Земља и слобода - Pokret za slobodu

пала на 105,8 килограма (мања је за 3,4 одсто). И потрошња свихосталих пољопривредних производа је у паду. Те године ималисмо раст потрошње банана, крушака и бресака (због доброг рода).Потврда да у Србији већ сад живи похрањена нација је и чињеницада се троши само 43 килограма меса (имамо раст потрошње збогпокоља стоке које нико није хтео да купује од сељака), 12,5 килограмашећера, 10,3 литара уља… Затим млека и прерађевина тек80 литара, кромпира 36 килограма, пасуља 5,3 килограма, купуса18,5 килограма, паприка 13,7 килограма… Потрошња свих ових намирницау свету је по неколико пута у просеку већа, са тенденцијомраста.Најуносније подручје трговине…Треба указати и на то да су простори бивше Југославије протекледве деценије постали најуносније подручје трговине оружјем,прања новца, јавних лажи, дроге и криминалних радњи. Последицесвега што се догађало на овим просторима протеклихгодина јесу - да су сви сатерани у националне ‘’торове’’, а целокупнапопулација је под шоком кризе и окрутности рата стигладо такозване социјалне коме. Сад се чине пионирски кораци напобољшању…Рурални простор у Србији и село, његова трансформација иданас је актуелизована и присутна у свим друштвено-економскимактивностима у Републици Србији. Ова држава је до недавно биланајсељачкији народ међу европским народима. Сељаштво је давалопечат животу. Данас половина становништва живи на селу.У некадашњој Југославији, Србија је била најпланинскија земља,претежни део популације живео је на селу, у брдско-планинскимрегионима, а сељак је понео и терет свих наших промена у друштву.Увек је сељак био од помоћи држави када је њој било најтеже.Постало је правило да се селу и сељаку држава обраћа само у предизборнимкампањама, а о томе најбоље говоре чињенице из2008. године.У 150-годишњој историји парламентаризма у Србији, почев одСентандрејске народне скупштине (одржане 30 новембра 1858.године до 31. јануара 1859. године у Београду), до садашњег Пар-36Земља и слобода