакви трагови људског постојања на том простору.Зарасло сеоско гробље у храстовој шуми и ред стабала шљива30Земља и слобода