ра за пермакултуру и околишу пријазних технологија у регији, ипотицање живота у одрживим заједницама у руралним или урбанимподручјима’’. Мрежа екосела Балкана окупља чланице изХрватске, Босне и Херцеговине и Македоније. У Србији екоселајош увек не постоје.Јелена Сајић, суоснивачица медијског пројекта за фармере„Моја фарма“ и председница Центра за одрживу пољопривредуи рурални развој, говорила је о руралном развоју у Србији. ’’Унашој земљи 55% становништва живи на 85% руралне територије.Миграције из руралног подручја су драматичне – Србија бележипад броја становника од 1% у истом периоду у ком је пад бројастановника у руралном подручју чак 3,6%. Главни разлози сунепостојање основне инфраструктуре за живот и оријентацијаискључиво на примарну пољопривредну производњу. Јединапредност руралних подручја у овом тренутку је здрава животнасредина’’. Сајићева је говорила о Владиним мерама да подстакнерурални развој, оцењујући их као недовољне и неадекватне.Последњи излагач на конференцији, Драгомир Олујић, активистастудентског шездесетосмашког покрета и један од покретача,активиста и предавача дисидентског „Слободног универзитета“,говорио је о домаћем аграру на путу ка Европској Унији, закоји је рекао да је ’’без стратегије, плана и извесности’’. Започевшиполемику, у којој је јасно дошла до изражаја разлика измеђумарксистичке и анархистичке концепције, Олујић је између осталогизразио одређену скепсу према утицају који могу извршитипројекти попут екосела, оценивши да је за озбиљне промене упољопривреди неопходна промена власти, односно промена глобалневладајуће политике. Пешакова је истакла да идеја пермакултурепочива на томе да не чекамо да нам власт реши проблеме,већ да сами организујемо живот у складу са својим уверењима.На крају конференције, учесници и присутна публика подржалису Петицију против измене закона о генетски модификованиморганизмима, коју је покренула Facebook група “НЕ за ГМО уСрбији”.Земља и слобода13
Проф. Шеварлић:У будућности ћемо постатиземља која ће увозити и јунетинуАгенција Бета, 26. јун 2010.БЕОГРАД - У Србији један активни пољопривредниктренутно храни 18 потрошача, а Немачки више од 150,изјавио је данас професор Пољопривредног факултета уБеограду Миладин Шеварлић.“Од 778.000 пољопривредних газдинстава у Србији, само 2,9одсто, односно њих 22.625, испуњавају услове да би били конкурентнина тржишту ЕУ - да имају најмање једног активногпољопривредника и најмање 10 хектара обрадивог земљишта”,рекао је Шеварлић који је и председник Друштва агроекономистаСрбије.На конференцији “Пољопривредна реформа у Србији”, којује организовао Покрет за слободу (www.pokret.net) уз помоћФондације “Роза Луксембург”, рекао је да проблем представља имали удео сточарске производње у укупној производњи аграра,који је прошле године износио 30,5 одсто, што је испод просека од50 одсто потребног за развој укупне пољопривреде једне земље.Подсетио је да Србија ни након осам година не може да испунипреференцијалну квоту за извоз 8.700 тона јунетине које јој је ЕУдоделила.“Ниједне године нисмо испунили ту квоту са више од 20 одсто,због чега нам прети редукција количина на око 2.500 тона, штозначи да у будућности можемо да постанемо земља која ће увозитијунетину”, казао је он истакавши да је Србија некада извозила и34.000 тона тог меса.Како је додао, проблем српске пољопривреде је и неорганизованотржиште пољопривредних производа, непостојање суш-14Земља и слобода
- Page 3 and 4: Земља и слобода - на
- Page 5 and 6: сусталу привреду н
- Page 7 and 8: СадржајСиниша Јело
- Page 9 and 10: не, удео сељака у пр
- Page 11 and 12: која ће допринети н
- Page 13: хране ми сигурно не
- Page 17 and 18: територији може да
- Page 19 and 20: чити од затечене им
- Page 21 and 22: дум“, изопштена из
- Page 23 and 24: гасификацију, кана
- Page 25 and 26: 600.000 товних јунади,
- Page 27 and 28: и посебно на произв
- Page 29 and 30: Будућност у прошло
- Page 31 and 32: Дакле, шанса Србије
- Page 33 and 34: па су се домаћини о
- Page 35 and 36: генерације које до
- Page 37 and 38: пала на 105,8 килогра
- Page 39 and 40: гом, мотиком и српо
- Page 41 and 42: Србија данасСлично
- Page 43 and 44: 1 кг ђубрива (КАН) 1 к
- Page 45 and 46: ништва у град и у не
- Page 47 and 48: мир Цвјетићанин9. С
- Page 49 and 50: групама у Скупстин
- Page 51 and 52: У удруживању, борби
- Page 53 and 54: повећан број оболе
- Page 55 and 56: овлашћене организа
- Page 57 and 58: ПермакултураСунча
- Page 59 and 60: од еколошких пољоп
- Page 61 and 62: Шта су генетскимод
- Page 63 and 64: ствених гена сада л
- Page 65 and 66:
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СР
- Page 67 and 68:
медицину животне с
- Page 69 and 70:
Узроци миграција к
- Page 71 and 72:
трати окућницом ил
- Page 73 and 74:
Тако је испало, иак
- Page 75 and 76:
намену постпривати
- Page 77 and 78:
Због ставова полит
- Page 79 and 80:
них подручја базир
- Page 81 and 82:
АП Војводине, што у
- Page 83 and 84:
коришћен модел фин
- Page 85 and 86:
једнодушно изнели
- Page 87 and 88:
трпезе” друштвено
- Page 89 and 90:
0,24 одсто обрадивог
- Page 91 and 92:
Одломци из ставова
- Page 93 and 94:
ним промашајима.Ре
- Page 95 and 96:
тер. Између осталог
- Page 97 and 98:
за аграрну реформу
- Page 99 and 100:
куће, добијали су о
- Page 101 and 102:
реформу. Циљ му је б
- Page 103 and 104:
мексички потрошачи
- Page 105 and 106:
јула 1946, чему су доп
- Page 107 and 108:
снагу. Мао предлаже
- Page 109 and 110:
локалног вођства, п
- Page 111 and 112:
почели су да преузи
- Page 113 and 114:
продајне цене пољо
- Page 115 and 116:
та друго осим запош
- Page 117 and 118:
фронта из Вршца, 200.0
- Page 119 and 120:
Land and FreedomIntroductionWe dedi
- Page 121 and 122:
of the Faculty of the Agriculture,
- Page 123 and 124:
Statements of professor Miladin Še