Земља и слобода - Pokret za slobodu

групама у Скупстини Републике Србије; Одбору за пољопривредуРепублике Србије.Као што смо и очекивали, никаквог ефекта није било. Већинасе чак није удостојила ни да нам одговори, иако је председник одбораза пољопривреду Скупштине Србије члан опозиционе странке,и који би, самим тим, требао бити заинтересован. Али, ни властни опозиција у Србији не брине о пољопривреди, посебно не о малимпаорима.Још је Адам Смит рекао да су добри закони један од основадржаве благостања. А какве ми законе имамо, и да ли се уопштепримењују?Већина закона из области пољопривреде, преписана је, или одЕУ, или од суседних држава, и нису примерени нашим условима.Осим тога, и рокови за примену закона су јако кратки, нпр. Законо стандардизацији предвиђа нове стандарде кавеза за кокеносиље. У ЕУ рок за примену тог закона био је 10 година, а код нассамо две.Закон о коришћењу термалних вода, за пластенике и стакленике,није ни донет, јер је то ингеренција више министарстава,која не могу да се договоре (пољопривреда, енергетика...). А за товреме суседи Мађари греју своје пластенике термалним водама, илепо им иде.У Данској је максимум пољопривредног земљиста 300ха, а уСрбији нема горње границе, па појединци обрађују и поседују ипо 30.000 ха. То су највећи латифундисти у Европи.!! Треба ли тоСрбији??!Једно од најлошијих законских решења је Закон осубвенционисању. Иако у Србији има око 400.000 регистрованихгаздинстава, само 80.000 може да користи субвенције државе,тачније само они који уплаћују ПИО. Због тога је могуће да саистим, или чак мањим буџетом за пољопривреду, држава можеповећати субвенције са 12 на 14.000 по ха. Ако смисле још неку законскуујдурму, и смање број корисника на 20.000, могу се дичитиповећањем субвенције на 500 евра по ха, са истим новцем. Због48Земља и слобода